Poštarlna plačena u sotovu
Cena I.— Din.
lum
		
glasilo saveza sokola kraljevine		JUGOSLAVIJE
čuvajte Jugoslaviju!	Izlazi svakog petka • Godišnja pretplata 50 din. • Uredništvo l uprava Prestolonaslednikov trs 34 • Adresa za pošiljke: Poštanski fah 342 • Telefon uredništva 30-866 1 26-105, uprave 30-866 • Račun Poštanske štedionice br. 57-686 • Oglasi po ceniku •	Beograd, 18 avgusta 1939 God. X • Broj 33.
Spremnost naroda i Sokolstva
Novinske vesti su iz dana u dan sve punije opasnosti koje Prete svetskom miru. Piše se samo o manevrima, o naoružanju, o ratobornim pripremama itd., a govori se več i o izvesnim datu-mima kada bi svetska kriza imala da izbije.
Čitav niz pitanja visi u zraku i preti oblačinom. Položaj na ^/edozemnom moru ni je izgubio ni za trun od rani j e ozbiljnosti, Jednako kao ni položaj na Dalekom Istoku, ali se pitanje Dan-c,ga još uvek nalazi u prvom planu i dugo če se nalaziti. Način na ko je je ono postavljeno, jednako kao i strana ko ja ga je Postavila, ne dopusta ju da se to pitanje diplomatskom akcijom zabašuri; dok s druge strane otpor Poljske i garantije zapadnih s’,a ne dopusta ju da se reši putem gotovih čina, kao u slučaju Avstrije i čehoslovačke. Ima režima u ko jima se več samo na-Puštanje nekog problema, ili makar i najpovoljniji kompromis, st>vačaju kao ustupak; a pošto su to režimi ko ji se zasnivaju u Slav pom na psihozi rastučih uspeha, to je i najveštijem diplomati teško nači formulu po ko jo j bi se pitanje Danciga moglo da reši na način, da se Poljsko j ne oduzme ništa od njenih pra-Va i njene sigurnosti, a da pri tom i Berlin bude zadovoljan.
U vremenima u ko j ima živimo, ni j e medutim ni kako sigurno, da opasnost od požara leži jedino u Dancigu, jer akutno mesto može svaki čas, nekim govorom ili pograničnim incidentom, da se prenese na bilo ko ji kraj u Evropi, a da i ne govorimo o mogučnosti da do požara dode na Dalekom Istoku, pa da se tek odatle prenese na Evropu. Engleška diplomatija čini doduše sve moguče žrtve, da težište dogadaja održi u Evropi, znajuči da $e tu stvarno nalazi i težište uzroka i težište posledica, — ali pošto se inicijativa nalazi u rukama t.zv. dinamičnih sila, to za-i/S/ u prvom redu o njihovo j taktici, da li če kriza izbiti na nekom sporednom ili na nekom glavnom pitanju, ili poprištu.
Sve to naravski ne znači da je rat neizbežan i da nemaju u izvesnoj meri, pravo optimisti, koji drže da če, baš zato što se svi prete, isto tako svi vrlo dobro promisliti, pre nego Ii u rat zagaze. S druge pak strane stalno gomilanje naoružanja i nemogučnost da se to naoružanje na duije vreme izdržava, budi kod mnogih sumnje da če rešen je morati da.se f or sir a, makar i opasnijim putem, pa se odatle i javljaju proročanstva o datumi-ma, od kojih jedan glasi na iduči septembar, a drugi na iduče proleče, prema torne, kako bi glavnim protivnicima moglo da Ogleda povoljnije.
Posve je prirod no da medu narod ni položaj izaziva zabri-nutost kod svi ju naroda u svetu, pa i kod onih koji nisu direktno zainteresovani na problemima o ko j ima je reč i koji nemaju druge želje, nego da svoju slobodu i svoje granice očuvaju, ne otimajuči se ni za što tude i ne mešajuči se u unutarnje prilike drugih naroda. Tako n.pr. vidimo da i takve države, ko je su od davnina i tipično neutralne, kao što su n.pr. Švajcarska, Norveška i švedska, vode najozbiljniju brigu o svojo j sudbini u eventualnem svetskom sukobu, pa se, bez ikakve agresivnosti bilo Prema kome, i bez ikakve namere da uzmu bilo kakvu oružanu inicijativu, savesno naoružaju i spremaju za odbranu. Na to ih u prvom redu teraju nove doktrine o t.zv. totalitarnom ratu, kole s u u mnogim zemljama pri ml jene kao zvanične, a po ko j ima je, za postignuče pohede, s/e dozvoljeno, pa tako i atak na nevtralnost ili na nezavisnost bilo koje zemlje, ne mari da Ii je ona angažovana u sukobu ili ne. Osečajuči tu opasnost, i najmiro-Ijubiviji narodi, kao što su Švajcarci ili Skandinavci, forsiraju odbranu svojih zemalja i dižu borbeni duh, svesni da time neče naneti krivicu nijednom susedu, več da če ih naprotiv opomenu-ti, da treba da poštuju njihov mir, ako neče da, u odbrani svoje zemlje, ustanu svi kao lavovi. A danas je svakome jasno, da nema ni privremenih ni delimičnih ustupaka ili okupacija; več da i najmanji ustupak od suvereniteta i nezavisnosti, znači i konac slobodnog nacionalnog života.
U pri premi za odbranu svoje zemlje naš narod ni je nikada ustupao ni jednom narodu na svetu, jednako kao što je uvek da-leko bila od njega svaka pomisao na agresivnost. Ni po čemu ni je naš narod kriv današnjem teškom položaju u svetu, niti ga je želio. Naprotiv, on če i dalje sve uči niti da ga ublaži i ot kloni.
Svestan tog stava, koji u najvišoj meri odgovara visokim moralnim tradicijama naše nacije, jugoslovenski narod sa naj-večim pouzdanjem gleda u budučnost. Znajuči da ne želi drugo nego mir i napredak, u medunarodnoj saradnji, naš narod ima puno pravo da očekuje da svi ostali narodi, daleki i bliži, man ji ’ veči, poštuju tu njegovu želju. Ali još više, nego li na pošto-vanju drugih, to njegovo pouzdanje se zasniva na čvrsto j od luči, da to poštovanje sebi os i g u r a sv o j o m s p r e m o m 1 v o 1 j o m da se brani i da ni za trun ne popusti od pu nog svo g suvereniteta i pu ne nezavisnosti sv a k o g i n a j m a n j e g deli č a sv o-j e teritorije. Nacionalni i državni ponos danas nisu romantika. Oni su danas istovetni sa najrealnijim životnim intere-sirna zemlje i naroda. Zato je pozvano Sokolstvo da u današnjim vremenima, više nego ikada, gaji ta j ponos i potstiče borbeni duh, baziran na tradicijama Kosova i Petrovog Gvozda, po koji-
Pobednička vrsta Ljubljanskog Sokola kod Nj. V. Kralja Petra II
U nedelju je doputovala na Bled vrsta Ljubljanskog Sokola, koja je po peti puta osvojila Mač blaženo-počivšeg Kralja Aleksandra, pod vodstvom br. Dr. Viktora Murnika, čuvenog sokolskog tehničkog struč-
njaka. NJ. V. KRALJ PETAR II
blagoizvoleo je primiti pobedničku vrstu Ljubljanskog Sokola. Br. Dr. Murnik pretstavio je Nj. V. Kralju članove vrste, bracu :	Župančiča,
Gregorku, Longiku, Antosijeviča, Slaninu, Pustišeka, Fortea i Skrbin-ieka. Nj. V. Kralj, čestitao je po-bednicima i razgledao Kraljev Mač. Takmičari su imali da održe nekoliko vežbi pred Nj. V. Kraljem i Njih. Kr. Vis. Kraljevičima Tomislavom i Andrejem, ali su ove vežbe morale izostati zbog kise.
55-godišnjica smrti Dr. Miroslava Tirša
Ovih dana navršilo se 55 godina od smrti osnivača Sokolstva, neumrlog Dr Miroslava Tirša. S 'a svetska štam-pa beleži ovu godlšnjicu, ističući zasluge i rad ovog velikog čoveka. Kako je več poznato, noču izmedu 8 i
9	avgusta 1884, u okolini Habichena kod Oetza u Tirolu, pao je u rijeku Achu Dr. Tirš. Njegovo mrtvo telo nadeno je tek 21 avgusta i 9 septembra je u Pragu prireden svečan pogreb, kojem je prisustvovalo 1600 članova svih tadašnjih 89 sokolskih dru-štava, pored ogromne mase ostalog praškog stanovništva, koje je došlo da isprati mrtvo telo velikog sokolskog genija.
Otac Sokolstva, Dr. Miroslav Tirš, je umro, ali njegovo delo raslo je i postalo poznato u čitavom svetu. Kod svih slovenskih naroda postoje jake sokolske organizacije, koje sa dužnim pestovanjem i dubokom zahvalnošču neguju uspomenu na prvog sokola.
Neka je večna slava osnivaču Sokolstva i besmrtnom geniju naroda češkoga, Dr. Miroslavu Tiršu!
Naše zajedničke vežbe u Sofiji
Sednica Izvršnog odbora Saveza SKJ
U prostorijama Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije održače se u su-botu 26 i nedelju, 27 avgusta ove go-dine sednica Izvršnog odbora Saveza SKJ. Na sednicu treba da neizostavno dodu svi članovi Izvršnog odbora iz Beograda i unutrašnjosti. Početak sednice zakazan je za 14 ča-sova.	I.	S.
Iz uredništva
Ovaj broj izdajemo povečan na 8 strana, sa materijalom iz Savezne prosvetne škole, koji će dobro doči i brači prosvetarima za prosvetni rad u jedinicama.
m
Još pri samom polasku u Sofiju, lebdio je u mislima neprijatan i veliki »upitnik« u tome, kakve vežbače vodimo na Slet i kako čemo uspeti sa zajedničkim Vežbačima. Jer — ovo je pitanje bilo za nas svih naj-važnfje. Zašto »upitnik«?
Prvo zato, što je samo učestvova-nje na sletu bilo u dugoj neizve-snosti a posle konačne odluke vremena za intenzivnije spremanje osta-
lo	je razmerno malo, a mogučnosti pregleda vežbi od strane saveznog načelništva, bar za muške vežbe, _uop-šte nije bilo. O spremi vežbača za Sofiju znalo se samo nešto u odlom-cima, sa župskih sletova, no na ko-jima u večini slučajeva proste vežbe nisu zadovoljavale. Moglo je se pri-stupiti jedinom i poslednjem sredstvu i zahtevu t.j. da se ponovno, odvo-jeno i najstrožijoj reviziji podvrgnu sve proste vežbe svih prijavljenih vežbača za Sofiju. To je i učinjeno. O-sim toga za samu Sofiju u svako slo-bodno vreme predviden i organizo-van je bio pregled i korektura prostih vežbi najpre sa župskim vodni-cima vežbača radi jednoobraznosti uvežbanja, posle, po župama, u stano-vinja, a najzad zajedmčki sa svinia. Na žalost ova najvažnija zajednička smotra onemogučena je bila u Sofiji
—	baš kad smo počeli — jakom kisom, posle koje su ostali na vežbati-stu lokve vode i blata. — Isto smo zatekli i sutra dan na sletištu izjutra, na probi članova što je nama odu-zelo čitav čas vremena za probu. 1 pored rasturanja vode metlama i lopatama na suvija mesta, mnogi su članovi obavljali probu još u vodi. Nastup i vežbe članova na probi iak;> su donekle udovoljili nisu bili kako treba več i zbotf mestimične vode i blata. Vremena pak za čekanje, da sunce isuši vežbalište nije bilo, jer nas je čekala isto pre podne druga obaveza prema svečanosti »Moleben« i povorci. Osim toga za probu su čekale spremne več sestre i naraštaj-cL A istoga dana posle podne imao je da bude več prvi naš nastup članova i članica. Članice su bile na probi bolje od članova imajuči več i suv-lji teren. Pored toga bilo ih je ma-nje. Naraštajci su bili slabiji. No — potstrek i bodrenje vežbača da sve ide dobro — ali posle podne da bude bolje, konačna vera i pouzdanje u vodnike i vežbače da če se za to potruditi — to je bilo jedino što je »upitnik« donekle smanjilo i što je moglo ulivati nadu da če se uspeh ipak nekako postiči. — Jer — uspeti smo trebaii i morali. Stoga i u poslednjem još trenutku dogovora sa vodama tačaka i autorom muzike — utvrdeno i obezbedeno je sve, da tako i bude.
Posle podne prvoga dana sleta, za treču tačku programa puno sletište gledalaca očekuje napeto naše članove postrojene več pri ulazu a spremne za pohod. — Polaze!.. Nastaje tišina — jer njihova pojava uz mu-ziku nije obična — več izaziva paž-
ma jedino onda ako je jedan narod spreman da žrtvuje sve, može to sve da očuva i da ga natrag pridobije.
U današnjim vremenima treba da je sav narod kao jedan čovek, a Sokolstvo da je kvasac tog duhovnog jedinstva i te moralne mobilizacije. Jedino ako je tako, možemo i pored svih oblači na oko nas, sa punim pouzdanjem i punom verom da gledamo u budučnost.
nju ne samo našu nego i svih na sletištu. — Cime? Znate šta je to sve-estetika? Eto! — Vežbači, na broju 778, svesni discipline i zadatka, ulaze čvrsto i u lepom ritmu koraka, ponosnim držanjem tela, podigute glave, vedre misli, puni pouzdanja po u-zoru vode svoje tačke i vodnika struje i tako osvajajuči gledaoce, idu u zbivenim strujama kao živi zid, čisto-čom pravougaonika napred do sredine vežbališta gde se slikovito, glatko i primerno razdvajaju u manje, opet zbiveno, lepe struje, dok ne stanu lepom pojavom odela celine i držanja tela nepomično kao kipovi u sta-vu »mirno«, u konačne struje — gotovi za vežbu. Sjajan je to nastup! Isto — kako je to idealno zahtevano pred odlazak u Sofiju u članku »Naše zajedničke vežbe za Sofiju« — u broju 25 »Sokolskog Glasnika«. Posle ovakvog nastupa — olakšalo je u duši a »upitnik« smanjen je več za 50%. Izvodenje vežbi? Iznenadilo je prijatno! Nije bilo bez uobičajenih i pojedinačnih pogreški — no celina je bila vrlo dobra. Uspehu je mnogo doprineo lakši no za veliku celinu vrlo podesan sastav samih prostih vežbi. Sklad vežbača sa muzikom i vočstvom bio je potpun. — Otstup izveden je dosledno čisto kao i nastup. — »U-pitnik« je sasviin — nestao. Progo-vorilo je bez i jedne reči — delo. Jer
—	tačka naših članova obzirom na broj, slikovitost nastupa sa primernem disciplinom, redom i opštom pri-premom, odlazak i utisak celokupne impozantne pojave — bila je uopšte a naročito sa stručnog gledišta mu-ški najjača i najbolja od svih na sletu u Sofiji. Uspela je neočekivano za-hvaljujuči doslednim pripremama, naročito bratu vodi što je najsavesnije ispunio poverenu mu dužnost, vodni-cima struja što su sledili lični primer svoga vode i vežbačima što su shva-tili značaj i ispunili zadatak svoga nastupa. — Upadljivi nedostatak ove tačke je bio čisto za\nas t. j. nisu na-stupili svi vežbači kako su bili prijavljeni. Zašto? — Jedinice, proverite i uskladite ovu štetnu i nedisciplinsku činjenicu, a slično i kod ostalih ode-Ijaka.
Tačka naših članica, brojem 320, u-zevši u obzir nastup, red, prijatnu i svesnu pojavu odelom i koračanjem, ritmički skladno i čisto žensko izvodenje težeg i slikovitog sastava vežbi i sve ostalo — bila je najbolja od svih ženskih vežbi na sletu. No — pre podne na probi bila je — bolja. Ali i pored toga požnjele su sestre najve-či uspeh.
Na dan omladine, tačka naših na-raštajaca, u broju 520, nije udovoljila u pogledu željene zbivenosti struja, ispravnog i lepog držanja tela i po-nosnog koraka. U lepo siikovitom na-stupu i broju koračao je naraštaj, nekako mlitavo, ravnodušno, kao da je zamoren i bez svesti zašto nastupa. Šteta! To nije pravi ni odgovarajuči nastup našem naraštaju, koji je ina-če pun živosti, -vatre i mladalačkog temperamenta a koji ima uvek da se pojavljuje kao sokolski takav. — Sam sastav vežbi, znatno teži od članskih, nije tnogao da u postoječim okolno-stima obezbedi čistoču i sklad izvo-denja osnovaka kako treba. U celini tačka je bila dobra. — No sa obzirom na opštu sposobnost našeg naraštaja i što je nastupio tek treči dan sleta
mogla je biti znatno bolja, razume se, sa požrtvovnim iskoriščenjem vremena za to. Pored toga tačka je bila vrlo dobro primljena od gledalaca.
