Izhaja dvakrat na mesec.	^	Ljubljana, Karla Marksa trg 2 (prej Turjaški
Naročnina četrtletno 12 dinarjev.	'	-	trg), kamor naj se tudi pošiljajo rokopisi.
Svoje pravice bodo uveljavili železničarji le z združeno močjo. Zavedajte se tega, trpini in organizirajte se vsi v USŽJ
Pred novim udarcima!
Kaj nas tepe?
Prihodi državne kase, iz kojih se čine državni izdatci pa i oni na naše plate prinadležnosti, od unatrag nekoliko godina stalno su manji od izdataka. Bili su manji i prije, ali se je taj manjak prikrivao raznim računskim operacijama, koje su od pred godinu dve postale sve više nemoguće, jer su protesti protiv krivih računskih manipulacija: neizvršenja naplate državnih nabavaka, nenami-rivanje državnih dugova itd., postajali sve bušniji. Slabost pak državnih prihoda i finansija bila je tolika, da ih se više ni ma kakvim manipula-cjama nije moglo sakrivati, Teda negda obnašlo se potrebnim1, da se u težak glib zaronule državne finan-sije privede na sigurniji teren. Da bi
se to postiglo, prišlo se nagovešta-Bz os ojizbj; i luuojoa qmzBJ nCutJA
njihovo provadjanje posebne ljude: energične, stručne i nezavisne. Kao najpogodnije za taj posao iznašlo se neke bankovne direktore i aktivne generale, ljude izvan privrednog i parlamentarnog života.
Danas nakon godina »spašavanja« državnih finansija, prilično jasno vidimo smjernice puta, kojim se k spašavanju pošlo. Svo težište te politike »štednje« položeno je na lične rashode za državne namještenike i radnike. Nas željezničare je ta politika poklopila sa svojom težinom. Na nama se namjeravala i još uvijek se namjerava kod tih ušteda postiči največi dio. Govori se čak o miljardi dinara, koja se ima u resoru saobraćaja uštediti. Gdje, kako i na čemu? Zar su moguće uštede na materijalu? Na smanjenom saobraćaju? na tarifama? Ne! Tu svagdje će se morati još dodati. Uštede su izvršene i u buduće će se vršiti lih na pla-tama i prinadležnostima službenika i radnika. Vršit će se, izgleda, u još većoj mjeri, nego se je do sada činilo. U još većoj mjeri velimo s razloga, jer su državni prihodi i nadalje manji od rashoda i jer razlika iz-medju prihoda i rashoda postaje iz dana u dan veća. Državna kasa je sve više prazna. Od takove politike »štednje« pako, ta kasa će biti sve više praznija, jer smanjene pate državnim namještenicima i željezničarima isto su i razlog podbacivanju državnih prihoda. Sa svojim mizernim platama oni su isključeni kao konzumenti i potrošači robe sa pijaca; i njihov kvantum i kvaliteta rada svedena je na najniže. Ovakim svojim stanjem oni u večini postaju smetnja za brz i dobar razvitak državnog organizma i balast za ukupno društvo, mjesto da ga uravnavaju i predano mu služe.
Ovakve posljedice takve politike »štednje« zamjećuju se več na sve strane i ima^faktora, koji kažu: »Državne namještenike i željezničare treba stručno izobraziti i dobro platiti, tada će i njihov rad biti na mjestu.« Takvo shvatanje tek ne-može da zaokupi one »posebne« ljude« na državnom kormilu: bankovne direktore, generale i razne partijske disidente. Mjesto da izvrše radikalnu operaciju kod izdataka za birokraciju, policiju, vojsku, žandare itd.; mjesto da reduciraju razne tajne fondove i apanaže kamarila, ne, izvršiti će se redukcija rashoda za novu miljardu, ali opet samo privrednim resorima. Evo što o tome kaže ministar finansija:
»U cilju saniranja naših ekonomskih i finansijskih prilika i uspostavljanja što cvrsce i realnije budžetske ravnoteže, još pri izradi budžeta za 19927.-28. god. jasno sam istakao tendenciju, da se državni rashodi svedu na najmanju moguće mjeru, u kom sam cilju izvršio smanjenje mnogih
kako li nih tako i materijalnih kredita i izdavanja znatnih investicijonih kredita, koji su predstavljali osjetan budžetski balast, a za čije je pokriće prirodnije bilo potražiti sredstva van budžeta. Tim prvim svojim mjerama uspio sam postići izvjesne rezultate, ali nalazim, da ove mjere ne smiju o-stati usamljene s obzirom na opću privrednu krizu, koja prijeti da dublje zahvali našu zemlju i ostavi osjetnije tragove na naš ekonomski život.
S toga sam još u svojim uputstvima o izvršenju budžeta rashoda i prihoda za 1927.-28. god. istakaq kao prvi uslov uspo-stanovanja i očuvanja budžetske ravnoteže i postavljanja državnih finansija na sigurnu bazu, racijonalno i sistematsko sprovodje-nje štednje u vršenju državnih rashoda. Ovaj osnovni uslov željenog finansiranja moguće je postići samo tako, ako se sistematski nastoji'na tom, da se ne samo svi poslovi u pojedinim resorima obavljaju u granicama odobrenih kredita, već da se biljna bojazan da ovogodišnja žetva znatno podbaci, čime bi bili dovođeni u pitanje, u velikog svom dijelu, porezi i ostali prihodi, koji stoje u uzročnoj vezi sa poljoprivrednom produkcijom, ne dajući ni izbliza one rezultate, koji su se od njih očekivali.
Kako su ovi prihodi osjetni i igraju znatnu ulogu u državnom budžetu, postoji bojazan da ozbiljno ugroze budžetsku ravnotežu i tim znatno otežaju stabilizovanje naših otežaju stabilizovanje naših ekonomskih prilika, dužnost mi je, kao ministra finansija,_ da prćduzmem sve mjere u cilju otklanjanja svakog eventualnog njenog remećenja. U tom smislu riješen sam, da koristeći sq odredbom čl. 59 zakona o državnom računovodstvu, smanjim državne rashode za jednu milijardu ijna tai način osiguran potpuno očuvanje budžetskog ekvilibra.«
Naša kapitalistička klasa već prilično zadovoljno tare ruke, što je nje" zin eksponent, kraljevska SHS-vlada, riješena da smanji državne rashode za novu miljardu. U tome koraku ona nazrijeva korist za sebe: očekuje profit od novih miljardu dinara. Hoće li to smanjene pogoditi bijedne državne namještenike, to se nje slabo i malo tiće. Protiv smanjivanja državnih rashoda i prihoda nismo protivni ni mi. Prihodi i izdatci zaista su preveliki. Ali smo protivni protiv načina toga smanjivanja. Opet će se udariti samo na bijednu raju kao činovničku tako i radničku. Ima opet da propište niži činovnici i radnici u državnim poduzečima.
Naš je zahtjev:	nova miljarda
dinara ima da se uštedi kod izdataka na vojsku, policiju, birokraciju i na razne apanaže i tajne fondove. Tu se može, ako- se narodu iskreno želi, pomoći i olakšati mu teške terete, uštediti ne jednu več tri miljar-de dinara. Neka se uštedi samo dve, a sa onom jednom neka se poboljša položaj namještenika i radnika u državnim privrednim granama. Samo je to put, da se državne finansi-je poprave i održi ekviiiber u prihodima i rashodima.
Zamišljeno i več započeto smanjivanje državnih rashoda za novu miljardu dinara pogoditi će nas željezničare vrlo teško. Vlada i ostali odlučujući faktori neće to smanjivanje vršiti tamo gdje se može i gdje treba, več će i ovoga puta u-dariti po našim bijednim platama, izvršiti će nove redukcije i pogoršanje sviju uslova rada i službe. Ovakvim metodom smanjivanja državnih rashoda predstoji nam ponovno smanjenje plata pa 15 do 20 posto, sa kojima pak će nam i najbijedniji život biti skoro nemoguč.
Iz teškog položaja i teških prilika u koje nas ovakva politika na vrhovima državne uprave gura, spas je moguć samo kroz brojnu, čvrstu i^ borbenu organizaciju. Dvanaesti čas kuca, kad treba da smo složno i na borbu spremni. Da nas zatekne potpuno nepripravne i da ometemo °ko pogoršavanja naših tekovina, organizujmo se čvrsto u redove našeg velikog ujedinjenog Saveza Željezničara.
