KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
OPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 23 (3)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Jula 1931.
PATENTNI SPIS BR. 8157
Bolgar Laszlo, hemičar, Budapest, Mađarska.
Postupak za izradu veštačkog asfalta.
Prijava od 15. februara 1929.	Važi od 1. novembra 1930
Traženo pravo prvenstva od 16. februara 1928. (Mađarska).
Poznato je već, da se iz petrolejskih zaostataka (katrana, smole i torne sl.) proizvode veslački asfalti na taj način, što se tačka topljenja ovih zaostataka povišava pomoću reakcije izazvane oksidisanjem, kon-denzovanjem ili sulfuriranjem.
Dosadanji poznati postupci nisu davali produkte, koji bi svojim kvalitetom odgovarali prirodnom asfaltu, jer se prirodni asfalt razlikuje od petrolejskih zaostataka ne samo s pogledom na njegovu tačku topljenja, nego i razlikom, koja se javlja u njegovim fizičkim i hemiskim svojstvima; ova razlika ima svoj uzrok u tome, što različiti sastojci prirodnog asfalta stoje međusobno u sasvim drugom odnosu, nego oni sastojbi petrolejskih zaostataka.
Ovim pronalaskom moguće je pri proizvođenju veštačkog asfalta, dovesti srazme-ru između sadržine ulja i čvrstih sastojaka na onu meru, u kojoj ta srazmera dolazi u prirodnom asfaltu; osim toga može se povisiti viskozitet uljnih komponenata tako, da se dobiveni produkt izjednačava sa najboljim vrstama prirodnog asfalta.
Ovaj cilj postiže se u smislu ovog pronalaska time, što se iz jednog dela prerađivanih petrolejskih ostataka izdvoje čvrsti sastojci ulja, a ovi čvrsti sastojci zajedno se tope sa daljom količinom sirovina u takvoj srazmeri, da se postiže odgovarajuća srazmera između pojedinih komponenata.
Radi izdvajanja čvrstih komponenata iz petrolejskih zaostataka mešaju se ovi zaostaci sa oksidišućim sredstvima, celishodno sa sumpornom kiselinom. Velika preimuć-stva pokazao je zaostatak sa 25 volumenskih procenata sumporne kiseline od 30 Be i to kod temperature tspod 100° C, na pr. kod temperature od 80°, kod koje se ne javlja vidljiva reakcija. Smeša se iza toga zagreva na 150 do 160° C, usled čega smeša, razvijajući sumporni dioksid, postaje inhomogena i obrazuje talog, koji se može izdvojiti dekantiranjem ili celishodno filtriranjem pomoću sita od žice, ili na koji drugi način, pa se presovanjem, ekstrahi-ranjem ili na koji drugi način može očistiti od ostalih sastojaka. Izdvajanje ovog taloga može se ubrzati pomoću pogodnih sredstava, na pr. pomoću rastvornih sredstava, ili sredstava, koja smanjuju viskozitet sirovog materijala, kao što su na pr. petrolejski destilati ili njihovi zaostaci. Talog iznosi od prilike 20 do 800/o od postu-panih zaostataka, a sastoji se skoro isključivo iz drvene smole, koja se nalazila u materijalu, a tečni deo se sastoji u glavnom od ulja i od 20—800/0 postupanih materijala. Gore pomenuta reakcija (izdvajanje čvrstih sastojaka) počinje kod 100° C, ali optimalna temperatura nalazi se između 120 i 200° C.
Odtika je ovog postupka, da su iskoriš-ćene kiseline odn. ostaci istih dobiveni prečišćavanjem mineralnih ulja sumpornom
Din. 20.
kiselinom izvanredno podesni počeini materijal odn. sirovine. Ovi otpatci kiselina do sad su smairani kao neupolreblivi proizvodi i osim toge, usled njihove zapremi-ne (količine), nije se znalo šta da se radi s njima.
Dobiveni tečni deo može se na proizvoljne poznaie načine upotrebiti za proizvođenje ulja na pr. rafinisanjem, krakovanjem, destilacijom i t. d.
