KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 23 (2)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 MAJA 1937.
PATENTNI SPIS BR. 13205
Meyer Claude Isaac, Paris, Francuska.
Sapun sa brazdama po obimu.
Dopunski patent uz osnovni patent broj 12763.
Prijava od 13 maja 1936.	Važi od 1 oktobra 1936.
Naznačeno pravo prvenstva od 15 maja 1935 (Francuska).
Najduže vreme trajanja do 28 februara 1951.
Ovaj se pronalazak odnosi na vari-jantu izvodenja sapuna po osnovnem patentu br. 12763 i na kombinacije varijana-ta oblika strana izbrazdanog bloka ili na same brazde, i to u različitim ciljevima, koji če biti niže izleženi u toku opisa.
Sl. 1 do 9 priloženo#' načrta pokazuju radi primera oblike izvodenja ovih vari-janata ili kombinacija varijanata.
Sl. 1 pokazuje presek po sredini jed-ne brazde bloka (sapuna ili slično# proizvoda) koji treba da se zaštiti; bočne strane i brazde ili kanali 1 imaju ispupčenu krivinu; strane ili dna brazdi na krajevima susednih strana mogu obrazoVati oštru ivicu (kao kod a) ili biti ublaženi krivem llnijom (kao kod b) da bi se obezbedilo zadebljanoj ivici navlake bolje prianjanje i bolja zaptivenost. Kanali susednih strana mo#u takode biti odvajani pomoču male pre#rade (kao kod c) koja je slaba toliko da je zadebljana ivica navlake može slomiti ili zgnječiti: ovo neškodi rezultatu, a pruža korist da pretstavlja blok više. sličan onom obliku, koji su potrošači na-vikli da vide.
Sl. 2 pokazuje u preseku blok iste vrste, ali čije su bočne strane ravne i pravo-ugaone. Krivo dno brazda ili kanal 1 može biti tangencijalno prema stranama (kao što je pokazano na stranama d i e) ili uvučeno u odnosu na strane (kao kod fig); strane ili dna kanala mogu biti spo-
jeni prema gore izleženim varijantama kao kod prmera iz sl. 1.
Poprečni presek brazdi može imatl mnogobrojne varijante:
Sl. 3 pokazuje brazde 1 reckavog preseka: sl. 4 pokazuje brazde u vidu slova V; sl. 5 pokazuje olučaste brazde pri čemu se njihov presek uvečava iduči od dna bloka prema vrhu da bi odgovorio bar približno prečniku zadebljanja koje ob-razuje ivica navlake 3 pri svom uvijanju.
Na ovoj su slici pokazane takode zaobljene ivlce izmedu bočnih strana i gornje površne 2 bloka tako, da se navlaka 3 ne izlaže opasnosti da se kvari na oštroj ivici na mestu kojem trpi jak pritisak rukom osobe koja ovaj blok upotrebljuje.
Ipak ovaj poslednji oblik zahteva da jedila Ivica bude označena za prijem za-tvorenog dela navlake 3. Da bi se izbegla tva nezgoda mogu se izvesti, kao što je pokazano na sl. 6 dvojni kanali, koji svaki imaju dva dela koji odgovaraju profilu iz sl. 5 izvedenem polazeči od svake strane 2 za trošenje bloka tako, da zatvoreni deo navlake 3, može biti primljen jednom ili drugom od ovih strana sa podjedna-kim rezultatom.
Opšti raspored brazdi na bočnim stranama bloka može takode činiti predmet varijanata naročilo da bi odgovarao nejednakom trošenju bloka. Mogu se na primer rasporediti brazde kao što je pokazano na sl. 7 gde linije K—K pokazuju
Din. 10.-
ravni it kojima su rasporedene brazde, koso u odnosu prema stranama 2—2’ ili pak kao št o to pokaži! je sl. 8, ravni k—k koje su rasporedene lepezasto. Vidi se da u ovom redu misli, ovi rasporedi nisu ogra-ničeni na jedan način i da nc sprečavaju jednovremenu upotrebu brazdi, raspore-deniii u ravnima 1—1 paralelnim sa 2—2’ ili u praven suprotnog nagiba u odnosu na nagib, koji je pokazan linijama k—k da bi se u upotrebi kanalima dodelio svaki oblik i raspored za ostvarenje nepomičnosti za-debljanja 3 uvijane ivice navlake u smeru koji odgovara kosom trošenju bloka.