Cesto se povprašujejo sodrugi po zvrokih, zakaj da naše delavsko gibanje ne napreduje tako kot v nekaterih sosednih državah. Različni ljudje naštevajo različne vzroke: eni dolžijo voditelje, pa pri tem ne povedo katere voditelje. Drugi naštevajo zopet druge razloge. V vsem tem povpraševanju je umestno in koristno, da tudi v »Železničaru« spregovorimo o tem znova in znova ponavljajočem se vprašanju.
Vzrokov je več. In ti vzroki niso samo pri voditeljih, temveč tudi v množici.
Leta 1919/20 so bile mase navdušene za k°munistično stranko in njene eksperimente. Sledila je reakcija vladajočih. V enem momentu so padle množice jz največjega navdušenja v največjo pobitost. Bile so samo trenotno navdušene in po prvem udarcu so se zatekle k — radikalom, klerikalcem, da celo k demokratom. Le majhen kader je ostal.
Drugi so zapadli v popolno apatijo (brezbrižnosti). Ti so podobni zgarani delovni živini, ki si ne želi ničesar drugega, kot da v miru prežvekuje svojo hrano in sanja. Ko jim izginejo še te sanje, jim ne ostane ničesar drugega kakor še večja uspavan ost in maček. Povabiš ga v organizacijo, pa ti najde polno izgovorov, zakaj da ne mara v organizaciji. Največkrat pravijo taki ljudje: da, če bi imeli pravega voditelja. Ko jih pa prične kdo buditi in organizirati, ga pa osumijo bogve česa in ga vržejo . . .
Drugi so zopet dovolj pogumni, da umro v svojem poklicu, da umro v bedi in pomanjkanju. Le malo je pa onih, ki bi imeli jjCgum, da bi vztrajali na bojnih postojankah z roko ob krmilu in z očmi, trdno usmerjenimi proti cilju. Ta slabost jemlje gibanju življensko silo.
Delavci streme po enotnosti. Pa jih pride kdo nalagat in zopet porabljajo čas s tem, da si mečejo medsebojne očitke. Akcije ne uspevajo radi nesl0žnosti med delavci samimi, ne uspevajo radi strah°petcev, ki prikrivajo svojo strahopetnost z mogočnim frazerstvom; akcije ne uspevajo radi tega, ker se še vedno naj-
V dnevnem časopisju in v posebnih brošurah se vodi danes ljuta borba, kdo je kaj napravil za železničarje.
Nas ne bi zanimalo toliko to medsebojno prerekanje, ako se ne bi v teh brošurah napadale tudi strokovne organizacije, zlasti socialistične, — kar more meriti edino-le na naš savez.
Da s to zahrbtno mahinacijo, ki ima namen železničarje odvrniti od našega saveza enkrat za vselej obračunamo, podamo danes glede zadnjih poslabšanj železničarjem sledeče točne ugotovitve:
1.	Kdo je kriv poslabšanj voznih u-godnosti železničarjem?
Gotovo tisti, ki je naredil na vozne ugodnosti železničarjev prvi napad.
In kdo je bil tisti?
Leta 1924 in sicer s 1. oktobrom 1924 je bil izdan pravilnik o voznih ugodnostih za železničarje, iz katerega so popolnoma izpuščeni vsi pro-vizionisti (delavci, ki so bili upokojeni) miloščinarji (delavci, ki so služili po 30 in več let na železnici, a niso bili člani provizijskega zavoda) ter rentnerji (delavci, ki so se v službi
de mnogo onih, ki izkoriščajo upor svojih sodelavcev za to, da se priliznejo delodajalcem, da se jim ponudijo za nižjo ceno. Za take ljudi skrbi predvsem »narodna strokovna zveza.«
Požrtvovalnosti, čuta, odgorno-sti, poguma manjka. Radi bi imeli socializem. Toda večina pričakuje, da jim ga nekdo prinese na okrožniku ali z drugimi besedami:	hoteli bi
imeti dobro močnato jed, ne da bi razbili jajca. Vsekakor bi jim bilo ljubše, da nekdo drugi mesto jih razbije jajca.
Samostojnosti, izobrazbe, socialističnega prepričanja manjka? Večina misli nekaj le iz slučaja, prav za prav ne misli, temveč caplja za tokom. Če se ta tok obrne, preneha tudi njihova stara misel še isti dan.
Idealizma manjka. Mnogi so v organizaciji samo zato, da jim ispo-sluje višjo plačo in gotovo število delovnih ur. Nimajo pa v sebi nobenega višjega ideala: žrtvovati se za skupnost, za socializem in za ta socializem tudi trpeti.
Najbolj pa škodujejo gibanju tisti voditelji, ki jim je ideja samo taktika: govore za enotno fronto proletariata, mislijo pa na razkol, prilizujejo se najnižjim instinktom množice, v resnici jim je pa množica samo o-rodje. Nimajo nikakega čuta za zdrav pokret, delajo tako, kakor jim veleva njihov inozemski delodajalec. Teh se bo moralo delavstvo iznebiti.
Pa kljub vsemu temu gibanje le napreduje. Napredite zato, ker je pravična sfvar, za katero pokret v celoti strmi.
Zaupniki organizacij naj bodo res zaupniki, to se pravi: naj ne tavajo za vsemi zmotami in zablodami, temveč naj članstvo vzgajajo. Da bodo za to sposobni, pa morajo predvsem sami sebe izobraževati, sami sebe preroditi v duhu socializma.
Potem bo gibanje rešeno vseh razkolov, vseh demagovogv, in laži-voditeljev ter bo dosegalo iste uspehe, kakor jih žanjejo delavci povsod, kjer imajo res prave bojevne, socia-listično-izobražene člane, ki ne stavijo samo zahtev, ampak ki se za stavljene zahteve tudi bore.
ponesrečili). Na podlagi tega pravil-kup režijskih kart.
In ta pravilnik je podpisal in uzakonil minister Sušnik, dne L okt. 1924. Pravilnik je vsakemu na vpogled v naši organizaciji,
Ako bi minister Sušnik uzakonil naš predlog, bi do tega ne prišlo.
2.	Kdo je naložil delavstvu na železnicah ogromen davek na ročno delo.
Do 1. aprila 1927 so plačevali vsi železniški delavci davek po čl. 170 finančnega zakona iz leta 1926, ki je znašal 0.77°/o od celokupnih prejemkov ter k temu invalidni in komorni davek, tako da je znašal celokupni davek nekaj nad 1% vseh prejemkov.
S členom 79 finančnnega zakona za leto 1927-28 pa se je izvedlo izjednačenje davka na zaslužek telesnih delavcev tudi za one, ki prejemajo plačo od države (toraj tudi za železničarje) in sicer, da plačajo:
2°/o od vseh prejemkov kot drž. davek 0.50°/o	»	»	»	»	invalid, davek
0.20°/o	»	»	»	»	komorno doki.
0.60°/o	»	»	»	»	«red. pribitek
3.30°/o skupno samo na davkih ali 100°/o do 200°/o več kot preje.
In kdo je sprejel ta davek?
Kaj ie laž in kaj je resnica!
Na finančnem zakonu bleste poleg ostalih tudi podpisi gg. ministrov Kulovec, Gosar in Sernec.
3. Kdo je vzel nastavljenemu osobju 157o doklado, ki se vračuna v pokojnino.
Do 1. aprila 1927 je dobil vsak železničar, ki je dovršil 26 oziroma 32 službenih let 15% povišek njegove osnovne plače zaračunan tudi v penzijo. Po 1. aprilu 1927 vpokojeni železničarji pa dobivajo sedaj odloke, da se jim 15% povišek ne vračuna za penzijo v smislu čl. 301 finančnega zakona. Ta člen namreč zahteva, da mora imeti vsakdo, kdor hoče iti v pokoj s 15% poviškom najmanj 26 efektivnih let, ako je v eksekutivni oziroma 32 efektivnih let, ako ni v eksekutivni, službe. Ker je vsak železničar, ko nastopi službo najprvo v staležu delavcev in je šele po treh do 10 letih nastavljen, se mu sicer ves čas eksekutivne službe računa za napredovanje in pri odmeri penzije ne pa za 15% doklado. In tako se sedaj pripete slučaji in teh bo na stotine, da ima železničar nad 35 let vračunljive službe, da uživa že po 3 do 5 let 15°/o starostno doklado, ko pa gre v pokoj pa se mu ta doklada na podlagi gori citiranega člena ne zaračuna v pokojnino in je tako oškodovan kot činovnik III. kategorije za 107 Din mesečno. Dokazi na razpolago v organizaciji.