Izdvojeni čvrsti talog, koji postaje dodavanjem kiseline, sastoji se iz adicionog produkta petrolne smole i sumporne kiseline. Produkt, koji postaje dodavanjem kiseline sastavljen je na sledeči način: Jedau deo obrazovan je iz adicionog produkta, koji se ne rastvara u sumpornom ugljeni-ku a jedan deo sastoji se iz asfalta, koji se ne rastvaraju u petrolnom eteru, ali se rastvaraju u sumpornom ugljeniku; osim toga sadrži taj produkt nešto ulja i nepro-menijive drvene smole, koji su zaostali u talogu.
Produkt, koji postaje dodavanjem kiseline, može se proizvoditi još i na taj način, što se sirovi materijal postupa sa oksidi-šućim materijama, pa se posle izdvajanja produkta, koji postaje dodavanjem kiseline, ali pre njegovog uklanjanja, dodaje materiji dalja količina bituminoznih materija, čija se sadržina produkta, koji postaje dodavanjem kiseline, izdvaja bez daljeg dodavanja kiseline. Kad je i ovo izdvajanje izvršeno odeljuje se talog, koji se prerađuje na dole opisani način.
Za izdvajanje produkta, koji postaje dodavanjem kiseline, mogu se mesto sumporne kiseline upotrebiti materije, koje sadrže sumpornu kiselinu, kao što su na pr. otpaci kiselina, kisele smole (ostaci pri rafinisanju petroleja sa sumpornom kiselinom) sulfokiseline i tome si. Pri upotrebi kiselih smola raspadaju se ove materije i daju, osim sumporne kiseline, koja potpomaže reakciju, još i ulja i čvrste zaostatke; ulja prelaze u uljnu fazu produkta, a čvsti sastojci kiselih smola priključuju se čvrstim sastojcima sirovog materijala, pa se postupaju sa istim reakcijama. Pošto kisele smole sadrže već sve sastojke potrebne za na-pred opisano izdvajanje t. j. bituminozne materije, ulja i kiseline, to se kisele smole u smislu ovog pronalaska, bez eventualnog dodavanja vode, mogu razdeliti u jednu čvrstu fazu, i u jednu tečnu fazu, koja sadrži ulje, naime zagrevanjem iste na 150—160° C.
Razume se, da se kisele smole, dobivene pri napred pomenutom rafinisanju uljne faze, mogu ponovo upotrebiti za novo izdvajanje produkta, koji postaje dodavanjem ikiseline iz daljih količina sirovina.
Pretvaranje produkta koji postaje dodavanjem kiseline u veštački asfalt, vrši se na taj način, što se, od prilike kod 250 do 300° C, adicioni produkti drvene smole i sumporne kiseline raspadaju na asfalte i na SO.,. Dok je produkat, koji postaje dodavanjem kiseline nerastvorljiv u organskim rastvornim sredstvima, veštački asfalt se u ovima potpuno rastvara.
Pre predavanja produkta, koji postaje dodavanjem kiseline u veštački asfalt, potrebno je produktu, pre zagrevanja odn. topljenja, dodati od prilike 10 ili 20°/0fluk-sirajućih sredstava (radi omekšavanja sirovine) siromašnih parafinom kao što su na pr. fluksna ulja (koja smanjuju tačku topljenja sirovina) i antracenova ulja.
Tačka topljenja veštačkog asfalta varira u širokim granicama i zavisi od količine upotrebljenih kiselina i fluksirajućih sredstava.
Za izradu produkta, koji poštaje dodavanjem kiseline, može kao osnovni materijal poslužiti svako sirovo i mineralno ulje, bituminozne materije ili njihove frakcije, bi-tuminozni otpetci ili zaostaci ili svako asfaltno ulje, katran i druge srodne materije, bez obzira da li sadrže prrafin, pošto parafin sa sumpornom kiselinom ne izaziva reakciju, pa dakle potpuno zaostaje u delu, koji sadrži utje. Sadržina parafina ne utiče dakle štetno ni na veštački asfalt ni na produkte iz veštačkog asfalta. Za proizvodnju produkta, koji postaje dodavanjem kiseline, naročito su pogodne bituminozne smole, koje sadrže parafin i kisele smole.
Pri prerađivanju katrana, koji sadrži vode, mora se voda isterati pre izdvajanja produkta, koji postaje dodavanjem kiseline. Sadrži li katran do 10°/o vode, to se ovome katranu, da bi se isterala voda, dodaje sumporna kiselina, pa se ovako postupani katran kuva na temperaturi preko 130° C, celishodno na temperaturi od 150—160° C, pri čemu se voda iz kotla izdestilira bez obrazovanja pene.
