KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 20 (6)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Juna 1931.
PATENTNI SPIS BR. 8050
Siemens & Halske A.-G., Berlin—Wien.
Optičko akustični signalni uređaj za železničke i tramvajske vlakove.
Prijava od 7. maja 1930.	Važi od 1. oktobra 1930.
Traženo pravo prvenstva od 7. maja 1929. (Nemačka).
Poznati su optičkc-akustični signalni uređaji za tramvajske vlakove, vlakove malih železnica i torne sl. kod kojih se pomoću kontakta upravljanih rukom iz pojedinih vagona daju motornim kolima svetlosni i zvučni signali. Pomoću kontakta postavljenih u pojedinim kolima, koji se prvenstveno nalaze u vezi sa vrvcom koja je predvidena za mehaničko davanje signala, bivaju upravljani mehanizmi za uključivanje po stupnjima, koji zatvaraju različita kola struje od signalnih lampi i signalnih zvona, postavljenih na mestu gde se nalazi vozo-vođa. Kod ovih signalnih uređaja biva jed nim davanjem kontakta u pojedinim kolima dat signal za vožnju, davanjem kontakta dva puta biva dat signal za zaustavljanje a davanjem kontakta četiri puta biva dat signal opasnosti. Kontakti uključnih mehanizma po stupnjima su pri tome tako međusobno vezani, da se signal za vožnju tek tada pojavljuje, kad su svi kontakti od svih pridodatih kola postavljeni na znak za vožnju, dok signal za zaustavljanje keo i signal za opasnost može biti dat iz svakih kola za sebe. Nezgoda ovih poznatih rasporeda sastoji se u tome, da je gašenje signala za vožnju i signala za opasnost moguće samo pomoću kontaktnih naprava, koje moraju biti ugrađene u uključak za vožnju. Dalja nezgoda se sastoji u tome, što akustični znak pri davanju signala opasnosti, zvoni svega jedan jedini put tako, da nije moguće da se vozovođi akustičnim
znakom skrene još jednom pažnja na dati signal opasnosti, ako on na pr. pri živom saobraćaju predvidi optičko davanje signala i prečuje prvo davanje signala.
Ove se nezgode, po pronalasku, izbega-vaju naročitim postavljanjem relea koji se uzajamno upravljaju, koji su po grupama podređeni pojedinim kolima i odgovarajući zajedno smešteni u motornim kolima. Relei su tako uključeni, da željeni signal, pri privlačenju kontakta na vučenje postavljenih u pojedinim kolima, biva pripremljen, a pri otpuštanju ovih kontakta biva izvršen. Izvođenjem signalnog uređaja biva dalje postignuto, da signal, koji već postoji, biva ugašen privlačenjem vrvce za zatezanje i da novi signal bude dat tek pri ispuštanju vrvce. Signal opasnosti pojavljuje se prvi put pri trećem ili četvrtom vučenju za vrvcu najpre na po sebi poznat način pomoću svetlenja crvene lampe i istovremenog zvonjenja zvona, ali se zatim usled naročito izvedenog signalnog uređaja može proizvoljno često ponoviti.
Gašenje signala za vožnju vrši se samo od sebe pri polasku naročitog relea, koji je priključen samo na jedan kontakt uključ-nika za vožnju. Dakle nije potrebno naročito izvođenje ili prerađivanje uključnika za vožnju kao ni dodavanje zuba niti prste-nova na uključniku za vožnju. Rele, koji služi za gašenje signala za vožnju, snab-deven je odgovarajući sa tri razdvojena namolaja. Jedan namotaj je priključen na
Din. 15.
kontakt uključnika za vožnju i vrši, pri polasku, gašenje signala za vožnju; drugi namotaj je kratko vezan i vrši, na faj način, na po sebi poznat način ponovno padanje privučenog ankera, čime se kontakt koji je prebačen radi signala za vožnju ponovo stavlja u svoj položaj mira, da bi se omogućilo ponovljeno davanje signala. Treći namotaj relea leži u kolu struje u-ključnika kojim rukaje vozovođa, koji je je prvenstveno u vidu dugmeta i omogućuje gašenje signala opasnosti kao i eventualno pogrešnih signala.