In kdo je zakrivil to? Na finančnem zakonu se bleste podpisi ministrov, ki so navedeni zgoraj.
In tako bi navedli lahko še nešteto žalostnih primerov, ki jih bomo uporabili prihodnjič, ako se z zaletavanjem v nas ne bo prenehalo.
Ne mislimo pa s tem dokazati, da je poslabšanj kriva le ena kapitalistična'stranka, ampak so ta poslabšanja delo vseh kapitalističnih strank, ki so bile ena za drugo na vladi. Tako lahko omenimo za zgled odvzetje 20% eksekutivne doklade delavcem, znižanje za 3 do 10% draginjskih doklad nastavljencem vsled poplav, poplav, podaljšanje nestalnosti železničarjev za nadaljna 3 leta, ki jih je n. pr. zagrešila bivša radikalna-radičev-ska vlada.
Konštatiramo za danes le še to, da se železničarjem, zlasti delavstvu dobrikajo pred volitvami njegovi najhujši nasprotniki, hoteč ga prevariti, ko pa so v vladi, delajo složno s ka-kitalom na krajšanju delavskih pravic.
Delavec se danes zaveda svojega neznosnega položaja, pozna krivice, veruje trdno v svojo razredno organizacijo ter si jo ne bo pustil blatiti od nikogar.
Delavsko geslo danes je:
Rešitev delavstva je in bo delo delavcev samih. Proč s kapitalističnimi agenti, ki nas hočejo vkovati v še hujše verige suženjstva.
Za uiedinienje železničarskih organizacij.
Takoj po kongresu je centralna uprava saveza, zavedajoč se velike važnosti ujedinjenja železničarskih organizacij, podvzela vse korake, da bi do ujedinjenja prišlo, vendar je ta akcija kmalu obtičala.
Na podlagi razgovorov je savez v 13. številke od 1. julija tl. pozval vse železničarske organizacije, da se o vprašanju ujedinjenja in o platformi, ki jo je sprejel naš kongres za ujedinjenje izjavijo oziroma stavijo svoje predloge.
Poleg tega se je po sklepu centralnega odbora vršila v Zagrebu konferenca delavskih zaupnikov iz kurilnic in delavnic, na kateri je bila zastopana tudi nezavisna organizacija ter smo na podlagi sklepov te konference poslali tako S. R. M. I. O. v Beogradu kot »Sekciji železničarjev« sledeči dopis:
Cenjeni sodrugi!
V letu 1925 je bilo izvršeno ujedinjenje železničarskih razrednobojevnih organizacij ter je bil osnovan »Ujedinjeni savez železničarjev Jugoslavije«, v katerega so vstopile vse železniške razredne organizacije izvzemši »sekcijo železničarjev«, ki je v sklopu Vašega saveza.
Z ozirom na zelo težak položaj, v katerem se nahajajp vsi železničarji in z ozirom na vedno večje redukcije osobja in železničarskih pravic je sezval U. S. Ž. J. radi razširjenja akcij, ki so se vodile v prvi vrsti le v Sloveniji, v Zagreb konferenco delavniških 'in kurilniških zaupnikov, na kateri je bilo sklenjeno, da stopi centrala »U. S. Ž. J.« v stik z Vami in da povede akcijo, ki bo najkoristnejša.
Kot najkoristnejšo akcijo smatramo »ujedinjenje razrednega železničarskega pokreta«, ker moremo v današnjih prili-
kah računati samo z onimi silami, ki stoje v enotni razredni organizaciji in edino ta more razširiti svoje delo na celo državo in organizirati vse železničarje ter voditi smotrene akcije.
Da se činjpreje ta naloga izvrši, Vam pošiljamo v prigibu »resolucijo o ujedinjenju«, katero je sprejel naš kongres soglasno dne 3. junija 1927 ter predlagamo, da se ujedinjenje železničarjev sprovede na platformi, ki je v resoluciji točno označena.
Pričakujoč na prednje Vaš odgovor, Vas sodružno pozdravljamo:
Na ta naš poziv smo dobili 13. avgusta od »Saveza radnika Metalne industrije i obrta Jugoslavije« v Beogradu sledeči odgovor:
Savezu željezničara Jugoslavije
Ljubljana.
Dragi drugovi!
Vaše pismo od 4. avgusta t. g. M. D. O. 10 kao i rezoluciju sa Vašega II. Kongresa o ujedinjenju željezničara primili smo.
Izvršni odbor centralne uprave našega saveza na svojoj sednici od 9. avgusta raspravljao je po ovom Vašem pismu, no kako sednica nije bila puna, to je donošenje odluke po istome ostavljeno za prvu narednu sednicu.
Moleći Vas, da ovo primite znanju drugarski Vas pozdravljamo za
S. R. M. I. .1 O. J. centrala Beograd: Mihajlović.
Toliko prinašamo dosedanjo konferenco v vednost vsem članom. Vse organizacije s sedežem v Ljubljani pa pozivamo, da se odzovejo našemu vabilu, objavljenem v časopisu od 1. julija 1927 ter podajo svoje stališče k ujedinjenju. Naši sodrugi pa naj gredo povsod na agitacijo za razširjenje organizacije.
Važnost strokovnih sekcij.
Važnost strokovnih sekcij.
Vzbuditi v človeku po njegovi naravni nadarjenosti in prirojenih svoj-stvih živo voljo o natančnosti in točnosti dela, ki odgovarjajo njegovemu poklicu je temeljna točka vsega pričetka v vzgoji.
Površnost in brezbrižnost, ter samovolja povzročati največje zlo posameznikom in celoti.
Ko se mlad fant odloča za svoj poklic in si išče svojo stalno službo na železnici, gleda vse preveč zaupljivo v morebitno svojo bodočnost. Pozabi pa navadno na dve najvažnejši stvari, to je odgovornost v službi, posebno če se odloči za prometno ali tehnično službo, ter obrambo in zaščito za sebe in svojce v slučaju, da bode prikrajšan v zakonu mu določenih pravicah.
Poprej, ko se določi začetniku stalno njegovo službeno mesto v stroki odnosno vrsti službe, za katero bode pri praktični vežbi pokazal du-
ševno in fizično zmožnost, se mora vpoštevati njegovo lastno voljo in željo za ono vrsto službe, ki jo začetnik obvlada.
Ravno na tem mestu se je in se še vedno največ gre$i, ker se določa priporočenec in protežiranec že poprej, ko se jih je v praktični vežbi preizkusilo, dali so sploh za železniško službo sposobni, na službena mesta, kjer so za vse druge svrhe na razpolago nego za stroko samo. Uslužbenci pa, ki so res po svojem poklicu in živ-Ijenski potrebi prišli na službena mesta, trpijo vsled takih zgrešenih poklicev celo svojo službeno dobo največje gorje. Ustanova sama, odnosno vodilna mesta prehajajo pa počasi v roke ljudem, ki ne poznajo službe v vsej podrobnosti — ne puste si pa ničesar, če tudi od najvestnejših uslužbencev, ki so si v svoji dolgoletni praksi pridobili najboljša izkustva, tolmačiti — še tako neznosne raz-! mere prometne in tehnične službe.
V dokaz, da je res tako, nam služijo razmere na naših železnicah, ter nezaupanje v sosednih državah na zanesljivost našega vozovnega parka, posebno onih potniških vozov, ki se neštetokrat zavračajo vsled tehnične nepopolnosti že na granici nazaj.
Sposobnost in zmožnost. urejenih razmer v notranjosti se zrcali y zanesljivo v dobro urejenem železniškem prometu tudi zunaj državnih meja.