Za kiseljenje katrana pokazalo se korisno, da se ovome dodaje 1—10°/o sumporne kiseline, ali mogu se upctrebiti i druge materije, koje sadrže kiselinu, kao na pr. kisele smole u količinama, koje procentualno odgovaraju napred pomenutoj količini sumporne kiseline. Sumporna kiselina se celishodno upotrebljava u razrednjenom stanju na pr. sa koncentracijom od 60° Be.
Za vreme odstranjivanja vode održava se katran u stalnom kretanju, celishodno pomoću naprave za mešanje, što olakšava iz-laženje pare.
Pri prerađivanju katrana, koji ne sadrži parafin, upotrebljavaju se za otstranjivanje
vode ne samo-kiseline, nego se dodaju i sredstva, koja smanjuju viskozltet katrana na pr. nekoliko procenata petroleja, parafin ili torne sl., pri čemu se materija isto lako zagreva iznad 130°C.
Sadrži li katran više od 10°/o vode, to se katranu dodaje još vode, čime se poremeti ravnoteža između katrana i vode. Ako se okiseli sada ovakav sa vodom pomešani katran, to voda pri zagrevanju smeše do 90° C dolazi na dno, a gornji sloj katrana sadrži još samo 6 do 870 vode. Ovaj sloj katrana može se skinuti sa vode i osloboditi od zaostale vode na gorepomenuti način.
Veštački asfalt je praktično bez parafina i potpuno se rastvara u sumpor-ugleniku; sadržina ulja je mala.
Veštački asfalt se može daljim hemiskim reakcijama podvrći daljem pretvaranju, na pr. kiseljenjem, sulfoniranjem i t. d, pri čemu se dobija teško topljiva ili uopšte ne-topljiva veštačka smola.
Ako se pri izradi produkta, koji postaje dodavanjem kiseline, primeša sirovom materijalu benzin ili koje drugo ekstrakciono sredstvo, to se mogu ekstrahirati one neznatne količine ulja i parafina, koje sadrži sirovi materijal, pri čem se iz istog dobija produkt, koji postaje dodavanjem kiseline i koji je potpuno oslobođen od ulja i parafina.
Prema fizičkim konstantama veštačkog asfalta, koji se topi iznad 1001 C, da se zaključiti, da je srodan sa materijama, sličnim prirodnim asfaltima (Grahamit, Gilso-nit i tome si.), pa se prtma tome može upotrebiti u industriji kao zamena za ove materije.
Veštački asfal daje, kao što je gore po-menuto, pomešan na toploti sa fluksiraju-ćim materijama, kao na pr. petrolna smola ili antracenovo ulje, masu visoke raztegljivosti (veštački asfalt), pošto se na laj način srazmera između čvrctih i tečnih sastojaka petrolne smole može izjednačiti sa srazmerama, koje se nalaze u najboljem prirodnom asfaltu; ovu masu nazivaćemo od sada bituminozni produkt, koji postaje pri dodavanju kiseline,
Produkt, koji postaje dodavanjem kiseline, ili veštački asfalt rastvara se u zagre-janom katranu ili smoli, pri čemu se dobija materija visokog viskoziteta, koja je neobično podesna za prevlake (gornji sloj) puteva na pr. za terisanje i impregniranje puteva.
Pomoću veštačkog asfalta može se povisiti ne samo rastegljivost nego i tačka topljenja svake proizvoljne smole, bitumena, katrana i tome si., čime se dobijaju materije od vrednosti. Veštački asfalt se mo-
že upotrebljavati i u drugim granama industrije, kao dodatak na pr. gumi, smoli, laku i tome si.
Veštački asfalt se vezuje sa smolom kamenog ugljena u jednu homogenu materiju, koja se razlikuje visokom tvrdoćom (ne da se noktom grebati), visokim elasticitetom, žilavošću, a osim toga se lako topi; ova materija može se upotrebiti kao odlični nadomestak za ebonit.