Tačka naraštajki, brojem 202, ima-la je sretan nastup i otstup ■— trče-čim korakom uz muziku što je več bio plus u oživljenju tačke. Ovaj o-svedočeni način nastupa najbolje od-govara godinama i pojavi naraštaja. Vežba lepog, simpatičnog no i težeg ali odgovarajučeg sastava i pored sit-nijih nedostataka izvedena je ljupko, radosno pa tako je i primljena.
Peta tačka naših prostih vežbi članova četa i starije brače poslednjega dana sleta bila je u celini dobra. Največ! njen nedostatak bio je — inalen broj. Prijavljeno je bilo više, — Staro zlo!
U principu sve zajedničke vežbe sleta uopšte trebale su da budu vež-bane u življem ritmu — pa tako i naše. No u želji da sve naše vežbe budu izvodene što čistije morali smo od ovog principa iako nerado — ot-stupiti i dozvoliti ritam srednjeg no ipak primljivog izvodenja. — Nastu-pi svih naših tačaka bili su slikovito lepi, odstupi jednostavni.
Celokupno uzevši nastupi svih naših odeljaka a sa obzirom na razne poteškoče navedene u početku članka — uspeli su srazmerno u svakom pogledu na opšte zadovoljstvo. Pojava naših vežbača i vežbačica bila je svestrano i lepo markantna. Pobedili smo — jer smo morali pobediti. Zasluga za to pripada kako načelnicima i načelnicama župa, društava i četa tako i na samom sletištu vodama tačaka, vodnicima struja, autoru muzike, značkarima, vežbačima i vežbači-cama i svima onima koji su u službi sleta ma u čemu pomogli i doprineli našem opštem uspehu, kojim je do-bar glas i ugle4 našeg sokolstva ponovno uzdignut na odgovarajuču mu visinu. No — to još ne znači da je sve bilo odlično, a da bezbrižno skr-stimo ruke. Ali i ovako kako je bilo, zajednica dobre volje i požrtvovnog, skladnog rada stvorila je i zajednicu dobrog uspeha a to je za nas glavno.
Pored toga na kraju a posle svega, unutarnje, sopstveno, čisto i vaspit-no zadovoljstvo dobro izvršene sokolske dužnosti i dela svakog pojedinca i pojedinki, ostače trajno najsladom nagradom za svu brigu i staranje u toj našoj i lepoj sletskoj zajednici. — A u buduče neka bude još bolje! Sve! Sa ponosnim i radosnim usklikom gesla »uvek napred« — svima Sofijskim saradnicima zdravo i hvala!
Miroslav Vojinovič
Рад Соколског друштва Вучитрн
Соколско друштво у Вучитрну основано је у априлу 1910 године. Оснивачи друштва били cv браћа: Др. Алекса Станишић и Рајко Ка-раклајић. Први старешина друштва био је, брат Јеротије Елезовић. Рад је почео одмах, па већ 27 јуна исте године, друштво је свечано дочека-ло соколска друштва Јужне Срби-је, да сутра дан пешке оду преко Дренице у Манастир Девич, где је био на Петров-дан одржан први слет Сокола на Југу.
Друштво је суделовало у тој години на соколском слету у Ма-настиру Грачаници на Косову, а на соколском слету у Загребу, дру-штво је заступао брат Љуба Ћа-миловић, једини претставник Ко-совских сељака земљорадника. Био је топло примљен‘од стране осло-бођених Срба, а нарочито од Хрва-та. Свуда је био одлично дочекан и третиран као изасланик Косов-ских Срба староседиоца, који су тешко очекивали -национално осло-бгђење.
Пошто су у 1912 години насту-гшли ратови друштво је радом пре-стало.
Године 1924 омладина у Вучитр-ну, на челу са братом Петром По-повићем, а уз помоћ брата Јове Јовановића, поново је покренула рад соколског друштва. На че-лу друштва су наизменично стаја-ли: браћа Сазда Парлић, Душан Боснић, пуковник, Јосиф Ћамило-вић, Милентије Симовић, Радивоје Николић и други. Друштво је за то време суделовало на слетовима у Љубљани, Београду, Загребу, Скоп-љу и Сарајеву. Године 1934 на че-ло друштва дошао је брат Др. Ив-ко Ђоловић, а за начелника. брат Франц Чебашек. Од тада до данас друштво је радило непрекидно и са успехом. Са одласком брата Ив-ка Ђоловића 1935 године на чело друшгва дошао је брат Слободан Орловић, учитељ, који је' и данас старешина друштва. Друштво ре-довно одржава јавне часове, ака-демије, излете ит.д.
У години 1936 друштво је заузе-ло у Соколској жупи Скопље прво место као друштво, које је најбо-ље одговорило свим соколским оба-везама које се од друштва траже. Друштво је суделовало 1936 године на соколском слету у Суботици;
1937	године на соколском слету у Скопљу, на свесоколском соколском слету у Прагу 1938 године, као и ћа слету Бугарских јунака у Со-
фији у 1939 години.
Године 1929, брат Душан Бос-нић, пуковник, основао је одбор за подизање Соколског дома. Одбор је радио са успехом и прикућио прву готовину, али је са одласком брата Боснића рад у неколико пресгао. У 1937 години за прет-седника одбора дошао је брат Лу-ка Новаковић, који је рад одбора опет оживео. Пошто се у години
1938	иоставила алтернатива:	Или
да друштво прекида са радом, или да прдигне свој дом, то је брат Лука Новаковић са члановима од-бора почео интензиван рад на no-дизању дома, па је дом био под кровом, благадарећи помоћи оп-штине, разних Министарстава (дин. 85.000); рудника „Трепче“ (20.000 дин.); братског Савеза Сокола Кра-љевине Југославије (бескаматан за-јам од 80.000 дин.); братске сокол-ске жупе Скопље (10.000 дин.); rpa-ђанства у Вучитрну (27.000 дин.) Планове је бесплатно израдио инж. г. Рака Сикимић, док је чланство давало радну снагу.
Подизање дома према предрачу-ну износио је динара 310.000 без ограде дворишта, али је одбор у-спео да својим радом са истом су-мбм доврши све радове, па и о-граду дворишта.
Соколство на Југу има један дом више, а Вучитрн, је добио преко потребну зграду у којој ће се оба-вљати културни и просветни рад. Дом ће бити свечано освећен 3 сеп-тембра ове године.
Молимо оближња Соколска дру-штва да тај дан дођу на соколско славље у Вучитрн.
Opustimo veseljačenje!
Zdi se, da je človeštvo krenulo na put, kakor pred vsemi velikimi vojnami. Po eni strani ogromno oboroževanje in ogromno delo s pripravami, po drugi pa veseljačenje in luk-sus do viška, kakor da bi se hoteli ljudje navživiti vsega predno prido pomankanje in strahote vojne. L)a je v resnici tako, Vam pričajo časopisi iz katerih lahko izluščite gori navedeni dejstvi.
Tudi na nas Sokole ima to mrzlično stanje gotov vpliv. Predvsem smo šele sedaj pravilno razumeli nekatera Tyrševa .gesla ter pohiteli, da jih spravimo v okvir našega delovnoga programa. Tako smo začeli gojiti ob-rambenost. Naše edinice ne jemljejo nujnih pozivov saveznih in župnih odsekov tako naglo v delo, kakor bi to bilo potrebno in kakor zahteva že sam duh obrambenosti t.j. vojaške točnosti, [zgleda da bo potrebno upe-ljati na akte, ki tretirajo probleme obrambenosti tri rdeče črte vojne administracije.
Če bi vzeli ta problem tako resno, kakor zasluži, bi nam zmanjkalo časa za naše prireditve zabavnega znače-nja In naše čisto nepotrebne parade. Tako piireditvc sc lahko vrše po vojni, kakoi se to pokazalo prešla leta, toda v času ko nebo zakrivajo temni oblaki in ko se vsi narodi resno pripravljajo da branijo pre.l nasiljem svojo zemljo, bi vsaj mi Sokoli lahko opustili velik del veseljačenja in naših nastopov ter tisti čas posvetili vojački vzgoji naše omla-dine, da ne bi preveč zaostali za narodi, ki prično s telesno in vojačko vzgojo že pri 7 letnih dečkih. Na naših podeželskih nastopih gledamo v
Katolički sveštenik g. Ante Dujmtišić, pozdravlja Beogradske Sokole u Bitolju, prigodom posete Kajmakčalanu.
vsakom kraju ene in iste vaje, ene in iste telodavce. Nastopu sledi veselica in ples, vse po enem vzorcu. Vabimo se medsebojno in zamerjamo ah se zahvaljujemo radi poseta. Trošimo ogromne novce, ki se stekajo po večini v druge blagajne in kaj majhen odstotek ostane v sokolskih blagajnah. Za obrambene prireditve, za resne zadeve pa nimamo razumevanja. Izgloda, kakor da je ples tisti, ki vabi mladino na prireditev. Temu mora biti enkrat konec, če nočemo da se bomo v sužnosti pokorili za naše rajanje. Pa tudi če srečno prebrodimo težave svetovnega položaja, bo samo pripravljenost in rešpekt pred nam' tisto ki nas bo obranilo.
Ne moremo zahtevati in tudi ne pričakovati od širokih narodnih pla" sta, da varine situacijo in se ves preda duhu obrambenosti, kot Je to staril poljski in nekoliko prepoz-no čehoslovački narod. Pri nas gotove razmere branijo tako spontano spoznanje in delo. Zahtevati pa moramo od gotovih organizacij, da to razumejo in da prično — četudi malo pozno — z delom. Največ pa moramo zahtevati od nas samih,, ki imam® že p^ našem stoletnem programu ta gesla zapisana na naših praporih in so nam nenadni dogodki odprli oči in stvorili spoznanje besetfšjji jih je nesmrtni naš Tyrš v svoji daieltovid-nosti zapisal v sokolski evangelij.
Zato opustimo veseljačenje, opustimo veselice in prepogoste javne nastope z zabavami in se posvetimo po* polni izvedbi programa obrambenosti. Prirejajo naj se le večji zleti na ka* terih pokažimo moč in izvežbanost-Gojimo streljanje, patruliranje, mar-ševanje i.t.d. Tekmujmo v bojnih tekmah, patrolnih tekmah! Izvajajmo bojne momente z odrejenimi naloga* mi! Pokažimo da gremo s časom!
Ivo Farčnik.
NAJMLAĐI PLANINAC — KAPLAR
»Politika« javlja:
»Na slavi naših vojnika plani' naca na Gorenjskem, deklamovao je pred mnogobrojnom publikom najmladi planinac, kaplar Jože Bogataj, učenik III razreda osnovne škole. Mali 9 godišnji Jože svr-šio je vojnu obuku i položio ispit za kaplara sa odličnim uspehom. Najmladi planinac ide u školu u uniformi, sa svima oznakama svoje komande i sa kaplarskom značkom«.
Ovo je još jedan dokaz više koliko naš narod, a naročito omladina( voli svoju narodnu vojsku.
Utisci sa puta od Varne do Splita
(Svršetak)
Iako nema autentičkih podataka, računa se, da je posle albanske Golgote, tu u tudini našlo smrt 30.000 naših najboljih sinova u cvetu mladosti, — pa gde su njihovi grobovi, tko če se za njih pobrinuti, ako ne za-, hvalna otadžbina, koja im se nastoji time odužiti. Pomislih na stihove:
Piavo more — grobnica /e njina, Svaki koral natopljen je krvlju,
A biserje oblik suze ima.
Zvezde njima uljanice pale.
Morski vali heroje nam slave I polažu biserne im vence...
Ostavili smo ostrvo Vid, a to sveto mesto i belina krsta prožela je naše duše molitvom i zavetom, učvr-stivši u nama veru i nadu. Ali, još nismo dovršili svoju misiju, — još jedan venac čeka...
'Razgledali smo Krf. Nešto nas je vuklo da obidemo i obnovimo one dogadaje koji su se tako snažno za-sekli u našu istoriju. Tu su naši bili,
—	tu su mnogi pali, — a mnogi pro-žeti novoin snagom spremali se na novo herojsko delo »prodor solun-skog fronta«.
Ostavili smo Krf približavajuči se »Plavoj grobnici«. »Lovčen« je usporio vožnju, a mi smo se svrstali na palubi. Sunce je daleko zalazilo i prosi-palo svoje zlatne zrake kao da milu-
je i blagosivlje ovo sveto mesto na kojemu je okrutni Posejdon progu-tao toliko naših žrtava. Stigli smo — i tu je održan dirljiv govor, otpeva-na molitva, »večnaja pamjat« i dok je zvuk sirene broda prolamao svečanu tišinu, a naše suze mešale se s kristalima penušava mora, — naš je venac tonuo sve dublje na dno mora da donese »Njima« pozdrave naše. Čas je to bio najdublje pobožnosti, kada se živi sa mrtvima ljube, u bes-krajnosti neba i mora... Odlazili smo, a naši pogledi milovali su to plavo more s kojega su nas pratili beli penušavi valovi, kao tihi pozdrav legija mrtvih...
*
Plovidba je bila ugodna; prolaze se mora, kopna veličanstveni pejzaži, a kad se nade još tako veliko, idejom homogeno i harmonično društvo kao što je bilo naše, sokolsko, na »Lovče-nu«, to je pravi užitak. Uvek se je unosio veseo duh pa je bilo i pesme i šale.
Čim je »Lovčen« stigao u naš plavi Jadran osečali smo se kod kuče. Svi smo s ljubavlju promatrali našu lepu obalu od ušča Bojane pa dalje: Ulcinj, Bar, ubavi kraljevski Miločer i Budvu. Kolike li krasote! Sve se to u-pija u nas i ništa nečemo da propu-stimo.
Iz Budve organizovali smo uz pomoč našeg komesara broda izlet au-
tomobilima u Cetinje, pa preko »Lov-čena« u Kotor. Tko to nije prošao, ne može da dokuči kakav je užitak ovu-da proči, a naročito za zalaza sunca. Usponom pruža se veličanstven po-' gled na Budvu, Miločer, u daljini vidi se^Skadarsko jezero, a na povratku s Lovčena —» čitava Boka Kotorska. Impresionirala nas je ta božanska lepota prirode i ponosni smo što to imamo, čemu se svaki putnik divi, mi smo se osečali još gordiji.
U Kotoru dočekali su nas tamošnji Sokoli i priredili ugodan doček. U svežoj lepoti ranog jutra ostavili smo Kotor i doshora evo nas u knežev-skom Dubrovniku gradu, sv. Vlaha. Pristali smo u Gružu. Šetnja Dubrovnikom je carstvo priča. Kuda bi me odvelo opisivanje dojmova svih onih istorijskih i arhitektonskih remek-dela kroz vekove! U malom krugu od par stotina koraka urezana je hi-ljadugodišnja istorija Dubrovnika. Tu je renesansa, romanski stil, gotika, bogati barok, itd., — pa ipak sve to čini harinoničnu celinu največih kontrasta. Loki’um, Lapad, Plava Špilja i sva romantika Dubrovnika očarava i zanosi posetioca — pa nije čudo fla je ta poezija našla izraza u Divu Franu Gunduliču idr.
Ostavili smo Dubrovnik uveče kad se je kupao u moru svetla, a u Split smo stigli 22. jula ujutro. Oprostili smo se s našim »Lovčenom«, posa-dom broda i medusobno, da se vra-timo svojim kučama. Odmorivši se još kupanjem na Bačvicama, prošetali smo se Splitom i poklonili Meštrovi-
čevom »Grguru Ninskom«. Velika je i lepa naša obala, pa je šteta da se taj velebni spomenik utisnuo baš u peristil Dioklecijanove palače — re-kao je A. T’ Serstevens, francuski pisac.
A. Ćelap
Tridesetpet godišnjica Sveso-kolskog sleta u Ljubljani
Ove godine navršava se 35 godina kako je u Ljubljani održan veliki sve-sokolski slet, kao proslava trideset-petgodišnjice osnutka Ljubljanskog Sokola. Na sletu pored velikog broja slovenačkih Sokola) učestvo-valo je i oko hiljadu čeških sokola sa dr. Šajnerom na čelu. Bile su prisutne i sokolske delegacije iz Poljske, Rusije i Amerike, kao i lep broj bugarskih Junaka. Sokoli iz Srbije, Hrvatske i Dalmacije bili su naročito srdačno primljeni. Hrvatski Sokoli sa slovenačkiin skidali su nemačke napise po ulicama, manifesttrajuči svoje jugoslovenske nacionalne osečaje. Mnogima je živim učesnicima ovoga slavl.ia u sečanju velebna povorka kao i oduševljeni govori pretstavnika češ-kog, pol.iskog, srpskog, hrvatskog i slovenačkog Sokolstva i bugarskih Junaka.
Sokolsko društvo u Stražišču, Dravska banovina, održalo je javnu vežbu, na kojoj su uzeli učešča i Sokoli iz Kranja sa svojom muzikom i vežbačima. Brojni gledaoci srdačno su pozdravili izvodače.