Zelo strma je pot na naših železnicah, ki vodi do popolnosti. Dokler se ne bodo vodilni organi železniške uprave povspeli do upoštevanja volje in strokovne zmožnosti podrejenih, ter si pridobili naravno zaupanje od podrejenega osobja, katero po večini vsled komaj polovične eksistence, neupoštevanja osemurnega delovnika, ter omejitve v zakonu določenega prostega časa izgublja vedno bolj potrebno polno prisotnost duha v svoji naporni službi, do tega časa bodo naše železnice nazadovale.
Praksa je najboljša šola, da so vse ustanove, korporacije ali kakoršne-koli družbe, kjer jc odrekla kontrola ali bila z nasiljem onemogočena gospodarsko propadle in izginile. Dolžnosti železniškega uslužbenstva in delavstva so ogromne, pravice pa vedno bolj ogrožene in to vsled tega, ker nekoliko trmastih samovoljnežev ne dopusti odstranjevati manja zla tako, da bi ako se manje zlo odstrani pravočasno izostale vsakovrstne poneverbe in zlorabe državne imovine. Tak skupen minus pa nastane v par letih tako ogromen, da se mora vsled
slabega gospodarstva ogrožati v državnem proračunun še tisto boro polovično eksistenco železniških nameščencev, mesto da se jim izplača stari dolg, ta nesrečna razlika, od katere že celi svet zna in obsoja nemogoče razmere na Balkanu.
Strokovne sekcije vseh kategorij in vrst železniške službe, kot kovačnice in pripravljalnice vsega podrobnega dela v organizaciji o dolžnostih in pravicah vsega delavstva in uslužbenstva niso do tega časa zadostile svoji nalogi. Razredna zavest in požrtvovalnost poedincev za splošen dobrobit železničarjev je v danih razmerah še mnogo preslaba za zboljšanje neznosnih razmer. Sodrugi, veliko krivde, da živimo v takih razmerah je v nas železničarjih samih. Prepustimo demagoške fraze profesijonistom njihove vrste, poglobimo pa povsem podrobno delo v sekcijah tako, da bodemo izobraževalno in gospodarsko delo širili od moža do moža in gojili drugarsko samozavest in uvidevnost v organizaciji, katera nam mora biti, kot najdražji zaklad za obrambo človeškega prava. Savez želez. Jugoslavije bode zzmogel svojo nalogo le ob marljivem in stvarnem sodelovanju vseh svojih članov ter zmožnem za-upništvu.
Prispevek k duševni hrani naj bode marljivo dopisovanje za »Ujedinjeni železničar«, iz katerega naj izven! odločen in zdrav pojav vseh še dose-daj odrevenelih in zaspanih železničarjev k novemu življenju in delu.
Železniška uprava nas bode morala upoštevati, če to mi hočemo.
Odpust s. Ogrina in Elsnerja.
Dne 17. julija 1927 sta bila odpuščena iz službe s. Ogrin in s. Elzner.
Kako je do odpusta prišlo?
Direkcija trdi, da sta povzročila obustavo dela, oziroma hujskala druge delavce k temu. Kak je bil resničen položaj, smo že zadnjič povedali, danes moremo ugotoviti le, da sta oba sodruga žrtve nekega visoko stoječega gospoda, ki se hoče izkazati in sfabricira stvari, ki sploh ne obstoje.
Delavstvo je bilo ogorčeno radi postopanja delovodje Braunit)zer-ja in je dalo kompaktno duška svojemu ogorčenju, ker je hotelo, da se preneha s slabim popravljanjem voz, da vsled tega ne bo trpelo na premijah in plačah, ter tudi na ugledu, ker se je reklo, da so ti profesionisti nesposobni za delo.
Uprava, mesto da bi te očitke preiskala, nedostatke ugotovila in popravila, je s svojo roko krila gospoda delovodjo in vrgla na cesto gori imenovana sodruga, kljub temu, da ima eden 9 a drugi 13 let službe, oba
štiričlansko družino in nista imela s celim dogodkom nikakega opravka. Za prepire med delovodji in skupino-vodji ne bodo poravnavali računov delavci. Na merodajnem mestu bomo z dokumenti dokazali, kdo je celo stvar zakrivil in izzval, pa čeprav bo to zelo bolelo. Ako bi bil inž. Mil-hofer mož na mestu in sposoben za vodstvo kurilnice, bi znal celo stvar urediti sam na licu mesta. S tem, da tega ni naredil, je dokazal svojo nesposobnost in nosi velik del odgovornosti na krivdi, kar sicer danes že sam priznava.
Odpust dveh sodrugov ne bo omajal dela saveza, kateri bo ukrenil vse korake, da se gornja krivica popravi, sprejme oba sodruga nazaj v službo.
Vse podružnice pa poziy_anio, da vse direktive centrale točno iznolnijo in tako pripomorejo, da se krivica popravi.
Zbirajte za fond za_. žrtve.
Agitirajte za rezredno organizacijo.
Komercijalizacija državnih željeznica.
U zadnje vrijeme mnogo se govori o komercijalizaciji željeznica i time u vezi ističu nade, da će komercijalizacija izbaviti sadanje beznadno stanje iz gliba. Tim povodom jedan zagrebački list izvješćuje: »Glavne tačke projekta o komercijalizaciji drž. željeznica su: ukidanje glavne direkcije i ostalih direkcija, koje se zamjenjuju odborom i pododborima, a drugo je prelaženje željeznica u privatne ruke, dok će država u novom poduzeću sudjelovati kao akcionar. a njezin će dio biti sav sadašnji željeznički materijal.«
Pobliže detalje komercijalizacije imao bi da izradi neki veliki odbor iz lica svih prirednih grana, koji će se sastati 15. oktobra.
Ti pobliži detalji mogu biti vrlo interesantni i ako ovo što se zna odgovara činjenicama, možemo biti zadovoljni, jer bi time uglavnom bili zadovoljeni oni zahtjevi, koje smo u našoj kongresnoj rezoluciji istakli. M°ramo i ovoga puta istaći naš vrlo važan zahtjev, da kao na konferenciju od 15. oktobra, a još više u sam odbor za upravu^ nad željeznicama, udje i jedan naš prestavnih.
Jugoslovanski železničar.
»Zveza« je smatrala za potrebno po daljšem presledku zopet izdati svojega »Jugoslovanskega železničarja« in ga posvetiti seveda »Savezu«, marksistom, sodrugom, čemur se železničarji, ki poznajo »strokovno delo« Zveze, ne čudijo. Diktat je pač diktat in ako sem rojen za slugo, ga moram izvrševati.
Zakaj je delo »Zveze« pač le tako, jasno sledi -iz dejstva, da se je začetkom avgusta 1927 preselila v nove prostore in sicer v uradno pa-
lačo direkcije državnih železnic v Ljubljanski dvor, kjer ima PO lastnih izjavah na razpolago prostorno zborovalnico. Ti prostori so trgovski prostori v novo zidani palači v najblijži bližini kolodvora ter znaša mesečna najemnina za nje gotovo svojih 8000 Din. Ali jih »Zveza« plača?
Želimo »Zvezi« na njenem sta-novsko-strokovnem pohodu v direk-cijsko palačo obilo uspehov.
VIJESTI OBLASNOG SEKRETARIJATA ZAGREB.
S težavo porojen otrok.
Koncem aprila je prišlo nekemu gospodu na direkciji na misel, da se vlakospremnemu osobju preveč dobro godi ter je ugotovil, da je vlako-spremno osobje večkrat prevozilo postaje, kjer je bil sicer normiran postanek, a ta praksa je bila udomačena na železnici že leta in leta, delalo se je to z vednostjo direkcije, da se zmanjšajo prevelike zamude. Kljub temu jih je direkcija kaznovala za vsak prevoz s kaznijo po Din 50.—, proti čemur je Savez vložil u-temeljno predstavko na direktorja, da te kazni anulira.
Nad en čtrt leta se je kunštvala gospoda na direkciji, kako bi to vlogo rešila in sedaj smo dobili sledeči odgovor:
Štev. 34.715/27.
Savez železničarjev Jugoslavije
Karl Marksov trg 2/II.