Najzad može biti korisno da se zidovi snabdu brazdama paralelnih ureza ili malo kosili u odnosu prema podužnoj osi brazdi, ih pak da obrazuju kontinualnu mrežu tako da se umanji površina dodira zadebljanja na dnu brazdi, a da se nc šteti zaptivenost koja treba da se proizvede o-vim dodirom; takav jedan raspored je po-desan za bezbroj izvodenja ili varijanata, ušle d čega se pnjavitac ograničava samo na pokazivanje najprostijeg od ovih oblika, u poprečnem preseku, na sl. 9 gde je jedna brazda (u uvečanom razmeru u odnosu na razmeru drugih slika) snabdevena urezi-ma 4 koji čine da se'/medu njih obrazuju ispupčenja 5 na koja se naslanjaju zadebljanja 3’ uvijene ivice zaštitne navlake 3
Razume se da su gore opisani i pokazani oblici izvodenja dati samo radi primera i da se mogu menjati u velikoj meri da se ipak ne izmeni suština ovog prona-laska.
Patentni zahtevi:
1.	) Varijanta izvodenja sapttna sa brazdama po osnovnom patentu br. 12763, naznačena time, št o bočne strane bloka sa-puna i brazde ili kanali imaju krivina kon-veksnog oblika.
2.	) Varijanta po zahtevu 1, naznačena time, što su bočne strane (d, e) bloka sapu-na ravne ili krive, pri čemu dno (a, b) bra-
zdi ili kanala ima krivinu konveksnog oblika ili tangencijalnu ili uvučenu u odnosu na pomenute bočne strane (e, d).
3.	) Varijanta po zahtevu 1 i 2, naznačena time, sto sosedne bočne strane bloka (krive ili ravne) obrazuju oštru ivicu (a) ili su medusobno vezane po krivoj liniji (b).
4.	) Varijanta po zahtevu 1 do 3, naznačena time, što brazde ili kanali obe su-sedne bočne strane obrazuju oštru ivicu (a) ili su medusobno vezani po jednoj krivoj liniji (b).
5.	) Varijanta po zahtevu 1 do 4, naznačena time, što su brazde ili kanali dveju susednih bočnih strana odvojeni matom pregradom (c), dovoljno slabom, da bi za-debljan je (3’) navlake (3) moglo da je slo-mije ili zgnječi.
6.	) Varijanta po zahtevu 1 do 5, naznačena time, što su bočne strane bloka vezane po krivini sa gornjom ili donjom stranem (pbvršinom) ili i sa jednom i sa dru-gom stranom.
7.	) Varijanta po zahtevu 1 do 6, naznačena time, što poprečni presek brazdi ima izreckani oblik (sl. 3).
8.	) Varijanta po zahtevu 1 do 7, naznačena time, što poprečni presek brazdi ima oblik u vidu slova V (sl. 4).
9.	) Varijanta po zahtevu 1 do 8, naznačena time, što se poprečni presek brazdi progresivno uvečava iduči od dna bloka prema vrhu (sl. 5).
10.	) Varijanta po zahtevu 1 do 9, naznačena time, što je poprečni presek brazdi obrazovan iz dva dela koji su po dubini i širini nejednaki (sl. 6).
11.	) Varijanta po zahtevu 1 do 10, naznačena time, što su brazde rasporedene po kosim ravnima (K-K) u odnosu na površine (2') za trošenje bloka, pri čemu su ove kose ravni (K) i same paralelne ili ne medu sobom.
12.	) Varijanta po zahtevu 1 do 11, naznačena time, što su zidovi brazdi snabde-veni urezima f(4) sl. 9] koji su, u odnosu na podužnu osu brazdi, paralelni ili kosi ili obrazuju kontinualnu mrežu.
i X ii. 2
J: x cp-1.
Uw-7
£ -i cp, O