Naš najlepši pozdrav
Koji je naš narodni pozdrav najlepši i najdostojniji? — to pitanje bi-
lo	je višeput postavljeno. Odgovor nije težak. Naš najlepši pozdrav je »Zdravo«. Ne samo da je »Zdravo« službeni pozdrav Sokolstva, s njim se najrade pozdravljao Kralj Aleksandar, a rado se s njim služi i naš mladi Kralj Petar. I Njegova Majka Kraljica Marija često ga upotrebljava. Pozna-to je da se i u našoj vojsci kao dru-garski pozdrav medu oficirima, a jed-nako medu podoficirima i vojnicima skoro isključivo upotrebljava »Zdravo«. Taj pozdrav je uobičajen i u’ našem svagdanjem životu, kako medu socijalno jednakim, tako i medu pri-jateljima i znancima. On je izraz po-štovanja prema višem i izraz naklo-nosti prema podredenom. U pozdravu »Zdravo« očituje se demokratski duh našeg naroda i njegova iskrenost. Pored svega toga, pozdrav »Zdravo« jednako upotrebljavaju Slovenci, Hrvati i Srbi te tako ima opšti jugoslo-venski značaj. Držimo se našeg »Zdravo« u svim prilikama i uvek čemo pozdraviti pravilno i dostojno.
(»Jutro«)
Gkružni slet velikokikindskog so-kolskog okružja odr&an je u Dragu-tinovu, uz sudelovanje okolnih jedi-nica. Javna vežba uspela je u svakom pogledu. Nastup vojske bio je pozdravljen urnebesnim ovacijama. U-veče je priredena svečana akademija-
Savezna prosvetna škola
U cilju pojačanja kadra sokolskih prosvetnih radnika u narodu, Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije otvorio Je ietrnaestdnevni tečaj, 1 na kome, 'z svake župe, učestvuju po nekoliko slušalaca.
^Ja pomeriutom tečaju drže preda-Vanja stari i iskusni sokolski radnici, koje, pored znanja i sposobnosti, kra-
još uvek dosta zaostao, neizgraden i neformiran.
Učenici ovog tečaja nisu početnici u sokolskom radu. Pre dolaska u bvu školu mnogi su od njih preživali bez-brojna vatrena krštenja u svakom pravcu, jer su u četnim i društvenim upravama vršili razne funkcije, koje na delu uče i osposobl javaju sokol-
Na okupu oko brata prosvetara za vreme odmora.
i velika ijubav, želja i težnja, da
se svi tečajci što više i jače ospo-sobe, kako bi što bolje poslužili cilju, kome neotstupno teže.
Svi nastavnici ove škole ulažu maksimum svoje volje, znanja i energije 1 svim silama nastoje, da sve što se Piože dadu i prenesu na svoje slušao-Ce> koji če se, po svršenom tečaju, raziči u narod i ponovo nastaviti svo-iu tešku, ali i uzvišenu sokolsku ak-ci>u na stvaranju boljeg, radnijeg, m°ralnijeg i svesnijeg čoveka, koji je
ske radnike.
Za veči broj slušalaca moglo bi se, s puno prava, reči da su došli kaljeni i prekaljeni i da im u tom pravcu više ne treba ni uputa, ni pouka, ni saveta, jer su na terenu svršili prak-tičnu sokolsku školu života iz koje se ne izlazi lako nedoučen i nedo-pečen.
Ali stvarnost drukčije govori.
Poznato je, da se u svim sokolskim jedinicama ne radi jednako i sa istim oduševljenjem u svakom pravcu, j'er
za jedan potpun i svestran sokolski rad treba imati dovoljan broj spremnih, aktivnih i požrtvovanih radnika, koji znaju, mogu i hoče da služe Sokolstvu, narodu i državi, bez koristi i slave.
U Prosvetnoj školi slušaocima se pruža prilika, da vide sokolski rad po delovima i u celini i to onakav, kakav treba da bude.
Sve sumnje u ovorii ili onom pravcu prestaju. Tu se dolazi do sazna-nja potpunih i tačnih i niko nema razloga, da se koleba u svome radu, jer je dobio jasnu sliku šta valja, a šta ne valja.
Možda su mnogi od učesnika u svojim jedinicama radili nepotpuno, pogrešno i s vremena na vreme, što je takode slaba strana sokolskog rada, jer ako se zamah prekida isti tie-maju onaj rezultat, koji bi inače tre-bali i morali imati.
Sve dobre i rdave strane sokolskog rada u toku jednog dugog niza veo-ma dobrih, znalački spremljenih i ko-risnih predavanja jasno su predočene slušaocima, koji su se, u tom pogledu, naoružali sigurnim kriterijumom neophodno potrebnim svakom javnom a najviše sokolskom radniku.
Daleko bi nas odvelo kad bi redali sve ono, što se iz sokolskog života predavalo u toku ovog tečaja. Ali, radi bolje ilustracije pravog stanja stvari, prikazače se samo nekoliko važnijih pravaca, koji su do sitnice obradeni i usadeni u dušu i srce sva-kog učesnika.
Sokoli nemaju ubojnog oružja, da sa njime probijaju i krče puteve, koji vode svetlom, ali i dalekom i uzvi-šenom sokolskom cilju. Oni imaju jedno drugo, ne manje važnije oruž-je — svoj jezik, kojim vešto ruku-ju i postižu željene rezultate.
Da bi svojim jezikom mogli što bolje rukovati i postizavati željene i mnogostruke ciljeve u tome se mo-raju prethodno dobro obučiti i spre-1 miti za borbu, koja nije laka ni retka.
Nauka, koja nas usposobljava u tom pravcu, zove se nauka o besed-ništvu.
Potrebna predavanja iz odnosne nauke o besedništvu, drži naš savezni prosvetar brat Miloš St. Stanojevič, profesor i upravnik Prosvetne škole.
Stara je i nepobitna istina: »Koliko ljudi, toliko čudi«, pa ipak, brat Stanojevič je umeo, prema svakom tečajcu, da zauzme odgovarajuči stav, i samo kroz bratsku ljubav, staranje i požrtvovanje, osigura primeran red, disciplinu i bezuslovnu poslušnost.
Njegov je predmet imao nepo-srednu vezu sa govorima pred vrstom kritikama i debatnim večerima,, koje je on, sa strpljenjem, umešnošču i taktikom vodio.
Brat Dr. M. Pavlovič, profesor uni-verziteta, kao biser lepim i biranim rečenicama, koje su izlazile jedna iz druge, do detalja je izložio istoriju i rad slovenskog Sokolstva od dana
zaciju, čija je uloga za narod i dr-žavu velika i neprocenjena.
O	sokolskoj štampi i štampi uop-šte održao je iedno predavanje brat Dr. T. Protič. On je govorio o značaju štampe kao i dobrim i rdavim posledicama, koje od nje dolaze.
Tom prilikom naveo je razna gesla, koja karakterišu vrednost štampe od kojih su najvažnija:
Jutarnja vežba: na dugačkoj staži
njegovog osnivanja pa sve do danas. Njegova su predavanja bila lepa i sistematski izgradena, zanimljiva i, što je najglavnije, sa mnogim novim i dubokim mislima i opažanjima, koja su slušaoce do kraja oduševljavala.
O	vaspitanju naraštaja i sokolskom taborovanju govorio je brat M. Sko-vran. On je svoju ulogu toliko dobro shvatio i u istu se uživeo, da se svaka izgovorena reč čisto lepila za dušu i srce slušaoca. Citavi niz najlepših opažanja iz ovog sokolskog polja rada otkrivena su tečajcima, koji su, kao očarani, gutali svaku njegovu reč. Kad je govorio o taborovanju, on ga je tako slikovito prikazao, da se imao utisakj, kao da smo pod šatorima ispod neke visoke planine, s čjjih, šumom obraslih strana, žubo-re čisti planinski potoči, koji se sli-vaju u jednu reku na čijem dnu gledamo beli pesak i pastrmke.
Selo i seljaka, njihov život, jad i patnju, kulturnu zaostalost, nepro-svečenost i učmalost kroz nekoliko predavanja lepo je prikazao brat Dura Brzakovič.
Brat Brzakovič je Sokolstvo, koje je u selu i seljaku otkrilo rasnu sna-gu i moralnu veličinu, obeležio kao jednu zdravu i demokratšku organi-
т>шш m
Slušaoci Savezne prosvetne škole sa svojim nastavnicima.
»Stampa je ogledalo kulture.« — »Napredna štampa je izraz i potreba naprednog naroda«^ — »Sirenje i u-napredenje sokolske štampe, to je ispunjavanje sokolske dužnosti«. — »Naša sokolska štampa razvija jugo-slovenski nacionalni duh i ponos, razvija jugoslovensku nacionalnu svest u sokolskim pripadnicima«.
Velika je šteta što štampi, obzirom na njenu važnost, nisu posvečeni bar 2—3 časa. I pored lepog iz-laganja brata Protiča potpisani smatra da je jedan čas bio i suviše nedovoljen, da ukaže na sve one dobre i rdave strane, koje sadrži ova ili ona štampa.
Pored toga, sokolska štampa je močno sredstvo pomoču kojega se na raznim daljinama, prenose i šire sokolske misli i’ideje. Ona je stalna veza izmedu sokolskih pripadnika, koji žive udaljeni jedni od drugih. Zato je i njeno dejstvo neprocenjivo, pa ima puno razloga što se za štam-pu kaže, da je sedma svetska sila.
O	uticaju vežbe na telo govorio je brat Dr. M. Feliks, sanitetski pukov-nik, koji je u kratkim črtama iz-neo čitavi niz podataka i nepobitnih dokaza, da je vežba »asušna potreba svakog živog ljudskog biča. Njegova su predavanja zasnovana na ve-čitom iskustvu nauke, te su kao tak-va bila potpuna i ubedljiva.
Brat Čeda Živanovič, sudski major i ljubitelj pozorišne umetnosti držao je predavanja o jugoslovenskoj dram skoj umetnosti i sokolskom pozori-štu, tome močnom sredstvu za šire-nje nacionalnih i humanih ideja. On je, na lak i razumljiv način, izneo značaj i važnost našeg pozorišta kako sa kultu rno-prosvetne, tako i u-metničke i ekonomske strane, jer je poznato, da su pozorišta glavni izvori društvenih prihoda.
U kratkim črtama objasnio je or-ganizaciju pozorišne sekcije, njen odnos prema društvenoj upravi i obratno.
Zutim je brat Živanovič detaljno izneo, kako se vrši spremanje i ia-vodenje jednog pozorišnog komada. Inceniranje raznih zvukova, vatre, te ulogu reditelja, glumača, uredenje pozornice i ostalih pojedinosti, prikazao je dosta slikovito i razumljivo na što su mu slušaoci potpuno zahvalni.
Pored navedenih predavanja drža-na su još i ova: osnovni principi sokolske zajednice, o štednji, trezve-nosti, sistem telesnog vežbanja, o sokolskim tečajevima, 'moralu u našoj narodnoj pouziji, praktične muzičke vežbe, horske recitacije. Zatim, va-spitanja u životu, vaspitna disciplina,
o	statistici, Sokolstvo i žena, sokolski prosvetni rad, naučna podloga Sokolstvu, sokolski rad na selu, So-
Ilfll m J
Na času u
Sokolska akcija u narodu
kolstvo, dom i škola, sokolske pri-*
redbe, sokolske čitaonice i knjižnice, sokolsko vaspitanje dece, propaganda putem filma, socijalni principi u Sokolstvu, Muzika u Sokolstvu, Propaganda putom radija, duševna hi-gijena u narodu, eugenika, higijena, Sokolstvo i savremene prilike, idejni osnovi Sokolstva i t. d. — koja su na slušaoce ostavila trajan i neiz-brisiv uticaj. — Svakog dana iniali smo čas gimnastike u jutru i u veče.
Sem napred pomenutih nastavnika
držaće svoja predavanja još i sledeča brača i sestre: Dr. Vladimir Be-lajčič, ing. Smiljanič, Svetolik Paš-čanr J. Parnicki, O. Skovran, Dr. A-ranitovič, E. Antonijevič, B, Koljen-šič, ing. M. Cvejič, Z. Vojnovič, Dr. M. Matič, S. Marič, P. Mojsilo-vič, I. Lavrei^ič, Jovan Šepa, Dr. Grga Bogič, Dr. M. Kristič i Dr. Alfred Pihler.
Razgledanjem Lovačkog muzeja na Topčiderskom brdu, Muzeja Kneza Pavla, Vojnog muzeja i zoološkog vrta, gde su ujedno, pored potrebnih objašnjena od Strane brata Stanojeviča, držana i odgovarajuča predavanja, tečajci su obogatili svoja saznanja i u tom pravcu.
Gledajuči u Vojnom muzeju krv-lju poprskano odelo Kralja-Mučenika kao i revolver sa kojim je ubijen, nije ostalo ni jedno oko, koje se nije orosilo suzom žalosnicom niti jedno
učionici.
srce, koje se nije steglo od bola i tuge za izgubljenim Kraljem-Vitezom. Celokupna Marseljska tragedija »očrnjena strašču i izdajom« — kako to kaže Njegoš, nebrojeno pu-ta sinula je pred očima sokola i sokolica.
Izvršena je poseta Pančeva i Pan-čevačkog aerodroma. Prikazano je nekoliko filmova iz sokolskog života medu njima i tonfilm. »Oj, letni
vreme odmora.
Za vreme celog tečaja slušaoci su pokazali prirnernu disciplinu i volju. da se što više usposobe za teške sokolske dužnosti, koje ih čekaju po povratku u svoje jedinice. Ni jedan čas dosade, medusobrie netrpel.iivosti ili disharmonije nije se mogao ni naslutiti, a kamo li videti.
1 ako su predavanja držana preko celog dana, a kritike i debatne večeri do kašno u noč, niko se nije osetio zamorenim niti pokazao želju da se rad prekine.
Da nije oštro pedagoško oko brata Stanojeviča bilo stalno budno i neprestano bdilo nad svima učesni-cima tečaja, vodeči pri tom strogo računa i o časovima odmora, niožda bi se pojedine debate produžile do iza ponoči.
Brača bugarski »Junači« Petar Angelov i Andrej Andrejev bili su za-jedno sa Rusom Baziljevičem Leonidom, Poljakom Edinundom Kosma-nom i Poljakinjom Certovič Vandom,
centar opšte pažnje i bratske lju-bavi.
Da su na tečaju bili zastupljeni i brača Čehoslovaci, radost bi bila pot-puna, ali su isti, zbog njihovog iz-vanrednog teškog položaja u dana-šnici, izostali.
Kroz ovaj skup svesnih slovenskih sinova naziru se konture velike i močne Slavije, koja je izvor i utoka Sokolstva.
Sa bračom Bugarima, s kojima nas vežu ista slovenska krv, jezik i pismo, toliko smo se srodili i jedni drugima približili, da smo se osečali jedno, kao što u stvari jesmo, samo da nas nisu politika, tudi interesi i slovenska nesvest vekovima delili i okretali jedne protiv drugih.
Osečaj i potreba za zbližavanjem i konačnim ujedinjenjem naša dva bratska naroda prirodni su, logični, spontani i neophodno potrebni. To je stvar bliske budučnosti, koja če na delu pokazati sokolsku i junačku setvu i — žetvu.
Tečaj če se završiti odlaskom na Oplenac, gde če se tečajci pokloniti senima največih boraca i tvoraca naše velike i močne Jugoslavije — — zemlje Obečane. Pokloniče se senima Velikog Kralja Petra I Oslo-bodioca, koji je, s puškom u ruci, četovao, dizao ustanke i loniio teške okove na rukama i nogama naše porabljene brače. Pokloniče se starim, kuršumima izrešetanim i sla-vom ovenčanim zastavama, koje či-tav narod, kroz bure i oluje, vodiše i oslobodiše od vekovne tame. Pokloniče se senima največeg sina, rat-nika, političara i državnika neumr-log Kralja-Mučenika, koji je svoj život bezbroj puta stavljao na kocku, da se najzad ceo žrtvuje i sagori na oltaru domovine, koja mu je uvek pred očima lebdila.
Stanko O. Stankovič
Učesnici ovogodišnjeg tečaja Savezne prosvetne škole
Župa Banja Luka: Aleksič Petar. Župa Beograd: Zapolenko Sergije, Nestorovič Dragoslav.
Župa Bjelovar: Mosbruker Stjepan. Zupa Celje: Mahkote Milan, Škerle Antonija( Plavšak Marta.
Župa Cetinje: Bokan Stevan.
Zupa Karlovac:	Trkulja	Ljubica,
Štrucelj Štefica, Gruber Ana, Presl Miro.
Zupa Kranj: Kobentar Anton, Rutar Ludovik, Jeglič Poldka.