Dalji rele, koji je postavljen u kolu struje signala opasnosti i koji je isto tako odgovarajući snabdeven sa tri namotaja, vrši samo od sebe gašenje postojećeg signala za zaustavljanje pomoću docnije datog signala opasnosti. Kola struje, ko:a utiču na signal opasnosti, izvedena su pri tome tako, da signal opasnosti, naročito zvonjenje zvona, kad je ono jednom aključeno, može biti proizvoljno često ponavljano daljim vučenjem za vrpcu.
Na nacrtu je radi primera predstavljeno uključivanje signalnog uređaja po pronalasku. Pri tome je pretpostavljeno, da se tramvajski odnosno žeieznički vlak sastoji iz motornih kola i dvojih prikolica. U pojedinim kolima su na poznati način postavljeni kontakti na zatezanje Z2 i Z3, koji su prvenstveno izvedt ni kao kontakti na zatvaranje. Sprovodnici u kojima se nalaze ovi kontakti na zatezanje sprovedeni su do motornih kola i priključeni su na tamo relejne rasporede.
U kolu struje kontakta Z,, Z2, Z3 nalaze se najpre relei A1. A , A3, od kojih je od svakog zavisna po jedna relajna grupa B, C, D, E. Ovi rčlejni rasporedi dejstvuju, prema vrsti datog signala, na kola struje signalnih lampi F, H, N, koje svojom bojom omogućuju raspoznavanje vrste datog signala. Trima signalnim lampama zajedno pridodalo je zvono G, koje svaki put pri davanju signala stupa u dejstvo i vozovođu akustički opominje na optički signal. Da bi se za slučaj, kad motorna kola voze sama, odnosno samo sa jednom prikolicom omogućilo udobno priključivanje signalnog uređaja, predv đen je obrlni uključnik S. koji na podesan način prema svome položaju delimično premošćuje kontakte koji .su zavisni od relajnih grupa.
Pomoću kontakta Zj kod uključnika na zatezanje biva najpre uključen uvodni rele A,. Na ovaj način se zatvara i kontakt A]:L od relea Pošto je kontakt du u miru, to dakle odmah po releu Aj reaguje rele Br Ovim se zatvara kontakt samoodržanja ,bn, i pošto je menjački kontakt d]2 u kolu struje relea B, u miru, drži se rele B1 sam.
Ako sad ispuštanjem vrvce bude kontakt Zt otvoren, to pada rele Aj. Ali istovremeno privlači rele Cj, pošto je pre toga kontakt bl2 u kolu struje relea C, bio zatvoren i usled padanja rtlea Aa biva pomoću kontakta a12 zatvoreno kolo struje za rele Cj. Pošto time biva zatvoren kontakt samoodržanja cn i pošto je menjački kontakt e13 u kolu ovog relea u miru, to se rele C1 sam održava nadraženim.
Ako sad drugim zatezanjem vrvce kontakt Z bude ponovo zatvoren, to rele Ax reaguje po drugi put. Pošto je kontakt c 2 u kolu struje relea Dj zatvoren, to se rea-govanjem relea A, zatvara i kontakt a13 relea D, i ovaj biva doveden do reago-vanje. Ali istovremeno mora rele B1 da padne, pošto kontakt du biva otvoren i menjački kontakt d 3 prelazi u radni položaj. Sa poslednjim je uključen u nizu kontakt e o, koji je ipak u ovo vreme još otvoren. I rele D, se sada sam održava nadraženim pomoću kontakta samoodržavanja d13 i pomoću kontakta mira bu. Ako ispuštanjem vrvce Z, bude ponovo otvoren, to time pada rele A, i rele Et reaguje, poš'.o je pre toga kontakt di4 bio zatvoren i sa padanjem relea A, kontakt n,4 se vraća u položaj mira. I sam rele E, se drži sada pomoću kontakta samoodržavanja e14. Ali istovremeno mora pasti rele Ci, pošto menjački kontakt ei3 prelazi u radni položaj i pošto je otvoren radni kontakt b14 koji je sa ovim uključen u nizu.