U smislu ovog pronalaska mogu se proizvoditi veslačke mase i bez odlučivanja čvrstih sastojaka sirovine od tečnih sastojaka, i to na taj način, da se sirovi materijal za vreme zagrevanja postupa kiselinama.
Bituminozne materije (na pr. zaostaci katrana, smola, asfalla i tome sl.), podležu znatnim hemiskim premenama, ako se u toploti postupaju sa kiselinama ili sa materijama, koje sadrže radikale —S04,— — N03, — NOj; lako se na pr. veliki deo prečišćenih petrolnih smoia ne rastvara u benzinu (menja se u asfalte), olefin-jedi-njenja smole iz mrkog ugljena se polime-riziraju, pri čemu nastaju oksidacioni i poli-merizacioni produkti sa visokom tačkom topljenja, bitumen iz smole kamenog ugljena menja se u jednu materiju, čija tačka topljenja leži za 20—30° više od tačke topljenja upotrebljene smole, pa pošlo se poviševanje tačke topljenja nije pojavilo usled smanjivanja uljne sadržine, nego je tako dobivena smola zadržala ćelu uljnu sadr-žinu smole, koja je imala nižu tačku topljenja, postaje ova smola pri topljenju fanja (tečnija), pa prema tome može primiti i više materija, koje joj se pridodaju; tako dobiveni produkt ne mrzne.
Postupaju li se, sa kiselinama postupane bituminozne materije (kiseli bitumen), još i sa bazisnim materijama na pr. sa natrium-oksihidratom i pri tome se zagreva, to se tačka topljenja povišuje za daljih 20—30°. Dalja važna reakcija kiselih bitumena sastoji se u tome, da se oni hemiski pretvaraju ako se istope zajedno sa sumporom; tačka topljenja postaje još viša.
Postupak se može provesti i na taj način, da se sirovi materijal (bituminozni materijal) istopi najpre sa sumporom, pa se tek iza toga postupa sa kiselinama, a eventualno i sa bazama.
Ako se kiseli bitumen vulkanizira sa sumporom, dobija se jedna kaučukasta materija; moguće su nebrojene varijante ovog postupka, već prema tome, da li se kiseli bitumen najpre vulkanizira, pa iza toga postupa sa bazama, ili da se kiseli bitumen najpre postupa sa bazama, pa onda tek vulkanizira.
Prema ovom pronalasku može se prerađivati i bitumen koji je na običnoj temperaturi tečan. Ove materije daju isto tako mase, koje imaju odlična fizička svojstva, ako se kuvaju sa kiselinama i mešaju sa materijama za dodavanje.
Kao reagens može se upotrebiti ne samo čista H2S04, nego i otpatci kiselina i materija koja sadrže bPS04 kao na pr. otpatci kiselina kod rafinerije petroleurna, otpatci kiselina od benzolskog ispiranja i tome si., a koje delimično sadrže slobodnu bKSOj. Isto tako mogu se sa dobrim uspehom upotrebiti bisulfati i kisela smola, pošto ovi kod re-akciske temperature dejstvuju kao slobodna H2S04.
Opiti su pokazali, da vrste smola, koje koksuju sa koncentrisanom hLSOi ne kok-suju sa razređenom sumpornom kiselinom, tako da produkti dobijeni sa razređenom kiselinom imaju vrlo dobra svojstva.
Pri postupanju sirovog materijala sa kiselinama upotrebljava se obišno sumporna kiselina, a šio se tiče koncentrisanja kiselina, tu su moguće bezbrojne izmene.Sumporna kiselina razređena sa vodom prouzrokuje veliko obrazovanje pene na sirovom malerijalu; da bi se izbegla pena, to se u smislu ovog pronalaska razređena kiselina dodaje smoli pri srazmerno niskoj temperaturi, ispod 100° C na pr. kod 80—95° C, posle čega še dobro promeša, pa se dalje zagreva dok voda ne ispari. Kod daljeg poviševanja temperature počinje dejstvo kiseline.
Treba li ubrzati odstranjenje vode, to se može upotrebiti mali vakuum. Naprotiv, kod reakcije t.j. pri zagrevanju na višu temperaturu, pošto je voda već isparila, nije više potreban vakuum.