Zupa Kragujevac: Puškarič Franjo, Zikov Dragoljub, Stojanovič Dušan, Veličkovič Stanislava, Miloševič Svetozar, Čirič Borivoje.
Župa Ljubljana: Brezec Vida, Draš-ček Stojan, Figar Vjekoslav.
Zupa Maribor: Ostrouška Marija. Zupa Mostar:	Vukasovič	Nikola,
Radovič Radomir, Stankovič Stanko.
Zupa Niš: Petrovič Zagorka.
Zupa Novi Sad:	Skeledžič	Mita,
Kozoinora Miloš, Vasiljevič Stevan.
Zupa Novo Mesto:	Osterc	Adolf,
Kolenc Riko.
Zupa Osjek: Milinkovič Antun. Zupa Petrovgrad:	Šinžar	Slavka,
Granfil Toma.
Župa Sarajevo: Čulum Dušan, Dti-njak Risto, Gavrilovič Milenko, Savi-čevič Boško, Kureš Vlajko.
Zupa Skoplje: Sendič Josim, Todorovič Uroš, Vukelič Branko, Zindo-vič Dragoljub.
Zupa Split: Svetec Vjekoslav, Sre-dojevič Milivoj, Stojkovič Petar.
Zupa šušak: Velfl Vladimir.
2ирџ Šibenik: šokota Ante, Japun-džič Nikola.
Župa Tuzla: Gluhič Omer.
Zupa Užice: Jevtič Danica.
Zupa Varaždin:	Pirjavec	Marija,
Mežnarič Rudolf, Špoljar Tomislav.
Zupa Zagreb: Golob Antonija, Kovačič Josip, Dlmitrijevič Rastko.
Bugarski Junači: Andrejev Andreja, Angelov Petar.
Ruski Soko: Baziljevič Leonid. Poljski Soko: Certovič Vanda, Ko-sinan Edmund.
Sokolstvo, buduči skup vrlina i no-silac svih ideala, u stalnoj težnji, da svome narodu večito u službi i pomoči bude, ima jedino i osveštano pravo, da se nazove opštim narodnim pokretom za preporod celoga društva.
Nemajuči u sebi ni trunke sebičnosti, lukavstva ili koje druge štetne i razorne osobine, koje nose drugi razni pokreti, s ove ili one strane, ono, s puno opravdanja, može sebe nazvati univerzalnim pokretom.
Ni jedna druga organizacija, ma u kem narodu bila, ili se na ma kom delu Zemlje pojavila, nije tako opšta i korisna za sve ljude, bez razlike na pol i uzrast, kao Sokolstvo.
Sokolstvo, služeči verno svome narodu, duboko ponire u njegov život, duh i karakter, te svuda, gde god dode, ostavi svoj trag, svoj žig i svoj blagotvorni uticaj. Mora biti i suviše gruba i sirova duša jednog člana da-našnjeg društva, koja ne bi mogla, da se obojadiše osobinama Sokolstva. Ono, kao potpuno. demokratska organizacija, ne prezajuči od bogatstva i siromaštva, kulture i prostote, zna-n.ia i neznanja, svuda zaviri i procerii stenje stvari, i, poput Hrista, širi pro-pi‘gandu bratstva, jednakosti, opšte trpeljivosti i upučenosti jedne na druge, jer čovek je čoveku uvek največi prijatelj i — neprijatelj. Ovo utoliko pre, ukoliko su i sudbinski meduso-bom povezani. I, vršeči tu svoju svetu misiju, ono zalazi kod bogatih, izliva potreban broj kapi i mekša njihova srca u korist siromašnih, dolazi kod 'siromašnih, diže njihov duh i veru u bolje i srečnije dane i čini život snošljivijim sa manjim brojem ubista-va i samoubistava, koja se, vrlo če-sto javljaju tamo, gde Sokolstvo nije uspelo da dode i poseje svoje spa-sonosno seme.
U neprestanoj težnji, da čoveka popravi, uzdigne i unapredi, Sokolstvo ima i razna polja svoga stalnog dejstva, koja ču, jedno po jedno, u naj-kračim črtama izložiti, kako bi što bolje i preglednije pretstavio i ujedno opravdao postojanje ove velike narodne organizacije.
Stoječi na principu: »U zdravu te-lu. zdrava je i duša«. Sokolstvo, kroz svoje glavno vaspitno sretstvo — te-, lovežbu — jača zdravlje i udvostru-čava snagu svojih pripadnika. I, na ta j način, kroz pojedince, podiže i umnožava zdravlje i snagu celog naroda.
Telovežba nas usposobljava za lak-šu i sigurniju borbu u običnom — svakodnevnom životu. Vežbanjem se postiže i estetska strana našega tela. Pored toga, telovežba deluje i na du*5evnu stranu svakoga vežbača ra-zvijajuči u njemu jaku volju, čvrst karakter, dobro i brzo shvačanje, ra-sudivanje, okretnost, prisebnost, od-lufnost i samopouzdanost. Pri tom va-spitava svakog pojedinca u dužnosti-ma prema sebi i narodu.
Sokolstvo, kroz vežbu, podiže i moralne osobine kao što su: otpornost, hiabrost, istrajnost, trezvenost, skrom nost, nesebičnost, požrtvovanje i tač-nost.
U tom cilju Sokolstvo teži, da vežba obuhvati sve narodne slojeve na osno-vu čega če se pojedinci naučiti, da žive u zajednici i — za zajednicu.
Na osnovu svega izloženog telovežba je močno sredstvo za vaspitanje čoveka, kako telesno zdravog, tako duhovno i moralno jakog, što je i njen glavni cilj u Sokolstvu.
Sokolstvo, podižuči čoveka telesno, želi da ga i duševno prosveti i unapredi, jer ako bi ga samo jedriostra-no vaspitavalo, ne bi se postigli željam rezultat j, to jest, pojedinci bi bili telesno jaki, a duhovno slabi i obratno. Sokolstvo teži, da postigne najvišu harmoniju izmedu tela i duše i samo kad u tom potpuno uspe može se sa zadovoljstvom reči, da je udovoljilo svome zadatku.
Duhovno vaspitanje i uzdizanje jivo-jih pripadnika Sokolstvo uglavnom vrši pomoču svojih prosvetnih odbora, odnosno prosvetnih radnika, koji su nosioci uzvišene sokolske misli i ideje.
Ovu svoju delikatnu akciju prosve-tari i njihovi saradnici sprovode naj-
više putem govora pred vrstom, koji su jedna od najboljih metoda za sprovodenje sokolske ideologije. Kroz pomenute kratke govore pred vrstom, piosvetar ili neko drugo lice iz pro-svetnog odbora, proročki deluje na slušaoce. Svaka reč ostane kao ukle-sana u dušama i srcima vežbača. Zato se u praksi pokazalo, da su govori pred vrstom močno sredstvo za šire-nje Sokolstva u svakom pravcu.
Posle toga, dolaze razna popularna predavanja, koja imaju za cilj, da sokolsku misao i ideju rašire do kraj-njih sela i zaseoka naše prostrane zemlje. U ovom snieru dobro dode osnivanje narodnih univerziteta u de-lokrugu Sokolstva.
Na pomenutim univerzitetim^ S°' vornici se redaju i iznose svoja i opšta mišljenja. Biva i neslaganja u izla-ganjima i pogledima, ali to ne šteti več koristi, jer kod publike budi in-teresovanje, pošto joj se tom prilikoin pruži zgodan materijal za komentari-sanje. Na taj način dvorane se pune i predavačima je stvorena mogučnost, da, kroz svoje govore, šire ideje za koje se zalažu.
Davanje knijga na čitanje od velike je i neprocenjive važnosti. Dobra > poučna knjiga korisno utiče na či,-taoca. Samo u tom pravcu svaki knjižničar treba da je veoma umestan > da zna, prema dobu i uzrastu, kome če i kakvu knjigu izdati na čitanje.
Sokolski listovi su veoma važna i zgodna sredstva za širenje sokolske misli u najšire narodne slojeve. Svaki okretan i dovitljiv prosvetar nači če stetinu puteva i načina pomoču ko-jih če raširiti sokolsku štampu u narod. Priredivapjem izložbe sokolske štampe, sa kojom se, na očigledan način, posetiocima daje mogučnost, da vide razne sokolske listove i druga popularna izdanja jedan je od najboljih puteva u ovom pravcu.
Dejstvo štampe je od neprocenjive vrednosti. Ona je skup najlepših misli i pogleda raznih ljudi bujne mašte i velikog zapažanja. Pored toga, ona ide od ruke do ruke, od usta uo usta tako, da se desi, da	jedan broj	nekog
lista	pročitaju	više	desetina čitalaca.
A to je več zavidan uspeh, koji, nas Sokole, samo veseliti može.
Štampa ima tu prednost, što govori odabranim rečima o najzaslužnijim ljndima, dogadajima ili stvarima ljudske	zajednice.	Na	taj način	podiže
duh	i moral,	kuje	karaktere	i sve-
strano izraduje čitaoce, što je van domašaja svakog prosvetara, pa ma koje spreme i sposobnosti bio.
• Pozorišta su, takode, važna i močna sredstva za narodno prosvečivanje. Sokolstvo, preko svojih pozorišnih sekcija, daje razne pozorišne komade iz sokolskog i narodnog života. Njihov uspeh i uticaj na publiku zavisi od duhovnog kvaliteta i glumačke ve-štine diletanata. ^
Naša sokolska literatura još je o-skudna i ista ne raspolaže sa delima zamašnije umetničke vrednosti, koja bi prikazala sokolski život i rad u-opšte. Ali budučnost je pred nama, pa se nadati, da ni u tom pravcu ne čemo izostati.
U prosvetne svrhe korisno služe i filmovi sa naročitom i odabranoni propagandnom sadržinom.
Razni izleti, pored koristi, što se pomoču njih upoznavaju, do tada, ne-poznati krajevi i narod u njima, ko risno služe kao prosvetna sredstva, jer se kroz njih sokolski pripadnici navikavaju jedni na druge, uče uza-jamnoj pomoči i požrtvovanju kao i cenjenju staranja voda i organi-zatora izleta, na- koje padaju sva te-žina i odgovornost naročito u mo-ralnom pogledu. Na izletu mladi na delu vide, kako je to teško i sa ve-likom odgovornošču skopčano, voditi brigu za druge. Kroz to osečanje u-česnici sa izleta uče se redu, disciplini i apsolutnoj poslušnosti. U protiv-nom odmah se, na licu mesta, osete štetne posledice od toga Na izletima se uvek pruži zgodna prilika, da se na 'važnijim mestlma održi po neki prigodan govor iz naše teške i krvave prošlosti, koji izletnike potseti na sve one muke i stra-
II kance/ariji Savezne prosvetne škole.
sivi sokole* - i film sa sofijskog sleta.
U čitaonici za
danja, kroz koja je naš narod morao proči, da se jedanput konačno osio-bodi i ujedini. Odnosni govori kori-sni su još i zbog toga, što bude na-tionalnu svest, koja je danas potreb-»ija nego ikada pre, jer, kao što vidimo, preko noči slobodni narodi po-staju robovi raznih zavojevača.
Najmočnije sretstvo za sokolsko zbližavanje jest društvenost odnosno Ijr.bav, koja svojom magičnom sna-?om povezuje sve sokolske pripadnike u jednu nerazdvojnu celinu. Bez ljubavi sokolski redovi neće biti ispu-nJeni onom svetom toplinom, koja ^agrejava srca i duše onih, koji su Se dobrovoljno primili, da ponesu ?v0j teški krst, pod kojim se pleča ugibaju. Hristos je kazao, da če njegove učenike po po njemu, odnosno n.№goVoj velikoj ljubavi, koju je neumorno širio medu ljude, svet pozna-
li	i uzdizati iznad drugih.
Sokolstvo, pored grada, ima široko Polje rada u selu. Zato ono, i ako sve-sno svili teškoča, koje ga, na ovom dugom i trnovitom putu, čekaju i sre-taju, upučuje svoju akciju tamo. Ovo ^ini iz dva razloga i to:
•• Noseči u sebi sve osobine humanosti, pozvano je, da pomaže i daje svoju pomoč onamo, gde je to neop-bodno potrebno. 2. Selo i seljak su izvor i glavni kostur naroda i države.
ako taj izvor nije čist i jak, odnosno ako taj narobni kostur.nije rabljen i zdrav u svakom pogledu — naša država, koju 75°/o sačinjavaju 5e'jaci, neče biti na zavidnoj višini.
Poznato je kolika primitivnost, la-kovernost, naivnost, sujeverje i druge ri,zne zablude vladaju u selu. O ne-dovoljnom poznavanju higijene i šter‘-nil; posledica, koje otuda dolaze na i ne govorimo.
Sokolstvo iskreno, odano i požrtvo-vano ulazi u selo, razbija zablude, se-korov, leči bolesna mesta, unosi svetlost gde se odavno mrak zacario i uči selo i seljake, kako da se odu-Piu crnoj nemani, koja im iz grada dolazi. Sokolstvo uči seljake kako racionalnije treba da obradi svoju zemlju, koja se još uvek obraduje pri-mitivnoni drvenom ralicotn i ostalim nesavršeuiin spravama. Ono ga bratski savetuje, da modernim spravama obradena zemlja daje bolji i veči plod, koji se lakše i brže unovčava od o-noga dobijenog na primitivnom -načinu obdelavanja. Osnivajuči zdruge, on više ne poklanja svoje teško stečene Plodove. Kroz zadruge on bolje i br-nalazi pijače svojim proizvodima. Pored toga putem zadruga seljak do-bija jevtinije i bolje one artikle, koji su mu potrebni. Jednom rečju seljak kroz zadrugu postaje svoj gospodar.
Ali Sokolstvo se ne zaustavlja samo 113 tome. Ono seljaku otvara oči za n'noge i mnoge stvari, za koje je do-sada bio slep. Kroz bezbrojna predavanja, iz raznih oblasti nauke i pri-vrede, seljaku se budi svest i on nije više onako primitivan kao što je nerada bio.
Za ovo se ima najviše zahvaliti našim učiteljima — sokolima,. koji neu-niorno rade na osveščivanju sela i Seljaka. Ti aktivni i neumorni trudbe-nici, pored svoga redovnog škojskog rada, stignu da udu u skoro .svaki seoski odbor, u svaku seosku kuču i svuda kažu i pokažu, rečju i primerom, na pravi put, koji vodi u bolju i srečniju budučnost. Učitelji, buduči stalno u selu i sa seljacima i žrtvuju-•či se do poslednjeg daha za dobro ^voje zemlje i naroda, imaju puno Pravo, da se nazovu, pored svoje svete učiteljske titule, narodnim pionir)-ma, čiji se rezultati rada svuda i na svakom mestu vide.
Gajenjem modernog pčelarstva, vo-•čarstva, živinarstva i zemljoradnje seljaku se otvaraju oči i kroz sve to oseča sokolsko dejstvo na selu.
Čitavi kompleksi zemljišta stajali su Pusti i neobradeni sve do dolaška sokolskih radnika, koji su pokazali prstom i potstrekli seljaka na njegovu dužnost, što je ovaj, kao po komandi, Prilegao na posao i danas imamo či-tave vočnjake ili podigniite šume, gde su nekad? bile same pustoši.
Posle jedne decenije ovakvog te-Škog sokolskog rada na selu počeli su se osečati rezultati plodonosnog sokolskog rada, koji kroz seljakovu ku-
du, tor, dvorište, vrt, pčelinjak, njivu, livadu i šumu počinje da svedoči, da se nije uzalud radilo.
Sokolstvo kroz trezvenost i njenu primenu razvija zdravu i treznu volja i smisao za uzdržavanjem i samo-odricanjem. Na taj način vrši se su-zbijanje pijančenja, kockanja i drugih poroka. koji proizilaze iz tamnih in-stikta ljutske duše. Iz same trezveno-sti raste i smisao za štednju, ali ne štednju nerazumnu i štetnu, koja gra-niči sa kukavičlukom, več da se nc-vac časno zaradi i pametno upotrebi. Napredovanjem štednje suzbijaju se razni i nepotrebni luksuzi i ujedno se pojačava ekonomska moč našeg naroda.
Zdravstvene prilike našeg sela ni.su ni izdaleka na onoj višini, na kojoj bi trebale pa budu. U izvesnim pasivnim krajevima iste su više nego o-čajne. Nešto zbog slabih materijalnih prilika, a nešto zbog zaostalosti i nemarnosti našega seljaka stanje je ispod svake kritike. Sokolstvo, kroz zdravstvene otseke svojih jedinica, čini sve što može, da se ovo-zlo stanje popravi. Istina, za ovaj poduhvat treba imati raspoloživih sredstava, stručno obrazovanih lica i pregalacd, koji če se dobrovoljno žrtvovati za napredak svoga naroda.
No,( i pored teških uslova ipak se ide napred. Rezultati tog teškog i na-pornog rada nižu se jedan za drugim. Posle izvesnog vremena, kad se okre-nrmo i pogledamo u svoju prošiost, videčemo da je ista obeležena mnogo-brojnim uspesima. Nove česme, buna-rcisterne, okrečene kuče, moderna dubrišta i t. d. svedoci su za naš rad u tom pravcu.