Ljubljana
Na Vašo vlogo štev. 799 z dne 5. maja t. 1. sporočamo, da'fclen 125 Pravilnika o vršenju saobraćajne službe strogo prepoveduje vsak prevoz postaj, kjer imajo vlaki po voznem redu postanek. Uslužbenci, ki so to določbo prekršili, so bili opravičeno kaznovani v smislu čl. 146 Zakona o drž. prometnem osobju in se zato Vaši prošnji ne more ustreči.
Za direktorja: Inž. Schneler
Vlakoskremno osobje! Preberite točno to rešitev, študirajte sa°bra-čajni pravilnik, premikalni pravilnik in ostale službene predpise in ko bo prišla sedaj izvozna sezona, povejte vsem priganjačem, da morate vršiti službo po predpisih, da se izognete kazni.
Nevalja uprava ni upravljači.
Posmatrajuči dogodjaje i postupke u unutarnjem, upravnom dijelu, naših željeznica iz bliza, bez naročite stručne spreme brzo ćemo utvrditi, da tu nevaljaju ni uprave ni upravljači. Jedni i dhugi su nedorasli za svoj poziv i položaj, a to se, sasma razumljivo, ljuto sveti saobraćaju i svima onima, kojima bi saobraćaj trebao da pogoduje.
Direkcija zagrebačka bila je izdala na sve šefove sekcija za održavanje pruga raspis, u kojem ih upo-zoruje na manjkavost pruga i opasnost koja otuda prijeti za saobraćaj, nalaže im da sve to dovedu u red i to tako, da se nikako neće prekoračiti postojeći krediti. »Dužnost je sekcija, da budno paze na stanje svojih pruga te da u svakom slučaju u granicama materijalne mogućnosti preduzmu mjere, da se pruge dovedu u red, a gdje to zbog pomanjkanja materijala i sredstava nije makar momentalno moguću, da obezbijede sigurnost saobraćaja sniženjem brzine vožnje.«
Dovle bi bila stvar u redu': nema kredita, nema materijala, dobro: uma'njit će se brzina vožnje. Ali se nije ostalo kod toga. U istom raspisu se veli i ovo:	»Primjećujem
medjutim, da ću zbog nepotrebno uvedenih laganih vožnja postupati kazneno proti odnosnom naredbodavcu lagane vožnje.« Priznajemo, da se posle ovakog fermana retko koji nadglednik ili šef sekcije bude odlučio, da uspori vožnju vlaka, već će radje na nekoj drugoj strani poduzeti sve što može, da prugu, ma i bez sredstava i bez kredita, održi u redu. I to, na drugoj strani poduzeto sve, je zaista več i učinjeno. Prosto, jednostavno i brzo: reducirane plate sekcijskim radnicima, smanjen je broj zaposlenih i produljeno je radno vrijeme pružnim stražarima. I tako, na račun bijednih i prepaćenih radnika i stražara, na račun egzistencije njihovih familija, nema potrebe da se upolagani vožnja i nestalo je bojazni, da će radi toga tko biti kazneno progonjen. To što će
se službenici više satirati, gladni, goli i bosi, što će drečiti gladna dječica, to se njih ništa ne tiće. Za svoje »genijalno» djelo oni će još doživjeti odlikovanje visokim ordenima.
Dokle je več doprla ova ludost sa satiranjem željezničara, bij dodano vidimo iz slijedećeg izvještaja sušačkog »Novog Lista«, koji sigurno govori suštu istinu, a koji pod naslovom »Preopterećenost željezničkog prožnog osoblja na pruzi Bakar—Sušak« veli slijedeće:
»Željezničko pružno osoblje zaposleno na ovom dijelu pruge zaista krvavo zaslužuje onaj tvrdi komadić kruha što ga za svoju tešku službu dobija. Na tom dijelu pruge saobraćaj vlakova nadmašio je i i onaj predratni, kad je u 24 sata saobraćalo najviše 50 vlakova, dok ih danas u 24 sati saobraća 55. A i prilike službovanja i življenja bile su prije rata kudikamo povoljnije od današnjih. No što je najčudnije prije rata i do nedavno vršilo je pružno osoblje na tom dijelu pruge neprekidno službo 12 sati, a onda je slijedio 24-satni odmor, dok je počevši od 25. juna ove god. uz povećani broj vlakova i uz daleko teže službovne i životne prilike, pružno osoblje primorano da vrši najnaporniju službu kroz puna 24 sata a da ima zatim samo 12 sati odmora. Ovakav postupak ne samo da je nečovječan, on je i ubitačan, jer u ovakoj službi, uz minimalnu nagradu prenisku i za dovoljnu ishranu službenika i njegove porodice, nitko ne će moći izdržati, pa će ljudi postati pravi bogalji na teret sebi, porodici i društvu. A šta da kažemo o odgovornosti za nesreće koje će se nesumnjivo početi javljati, ako ljudi, izmučeni neprekidom najnapornijom službom kroz 24 sata dobiju jedva 12 sati da se odmore, obave sve porodične poslove i pobrinu se da si naknade sredstva za život, koja im od strane njihovog poslodavca nisu dovoljna, pa da odmah nastupe na daljnja 24 sata neprekidne i najnapornije službe? Ne znači li to izlagati opasnosti i te same ljude a i one čija sigurnost i život ovise
0	njihovoj izdržljivosti u službi? Nije li to
1	ludost i zločin sa strane uprave željeznica?
Kroz ova 24 sata dužno je pružno o-soblje propisno dočekivati sve vlakove i voditi strogo računa za sigurnost redovitog prometa bdijući neprestano dan in noć i u to vrijeme barem četiri puta dnevno cijelu prugu pregledati, manje radnje na njoj o-bavljati, podbijati podvale, mijenjati spojnice i nategnuti vijke a prugu u' čistom stanju držati. Osim svega toga dešava se i to, dä im se ne priušti ni odmor za onih 12 sati, već bivaju pozivani službeno po svojim ili drugim pretpostavljenim vlastima, a mizerna hrana, koju si mogu namaknuti nije dovoljna da obnovi ni desetinu ü prenapor-noj službi utrošene snage.
Ovakvom nečovječnom i ludom odredbom bilo kojega gospodina koji sjedi u u-dobnoj kancelariji najviše 8 sati i ima najmanje 16 sati za odmor, ubija se ljude na najbrutalniji način, polagano, a uz to se životnoj opasnosti izlažu putnici, koji ovom prugom prolaze. Mi apelujemo na direkciju državnih željeznica, da ukine ovu ubitačnu odredbu, pa da ponova zavede 12 satnu neprekidnu službu, a 24 satni odmor, jer će samo na taj način pružno osoblje moći u redu vršiti svoju tešku službu i brinuti se za sigurnost vlakova i putnika koji tom prugom prolaze.«
Preko Radničke Komore na Sušaku i Zagrebu p°duzeli smo korake, da se ovakav ubitačan rad pružnih stražara izmijeni na stanje 12 sati službe 24 slobodno, jer, ne učini li se to, pružnom osoblju, stražar-sk°m i putničkom, pa tako vlakovima i privatnicima, prijeti kod vožnje tom prugom najveća pogibao. Tu pogibao treba otkliniti prije, nego li će se dopustiti, da radi jedne neozbiljne naredbe slednju ovakvi štetni dogodjaji.
Udesi na željeznici i žuti.
Čudni su svati ti naši žuti — jugoslavenski narodni željezničari. U vremenu dok hiljade i hiljade željezničara stenju pod gladnim plata-ma i dugim ubitačnim radnim vremenom, dok ih na sve strane satire bijeda i nevolja, žuti ne nalaze drugog posla več si dadoše u najvažniji zadatak, da radi udesa i nesreća na željeznicama okrivljuju bijedne željezničare i da ih u svojem glasilu denunciraju. Evo što o tom svojem koraku na uvodnom mjestu svojeg organa kažu:
»Udesi, koji se često dogadjaju i pro-uzrokuju ogromne štete i unesrećenja lica, ne srneju biti bačeni u zaborav; njih treba u odgojnom pravcu obraditi i izneti pred egzekutivno osoblje, pa će svaki službenik pri vršenju službe imati u vidu teške posledice kojima ne može izbeći ako neuredno vrši svoju dužnost.