Dalji način sprečavanja obrazovanja pene pri kiseljenju sirovog materijala sastoji se u tome, da se dodavanje kiseline vrši na određenim višim temperaturama, kod kojih je materijal toliko tečan, da je već tim samim sprečeno obrazovanje pene. Ova povišena temperatura leži kod petroleum-skih zaostataka (smola) između 250i280°C, a kod zaostalka ugljenog katrana (smola) između 150 i 220° C; iznad ovih temperatura ne može se postići kiseljenje, pošto se iznad ovih lemperatura javlja jako kok-sovanje, a izlazeće pare odnose velike količine ulja. Kod ugljenih smola je celishod-no, da se kiseljenje vrši kod 150°, pa da se tek iza toga povišava temperatura.
Ako se za vreme kiseljenja provodi kroz materijal vazduh, para ili druga koja indiferentna gasna slruja, ali ako se reakcioni prostor drži pod vakuumom, to se javljaju iste reakcije, samo, što je i prirodno, kod nižih temperatura i brže, pošto se reakcio-
ne pare brže odstranjuju iz reakcionog prostora. Prema tome mogu se na taj način, ako se ukaže potreba, snižavati reakci-one temperature po ovom opisanom postupku. To isto vredi i za izdvajanje ve-štačkog asfalta.
Sumporna kiselina, koja se dovodi do reakcije, može kod petrolne smole iznašati do 25 zapieminskih procenata računajući prema koncentrisanoj sumpornoj kiselini, a iskustvo je pokazalo, da na pr. kod petrolne smole utiče količina sumporne kiseline na poviševanje tačke topljenja dobivenog produkta u poređenju sa osnovnim materijalom u približno jednakoj srazmeri.
Količina sumporne kiseline dovedena u reakciju može kod smole kamenog i mrkog ugljena iznašati najviše 5 zapreminskih procenata, računajući na koncentrisanu sumpornu kiselinu, pošto veće količine sumporne kiseline izazivaju, kod smola ove vrste, obrazovanje koksa.
Treba li da se prerađuje petrolna smola, koja sadrži parafin, to se i kod ovog materijala može sprečiti obrazovanje koksa i komada, ako se smoli primeša prirodni asfalt, ili veštački asfalf, dobiven postupkom u smislu pronalaska. Dalji postupak za sprečavanje obrazovanja komada sastoji se u tome, da se temperatura posle reakcije, povisi na preko 300° C.
Smole sa velikom sadržinom parafina mogu se preraditi i na taj način, da se ulje i smole odstrane u proizvoljnoj količini, na poznati način na pr. parnom ili va-kuumskom destilacijom, nakon čega još zaostali parafin ne sprečava više dalje pre-rađivanje materijala. Razume se, da se pre početka destilisanja mogu smoli dodavati ulja, ko’a su slobodna od parafina, celi-shodno sa destilatima krakovanja; za vreme destilisanja isparavaju ova ulja i odnose sobom jedan deo parafina. Izdestilovanjem ulja dobija se tvrda petrolna smola. Iz o-vog izdestiliranog i ohlađenog destilata izdvaja se parafin a viskozna ulja ulevaju se natrag u smolu. Razume se, da se ova tvrda smola može učiniti mekom, pridodava-njem drugih ulja ili materija, koje sadrže mnogo ulja.
Kiseljenjem ovog materijala, može se do biti produkt, koji tehnički ne sadrži parafin, a koji je ravan prirodnom bitumenu s obzirom na svoju rastegljivost i sadržinu asfalta; ovaj produkt praktično je indentičan sa meksikanskim bitumenom.
Važan momenat kišeljenja petroleumskih zaostataka, bez obzira da li ovi sadrže pa-ra'in, predstavlja temperatura reakcije, t. j. temperatura kišeljenja. Reakcija se daje provesti praktično iznad po prilici 180° C, ali najzgodnije kod 200—320° C.
Upotrebi li se za kišeljenje na mesto sumporne kiseline kisela smola, pa ako se ova kod ove temperature izmeša i istopi zajedno sa smolom, dobija se to preimućstvo, da se obrazuje potpuno homogeni produkt, koji praktično ne sadrži nikako ni druga oksonium-jedinjenja.