Po prvom vučenju za vrpcu privučeni su relei Bi i Ci, po drugom vučenju relei D, i E2. Ako se sad za vrvcu povuče po treći put, to rele A! reaguje ponovo i time ponovo nadražuje rele B4 pomoću radnog kontakta e1L i radnog kontakta an. Rele Bi može se ponovo sam održavati pomoću radnog kontakta dia, kontakta e12 i kontakta samoodržavanja blt. Ali istovremeno mora rele Dtl pasti, pošto menjački kontakt bu prelazi u radni položaj i pošto je otvoren kontakt c13 koji je sa ovim uključen u nizu. Ako se vrvca ispusti po treći put, to pomoću kontakta mira aI2 i kontakta b12 ponovo reaguje rele Cj i sam se održava pomoću radnog kontakta menjačkog kontakta ei3, kontakta bI3 i kontakta samoodržanja Cn.
Po trećem vučenju za vrvcu, dakle, privučeni su relei Bi, C, i E,.
Ako četvrtim vučenjem za vrvcu bude rele Aj po četvrti put nadraže, to rele D reaguje ponovo, pomoću kontakta ai3 i kontakta c« i održava se sam pomoću jednog kontakta b14, radnog kontakta c]4 i kontaktakta samoodržanja d14. Ovog puta ipak ne biva isključen rele B4 usled rea-govanja relea Di, pošto menjački kontakt
d,2 prelazi u radni položaj i rele B4 biva održavan pomoću kontakta e,a i kontakta samoodržanja bu. Padne li, usled ispuštanja vrvce, rele Ai ponovo, to ostaju uključena sva četiri relea Bi, Ci, Dj i Ej, po-moću svojih kontakta samoodržanja tako, da se, po četvrtom vučenju, sva četiri relea nalaze pod naponom.
Isto uključivanje se ponavlja za pet relea A2, B.,, C2, D2 i E2 od drugih kola i za releje A3, B3, C3, D3 i E3 od trećih kola. Ako se sad u kolo struje lampe F za vožnju stavi uvek u nizu jedan radni kontakt relea C i po jedan mirni kontakt relea D (cJ4 i d15 od relea Cj, odnosno D , c24 i d20 od C2 odnosno D2 itd.), to lampa za vožnju može samo tako da se zasvetli, ako su svi relei C priključeni i ako su svi relei D u miru. Ali je ovo slučaj samo ako se u svakim kolima bude za vrvcu povuklo jedanput ili tri puta.
Na poznat način mogu kontakti za vožnju iz drugih i trećih kola biti prenošeni pomoću obrtnog uključnika S (u položaju 1), ako pogonska kola samo voze, kontakti za vožnju od trećih kola samo na odgovarajući način prebacivanjem uključnika S (na mesto z) ako je samo jedna prikolica prikačena.
Na priključniku od uključnika za vožnju i]i kontrolera K, koji se za vreme svih položaja za vožnju, nalazi pod naponom, priključen je odvodnik, koji vodi ka jednom namotaju relea Q. Ako se signal F za vožnju zasvetli, to je, kako se iz uključivanja može videti, istovremeno uspostavljeno i kolo struje za rele Q_- Ako dakle kolski vlak, usled obrtanja kontrolera na prvi kontakt za vožnju, pođe, to rele Q dobija napon, privlači i time otvara mirni kontakt q na zajedničkom minus sprevodniku svih kolskih relea. Usled toga moraju sada pasti svi kolski relei B i C i time se gasi zelena lampa F. Istovremeno rele Q usporeno prelazi ponovo u mir pomoću namo-taja za usporavrnje padanja. Ovim uključivanjem je dakle postignuto, da postaje nepotrebno ugrađivanje kontakta u kontrol er.