Naš je narod, po svojoj prirodi mi-iosrdan, gostoljubiv i uvek gotov, da u nevolji priteče drugom u pomoč. Prema tome. bez naročite propagande i rada, može se reči, da je kod nas socijalizam uroden i prirodan. Ne bi trebalo u toni pravcu mnogo napora, pa da se mnoge suze utru i nebroje-nc nevolje ublaže. Zato nam nedo-staje, pored ostalog, i vremena, jer mnogo je strana i mnogo mesta gde sckoli trebaju da dodu, vide, izleče i pomognu.
Sokolstvo putem sabiranja novca, hrane, odela i drugih raznih potreb-
Tečaj za učiteljice narodnih škola
U Ministarstvu fizičkog vaspitanja naroda održaje se od 10 do 29 avguste tečaj za usavršavanje učiteljica osnovnih škola za rad sa decom u osnovnoj školi. Tečaj po svojoj strukturi odgovara sokolskim tečajima za vaspitanje vodnica sokolske dece. Tečaj posečuje 30 učiteljica osnovnih škola iz cele države. Največi broj ih je iz Vardarske i Dravske banovine U tečaju se predaju ovi predmeti' igre, raznolikosti, dečije sprave, pli-vanje, igre na vodi, takmičarske igre, os-novi anatomije, fiziologije, higijene i metodika. Tečaj vodi i predaje sestra Milica Šepa, stručni referent Mi-nistarstva, a nastavnice su još stručni referenti Ministarstva Sondič, Čabri-jan, Nišavič ijekar Dr. Olga Popovič-Didijer. Največi broj slušateljki su so-kolice; zatim članice raznih organizacija. Cilj ovog tečaja je da se učiteljicama osnovnih škola dade što više materjala za rad na modemom vaspi-
ština sprevodi socijalnu misiju, koja je, kako napred rekoh, još uvek ne-dovoljna, jer sve ono, što se uradilo i radi ni izdaleka ne zadovoljava ni najnužnije potrebe jednog vrlo ma-log broja naših siromašnih i iznemo-glih gradana. Ali sokoli se neče na tom zaustaviti. Oni če iz dana u dan pojačavati svoju akciju izmedu ostalih i u tom humanom pravcu, jer oni dobro znaju i svesni su toga, da ne žive samo za sebe, več i za druge, naročito za one, kojima je tuda pomoč neophodno potrebna.
Najšira njiva na kojoj sokolski rad-nici trebaju i moraju svim silama zapeti i iskrčiti korov i trnje, koje su vekovima bacali i sejali prema nama neprijateljski raspoloženi susedi jeste nacionalizam odnosno odbrana zemlje
i	naroda.
Kad smo se iz svoje stare postoj-bine doselili u ove krajeve, koje danas posedujemo, mi se nismo delili na Srbe, Hrvate i Slovence. Imali smo jtdnu staru mnogobožačku veru, koja je u našoj mekoj i širokoj sloven-sk.oj duši razvijala mističan kult. Ona nas bar nije razdvajala niti, kao danas, delila na istočne.i zapadne, prave i jeretike. Pored verske podele mi se danas delimo i plemenski. Ove kob-n.' razlike, koje su nam naši neprija-telji izmislili i naturili, velike su i skoro jedine prepreke, koje smetaju, da se naš narod, jedan po krvi i jeziku, ne slije u jednu celinu, kao što je to nekada bio.
Sokolstvo nije sportska več viteška organizacija, koju velikom i uzviše-nom ne čini samo jake i brze noge, več duh, čvrst i svetao karakter i re-šenost, da se, u svakom dobu dana
i	noči, bez kolebanja, položi život za odbranu svoje zemlje i naroda.
Naše Sokolstvo je plod naše krvi i duh našeg bčrbenog naroda. Ono je kod nas postajalo i pre osnivača Tir-ša i Fignera. Cela naša narodna poezija protkana je uzvišenim sokolskim mislima i idealima. Naši vitezovi sa Kosova, Čegra, Vučjeg Dola, Grahova, Bregalnice i Cera nisu ništa drugo, več sokoli. Miloš Obilic, Princip, čabrinovič, Grabež, Miško Jovanovič
tanju dece, izbegavajuči pri tome skupe sprave. Za ovaj tečaj vladalo je veliko interesovanje što se najbolje videlo po mnogobrojnim prijavama za tečaj. Ovo je drugi tečaj ove vrste. Predašnje tečajke izjavljuju da im tečaj mnogo koristi. Ovaj tečaj održaje se u sokolskom domu društva Beograd-Matica, Deligradska 27.	I.	Sedlaček
DELEGATI UPRAVE SAVEZA SOKOLA ZA PROSLAVU CERSKE BITKE
Na sednici Starešinstva Saveza SKJ od 14 o. m. rešeno je, da Upravu Saveza sokola Kraljevine Jugoslavije, na proslavi 25 godišnjice Cerske bitke zastupaju:	zamenik starešine Dr.
Vladimir B e 1 a j č i č, načelnik Dr. Alfred Pihler, blagajnik Ivo Radič, ekonom M i h a j I o Nikolič i članovi Uprave Saveza Dr. M i 1 o r a d D r a g i č, Dr. Milan Arsenijevič i Dušan Ž i v k o v i č.	I.	S.
Okružnica Saveza SKJ za 6 septembar
Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije dostavio je svima .jedini-cama Okružnicu sledečeg sadr-žaja:
»Dostavljamo program proslave za 6 septembar prilikom Rodendana našeg uzvišenog Starešine Nj. V. Kralja Petra 11.
Važnost ove proslave treba da ima svoju punu meru u svima župama, društvima i četama. Da bi to' bilo, mora se unapred spremiti program i obim proslave.
U želji da olakša izvodenje .proslave, Starešinstvo Saveza SKJ predlaže jedan opšti program za svečanu sed-nicu:
1) Pozdrav zastavi;
2) Sokolski pozdrav (hor ili muzika);
3) Pozdravna reč brata Starešine;
4) Državna himna (hor ili muzika);
5) Poslanica Saveza SKJ (čita pro-svetar ili tajnik);
6) Horsko pevanje ili muzičke pije-se duvačkog ili gudalačkog orkestra;
7) Prigodna recitacija;
8) Kratko predavanje o Sokolskoj Petrovoj petoletci i objavljivanje do sad izvršenih zadataka; i
9) Zaključak gvečanosti uz pevanje svih prisutnih »Hej Sloveni«.
Ovo je globalni plan proslave za sve jedinice u Savezu, te se samo po sebi razume da svaka jedinica treba da organizuje proslavu prema svojim lokalnim prilikama i da prema njima ustanovi minimalni progiam.
1	ovom prilikom napominjemo bratskim upravama da ulože največu dobru volju za izvodenje svečanosti. Dostavljamo i formulare i to jedan koji če biti ispunjen i upučen Savezu a jedan nadtežnoj Župi. Ovi formula-ri istovremeno služe kao izveštaj o proslavi. Poslanicu Saveza, koja treba da se toga dana pročita pred celokupnim sokolskim članstvom i gra-danstvom, uputičemo naknadno. Ovu Poslanicu pre nego što bude pročita-na, treba predati bratu prosvetaru, ili onome bratu koji če je čitati, da se unapred upozna sa njenom sadr-žinom, kako bi mogao istu pročitati kako valja. Pozdravni telegrami i pisma Njegovom Veličanstvu Kralju mogu se uputiti samo preko Savezne uprave, a ova če ih dostaviti Dvor-skoj kancelariji.
Skrečemo pažnju bratskim jedini-cama da strogo vode računa o trajanju proslave, te da nikako ne bude duža od 45 niinuta. Svi govori moraju biti kratki, smišijeni i puni sadr-žaja uz prethodnu kontrolu koliko če trajati. Najbolje je da budu za ovako svečanu priliku, napisani a govornici da ih glasno i razgovetno pročitaju.
Želeči Vam najbolji uspeh u radu, pripremanju i izvodenju proslave u-jedno Vam iskreno i bratski čestitamo ovaj dan:
Da živi Petar II Karađordević, Kralj Jugoslavije!
Zdravo!
Pretsednik Prosvetnog odbora, M. Stanojevič, s. r., Sekretar, A. Štefan, s r., Zam. starešine, M. Smiljanič,
Škola za obuku vojnika-sokola u Beogradu
Ovogodišnji tečajevi Škole za obuku vojnika za vode sokolskih četa po-čeče ove godine svojim radom 9 oktobra. Škola traje do kraja marta 1940. U ovoj školskoj godinf održa-če se šest tečajeva i to 35, 36, 37, 38, 39 i 40 po redu. U Savezu sokola radi se na organizaciji ove škole. Prijave sčikola, koji še nalaze na otsluženju kadrovskog roka, postepeno stižu. U-pozoravaju se sve sokolske čete, društva i župe da prvenstveno prijavljuiu one, kojima rok službe pre ističe, kako se nebi desilo da budu pozvati o-ni, kojima u polovici tečaja istekne rok u kadru. Do prvog septembra moraju biti sve prijave u načelništvu Saveza SKJ, preporučene od načelnika župe.	I.	S.
Najnoviji pamflet protiv Sokolstva
Dopao nam je ruku »Slovenski Jo m«, od 31 jula, koji sebe smatra katoličkim Ustom, a koji ni veliki kongres Krista Kralja, održan nedavno u Ljubljani, nije mogao da propusti a da ga ne upotrebi za jedan skrajnje nehrisćanski, neukusni i lažni napadaj na Sokolstvo. T o je stara metoda klerikalizma: sve iskoristiti, pa i najsvetije stvari, samo da se nanese šteta protivniku i da se ubaci zabuna u javnost.
Čitav napadaj klerikalnog lista bazira se na tvrdnji, da su članovi Sokola u Ljubljani, »sa značkama ili bez njih«, napadali na pojedine učesnike kongresa Krista Kralja, sto je najin-jamnija neistina. A da je neistina, to dokazuje sam »Slovenski do m«, koji niti jednog jedinog podatka o tim tobožnjim napadajima ne navodi, ver' samo paušalno kaže da »o tome ima stvarnih podataka«. Kad bi ih imao, zar bi se klerikalni list (koji ni naj-sramnijih izraza ne sledi, kada se radi
o	Sokolstvu!) žacao da ih iznese i da time javno utvrdi krivnju Sokola?
Sve je to, medutim, izmišljeno samo zato da se napiše jedan nehrišćan-skt pamflet, toliko lažan i uvredljiv, da su čak i cenzorove makaze, koje prema pisanju »Slovenskog doma< imaju naročile obzire, bile prisiljene da intervenišu. I pitamo se, kakve li su tek uvrede bile iznete, kad se i u objavljenem delu log klerikalnog pamfleta kaže, da je »Sokolstvo u Sloveniji skrnavilo narodne i državne praznike«, da je »Sokolstvo, organizacija uperena protiv svetinja slovenačkog naroda«, da ono »goji mržnju protiv vere i naroda«, te da »Soko nije državotvorna organizacija«.
Odgovarati na te klevete nije potrebno, jer ceo svet znade da se Sokolstvo u Sloveniji borilo za Jugoslavijii i onda, kada su gospoda na dru-goj strani služila Beču i kad su to isto Sokolstvo denucirala, kao što ga i danas denuciraju. Pa ako imaju i malo smisla za vitešlvo, neka nam garantu-jn da demo smeti da objavimo sve šlo znamo o njihovom nacionalizmu i dr-žavotvorslvu, a zašlo smo spremni pred svakim sudom da odgovaramo, uz uslov da i oni odgovaraju za laži
o	Sokolstvu, — pa možemo kadgod ih je vtilja, da taj predmet raspravi-mo. Bez loga, klerikalno pisanje osta-js samo najkukavičnija denuncijacija!
SA VELIKIM USPEHOM PRIKAZUJE SE SOKOLSKI FILM O SLETU U SOFIJI
U bioskopu »Uranija« pokazivan je nekoliko dana veoma uspeli film »Ju-goslovenski Sokoli na IX sletu bugar-skih »Junaka« u Sofiji«. Film je 100°/o tonfilm, a dugačak je 528 meta ra. Pri-kazivanje filma nailazilo je kod publike opravdano odobravanje, jer su snimljeni svi važniji momenti sa ovog velikog sleta na kojem je učestvovalo preko 7000 jugoslovenskih sokola i sckolice Film je snimila prestonička firma Miškovič iz Beograda, a sni-manjem je upravljao prof. Bogoljub Krejčič uz pomoč Jovana Šepe i Dragoljuba Atanackoviča, članova Prosvetnog odbora Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije. Film se od danas prikazuje u zemunskom bioskopu »Korzo«. Preporučuje se svm sokolima i sokolicama i prijateljima Sokolstvaj da pogledaju ovaj uspeli tonfilm na našem jeziku. Film če biti poslan i u unutrašnjost gde če se pri-kazivati u večim bioskopima naših gradova.	I.	S.
CMPT ДРАГИШЕ ЛАПЧЕВИЋА
У Београду je умро.један од нај-старијих наших новинара, познати национални радник и борац за рад-ничка права Драгиша Лапчевић, у 75 години живота. Његов рад био је необично плодан. Сара-ђивао је у бројним новинама и часописима. Највише пак својим ра-дом задужује радништво. Колико је био цењен' и штован показалб се и приликом_ сахране, када је велики opoj грађанства свију професија и сталежа дошао 'да му ода иоследњу почаст. Нарочито је био примећен велики број радника, неколико хи-љада.
i Milan Srzentić su največi sokoli našega naroda.
St. O. Stankovič
Na doručku, pre početka rada.
moravska
vrbaska
vardarska
primorska
zetska
Beograd
Isti list napominje, da je u 1938 godini zabeležerio 2.235 većih požara u našoj državi. Šteta od tih požara iznosi 59,000.000 dinara, dočim bi bez intervencije vatragasaca iznosila oko 2.000,ООО.ђОО. To je opet jedan dokaz više kolika je korist od vatro-gastva.
odgoje-
samostalnost
moral
odgoja
položaju
Savezna prosvetna škola
Pregledanje najnovijeg broja Sokolskog Glasnika.
Smisao našega bratstva
Sokolska misao znači težnju za telesnim, moralnim, narodnim, demokratskim i naprednim odgojem čita-vog naroda. Telesnim odgojem čini-mo telo zdravim, jakim i lepim, a to su svojstva koja se nikojim blagom ovoga sveta naplatiti ne mogu.
Moralno obrazovanje sledi iz tele-snog. Jačanjem telesne snage čove-ka uništuje se u njemu sve podmuklo, mlitavo i ropsko, Sto potkopava sna-gu iskrenosti. Moralan odgoj priučava na umeren život i time se čuva jasno-ću misli i snagu volje što u prvome redu ovisi o zdravlju. Neprestanim vežbanjem priučavamo se ustrajnosti, majci svih životnih uspeha, i srčano-sti, najlepšoj kreposti čoveka. Moralan odgoj konačno čini čoveka čudo-rednog i poštenog ponašanja.
Sokolski je odgoj narodni jer Sokolstvo hoče da se svestranim obrezovanjem naroda izjednačujemo kulturno i politički sa naprednim sused-nim i ostalim narodima u koliko i u čemu su nas pretekli. Sokolstvo odgaja u narodu ljubav k otadžbini. O-no smatra da fie može biti dobro po-jedincu ako je celini — narodu zlo. A ni jedan narod ne može odr-žati ni naobrazba, ni bogatstvo, ni politička moč ako je nezdrav i nemo-ralan. Samo zdravlje i moral jamstvom su za život. Zato Sokolstvo hoče da narodu odgoji zdrave i rgoralne sinove. Ali poznavajuči istinu da je jakost naroda jedino u slozi i jedno-dušnosti a da je u razdvojenosti i ra-sulu propast naroda pa tad i poje-dinca, zato Sokolstvo odgaja u narodu i volju da čuva i brani jedin-stvenost, veličinu i moč postoječe narodne organizacije, i da u toj organizaciji priprema raspoloženje za prijem narodne slovenske brače koja u njoj nisu organizirana a koja žele pc svojoj slobodnoj volji da u nju pri-stupe.
Odgoj demokratski ili pučki sokol ska misao shvača u tome što svak Sloven — ako je pošten čovek — može postati član sokolske organiza cije, bez obzira kojeg je staleža i za nimanja, samo ako prihvača sokolski misao koja vodi do sklapanja stva i ako je voljan saradivati za do bro naroda. Sokolskim odgojem zbli žuju se svi ljudi do bratstva koje j< jedini temelj demokracije.
Jer Sokolstvo nastoji da telesnim moralnim, narodnim i odgojem ojača narod telesno i no, da digne stupanj narodne nao brazbe, da poboljša duševno i mate rijalno stanje naroda, jasno je da so kolska misao ima težnju i za napred nini odgojem.