Pošto se ove reakcije vrše kod visokih temperatura, to pare, koje izlaze pri prera-đivanju smole, odnose znatni deo ulja, usled čega materija postaje krhka i lomljiva. Da bi se ovaj nedostatak odstranio, snabdeva se kazan sa hlađenjem, koje kon-denzuje uljne pare i kondenzat vraća natrag u kazan; time se sprečava izlaženje ulja. Da bi se smanjila lomljivost dodaju se materiji još i druga ulja.
Pri postupanju bituminoznih materija sa sumpornom kiselinom raspada se ova u reakciji (zagrevanje na preko 200° C) even tualno uz dodavanje fluksirajućih sredstava, pa tako obrazovani S02 izlazi izazivajući obrazovanje pene. Ovo penušanje je znatno manje od onoga, koje je prouzrokovano vodenom parom, tako da pri odstranjivanju SO-, nije potrebna upotreba vakuuma. Reakcija je završena onda, kad se više ne o-brazuje pana. Gotovi produkt ne sadrži slobodnu kiselinu i daje negativnu oksonium probu.
Ako se materiji, postupanoj sa kiselinom, doda posle završene reakcije, dalja količina smole, dobija se produkt, koji ima bolja svojstva.
Pomoću opisanog postupanja smola kamenog i mrkog ugljena sa kiselinama, uz istovremeno zagrevanje, dobija se jedan čvrst i lomljivi produkt, koji se topi kud 90—100 C. Ali ako se smola, pre, za vreme ili posle kišeljenja ili u dva ili sva tri slučaja, pomeša sa stearinskom smolom ili sa drugim bitumenima koji se tope iznad 100° C, a siromašni su uljem, pa ako se osim toga kazan snabde hlađenjem, kojim se vraća ispareno ulje, pa ako se materijalu doda još 20 volumnih procenata sumporne kiseline, dobija se čvrsta ali ne i krta masa; ova masa postaje mekana kod 120—150°, a kod 100°, se ne da deformisati. Pomeša h se ova masa sa praškom od ste-atita i sa azbestom, pa ako se ova u toplom stanju presuje, dobija se neobično čvrst, tvrd produkt, sličan ebonitu, koji vrlo dobro podnosi toplotu, hladnoću i mraz. Ovaj produkt je bolji električni izolator od porculana i od stakla, potpuno je indiferentan prema hemikalijama i prema razrede-nim ili koncentrisanim kiselinama i bazama, a daje se i vrlo dobro presovati. Presovani komadi su bez svake dalje prerade glatki kao ogledalo i imaju ebonitasti sjaj. Ovajmateri-jal može se prerađivati, šeći, bušiti istrugati.
Mogućnost upotrebe ovog materijala vrlo je velika. Usled svojih odličnih fizičkih svojstava sposoban je u prvom redu za proizvodnju električnih izolatora na pr. za izolatore slabe i jake struje, oblikovane komade, izolatorska zvona, daljnovoda za cevi, na pr. za kanalske, vodovodne i kabelske cevi i t. d. Osim toga može se ovaj materijal, pošlo ne propušta vlagu, upo-trebiti kod visokih i dubokih gradnji, kod gradnje tunela, luka, mostova iid., kao materijal, koji izoluje vlagu. Iz ovg materijala mogu se dalje proizvoditi željeznički pragovi, materijal za pokrivanje krovova i to me slično.
Katrani se mogu prerađivati i na taj način, da se tečni delovi odele pomoću de-stilisanja. Ako se katran na pr. katran kamenog ugljena kiseli (na pr. sa 6% H2 SO* od 60 Be) i destiliše, to se kod destilisa-nja, koje se vrši na temperaturi od 340°C veći deo ulja istera, pa se dobija prvoklasna smola sa vrlo visokom tačkam topljenja, pošto se obrazovani kiseli adicioni produkti raspadaju na ovoj temperaturi, a u produktu ne zaostaje slobodna kiselina.
U sledečem navedeno je nekoliko primera izvođenjenja opisanog postupka:
I.	primer: 100 kgr. rumunske pacure pomeša so sa 12%H,S04 od 50°Be i zagraje na 150 — 160“C, usled čega se se obrazuje jedan, u vodi nerastvorljivi talog, koji se sastoji iz adicionih produkata kiselina i koji se od tečnog dela može o-deliti dekantiranjem. Tečni deo koji sadrži ulje, rafiniše se pri običnoj temperaturi. Kisela smola, koja se do kod ovog rafini-sanja, može se upotrebiti za tretiranje sledeče količine sirovog materijala. Ovako dobivena ulja imaju broj, koji označava sa-držinu katrana po prilici 20, viskoziteta kod 50°C od 10E i može imse oduzeti boja.