Po pravilu bela ili plava lampa H za zaustavljanje biva uključena pomoću dva kontakta b16 i e15, koji se nalaze u nizu. Sa ovima su paralelno uključeni kontakti b25 i e26 i kontakti b35 i e35. Bude li u ma kojim kolima dva puta povučeno za vrvcu, to se time na opisani način uključuju odgovarajući relei D i E, usled čega lampa H zasvetli. Značaj kontakta r3 u kolu struje za lampu H objašnjen je niže.
Signal za zaustavljanje se pretvara automatski ponovo u signal za vožnju, ako u -kolima, u kojima je dat signal za zaustav-
ljanje, daljim jednim vučenjem za vrvcu bude dat znak za polazak, pošto time relei ovih kola, na prethodno opisani način, bivaju tako postavljeni, da kontakti od lampe za vožnju bivaju zatvoreni. Naravno ova se ponovo zasvetli tek onda, kad u svima kolima bude dat znak za polazak i time se odgovarajući relei tako podešavaju, da su zatvoreni svi kontakti lampe F za vožnju, koji se uključuju u nizu.
Lampa za opasnost N (većinom crvena lampa) svetli kad kontakti b16, dJ5 i a16 budu zatvoreni. Sa ovima su ponovo paralelno uključeni odgovarajući kontakti drugog ili trećeg relejnog svežnja. Kontakti b10 i d1B u kolu struje lampe N za opasnost su pak zatvoreni samo kad je rele A, bio četiri puta nadražen tako, da dakle signtl opasnosti biva dat samo pri vučanju četiri puta.
Minus pol sve tri signale lampe vodi zajednički preko zvona G ka minusu. Zvono udara svaki put, kad se zasvetli ma koja signalna lampa.
Pomoću mirnih kontakta a^, a25 i a35 postignuto je u kolu struje lampe N za opasnost, da zvono svaki put ponovo udari, kad se u kolima posle četvrtog vučenja bude vrvca vukla tako, da dakle vozovođa može biti opomenut na signal opasnosti. Između kontakla d \ a u kolu struje za lampu opasnosti odvode se tri sprevodnika, koji vode ka tri odvojena namotaja relea R, čiji je kraj zajednički stavljen na minus. Bude li iz ma kojih kola dat signal opasnosti, to mora, u momentu kad vrvca bude po četvrti put povučena, da rele R reaguje pomoću odgovarajućeg mirnog kmtakta r2. Ovim se rele R pomoću kontakta r4 za samouključivanje u-ključuje na plus tako, da se sada rele R trajno sam drži. Istovremeno biva otvoren kontakt rs u kolu struje lampe za zaustavljanje i time se gasi eventualno dati signal za zaustavljanje. Anker zvona G pada i može, pošto se vrvca ispusti, pri ponovnom vučenju ponovno da zvoni. Istovremeno sa ovim svaki put svetli lampa N.
Rele Q_ ima osim namotaja za kratku vezu još i drugi namotaj, koji se pomoću dugmeta D stavlja u dejstvo. Pritiskom na dugme može vozovođa ugasiti svaki signal, pošto je minus sprevodnik od svih relejnih svežnjeva preveden preko mirnog kontakta q. Signal opasnosti mora vozovođa da ugasi pritiskom na dugme. S tim istovremeno može radi povratnog javljanja da jedan sprovodnik bude stavljen pod napon, koji može biti sproveden kroz sva troja kola i na koji se u svakim kolima može priključiti po jedno zujalo. Signal za zaustavljanje ipak ne treba da gasi sam vozo*
vođa, pošto, kao što izlazi iz prethodnog opisa, signal za zaustavljanje sam od sebe, sledečim vučenjem za vrvcu. biva pretvoren u signal za vožnju. Rad oko signalne naprave, od strane vozovođe, sveden je dakle na najmanju meru. On treba samo pri dalom signalu opasnosti da pritisne na dugme, ili eventualno, pogrešno date signale može isto tako pritiskom na dugme D da ugasi, čime se pomoću zujala kondukteri ponovo pobuđuju da ponovo dati signal za vožnju