Svih pet sponienutih vrsta jesu iskazivanje osečaja čovečnosti ljubavi prama bližnjemu, simbol brat stva. Sokolstvo okuplja i zbližuje lju de svih slojeva naroda te izmedu nji odgaja bratsku ljubav. Ono je u stvai nosti jedna bratska celina. Baš rat ove stvarnosti Sokolstvo ima nepr jatelja koji bi hteli iz ijjega Citi bratstvo, jer oni dobro znaju d bi s tim uništili njegovu nutarnju mc ralnu snagu. Ti neprijatelji nam pr govaraju, da bratstvo i tikanje spri tava inteligenta da dode do višeg st< pena, dočim je baš protivno, jer bra stvo uzdite i olakšava pristup mladi k starijim i iskusnijim., U Sokolstv
~~ svaki pojedinac ocenjuje prema iegovoj vrednosti i daje mu se me-o koje mu po ličnoj sposobnosti •ipada. Ako nema vlastite sposob-3Sti, ili ako je ima a neče da radi, d mu se sprečava zauzimanje me-a, proti čemu mu ne pomažu ni ti-ile, ni bogatstvo. Poniženja od brat-va i tikanja boje se samo duhom aleni i slabi. Aka se inteligenat ne rihvati rada i plemenitog ponašanja id nema prava ,na istaknuto mesto, apače često prouzrokuje više zla ne-o dobra. Ali i posebni protivnici neprijatelja Sokolstva ho-2 da sprečavaju naše bratstvo. Ta-ovi su nepoverljivi prama svakom
0 nije radnik i misle, da je prava moguča 'samo kod rad-
/a. To je mišljenje pogrešno i ne-Širi slojevi naroda dakle adnici, zanatlije, seljaci i t. d. tre-aju znanja, duševnog obrazovanja, i a to kao ljudi imaju prava, ali to ni mogu dobiti samo od inteligen-ije. Sokolstvo živi od saradnje svih lojeva naroda. Sama inteligencija ne
1 Sokolstvo održala jer je brojčano lalena, a niti bi se u manjim mesti-na moglo sastaviti sokolsko društvo.
ovakovi radnici malo razmisle demokraciji kada-gledaju sokolsku avnu vežbu na kojoj često imaju pri-iodu videti kako vežba doktor uz zi-lara, profesor uz kovača, činovnik uz ežaka i slično. Dakle nikako nije o-iravdano da radnik bude nepoverljiv »rama Sokolstvu koje ne omalovažu-e čoveka i koje ne priznaje plemstvo, barunstvo ili što takva. Naše bratstvo sastoji se u prvome edu iz jednakosti članova naše organizacije. Članovi su u medusobnom adu i ponašanju kao brača. Pojedini !lan u svom delovanju pazi na ličnu i prava drugih, ne na-}ji sebe uzdiči a druge poniziti, i traži svoje koristi na teret drugih, iše se bratstvo ne iskazuje samo sokolani, na sastancima, izletima i nego i u privatnom životu. Sokoli uzajamno tikaju ali kod toga i u-Dpšte u saobračaju paze na-pristojno ponašanje, jer ako bi tikanje bilo ne-uljudnim i prostačkim načinom, tada u tome ne bi bilo bratstvo. Koji se pristojno ponaša toga se i štu-a koji hoče da izrabi bratstvo ponizivanje drugih sebi u prilog, toga se osuduje. No kao i u rodenom bralstvu tako se i u našemu poštiva starost i čast. Mladi članovi štuju sta-rije i prvi pozdravljaju. Prednjak na vežbalištu ili u povorci jeste stariji brat, ali ne iz oholosti nego kao za taj rad sposobniji i zauzetniji. Ne i-zuzimajuči nikog prednjači opominju rogo i ozbiljt\o, ali ne uvredljivo, jer svak ima pravo osečati se slobod-nim samo do one granice koja zajam-čuje pojam društva, red i pristojnost.
I prema nesokolima pravi se Soko i prava Sokolica ponaša prijazno, bratski i dostojno. Sokoli se ne pozivlju na načelo jednakosti samo prema lju dima višega položaja nego i prema onima koji su niži. Prosvetari sokcl jedinica dragovoljno i bratski u-svoj trud za one manje ne slojeve koji po svom privatnom nisu mogli doči do više na-obrazbe i oplemenjenih navika.
U našoj organizaciji — u sokolani i van nje — ne sme da se ni pomi
sli na laž, podvalu, klevetu, nasilje i nepravdu. Nama je moč istina a štit poštenje. Jakost naših tela i duša ne vojuje samo za jedan razred naroda nego za čitav narod bez razlike staleža i zanimanja. I eto baš radi o-voga, što smo za bolju budučnost materijalnu i duševnu svih staleža naroda, zato što smo za ceo narod, na-padaju nas izvesni pojedinci. Ali naša istina, naše poštenje, naše bratstvo nadjačače te ratoborne pojedin-ce i njihove vode, pa okupljali se одј pod crvenim ili žutim ili zelenim bar- • jakom.
Mi se Sokoli ne protivimo ulaže-nju pojedinca u svoju stalešku orga-nizaciju, jer znamo da je u udruže-nju jakost, da je prut u snopu jači, nego mi hočemo to, da interes jed-ne stranke ili jednog staleža mora da bude zapostavljen interesu celog naroda. Mi hočemo da izmedu staleža zavlada bratstvo, da ne bude potči-njenih staleža, jer inače stanje bi do-žlo isto, nepravda u narodu ne bi bila uklonjena nego samo po pojedin-cima izmenjena dapače povečana. Dakle jedino kada naše bratstvo bude u celome narodu i kada se bratska sno-šljivost iz Sokolstva prenese u svag-danji život, tek tada če se i taj te-ški svagdanji život promeniti u korist celog naroda.
A. Ć. M. (Sinj)
Kratke vesti iz našes Sokolstva
Kongres vatrogasaca u Ljubljani
Pod Visokim pokroviteljstvom Nj. Kr Vis. Kraljeviča Tomislava, završen je u utorak, u Ljubljani, kongres Sa-veza vatrogasaca Kraljevine Jugasli-vije. Prilikom kongresa održane su razne svečanosti, ko jima je prisustvo-valo mnoštvo sveta Nj. V. Kralja zastupao je general g. Dodič. Kongresu je prisustvovao i pretsednik Vlade g. Dragiša Cvetkovič, sa mi nistrima g. g. Čejovičem, Krekom, Miljušem i Maštrovičem, kao i veliki broj uglednih pretsednika raznih institucija. Pored domačih vatro gasaca kongresu su prisustvovali pret-stavnici vatrogasaca iz Engleske, Ita lije, Nemačke, Madžarske.
Povodom kongresa donose zagre bačke »Novosti« statistiku vatrogasnih jedinica u Jugoslaviji. Prema toj sta-tistici imaju pojedine banovine:
banovina	župa	četa	red. čl.	podup.
dravska	26	966	32.029	16.542
savska	51	980	32.678	28.744
dunavska	32	370	11.955	18.050
drinska		64	1.593	755
Rad sokolske župe Skoplje, u okviru Petrove petoletke, vrlo je obi-lan. U svima jedinicama ove župe ispravno je shvačen značaj ovog rada, kroz koji če ovaj deo Južne Srbije da bude privredno, prosvetno i higijenski unapreden. Naročito u-spešni rezultati postignuti su u sokolskim četama. Tako je do sada održan veliki broj analfabetskih teča-jeva, kroz koji je prošlo desetine nepismenih seljaka i seljanki, zatim je održano nekoliko domačičkih teča-jeva. Održani su i kalemarski, zadružni i ostali tečajevi. Zasadeno je nekoliko desetina hiljada vočnih i loz-nih sadnica po raznim stranama Južne Srbije, čime je stvoren lepi broj modernih vočnjaka i vinograda, sa kojima če Južna Srbija moči kroz nekoliko godina da se reprezentuje na domačim i stranim vočnim tržištima. Razni poslovi druge vrste koji se or» ganizuju i izvode prema zavetu po-jedinih jedinica, najbolje dokazuju da naš južtiosrbijanski svet, vaspitan kroz Sokolstvo, prima i usvaja sve korisne novine, koje če doprineti njegovom kulturno-ekonomskom po-dizanju. Poželjno je„ da se u ovaj rad ugledaju i ostale sokolske jedi-nice.	I
*
Sokolsko društvo u Dugoj Resi, župa Karlovac, održalo je vrlo uspelu javnu vežbu. Ovoj vežbi prisustvovao je br. E. Gangl, koji je održao vrlo lep govor, kojim su prisutni bili o-duševljeni i o kome se dugo govo-
rilo. Sok. društvo Duga Resa iz dana
u dan pokazuje sve lepše rezultate. Za tehnički rad ide zasluga br. Filipu Koku, načelniku, a za celokupan uspeh društva ima največih zasluga, koje se otvoreno moraju priznati, br. R. Kra-tohvil, generalni direktor tvornice, starešina društva. Društvo Duga Resa sad je več na prvom mestu u župi Karlovac.
*
Sokolsko društvo Žalec, osvetilo je na svečan način dom Kralja Petra И,
uz ogromno učestvovanje Sokola iz
Sa posete beogradskih Sokola Kajmakčalanu: povorka kroz Bitoli.
Naraštaj Sokolskdg društva Korčula, srdačno je pozdravio grupu od 70 češke dece, koja su se vračala iz Dubrovnika u Češku. Naraštajci su svojoj slovenskoj brači podelili razne darove. Na obali su se vijale naša i če-škoslovačka zastava. Ovaj ispračaj o-stavio je na brojne prisutne dubok utisak.
*
Sokolsko društvo Krupanj održalo
јг u nedelju 6 ovog meseca svoj prv* javni čas, koji je uspeo u svakom pogledu. Ovo društvo, uprkos toga, što ga u radu ne podržavaju, kao u drugim sretnijim mestima, intelektualci ovoga mesta, razvilo je veliku aktivnost u svome radu, tako da je do sada održalo dve uspele akademije, jedan javan čas, priredilo sa svojim članstvom dva izleta, od kojih jedan na Mačkov kamen, gde je prisustvo-valo sa svojim članstvom i članstvom sokolskog društva Ljubovija, pomenu izginulih boraca na tome položaju; održalo predavanje o bojnim i drugim otrovima i napadu iz vazduha, prikupilo priloge za postradale u Beloj Pa' lanci; ispunjavajuči svoju zavetnu misao u Sokolskoj Petrovoj Petoljetci, nabavilo i nabavlja još potrebne vež-bačke sprave, osposobilo jednu salu za vežbu članstva, zakupilo letnje vežbalište i dr. Sada je pristupilo spremanju, da što svečanije proslave Kraljev rodendan. Za ovu aktivnost društva najviše je doprineo njegov sadanji starešina br. Dorde M. Popovič, čiji je nesebičan sokolski rad poznat još kao dugogodišnjeg tajnika i starešine Sokolskog društva Ljubovija, za vreme čijeg je starešinstva podignut Spomen česma u Ljubovij* i osvečena društvena zastava, pa je dolaskom i u ovo društvo, naišavšt na bratski odziv omladine ovoga mesta, i ovo društvo pokrenuo sa mrtve tačke i uveo ga u red radnih jedinica-*
Sokolsko društvo Bijela, Boka Kotorska, u okviru Sokolske Petrove petoletke, podiči če sokolski dom. Don* če biti smešten na morškoj obali, » biče snabdeven svim potrebnim pro-štorijama. Društvo je obezbedilo veliki deo novčanih sretstava, pa se na-da da če dom biti do početka zime potpuno gotov. Na čelu društva na-lazi se vredan sokolski radnik br-M. Zlokovič, koji več 20 godina aktivno radi u Sokolstvu.
Sokolsko društvo Đakovica, posetic* je br. Perko Mrkajič, sokolski guslar iz mostarske župe, koji je održao-predavanje o Sokolskoj Petrovoj pe-toljetki. Pored društva obišao je i čete, Dečane i Ereč. Predavanje br. Mrkajiča posetio je veliki broj članstva.
*
Sokolska četa Cabuna, priredila je u nedelju svoju javnu vežbu koja se razvila u divnu manifestaciju nacionalne i sokolske misli. Vježbi je pri-sustvavalo mnogo brače Sokola i sokolskih prijatelja. Prisutne goste kao i vežbače pozdravio je brat starešinai lepim-govorom u kojem je prikazao cilj i smisao Sokolstva kao organizacije koja je u neprestanom pokre-tu, borbi i radu. Brojne okolne čete i društva došli su sa vežbacima i u-potpunili program koji je bio precizno izveden na zadovoljstvo prisutnih-*
Sokolska četa Ereč, društvo Đako-vica, povela je akciju za podizanje svog doma. Izabran je gradevinskt odbor u koji su ušla brača Premri* Franjo, Kosta UlJareVlč, Ivo Martlno-vlč i Puniša Makočevič.
*
Sokolska četa Bariči, kod Tesliča u-rcduje svoje letnje vežbalište, za koje je zemljište dobila u zakup od Ju-goslovenske destilacije drva d. d. O-tvorenje vežbališta biče obavljeno n® svečan način.
*
Sokolsko društvo Trogir, proslavi-če na svečan način trldesetgodlšnjlcif
svog rada,20 o. m. U okviru ove proslave biče u Trogiru održan OkružnS slet splitskog sokolskog Okružja.
Br. Gangl na javnoj vežbi u Dugoj Resi.
Sokolsko društvo u Betini priredilo Je proslavu 30 godišnjice osvečenja društvene zastave, na kojoj su uče-stvovala sokolska društva iz Murtera, Šibenika, Tijesna, Biograda i Mandatne sa područnim četama. Pre jav-T,°g nastupa prošla je kroz mesto povorka u kojoj je bilo preko 1500 sokola sa 3 glazbe i 11 zastava. Uče-stvovala je i jedna četa vojnika iz S'benika. Posle povorke održan je jav-ni nastup, na kom su nastupile sve kategorije članstva i odeljenje vojaka, kojima su priredene srdačne Manifestacije. U ime župe govorio je bt- dr. Bogič. Govorila su još brača Sladič i Plesnič. Uprkos poznatim prilikama ova je priredba uspela u svakom pogledu.
*
Iz Biograda na moru otputovali su Лакоп mesec dana letovanja, pripadnici sokolskog društva Beograd-Ma-tica,
srdačno ispračeni od velikog bro-Ja biogradana i celokupnog članstva našega društva na čelu sa glazbom. Rastanak je bio vrlo težak, jer mi Biogradani i sokoli gubimo svoje naj-milije goste, a brača i sestre iz Beograda ostavljaju more, logorski ko-tnoditet i vračaju se nazad u buku velegrada. Nadamo se da če naša beo-gradska brača zadržati prijatne uspo-mene iz Biograda.
*
Sokolska četa Gomirje, u župi Kar-lovac, obavila je 6 avgusta, na vrlo svečan način posvetu kamena temelj-ca svoga novosagradenog doma. Posvetu su obavila frojica sveštenika. Prigodom posvete čestitao je četi svečenik Teofan Kosanovič. Starešina ^ete br. Vladimir Mrvoš održao je 'Vrlo lep govor, kojim je oduševio pri-sutne. Bana Savske banovine zastu-pao je br. Dušan Ribar, koji je u ime Bana i u ime svoje čestitao i isporu-Čio lepe želje za napredan rad Sokola. Br. Dušan Bogunovič, u svome «°voru, naglasio je potrebu sokolskog rada za napredniji život našega na-r't’da i čuvanje njegovih tekovina. Iza posvete održana je vrlo uspela javna vežba. Pre početka javne vežbe Sovorio je starešina župe br. Marko ■Sablič. Njegove su reči oduševljeno Primljene. Največe zasluge za grad-•nju doma ima starešina čete br. Vladimir Mrvoš, oduševljeni sokolski bo-rac i radnik. Dom je več pod krovom, Samo dalje se neče moči, jer je več sada zadužen. Očekuje se pomoč od Saveza, bez koje se neče moči dalje raditi ni dug otplatiti. Dom če biti Vrlo lep i na lepom je položaju, a ima mesta i za letnje vežbalište. Četi se može iskreno čestitati tim pre čo če iskupiti položeni zavet u Pe-trovoj petoletci. Dom je posvečen u-spomeni blaženopočivšeg Kralja Aleksandra I.
*
Streljački otsek i idučoj
SSKJ u prošloj godini
Sokolsko društvo Sombor, poslalo je 80 Sokola i Sokolica na letovanje n Ivanjicu. Letovali su u logoru na ■Čabranu, pored reke Moravice.
Trideset godišnjicu opstanka pro-
slavio je na svečan način prošle nedelje Sokolsko društvo Železniki,
dravska banovina. Tom prilikom os-Večena je na svečan način članska Zastava, kojoj	je	kumovao br	E.