II.	primer: 100 kgr. ruske pacure rafiniše se na poznati način, kod po prilici 50°C sa sumpornom kiselinom. Pri tome se dobiva približno 60—70% ulja sa brojem, koji pokazuje sadržinu katrana od po prilici 20 i 30 — 40% kisele smole. Ulja se na proizvoljan način dalje prerađuju, a kisela smola se zagreva na 150—1600C. Pri tome se talože u vodi nerastvorljivi adicioni produkti kiselina, koji ne sadrže parafin, a sve ulje i parafin, koje sadrži materijal, ostaje u gornjem sloju potpuno slobodnom od asfalta, pa se može proizvoljno dalje prerađivati. Kiseloj smoli dodaje se celishodno za vreme zagrevanja jedan destilat, stalan u kiselinama, a koji uz to rastvara parafin na pr. petroleum.
III.	primer: Adicioni produkti kiselina navedeni u I i II primeru dobijaju dodatak
primesnih sredstava na pr. smole; ovih primesnih sredstava potrebno je po prilici 20—50% ako se prerađuju zaostaci petro-leuma. Ovako proizvedeni, od kiseline slobodni asfalti imaju kod tačke topljenja od 50°C sledeča svojstva:
prodiranja po prilici	40 — 50 cm.
rastegijivost po prilici 80—100 cm, potpuno su bez koksa i bez parafina.
IV.	primer: Katran kamenog ugljena za-greva se sa 20—30% veslačkog asfalta, usled čega se debija odlična materija za impregisanje.
V.	primer: 1 kg. kameno-ugljene smole sa tačkom topljenja od 70°C primeša se sa 5 dkg. stearinske smole; ova smeša iz-meša se pri 150°C sa 6 zapreminskih procenata sumpone kiseline od SO^e, a ovako dobiveni produkt zagreva se na 250°. Po tome se ovoj vrućoj smeši dodaje 3 kg praška od kamena i 15 dkg.azbesta. Ovaj se produkat presuje u toplom stanju, pa se dobija ebonitasta masa.
VI.	primer: 100 kg. petroleumskih zaostataka sa tačkom topljenja od 25°C zagreva se na preko 180°C, stalno se meša pomoću vazdušne ili parne struje, pa se pridodaje 10 IHoSO, cd 50nBe ili 80 kg. kisele smole. Za vreme reakcije održava se temperatura između 250 do 270°C. Posle završene reakcije prestaje se sa mešanjem, a temperatura se povisi na 320°C, usled čega se dobija veštački asfalt sa tačkom topljenja po prilici na 100°C.
VII.	pimer: 100 kg. ktrana od mrkog ugljena zagreva se sa 4 1 H2S04 od 60Be na 160C0 i ostavlja na miru dok se ne sta-lože adicioni produkti kiselina. Dobiveni gornji sloj se dekantira, a donji sloj smole kuvase sa 20% anlracenovog ulja do 250°Cpri čemu se dobija prvoklasna, na prelomu li-stajuća se i vrlo sjajna smola, koja nema koksa i ne rastvara se u mineralnim uljima; ako se ovaj produkt omekša dobija se drveni cement sa (duktilitetom) rastegljivošću od 50—60 cm. Gornja uljna, faza rafinira se sa 3,5 lit. koncentrisane sumporne kiseline kod 60—70° C. Ovako dobijeno ulje apsolutno nema fenola; broj, koji označava sadržinu katrana jeste približno 20, a sa-držina parafina je dva puta veća od sadr-žine, koju ima sirovi katran. Viskozitet o-vog ulja je kod 50° C, 7—10E, a sadrži-na pepela je manja od 0.01°/o. Kisela smola, koja je zaostala kod gore opisanog ra-finisanja, može se po odeljivanju upotrebiti za kiseljenje sledeče količine sirovog materijala.