Pored toga plastičnim izlaganjem u-desa postiže se kod osoblja svestnost i od-
govornost i svest o potrebi čuvanja materijalnih dobara kojima rukuje, jer upropa-ščavanje voznog parka i pruge, koje pojedini udesi nanesu, moraju svakog službenika nagnati na misao o sličnim štetama koje snosi radi^ labavog vršenja službe od strane željezničkog osoblja.«
Žuti organ dalje govori o tome, kako še čuvanjem željezničkih objekata biti data mogućnost da budu željezničari bolje plaćeni itd., jer će imati »dvostruko pravo, i socijalno i moralno, kad tražiimo i kad se borimo za zadovoljenje svojih životnih potreba«. Po takvom shvata-nju žutih, željezničarska raja je ta, koja prouzrokuje nesreće na željeznicama i otuda izaziva štete u državnim finansijama radi ćega se željezničare sve manje i manje plaća, odnosno željezničarska raja može, samo ako hoće, sve te udese spriječiti i štete otuda otkloniti, a time si i dati veću plaću i druge pogodnosti, koje radi udeso i — politike »štednje« — iz dana u dan gubi. Još jasnije rečeno: to što su željezničari teškom službom prenabregnuti i što su im do skotstva samnjene plate, nije krivice do Ministra Saobraćaja i njegovih upravnih suradnika, već su krivi željezničari sami, jer prouzro-kuju nesreće. Ovakvo shvaćanje ovako izlaganje prilika na željeznicama i položaja željezničara, je više nego naopako sa stanovišta interesa željezničara; ono je toliko naopako, da bi ga se i sam poslodavac zasti-dio. To je shvatanje moguće samo kod pokvarenih slugu.
Protivno ovom naopakom i de-nuncijanskom shvaćanju o položaju željezničara i uzrocima udesa na željeznicama, mi tvrdimo:	nijedan u-
des ili nesreća, ma koliko neznatni bili, nije se desio namjernom krivicom željezničkog službenika. To bi mogao učiniti ili tvrditi samo ludjak. Veći dio udesa kod nas je posljedica lošeg ili površnog postrojenja, lošeg materijala ili manjkavosti tehničkih i signalnih naprava, dočim direktnom krivicom prouzročenog udesa nije bilo. Par atentata na željeznici sa strane privatnih lica nemože se pripisati u željezničkom osoblju. U koliko pak se negdje kakova formalna krivica nekom službeniku imputira, ona može ostati samo formalna, dočim stvarne krivice treba redovno potražiti u moralnom i materijalnom stanju dotičnog službenika, koje si ali službenik ne daje i ne stvara sam, več mu ga se u boljem ili gorem obliku priprema od onih, koji ga plaćaju, koji mu naturuju dužnost, koji ga ši-kaniraju, loše ocijenjuju, globe, kažnjavaju i proganjaju. Mi tvrdimo: u službi revan i savjestan biti, a istovremeno trpjeti glad, bespravlje i poniženja najgore vrste, je nemogućnost Službenik i njegova familija skapavaju od gladi i dok im glavni dio vremena zaokupljuje briga za svakda-nji krušac, ne mogu biti dušem i tje-lom na dužnost kao što se to od njih traži i kao što bi to trebalo biti. Ovu stvarnost u odnosu dužnosti i odgovornosti treba uvidjeti i priznati.
Da udesa nestane i štete od njih glavni je preduslov, da se željezničko osoblje zadovolji u svojim životnim i kulturnim potrebaama. U koliko se to otklanjanje tiće želejničara i u koliko je to od njih odvisno da udesa nestane, treba i zadovoljiti život i dati im prava čovjeka i gradjanina, a ne »plastična izlaganja« in denun-ci jaci je.____
Pokret željezničara u Bosni.
Konferencija radnika glavne radione u Sarajevu.
1. augusta održata je u Radničkom Domu vanredna dobro poseće-na konferencija radnika glavne željezničke radionice. Konferenciji je predsedavao drug Turić, a opširno je izvjestio i govorio drug Djurić, koji je bio naš prestavnik u intervenciji u Beogradu.
Konferencija je jednoglasno odobrila prestavku podnesenu po pitanju ustega 10 posto od plata radnika u akordu, a isto tako odobrila je i stanovište, koje su delegati na
I mjerodavnom mjestu po tom pitanju zastupali.
Konferencija je uspjela u svakom pogledu i ostavila je vrlo dobar utisak na sve prisutne, koji su se mogli Ijepo uveriti, kako za željezničare nema izlaza i nema spasa osim u borbi kroz jedinstvenu i brojno moćnu organizaciju. U tome duhu zaključio je konferenciju drug Turić apeliravši na sve prisutne, da živo i požrtvovno rade za svoju organizaciju, savez b.-h. željezničara, k°ji je jedini i istinski njihov prestavnik.
Posle ove konferencije izgledi za naše jačanje i napredovanje kod željezničara i radnika su najpovolniji.
Iz saveza.
Važno za sve podružnice Oblasnog Sekretarijata Zagreb.
Kao što su podružnice cirkula-rom izvještene, ima se u medjuvre-menu od 15. augusta do 15. septembra izvršiti živa agitacija u svim podružnicama i mjestima, gdje su povjereništva i pojedinačni članovi, da se Savez ojača i da se željezničari u čim većem broju organizuju. Ovome p°slu treba svojski prioniti i nastoja-jati, da taj agitacioni mjesec ne svrši bez povoljnog rezultata. Svaki član i svaki funkcioner treba da nastoji, da u redove organizacije privuče najmanje još jednog člana, najmanje još jednoga svoga poznatog druga ili najbližeg saradnika. Živom riječi i djelom treba svima izvan organizacije stoječim dokazati, da teško griješe prema sebi i svojim obiteljima, što su neorganizovani i o-samljeni. Izvan organizacije i neorganizovani oni naliče običnim bogaljima, koji samo da prose i koji na ništa korisna i d°bra nemaju prava. Pravo ima samo onaj, koji se bori, a borit se može sara o o n a j, k o j i p o s j e d u j e n e-k u s n a g u, a s n a g a j e u m e d j u-sobno|slozii organizaciji.
Podjite na posao za organizaciju, na korisan rad za sebe i svoje supatnike. Čim će Vas na tom poslu biti više i čim ćete više biti agilniji, u toliko više imati ćete v Vašim zahtjevima i traženjima. Kolikosnäge, toliko prava! Izvršitezato sve zadatke, koji su Vam u spomenutoj okružnici i agitacionommjesecunami-j e n j e n i. Za referente na zborove i sastanke obratite se u Zagreb Oblasno Sekretarijatu ako su isti zakazani za nedelju, a ako budu zakazani za tjedan, obratite se na Centralu u Ljubljanu. Na posao!
Savez Željezničara Jugoslavije, Oblasni Sekretarijat Zagreb, Gajeva ulica 32.
Nasilje med željezničarima—vagonašima.
Nema mjeseca, a da nam iz Ministarstva, Generalne Direkcije ili Oblasne Direkcije ne prirede kakovo gorko iznenadjenje, koje nas sa svojim posljedicama baca za nekoliko godinu unatrag. Jedan mijesac redukcije osoblja, drugi plata, pa progoni, pa oduzimanje pogodnosti na vožnju itd. Najzadnji grubi napad na željezničare pretstavlja odredba, po kojoj se željezničari, nastavljeni u vagonima, u toku mjeseca augusta imaju neodložno iz vagona da isele. Kako, kuda i kamo, to se ne pita. Hoće li morati, ako uopće dobe stan, da se usele u kakovu skupu palatu ili kakovu mračnu izbu od dasaka daleko na periferiji, ili če morati da u-dare šatore pod kakovim hrastom i tako si upropaste i ono malo još preostale sirotinje, to se ne pita i zato niko ne mari. U naredjenju se veli: da se na osnovu čl. zakona o đrž. saob. osoblju sa danom 1. augusta 1927. ima »otkazati svim željezničkim službenicima, koji stanuju u vagonima .... i pozvati ih da bezuvjetno do najkasnije 31. augusta i-ma »otkazati stanove svim željezni-škim službenicima, koji stanuju u vagonima« i pozvati ih da bezuvjetno do najkasnije 31. augusta ispraz-
ne dodijeljene vagone i predaju ih na raspolaganje šefu pretpostavljene jedinice.«
»Šefovi će nastojati svim zakonom dopustivim sredstvima da se ovo naredjenje u cijelosti izvrši. Renitentne i neposlužne službenike saslušati zapisnički, a zapisnike odmah sa izvještajem dostaviti direkciji VI. odeljenje na dainji postupak.