'Gangl, održavši	lep	govor, koga	su
Prisutni popratili burnim ovacijama kralju i Otadžbini. Govorio je i starešina društva	br.	Thaler,	koji	je
Pozdravio prisutnue,	i u ime	Saveza
SKJ( br. Spicar. Kroz mesto prošla je Pcvorka srdačno pozdravljena od Meštana.
Iz godišnjeg izveštaja Streljačkog Otseka u Načelništvu Saveza SKJ, koga je podastro izvestilac Streljačkog Otseka, brat Dim. Pavlovič, pukovnik, vidi se da je rad tog nadasve važnog otseka u samom Savezu bio u prošloj godini veoma koristan. I zato ovde navodimo pekoliko najznačajnijih po-dataka iz tog rada:
Izdejstvovano je naredenje g. Ministra vojske i mornarice za zamenu starih vojničkih pušaka 8 mm. M. 86/90, koje su bile kod sokolskih je-dinica, za vojničke puške 7 mm. M. 7 C, koje su mnogo bolje i precizni-je. Na taj način je sokolima stvoren jedan od glavnih uslova da imaju do-bru pušku, — bez koje bi uspeh ga-danja Jaio doveden u pitanje.
Izdejstvovano je odobrenje g. Ministra vojske i mornarice, da se svakom novo osnovanom streljačkom ot-seku izdaje, pored vojničke puške 7 mm. M. 80/7 C, još i 2000 komada me-taka besplatno. — Isto tako je izdejstvovano odobrenje g. Ministra vojske i mornarice da se streljačkim ot-secima prodaje bojeva municija za pušku 7 mm. M. 80/7 C po ceni od 0,25 dinara po komadu. Ovim ‘je stvo-rena mogučnost sokolima da mogu nabavljati veču količinu inunicije za usavršavanje u streljačkom športu.
Stanje organizovanih streljačkih otseka kod sokolskih jedinica i vojničkih pušaka, kod njih, vidi se iz ovog pregleda:
		sz	
		‘5 S “ v o iS	
ŽUPA	Ima sokolskil jedinica	N O C . C3 -JZ? <U S -s	Ima pušaka
Banja Luka	90	6	6
Beograd	142	17	36
Bjelovar	53	4	9
Celje	63	58	65
Cetinje	151	18	16
Karlovac	50'	3	2
Kragujevac	95	15	24
Kranj	34	7	—
Ljubljana	78	11	3
Maribor	99	13	19
Niš	257	26	46
Mostar	151	35	64
Novo Mesto	20	3	—
Novi Sad	94	9	13
Osijek	50	2	—
Petrovgrad	68	5	3
Sarajevo	84	18	32
Skoplje	106	12	19
Split	54	4	—
Sušak—Rijeka	68	1	—
Šibenik—Zadar	68	7	23
Tuzla	115	16	33
Užice	46	1	5
Varaždin	53	—	—
Zagreb	154	13	36
Ukupno:	2343	313	454
Izdejstvovano je dalje da se u vojno tehničkom zavodu mogu izradi,va-ti malokalibarske puške 5,4 mm sa municijom po ceni od 260 dinara po komadu. Savez je naručio 500 komada ovih pušaka koje če še podeliti sokolskim jedinicama.
Sklopljen je sporazum sa firmom kod »Lovca« da za potrebe sokolskih jedinica, isporučuje pušku »Mars M. 10« po ceni 580 dinara i »Mars M. 135« po ceni od 780 dinara. Večina sokolskih jedinica je več nabavila o-vč puške.
Pored ovoga dodeljeno je župama 25 komada vazdušnih pušaka M. 100 i 25 komada vazdušnih pušaka M. 115 sa kuglicama i priborom. Sada če se dodeliti još 25 komada vazdušnih pušaka M. 100.
Pored toga predvida se, pravilnikom za izvodenje utakmica, davanje malokalibarskih pušaka i vazdušnih kao nagrada. Isto tako Savez predvida izvestan broj ovih pušaka za naj-agilnija društva.
Izdejstvovano je takoder naredenje g. Ministra vojske i mornarice po kome se u svima mestima gde po-stoje vojna strelišta, ista dozvoljava-ju za izvršenje gadanja kod sokolskih streljačkih otseka. Gde nema vojnih strelišta, Streljačke družine stavljaju svoja strelišta na raspolože-nje sokolima.
Izraden je pravilnik za dodeljiva-nje medalje »Dobrom strelcu« koji je odobren rešenjem Ministra vojske i mornarice, a preduzete su mere, da se dobije dar Nj. V. Kralja i Ministra za fizičko vaspitanje naroda, koji bi se dao, kao nagrada, za uspeh na takmičenjima.
U streljačkom otseku Načelništva S. S. K. J. izraden je udžbenik »Potrebna znanja za sokolske streljačke otseke« sa odličnim sadržajem.
Udžbenik je več u štampi i uskoro če se podeliti sokolskim jedinicama; a u projektu je ižrada još jednog udžbenika, koji če sadržati ostala znanja iz odbranbene obuke, potrebna sokolima.
I pored toga što u prošloj godini nisu održane društvene, župne i Sa-vezne utakmice, u Savezu je priprem-ljena i organizovana sokolska stre-ljačka utakmica, koja je održana prilikom svesokolskog sleta u Pragu u 1938 godini.
Na ovoj utakmici uzeli su učešča brača: Savo Babič (Split),, Ante Stru-jič (Split), Dušan Ačimovič (Zagreb III), Borivoje Jovanovič (Zagreb III), Špiček Dragutin (Beograd IV), Božidar Abadžija, Čedomir Pavlovič, Katarina Mitrovič, Milutin Mitrovič, Predrag Smiljkovič i Nemanj Markovič, svi ■ ovi poslednji iz društva Beograd V.
Uspeh u gadanju bio je preko sva-kog očekivanja. Pored ostalih, vrlo dobro plasiranih strelaca, imamo i jedno prvo mesto, koje je postigao brat Nemanja Markovič, iz Kraguje-vačke sokolske župe, sa malokalibar-skom puškom.
PLAN RADA ZA OVU GODINU
U streljačkom otseku Načelništva SSKJ. izraden je sledeči plan rada za sprovodenje streljačkog pokreta u sokolskim redovima:
A. — Rad sa puškama: 1) Sa drve-nim puškama; — 2) Sa vazdušnim puškama; — 3) Sa malokalibarskim puškama — i 4) Sa vojničkim puškama.
Sa drvenim puškama izvodiče deca razne vežbe i počeče sa izvodenjem gradiva iz nastave gađanja puškom, tako da po prelasku u naraštaj, mogu odmah preči na rad vazdušnim-malokalibarskim puškama. Težnja je da sva deca budu naoružana ovim puškama prilikom svesokolskog sleta u Beogradu, 1941 godine.
Sa vazdušnim puškama želimo da se vežbaju po sokolanama naraštaj i članstvo a, po mogučstvu i deca. Sa ovim puškama vršiče se utakmice sa naraštajeni po društvima-četama, župama i Savezu.
Sa malokalibarskim puškama izvodiče se nastava za gadanje u zimskom nastavnom periodu po sokolanama. U letnjem periodu vršiče se rad u slo-bodnom prostoru. Rad sa ovim puškama namenjen je i naraštajcima. Utakmice če se vršiti po društvima-četama, župama i Savezu.
Rad sa vojničkim puškama namenjen je članovima. Utakmice če se vršiti po društvima, četama, župama i Savezu.
Drvene puške do sada su izradivane po različitim modelima. Sada je Na-
čelništvo izradilo dva modela pušaka (za decu i naraštaj), čije slike su u-nete u knjigu »Sokolska znanja za sokolske streljačke otseke«.
Ove godine ustaljene su za Sokijl-stvo vazdušne puške sistem »Mars« Mod. 100 i 115. Ustaljen je i mode! malokalibarskih pušaka kaliber 5,4 mm., sa kojima če se raditi po sokolskim jedinicama. Isto tako su sokolske jedinjce dobile vojničke puške 7 mm. M. 80/7 C.
Sa materijalom s.u sokolske jedini-c-. siromašne. Rad je još u začetku i biče potrebno vremena dok se sa o-vim snabdu.
Za izradu strelišta sokolske jedini-ce mogu koristiti upustva oštampana u knjiži »Potrebna znanja, za sokolske streljačke otseke«.
Nastavu za gađanje puškom i auto-matskim pištoljem treba izvoditi na redovnim časovima vežbanja, po ode-lenjima. Pušku treba smatrati kao spravu.	,
Sa gadanjem vazdušnom puškom otpočeti, kada bude obuka završena iz gađanja puškom i automatskim pištoljem. Sa gadanjem malokalibar-skom puškom otpočeti kada se vež-bači osposobe u gađanju vazdušnom puškom. Sa gadanjem vojničkom puškom otpočeti kada se vežbači osposobe vazdušnom ili malokalibarskom puškom. Gađanja jednom i drugom puškom vršiti na strelištima, potrebnim osiguranjem.
U zimskom periodu izvoditi gadanje puškom, automatskim pištoljem i vazdušnom puškom. U letnjem nastavnom periodu produžiti i otpočeti gadanja sa malokalibarskom i vojničkom puškom. Gadanja iz sviju pušaka mogla bi se sa uspehom vršiti pri izletirria, logorovanjima i letova-lištima.
Treba vršiti i utakmice koje uvek privlače velik broj omladine. Za ove ulakmice su najpogodnije vazdušne i malokalibarske puške, jer utrošak ma-terijala nije skup.
Za sva ova gadanja potrebni su spremni nastavnici. Sokolstvo ga za sada nema u dovoljnom broju. Zato nam je potrebna pomoč od vojske, dok se naše prednjaštvo ne usposobi.
Sadanji referenti streljačkih otseka po župama večim su delom ofici-ri-sokoli. Težiti da sve župe uzmu o-ficire-sokole za referente, gde nema spremnog lica za taj poziv. Ovim bi se postigla još tešnja veza izmedu sokola i vojske, što je od uvek bila želja nas sokola.
Savez SKJ je odlučio da se u programu rada na tečajevima predvida i izvestan broj časova za nastavu gadanja puškom i automatskim pištoljem.
Medutim bi korisno bilo kada bi se za streljaštvo odredili specijalni te-čajevi, i to po kasarnama. Tu bi se naši mladi sokoli upoznali sa vojničkim životom.
Vrlo bi korisno bilo kada bi se gadanje iz pušaka spojilo i sa utakmi-cama ostalih otseka (smučarski, ve-lcsipedski i dr.).
Posvetimo li pažnje ovom radu, mi ne samo da čemo privuči veliki broj omladinaca u sokolske redove, več čemo se odužiti Kralju i Otadžbini, koji na Sokole polažu velike nade u sprovodenju ne samo predvojničke obuke, več i našeg narodnog jedin-stva.
Grupa naših Sokola i Sokolica na Akropolu u Atini.
Novi Sokolski dom u Oštrelju.
Zanimljivosti iz doma i sveta
Zagrebačke »Novosti« donose: »Turizam se kod nas zadnjih go-dina počeo da razvija u sve vegem stepenu i da odbacuje znatne prihode. Medutim slabo se kod nas vodi računa o torne, da vrlo veliki broj naših ljudi odilazi u inostranstvo, i onde troši novac, i to vrlo znatne sume, koje kad se odbiju od onog prihoda što nam ga donose strani turisti izlazi, da je onda konačna dobit vrlo malena. Evo što o toipe govore cifre (u milionima dinara):
•o
o
s?
u
■a
o
O
1933
1934
1935
1936
1937
1938
Ш 3
68.595
68.008
82.398
87.205
110.604
116.964
2
SZ C3
■—.•v
Z
1503
.3 «
P c .3 «3 u. t-
јл
m
° E
SC N
ХЛ
273,6
309,1
317.0
342.1
389.5
384.5
122,8
167.3
152.3
150.3 113,0 101,6
142,1
164.8
191.8 276,5 282,4
Kako vidimo, ako ovako potraje i dalje, mi čemo postati izvoznička zemlja u pogledu turista, iako bi tre-balo da bude obratno, Mi smo zemlja koja ima sve uslove da bude tu-ristička, i gotovo je sramota da je mi, sami, koliko možemo, ne unapre-dimo u tom pojledu, več čekamo da to čine Stranci.
*
Novosadski »Dan« piše:
»U jednom izveštaju iz Celja, »Doj-čes Folksblat« spominje i imena nekih reka u okolini Celja, krsteči ih onako kako ih naš narod ne zove, i kako su se zvale pre više od dvade-set goditia, za vreme pok. austro-ugarske monarhije, te kako se nika-da više neče zvati. Tako reku Savi-nju, koja izvire u Savinjskim Alpi-ma, ispod Okrešlja, a uvire u Savu kod Zidanog Mosta, »Dojčes Folksblat«, naziva San, a malu rečicu Mi-slinju, pritoku Savinje, Misling. Za-što naše reke krstiti imenima koja su Strane našem narodu, i za koje naš narod ne zna, kada za njih imamo lepa slovenačka imena?«
Nbvine javljaju: »Prema odluci ministra prosvete muška učiteljska ško-la u Beogradu upisače u ovoj škol-skoj godini dva odeljenja prvog razreda. U prvom odeljenju biče prim-Ijeiio četrdeset učenika. U drugo ode-Ijcnje s madžarskim nastavnim jezi* kom biče primljeno trideset učenika«. *
Kako saopštava »Istra«, organ istar-skih emigranata u Jugoslaviji, »Kul-turbund« je naredio svojim članovima ovo: svaki bračni par, začlanjen u toj organizaciji, mora da ima, najmanje četiri deteta. Bračni parovi bez de-ce imaju da plačaju »Kulturbundu« poseban doprinos. Ovo je, svakako, u vezi sa opadanjem radanja u nekim nemačkim opštinama u Bačkoj, dok je u Banatu, a naročito u Sremu, natalitet kod Nemaca znatan.
*
Ugledni francuski diplomatski list, »La Tribune des Nations«, objavljuje na dve strane »Poslanicu Slovenima«, iz pera publiciste Gustava Weltera. U
poslanici se iznose potankosti o radu slovenskih naroda i o slivenskim borbama za samostalnost i slobodu, Ističe, da je sloga Slovena potrebna •čitavoj Evropi u interesu odbrane i čuvanja mira. Sloveni, kaže Welter, moraju zaboraviti prošla medusobna trvenja, u čemu su najbolji primer dale Jugoslavija i Bugarska.
L
Iz načelniStva Saveza SKJ.
SEDNICA TEHNIČKOG KOMITETA MEĐUNARODNE GIMNASTIČKE FEDERACIJE »FIG« I KONGRES FEDERACIJE BELGISKIH GIMNASTA ODRŽAĆE SE U LIEŽU, U BELGIJI
30 i 31 avgusta ođržaće se u Lić-ge-u, u Belgiji, sednica Tehničkog komiteta Medunarodne gimnastičke federacije (Fig), U vezi s tim odr-žače se ,i Kongres Federacije belgijskih gimnasta, takoder u Ličge-u i to 2 septembra. Jugoslaviju, odnosno Savez sokola Kraljevine Jugoslavije koji je član Medunarodne gimnastič-ke federacije, zastupače načelnik Saveza SKJ Dr. Alfred Pihler, član Tehničkog komiteta Fig-e. Ista tako Dr. Pihler prisustvovaće i kongresu Federacije belgijskih gimnasta.
Na sednici Tehničkog komiteta re-šavače se mnoge stvari i pitanja ko-ja zasecaju u gimnastiku, takmičenja
i	Olimpijske igre. Ono što bi nas najviše interesovalo je predlog o izmeni nekih članova Pravila. Na sednici če se pored ostalog rešavati o: Izveštajima o radu Fig-e, zaključci sednice 14 i 15 januara u Balu, doz-voljene moguće diferencije kod oce-njivanja takmičara, predlog o četvo-rici sudija kod takmičenja s tim da se najbolja i najslabija ocena briše, predlog da se kod ocenjivanja takmičara od 0 do 8 bodova ocenjuje naj-manje sa četvrtinama boda, a od 8 do 10 bodova najmanje sadesetinama boda, pretresanje pravila takmičenja za XII olimpijske igre u Helsinkiju, Prikazivanje vežbi za XII olimpijske igre u Helsinki-u, predlog da se ode-lenja na medunarodnim utakmicama sastoje od osam takmičara i svih o-cena ulazi u konačni rezultat a ne samo najbolje šestorice, kao dosad, odredivanje težine vežbi, predlog da
li	da se izbace ili zadrže grane lake nastičkih utakmica, diskusija o tablicama i ocenama za medunarodne gim-nastičke utakmice, da li se na krugo-stičke utakmice, da li se na krugo-vima mogu izvoditi vežbe u mestu ili ljuljanju itd. Svakako da če kod naših takmičara i gimnastičkih struč-njaka biti željno sačekani rezultati odnosno zaključci ove važne sednice na kojoj se rešavaju tako važna pitanja, koja duboko zasecaju u medu-narodna gimnastička takmičenja.