Kako se iz načina dejstva prethodnog uključivanja može videti, signalne lampe svetle tek onda, kad se po ispuštanju vrvce odgovarajući relei podese, dakle ne odmah kad se povuče za vrvcu. Ovome je, kao što je već pomenuto, prvenstveno cilj, da se kod vozovođe iziđe na kraj sa jednim jedinim signalnim zvonom G. Ako na pr. znak za zaustavljanje bude dat iz prvih kola, to se pomoću vučenja za vrvcu dva puta dovode do nadra-žaja relei Di i E . Ako sad isti kondukter, kao poslednji, da znak za vožnju (jednim vučenjem) to prema prethodnom reaguje prvo rele B1, i istovremeno pada rele Dj, usled čega se pak gasi lampa H za zaustavljanje, pošlo mirni kontakt b15 biva otvoren u kolu struje lampe za zaustavljanje. Time se oslobađa i anker zvona G. Ako sad kondukter pusti vrvcu, to rele C[ biva nadražen pomoću mirnog kontakta au, usled čega kontakt c14 biva zatvoren u kolu struje lampe za vožnju F. Tek sad se ova lampa zasvetli, i zvono G zvoni. Vreme davanja kontakta pomoću vrvce biva dakle upotrebljeno za to, da prvo oslobodi čekić zvona G i zatim po ispuštanju vrvce da ga ponovo dovede do udara. Proces je sličan i u tom slučaju, kad je iz jednih kola dat signal za zaustavljanje, a zatim iz drugih kola bude dat signal opasnosti. Ovde, ako se po četvrti put povuče za vrvcu, bivaju najpre kontakti b10 i d15 zatvoreni u kolu struje lampe za nuždu, usled
čega i rele R reaguje i time pomoću kontakta r3 gasi lampu za zaustavljanje. Pri-tome pada i anker zvona G. Tek kada vrvca bude ispuštena biva kontakt a1B zatvoren u kolu struje lampe za opasnost i time se ista dovodi do svetlenja tako, da se anker zvona G može privlačiti za ponovni udar.
Patentni zahtevi:
1.	Optičko akustični signalni uređaj za tramvajske vlakove i tome si. kod kojih se, pomoću kontaktnih uređaja, koji se nalaze u pojedinim kolima i kojima se ručno upravlja, mogu davati razni signali, naznačen time, što je svakim kolima podređena po jedna grupa relea koji utiču na signalne naprave, i koji su tako međusobno i od kontakta predviđenih u pojedinim kolima zavisni, da pri radu, prvenstveno zatvaranju ovih kontakta, bude željeni signal pripremljen, a pri ispuštanju da bude uključen.
2.	Uređaj po zahtevu 1, naznačen time, što signal, koji postoji, biva ugašen pomoću vučenja, odnosno zatvaranjem kontakta postavljenih u kolima, dok novi signal biva uključen tek pri oslobođenju kontakta.
3.	Uređaj po zahtevu 1—2, naznačen time, što je snabdeven releom koji dejstvu-je na kolo struje signala za vožnju, i koji je prvenstveno snabdeven sa tri namotaja, . od kojih je jedan namotaj tako priključen na kontakt uključnika za vožnju, da pri-polasku signal za vožnju biva ugašen.
4.	Uređaj po zahtevu 1—2, naznačen time, što je snabdeven sa releom, prvenstveno sa tri namotaja, koji dejstvuje na kola struje signala opasnosti i signala za zaustavljanje pri davanju signala opasnosti.
5.	Uređaj po zahtevu 1—2 ili 4, naznačen time, što ima tako izvedena uključna sredstva, koja uključuju signal opasnosti, da se jednom dati signal opasnosti može proizvoljno često ponoviti prostim ponavljanim stavljanjem u dejstvo kontakta postavljenog u kolima.
Adpatent broj8050-





■


■ '	V	:	..........'‘..“'•.V'	v-'-'’



; ■■ v: ■■ >	■■	■.



■


'








■ tš:
/

• i-.-.K	- & •	'