»Protiv ovakovih službenika postupit ću svom strogosti, koju mi daje zakon o drž. saob. osoblju, te u tom pravcu neću praviti nikakovih izuzetaka ni prema komu.
Vagoni su odredjeni za saobraćaj, a ne za stanovanje i slično što ih čini nepodesnim za prvobitno im namijenjenu svrhu, a čime se nanosi državi nepprocijenjena šteta. Kako dakle predstoji jaka izvozna kampanja ima se ovo naredjenje bezujetno izvršiti.«
Teško je naći riječi, da se osudi ovakav grub i nasilnički postupak prema tim bijednicima, koji stanuju po vagonima. Oni su na stanovanje u vagone pošli ne svojom voljom i po svojoj želji, več im je stanovanje u vagonima natureno baš po toj istoj že Ijezničkoj upravi. Protiv stanovanja u vagonima željezničari su se uvijek bunili i tražili su od mjerodavnih, da im se izgrade stanovi. Da su se kroz tih 8 godina, od kako željezničari stanuju i vucare se po vagonima, gradili zdravi i jeftini, ili da su im takovi stanovi bili stavljeni na razpolaganje, sigurni nebi još uvijek preko hiljadu željezničkih familija propadalo i degeneriralo se po nezdravim i mračnim vagonima. Oni, koji su ma kakav stan mogli dobiti, su se iz vagona odselili. I dok željeznička uprava za željezničarske stanove nije učinila ništa ili sasma nedovoljno, i koja bi radi ovog propusta trebala biti pozvana na odgovornost i kažnjena, do-gadja se ironija, da ta ista uprava željezničare preko uoči izbacuje iz vagona. Kamo? Nikam drugam več u nezajažive zdravlje privatnih ku-ćevlasnika, u novu bijedu i još veću neimaštinu. Vrhunac cinizma pret-stavlja svakako namjera, da se one bijednike, koji si nikako stana neće nači, policijski i disciplnski još proganja. Te progone vršiti će isti oni, koji su pripomogli da se sa nesavjesnim manipulacijama sa ugljenom država ošteti za preko 20 milijuna dinara, sa kojim novcem, da ga se u-potrijebilo za gradnju željezničarskih stanova, bila bi sva nesreća vagon-skih bijednika otklonjena.
Mi se ne slažemo s time, da željezničari treba da stanuju u vagonima, ali smo odlučni protivnici, da ih se ma i iz takovih stanova tjera prije, nego im se sagradi bolje i zdravije stanove. Tek iza izgradnje dostatnih stanova može ovakav postupak imati neko opravdanje, a prije toga je on jedno grubo nasilje. Protiv ovog nasilja dižemo naš glas najodlučnijeg protesta i tražimo, da se one željezničare, koji si stana neće naći ili nemaju sredstva da nadjeni stan plaćaju, iz vagona ne tiiera. Za sve njih ima se najprije izgraditi stanove, a to su dužne učiniti željezničke uprave.
Teror bijesni i nad našim drugovima.
Od kako postoji ova država i njome vitljaju radikali, demokrati, klerikalci ili radičevci, radnici i željezničari bili su izvrgnuti mogućim nezakonitim brutalnostima. U potenciranju tih brutalnosti pošlo se toliko daleko, da 'se je na ćelo saobraćaja devao aktivni general, da on sa svojom vojničkom čizmom smrvi još ono malo slobode i prava, što je preostalo. Od kako je pak na grbaču ove države zasjela radikalsko-demo-kratska koalicija sa svojim izbornim mandatom, od tada su brutalnosti pretpostavljenih i policijskih organa podvostrućene.
Već dulje vremena se po gradjan-skoj^ štampi šuškalo, kako su u Bakru i još nekim mjestima Primorja po-hapšeni »opasni komunisti«, koji će odgovarati za neke urote i protudr-žavne prestupe. Čovjek bi pomislio, to Primorje mora da je neko strašno leglo »komunista« i averznih elemenata. Medjutim, nigdje manje komunista nego na našem Primorju. Primorac i komunizam ništa nemaju zajedničkoga. Ima ali u Primorju nečesa drugoga: jedan veliki skup bijednika i sirotinje, koja na svojim ledjima osjeća samo nevolje i udarce i koja je riješena, da ovoga puta ne-
bude samo glasačka marva za vlasto-dršce, već do otvoreno kaže, da đosa-danja politika vlastodržca i njihovih pogmeja nevalja. E, vlastodršci žele da to spriječe i da bi im to uspijelo, sumnije se i optužuje se najvidinije i najinteligentnije radnike i službenike radi komunizma, hapsi ih se i vrši kune premetačine, nebi li ih se prestrašilo i nebi li se pokolebalo svako vjerovanje u njih kod onih, koji bi u slučaju njihove djelatnosti pošli za njima.
Sa ovakim tendencijama žandari su uapsili i našeg druga Dragutina Ražića, pružnog stražara iz Gornje Drage, proveli mu kuću prematačinu i bez razloga i dokaza izručili ga su-šačkom sudu. Sve to učinjeno je samo s razloga, jer je na druga Ružaći slat naš »Ujedinjeni Željezničar« i jer je u rukama njegovim jedanputa vi-djena »Crvena Zastava«, organ so-cialističke stranke iz Zagreba. Daje to neka krivica ili nedopušteni čin, to je mogao denuncirati samo opet kakov zlotvorni narodni žutikljunaš ili radikalsko-demokratski žbir, koji bi na ovaj način htjeo jednog svog protivnika, inače čestitog i savjesnog željezničara, da se riješi pa makar ga i upropastio. Zaista gadost najniže vrsti i nad njom možemo se samo gnjušati.
Protiv ovog nasilja i progona druga Ružića ulažemo i ovim putem naš najodločniji protest. Tražimo od pretpostavljenih kao i policijskih organa: poštujte I ne krnjite gradjani-ma njihova garantovana gradjanska prava. Progonjeni Ružić, »Ujedinjeni Željezničar« i »Crvena Zastava« nisu komunistiški niti imaju sa komuniz-mon išta zajedničkoga. Isto tako sa komunizmom ništa zajedničkoga nema ni naš savez, koji je jedna lih strukovna i nepartijska organizacija. Tražimo slobodu djelovanja kao za savez tako i za sve njegove funkcio-nere.
I ovo je postupak!
Slijedeći slučaj sa drugom Nikolom Gorupcem u Sisku nam isto drastično otkriva prilike, koje gledom na prava službenika i iskorišćavanja njihovog prava kod željeznice vladaju.
Drug Gorupec je riješenje, kojim mu se podijeljuje redovni godišnji plaćeni dopust. Buđuč na dopustu i sa riješenjem otputovao je k ćerci u Našice, kad istoga dana još primi brzojavno obavještenje, da na dopustu može ostati ali mu se isti neće platiti, jer da zato ložiona nema kredita. Kako je Gorupec več bio otsutan iz Siska i u položaju da nije mogao prekinuti dopust, to je ostao na dapustu i — bez plate za vrijeme.
Zakonom o saobraćajnom osoblju zagarantovan je osoblju plaćeni godišnji dopust. Neplaćeni dopusti postoje samo kod radnika, ali u ogra-nićenom broju dana. Kako sad može šef svojevoljno i bez oslonca u Zakonu podjelivati dopuste a neplaćene to bog zna i to je zaista nripisati samo anarhiji, koju se raznim odredbama o imanju i neimanju kredita stvara. Protiv ovakog načina gaženja prava službenika i radnika željezničkih mi prava neodložno poštivaju. Svaki protestiramo i tražimo, da se njihova onaj šef ili činovnik, koji ta prava ne poštiva ili ih gazi, ima biti pozvan na strogu odgovornost i ima biti kažnjen. Kao što se proganja kazni službenika ako sagriješi ili jedan dan ne dodje u službu, isto tako ima da se progoni i pretpostavljenoga, ako je nešto učinio na štetu prava podredže-noga.