I. Sedlaček
ISPRAVKE
Umoljavaju se sve sokolske jedini-ca, koje imaju knjižicu »Opšta takmičenja članova i naraštaja 1939, da na stranama 87 i 95 isprave tablice, i to strana 87 u tablici deveti i deseti red, poslednja kolona treba da je 8.8 i 8,9 bodova, a ne 9,8 i 9,9 bodova. Na strani 95 predzadnja kolona deseti red treba da je 6,9, a ne 7,9 bodova. I.S.
*
U vezi sa ispravkom u Redu takmičenja za Kraljev Mač, molimo da se u rezultatima beogradske vrste ispra-vi ukupni rezultat, tako da glasi ukup-no 534,21 bod, uniesto 537,21 bodova, ti. za tri boda manje. Kod ostalih se rezultata ne menja, nego ostaje kako je javljeno.	I.	S.
IZ UPRAVE Još jednom molimo pretplatnike koji nam duguju na pretplati, da is tu pošalju čekovnom uplatnicom, priloženom u 30 broju »Sokolskog Glasnika«.
ČASOVNIČAR i JUVELIR
M. MITROVIČ
TERAZIJE 22 (do Moskve)
ima: Svajcarskih ба-sovnika za ruku i džep, zlatnog nakita, kristala, srebra, p e ha ra i plakata.
Braći i sestrama popust
Cene vrlo solidne. Stručan rod
Tratit« cen* za izradu kllnaca I z n a < a k a.
Iz slovenskog sveta
IZ ČEŠKO MORAVSKOG PROTEKTORATA
U češkom mestu Horomeržice, postavili su Nemci spomenik Velikoj Ne-mačkoj pred Sokolskim domom. Kako je nedavno ovaj spomenik noču bio oštečen, nemačke vlasti naredile su da danju i noču po šest Čeha čuva spomenik.
*
U Prostjejovu otvorena je nemač-ka škola u koju je upisano 15 nemač-kih i 126 čeških daka. Stanovništvu se na sve moguče načine preporuča, da šalje svoju decu u nemačku školu, jer da se u buduče nesme u protektoratu dogoditi, da bi Nemac na ne-mački upit dobio češki odgovor: »ne razumem«. To geslo je izdao praški nemački potpretsednik opštine Dr. Phitzner. Nacionalsocijalistička stranka zahteva, da se češka javnost ravna po tom geslu.
*
DNB javlja iz Praga:
»Upravnik policije objavio je saop-štenje o držanju javrejskog stanov-ništva u javnom životu. Lica jevrej-skog porekla, prema ovom saopšte-nju, ne smeju posečivati javne lokale, koji su poimence navedeni. Kafane
i	drugi javni lokali, čiji su vlasnici ili poslovode jevrejskog porekla, ili ih većim delom posečuju Jevreji, mo-raju da istaknu natpise:	»Jevrejsko
preduzeče«. Javna kupatila moraju da rezervišu posebna odeljenja za lica jevrejskog porekla. Bolnice, siro-tišta i sanatorijumi moraju da izbe-gnu jednovremnu upotrebu istih pro-storija za jevrejska j arijevska lica.«
*
Splitsko »Novo Doba« javlja:
»Madžarski listovi iavljaju iz Berlina da je nemačka vlada pozvala če-šku vladu da isplati 100 miliona ma-raka otštete za troškove koje je iza-svalo održavanje protektorata u Češ-koj i Moravskoj. Osim toga Nemačka traži da češka vlada plati 28 miliona maraka za održavanje policije, pošto je nemačka policija povečana sada u Češkoj i Moravskoj na 23.000 ljudi. U slučaju da ovaj traženi iznos ne bude , isplačen, nemačka vlada bi prokiamirala potpunu aneksiju Češke
i	Moravske.
*
Nemačke vlasti su zabranile održavanje čuvenih automobilskih trka. »Trke pretsednika Masaryka«. Na ovim trkama učestvovao je veliki broj stranih automobilista. Nemačke vlasti nisu dale nikakvo saopštenje
o	ovoj zabrani«.
*
Splitsko »Novo Doba« javlja:
»Prema diskretnom saopštenju čeških listova,- koncentracioni logori u Češkoj i Moravskoj su prepuni. Nemačke vlasti izdale su strogo nare-denje da niko ne sme da se pribli-ži ovim logorima, čak ni rodbina zat-vorenih. Vrata se otvaraju jedino ka-da se dovode novi zatvorenici, ili ka-da se iznose mrtvački sanduci.
Sef nemačke tajne policije g. Him-ler, obavestio je češkit vladu da če Gestapo uhapsiti 15.000 Čeha, ako do-de »do nasilja protiv Nemaca«.
Bečko izdanje »Voelkischer Beo-bachter«, piše da je potrebno uhapsiti nekoliko hiljada intelektuaiaca iz Češke i Moravske i uputiti ih na pri-silan fizički rad u Nemačku«.
I
IZ SLOVAČKE
»Der Neue Tag« javlja iz Bratislave, da je tamošnja policija otkrila tajnu štampariju, koja je rasturala letke medu stanovništvo. Tom prili-kom je uhapsila trojicu Čeha, kod kojih je našla izvestan broj propa-gandnog materijala protiv slovačke saradnje sa Nemcima.
*
Bratislavski nemački krugovi vrlo su nezadovoljni zbog toga, što slovačke vlasti izdaju sve štampane edicije i akte samo na slovačkom jeziku. Zastupnik Nemaca u vladi, potsekre-tar Karmasin, uložio je zbog toga o-štar protest sa zahtevom, da se mo-
raju sve štampane stvari izdavati u slovačkom i nemačkom jeziku.
*
List »Berner Bund« javlja iz Budimpešte, da je glavni urednik glasila slovačkih Nemaca, »Der Grenbotte«, iz Bratislave, Ferdinand Meissner, de-maskiran kao agent engleske propagandne službe.
*
Zacrebačke »Novosti« javljaju:
»U novom slovačkom ustavu pose-ban član govori o narodnim manji-nama, koji kaže: »Neslovačke narodne grupe mogu slobodno ispovedati svoju narodnu pripadnost. O nacio-nalnoj pripadnosti državljanja vodi se specijalan katastar. Svako odnaroda-vanje je kažnjivo. Pojedinosti odre-duje ustav. Strane narodne grupe koje su na teritoriji slovačke »države« imaju pravo da se kulturno i po-litički organizuju sa vlastitim vodstvom. Grupe narodnih manjina smeju održavati kulturne odnose sa ma-tičkim narodom. U javnom životu i u školi smeju se služiti svojim jezikom. O ovoj ustavnoj tački Nemci kažu, da če ostati samo mrtvo slovo na papiru, ako ljudi koji ju izvrša-vaju ne budu duha koji je ustav od-redio!«
* •
Za vreme jednog prijema nemač-kih novinara koji se nalaze na ekskurziji po Slovačkoj, ministar g. Tu-ka održao je jedan govor, u kome je rekao da če se u slučaju rata Slo-vačka nači rame uz rame sa Hitlero-vom Nemačkom. Isto tako je izjavio da če slovačka štampa ostati uvek u tesnom [jrijateljskom kontaktu sa ne-mačkom štampom.
IZ KARPATSKE UKRAJINE
Kako javlja novosadski »Dan«, iz Bratislave, došlo je iz unutrašnje Madžarske i iz Budimpešte 140 madar-skih učitelja, koji su dodeljeni ukrajinskim školama u tačovskom i ra-hovskom srezu. Ovi učitelji ne znaju ni reči ukrajinski, iako su dodeljeni čisto ukrajinskim školama na selu. školi u Jasnici dodeljeno je sedam takvih učitelja.
Madžarsko štampa protiv slovačkos revizionizma
»Esti Kurir« osuduje slovačke revizioniste, koji da su ukrali tude geslo, pa su vikali: »Sve natrag! Sve do Vaca!« Čak su za Slovačku zahtevali
i	Panoniju, — tvrdeči da su Slovaci onde imali svoju državu još pre nego što dodoše madžarski pretci na svojim nomadskim kolima onamo. Na sve ovo list spori Slovacima svaku sa-mostalnost uopšte i jezika, i diplomacije, i vojske, i politike i države. Jer svoju državnu samostalnost Slovačka je kaže »Esti kurir«, počela time, što je primila na vlastiti zahtev, jedno kratko, više trgovačko pismo, nego diplomatski dokumenat, kojim voda susedne močne države uzima Slovačku pod svoj protektorat. List poručuje Slovačkoj, da ovo nije 1918 ni 1919 godina, jer danas. madžarska ima odlično opremljenu, d*sciplino-vanu i od glave do pete nacionalnim osečanjem nadahnutu vojsku. Madžari se ne plaše slovačke ratne ga-lame, nego san>o protestuju protiv njihove grandomanije, kaže pomenu-ti list.
Pariški »Temps« javlja, da se 1 avgusta iskrcala u francuskoj luci Bo-lonji grupa od 541 Čeha, koji su došli u Francusku iz Poljske. Oni su ot-putovali u Marselj, od kuda če pro-dužiti u francusku severnu Afriku, gde su odlučili da stupe u francusku vojsku.
Novosadsko društvo »Fruška Gora«, organizovalo je prvi opšti omla dinski logor u Fruškoj Gori od 15 do 31 avgusta, u bližini Beočinskog inanastira. U logor se primaju i siromašniji omladinci na krače vreme, a najmanji je rok boravka 3 dana. Sve upute daje pomenuto društvo u Novom Sadu.
Osvećenje spomenika Koruškim borclma
Prošle nedelje je održan tabor Legije koruških boraca na Uršljoj gori. Na vrhu te gore postavljen je veliki gvozdeni krst, kao spomenik izginulim junacima Koruške legije. U po-stamenat spomenika stavljena je plo-ča sa imenima poginulih. Legija koruških boraca ima danas preko 6.000 organizovanih članova u Dravskoj ba-
SOKOLSKA SVEČANOST U PODNARTU
Sokolsko društvo Podnart, Dravska banovina, osvetilo je na svečani način svoju zastavu. Zastava je pravo u-metničko delo, izradila ju sestra Ko-šeljnikova. Osvečenju zastave prisu-stvovao je i br. Engelbert Gangl. Posle osvečenja govorio je starešina društva br. Anton Pogačnih. Izrečeno je još nekoliko patriotskih govora, nakon čega je kroz mesto pošla sokolska povorka, srdačno pozdravljena od meštana. Po podne je pred velikim brojem gledalaca održan javni nastup, koji je uspeo u svakom pogledu.
SOKOLSKA ŠTEDNA I KREDITNA ZADRUGA S. O. J. U SPLITU
Stanje na dan 31 jula 1939 Aktiva: Blagajna: primila 720.774, izdala 710.661:25, stanje 10.112:75. — Zajmovi: isplačeno 180.017, povrače-no 38.174, stanje 141.843. — Tekuči računi: uloženo 540.026:50, dignuto 257.225, stanje 282.801:50, kod Drž. hip. banke ,232.377, Pošt. šted. 116,50, privatni 50.308. — Tiskanice: 4.270. — Troškovi: 864,25.'— Inventar: 121. — Skupa aktiva: 440.012:50. Pasiva: U-lošci na štednju: primljeno 503.116:50, povračeno 101.809, stanje 401.306:50.
.— Sitna štednja: 2.916. — Dohotci: 9.070. — Poslovni udeli: 24.200. — Rezervni fond: 1.260. — Socijalni fond: 630. — Prosvetni fond: 630. — Skupa pasiva: 440.012,50. Ukupni promet: 1,782.556:75. Ima 271 zadrugar ša 974 poslovna udela.
Prema računu neutralaca, danas ima u Evropi pod oružjem oko 10 miliona vojnika. Nemačka ima pod oružjem 1,750.000, Francuska ima
1.250.000, Italija 1,200.000, Engleska
1.000.000, Poljska 1,000.000, Rumuni-ja 900.000, Turska 300,000 vojnika. Za ostale države nisu poznati tačni podaci.
SVEČANA AKADEMIJA SSKJ
Uprava Saveza sokola Kraljevine Jugoslavije prireduje na dan rodenja Nj. V. Kralja Petra II, svoga dičnog Starešine, 6 septembra, u 11,45 svečanu sednicu sa akademijoni, u dvorani Kolarčevog Narodnog Univerzi-teta. Na programu su svečani govori, zam. starešine, sekretara i prosvetara, recitacije, sokolski pevački hor itd.
»Die Donau« glasilo nemačkih katolika u Jugoslaviji, odgovara na pri-medbe jednog od voda nemačke ma-njine, g. Matzera, koji je u svom gd-vc.ru na poznatom zboru u Apatinu, rekao, da se pobornici nove nermač-ke ideologije u Kulturbundu nalaze u defanzivi pred katoličkim svešten-stvom. Pomertuti list kaže da je medu nemačkom omladinom počela propaganda protiv Papi i ostalim crkve-nim ličnostima sa nedozvoljenim sred-stvima. Na apatinskoj skupštini da se je primetilo, kako se ne ide za narodnim problemima več za svetovnim nazorima, zbog čega da je u Apatinu proglašeno »novo nemačko gledanje na svet«, s kojim da je naveštena borba svemu što je hriščansko. Radi toga da se je morala t.zv. »crna tron-ta« podiči na odbranu i da u toj fronti nisu samo sveštenici nego i svi is-pravni nemački katolici.
СМРАД ОД ЗНОЗА
нестаја сасвим од БАРТУЛИЋЕВЕ
ЛЕКОВИТЕ ИАСТИ
t
Кутија Дин. 14.—
Добија се у свакој апотеци.
Рег. бр. 7 802 од 15 маја 1939.
PREDNJAČKI TEČAJ U SLAV.
BRODU
U Slavonskom Brodu održaje se opšti prednjački tečaj za članice i ženski naraštaj. Na tečaju se nalazi 23 tečajke i to 13 tečajki iz sokolske župe Osijek, a 10 tečajki iz sokolske župe Zagreb. Tečaj vodi savezna prednjačica sestra Jelka Banova uz pomoč zagrebačke župske prednjači-ce sestre Delič Dragice. Nastavnice na tečaju su još članovi i članice župskog tehničkog odbora. Do ovo? zajedničkog tečaja došlo je usled toga što se je za prednjački tečaj župe Zagreb i župe Osijek prijavlje-no malo polaznica, te su se sokolske župe Zagreb i Osijek sporazumele da održe ovaj zajednički tečaj. Priredi-vanje ovakve vrsti tečajeva je vrlo ekonomično i preporučljivo, te če se na ovaj način omogučiti i onim naj-marijim župama gde usled malog bro-ja često tečajevi izostaju, da održe ziijedničke tečajeve i dodu do obra-zovanih prednjačica.	I.	S.
BEOGRADSKE VRHUNSKE TAKMI-ČARKE POČELE SU SA TRENINGOM
Vrhunske vežbačice, članice beo-gradskih društava, posle odmora počele su marljivo sa treningom. Sada sa vrše pripreme u glavnom za utakmice za prelazni — najviši — dar »Zastavu Nj. Vel. Kraljice Marije«-Trening se održaje sredom i subo-tom od 18 do 20 časova u prostori-jama sokolskog društva Beograd-" Matica. Trening se održaje pod nadzorom sestre Milice Šepe, zamenic« načelnice savezs. "	I.	S.
CENOVNIK knjiga i brošura, izdanje Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije
1) Potrebna znanja za sokolske stre-ijačke otseke	Din.	25.-^
2) Zbornik (novo izdanje Organizacije) broširano	Din.	20.—
3) Zbornik (novo izdanje Organizacije) u tvrdom platnenom po-vezu	Din.	40.—
4) Obranbenost i vasvitanje sokolskih žena	Din.	3.—
5) Proste vežbe kao vežbe oblikovanja od Branka Poliča Din.	12.—
6) Opšta takmičenja	Din.	5.—
7) Stalne tablice i uputi za ocenjiva-nje prostih grana za članice i ženski naraštaj	Din.	4.—;
8) Proste vežbe za članice i ženski naraštaj za 1939 g.	Din.	5.—
9) Proste vežbe za muške kategorije za 1939 g.	Din.	2.—
10)	Šta treba da se zna, od Stjepans Roce	Din.	4.—
Pamučne vežbačke značke Din. 2.—-Sva gorenavedena savezna izdanja mogu se dobiti kod Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije po navedenim cenama uz unapred doznačen novac na ček. račun Saveza br. 53.600.
Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije.
Prije nego uiiniS životnu poliču ili djeci miraz obrati se za upute kod
ндтко HiLKomč
s u s д K
Glavni zastupnik „ C R O A TIE “ osigurava-juće Zadruge u Zagrebu.
Izdaje Savez Sokola Kr. Jugoslavije (arh. M. Smiljanič, Alekse Nenadoviča 6) — Ureduje redakciom odbor
Beograd, Prestolonaslednikov Trg 34 — Stamparija »Zora«* Kosmajska 24
(Pretsednik Dr. Vlad. Belajčić) — Odgovorni urednik Dr. Tihomir Protić, Telefon 29-920 - Beograd.