Patentni zahtevi:
1. Postupak za izradu veštačkog asfalta mešanjem sirovih mineralnih ulja, Iresetnih ulja,
asfaltnih ulja, katrana, destilata istih, ostataka, otpadaka, bituminoznog materijala ili smeše njihove ili sličan materijal sa oksi-dišućim sredstvima ili materijama, koje sadrži kiseline, naznačen time, što se smeša zagreva do temparature iznad 100° a prvenstveno od 120 do 200°, zatim se smeša ostavlja da stoji dok se ne obrazuje talog, koji se potom zagreva do iznad 250°, tako da se iz istog ukloni zaostali sumpor dioksid.
2.	Postupak po zahtevu 1 naznačen lime,, što se talog pre zagrevanja, izdvaja i meša sa kakvim agensom za pretvaranje u tečnost.
3.	Postupak po zahtevu 2 naznačen time, što se uzima i dalje izvesna količina početnog materijala kao agens za pretvaranje u tečnost.
4.	Postupak za izradu veštačkog asfalta, pri preradi bituminoznih materija, koje sadrže kiseline, kao na pr. kisele smole, naznačen lime, što se ove materije, eventualno dodajući vodu, zagrevaju preko 100°C, najbolje na 120 do 200' C, zatim se ostavljaju da miruju, dok se ne talože čvrsti sastojci, posle čega se ovi izdvajaju iz tečnog dela i zagrevaju dotle, dok se ne raspadne kiselina.
5.	Postupak po zahtevu 1 do 4 naznačen time, što se talog meša sa fluksirajućim sredstvima i zagreva dotle (na 200—320°C),. dok se ne raspadne kiselina ove smeše.
6.	Postupak po zahtevu 1—4 naznačen time, što se sirovini sa oksidišućim sredstvom, dodaje sredstvo koje smanjuje viskozitet iste, ili sredstvo za rastvarenje, na pr. destilat ili zaostatak petroleja, da bi se ubrzalo izdvajanje taloga.
7.	Postupak po zahtevu 6 naznačen time, što se dobiveni talog sa lednim rastvornim sredstvom ekstrahira, tretira sa kiselinama, vulkanizira i eventualno meša i zagreva sa bituminoznim materijama, smolama, Jakovima, gumama i tome si.
8.	Postupak po zahtevu 1—7 naznačen time, što se dobiveni produkt meša sa katranom, čvrstom smolom, asfaltom, bituminoznim materijama, uljima, materijama za punjenje kao pesak, kameno brašno, ste-atitno brašno, vlakna ili njihove smeše i e-ventualno se presuju u toploti.
9.	Postupak po zahtevu 1—7 naznačen time, što se tečan deo rafinira, destilira, krakuje, kiseli, izvlači boja, zagreva ili tretira na drugi način.
10.	Postupak za izradu veštačke mase iz ugljenih smola, katrana, bituminoznih ostataka i tome si, naznačen time, što se ove materije mešeju i zagrevaju sa oksidišućim sredstvom kao sumporna kiselina, iskoriš-ćena kiselina, materije, koje sadrže sumpornu kiselinu, pri čemu se smeši pre ili za vreme reakcije dodaje stearinska smola.
i dalje zagreva, posle čega se smeši eventualno dodaju materije za punjenje i tako dobiveni produkt se eventualno presuje.
11.	Postupak za izradu veslačke mase iz petrolne smole i tome si. naznačen time, što se ovim materijama, najbolje na temperaturi preko 180 C dodaje oksidirajoče sredstvo kao sumporna kiselina, iskorišće-na kiselina, ili materije, koje sadrže sumpornu kiselinu, na pr. kisele smole, i za-grevaju od prilike do 300° C, dok se ne dobije homogena materija, t. j. kiseline se rraspadaju.
12.	Postupak po zahtevu 10—11 naznačen time, što se posle tretiranja kiselinama, za vreme ili posle reakcije, dodaju dalje količine sirovina.
13.	Postupak po zahtevu 10—12 naznačen time, što se materije, tretirane sa kiselinama, docnije tretiraju sa bazama.
14.	Postupak po zahtevu 10—13 naznačen time, što se kiseline i baze upotrebljavaju u razblaženom stanju.
15.	Postupak po zahtevu 1—13 naznačen time, što se dve ili više kiselina ili baza eventualno ponovo upotrebljavaju u proizvoljnom redu.












		'				
						
						
						
					■