Dopisi podružnica.
Mostarski Željezničarski radnici i silnik Cipra.
Više smo se puta preko štampe obraćali Direkciji državnih Željeznica u Sarajevu, da gosp. zamjeniku poslovođe Cipri zabrani proganjat i denuncira! poštene radnike ali ista Direkcija obratno čini, jer mu dadne unapređenje, vjerujući više jednome kojega cjelo mostarsko željezničko radništvo pozna već, kao 150—200 glasovima koji su se više puta preko štampe obračali i molili Direkciju, da jedanput sa ovim silnikom svrši.
Cjelo bos.-herc. željezničko radništvo pa čak i gradsko radništvo poznaje tog silnika koji drugo ništa na poslu i ne radi već gleda, kako bi kojeg radnika javio i zašto bi ga globio, nebi li sad bar postao šefom s pomoću vršenja terora nad gladnom lajom, kad nemože sa sposobnošću svog zvanja.
Isti kapadahija Cipra to čini samo onim radnicima, koji danas rade na podizanju svojih klasno svjesnih organizacija, te dabi istu utukao bar sa svojim prljavštinama, da može još više svoje trbuhe širit na račun glob-Ijenja i odpuštanja radnika.
Kako taj silnik pošteno radi, najbolji je dokaz da istog nije nikad niko vidio na polju izvan kuće, već na poslu i kući, sve radi svog velikog poštenja kojeg uživa među građanstvom.
Ovo opet iznosimo da bi Želj. Direkcija u Sarajevu malo povela računa, te jednom sa tim silnikom svršila da jedanput prestane teror, globe, redukcija, i zapisnici od tog kapa-dahije, jer lonac jedanput će prekipit i vatru potrnuti, a radnik je u rterce-govini i onako gladan a riieč je stara poslovica »glad očiju nejma«i
Sisak.
U nedelju, 24. jula održavali su funkcioneri ove podružnice vrlo u-spjeli sastanak željezničara v Velikoj Gorici. I ako je žega činila boravak u prostorijama skoro nemogućim, ipak su svi nadošli u prostorijama gostione »Kolodvor« do zadnjega istrajali, dok su drugovi Rebula, Fuk i Dropučić pojasnili smisao i cilj organizacije i potrebu borbe za bolji život i veće tekovine.
Sastanku je predsjedao i zaključio drug Rebusa. Kod zaključka on je izjavio, da će od sada Gorički željezničari početi agilnijim radom oko probudjivanja svijesti i borbenosti medju sobom, bez čega im nema napretka i spasa.
Bjlelovar.
Kao što smo več izvještili, sekcija vlakopratnog osoblja se opravlja i diže. Ima medže vlakopratiocima i takovih, kojima neide da to osoblje i nadalje bude predmet šikana pretpostavljenih, ali ih u tome nitko ne slijedi. Dosta je bilo ponižavanja i prodajama: nemar i nesložnost ima da zamijeni sloga i organizovanost.
Duh organizacije počinje se dizati i kod ostalih željezničara. Nekoji istupili povratili su se, a nekoji zaostali namirili su članarinu. Željezničari ovdje prestaju biti voljni nasjedati raznim intrigama. Ima Ijepih izgleda napredovanja i ojačanja.
Sombor.
U zadnjem broju »UŽ« objelodanjeni dopis o položaju željezničara u Vojvodini prouzručio je kod nas veliko interesovanje za naš Savez. Večina željezničara, koji su taj izvještaj čitali i sa kojima sam razgovarao, sa ushićenjem su se izjašnjavali o kritici, koju Savez nepoštedeno vodi prema svima, koji željezničare brutalno tlače i šikaniraju. Razlika izmedju pisanja naših novina i onih žutih je o-gromna, pa dok se naših par novina razgrabu na jegmu i čita ih od ruke do ruke, dotle se one nacionalnih željezničara pobacuje po kutevirha i rabi za podgrev ili samo izvjesne svrhe. Samo teroru žutih i njihovih službenih pomagača ide krivica, da se ne-možemo pojaviti javno i osnovati naš pododbor, a čim to pregorimo, njima je odmah odzvonilo.
Pozdravlja Vas G. R.
Iz okrožnic.
Preganjanje delavstva v kurilnici v Ljubljana L
O kurilnici Ljubljana I. smo dolgo časa molčali in človek bi si mislil, da tu še kolikor toliko vlada red in da so ljudje zadovoljni. V resnici pa je ravno nasprotno, ter se v tej kurilnici ljudi šikanira na vse načine,
Tu vlada inž. Weinberger, kateri hoče s štedenjem na škodo delavstva najbrže rešiti zavoženi voz železniške uprave.
Svoječasno so se reducirale sku-
pine premogarjev, znižala se je partija pepelarjev od 9 na 5, odvzeli so se trije nadkurjači. Vse to pa še ni bilo dovolj in pretekli mesec je g. in-žener ugrabil delavstvu zadnje pravice.
Ni zadosti, da je že davno vzel kretnikom turnus 12/24 sedaj jim je kljub 24/24 urni službi vzel še dva odmora mesečno, češ da niso zadosti zaposleni. Vse prošnje in dokazi o-sobja so bili zaman in posledica tega je bila, da so vsi kretniki zboleli. Še slabše je pri premogarjih in pepelar-jih. Tudi premogarji, ki vrše eno najbolj napornih služb na železnici in to na prostem ob vsakem vremenu in času so izgubili dva prosta dneva mesečno, ker je 5 premogarjev vsled prenaporne službe in preslabe prehrane zbolelo.
Načelnik, mesto da bi jim olajšal službo, je ostalim ukinil proste dneve vse dotlej, dokler ne bodo bolni premogarji ozdraveli. Nič čudnega ne bo, če bo sedaj omagal premogar za premogarjem in se javil bolanega ter bo nazadnje g. Weinberger sam lahko razkladal in nakladal premog. In pe-pelarji? Že preje smo omenili, da se je skupina pepelarjev reducirala od 9 na 5, sedaj avgusta jim je za priboljšek načelnik ukinil še proste dneve, češ da itak nimajo nikakega dela. Res dobro bi bilo g. načelnika tako-le en teden vpreči v skupino pepelarjev in ne vemo, če bi se mu potem ljubilo še dresirati direktorjeve pse. Trije pepe-larji so stalno zaposleni na čistilnih jarkih, saj imajo za čistiti po 50 in več strojev, eden mora pripravljati pesek za stroje, dopolniti stroje z vodo, biti na okretnici, pomagati premog metati naprej na strojih in eden pa mora dnevno pri 17 strojih premog naprej nametati, to se pravi v eni turi premetati 50 in več ton premoga.
Tudi nadkurjači niso zadovoljni. Dva delata službo skupaj v turnusu ter sta v tako veliki kurilnici popolnoma zaposlena. Prvi ima stalno opraviti s premikom in ranžiranjem strojev, drugi pa mora v turi na novo zakuriti po 8 do 12 strojev, mora držati v pari do 20 strojev, vendar g. načelnik pri vsem tem še trdi, da imajo med delom dosti pavz in da prostih dni ni potreba.
Nazadnje pa so mu bili napoti še tumusprolesionisti, katerim je tudi ukinil oba prosta dneva mesečno, hoteč, da mu delajo neprekinjeno cel mesec neoziraje se na nedelje in praznike in vse to za navadno plačo.
Tako je pobral osobju vse pravice in sedaj najbrže čaka na kak orden.
Savez železničarjev je v vseh teh točkah predložil direkciji utemeljeno predstavko z zahtevo, da se za kret-nike upelje turnus 12/24 in prosti dnevi, enako prosti dnevi pepelar-jem, premogarjem, nadkurjačem in profesionistom v turnusu..
Povdarili smo v kratkem razmere v kurilnici Ljubljana I, kjer vedri in oblači g. inž. Weinberger, ki je 8 ur načelnik kurilnice, v ostalem času pa se bavi z dresiranjem psov g. direktorja. V današnji brezposelnosti bi svetovali g. direktorju, ki ne razpolaga ravno z malimi prejemki, da si angažira privatnega dreserja za svoje pse, da se bo lahko gosp. inž. Weinberger bolj posvetil poslom načelnika ter smo potem sigurni, da ne bo streljal takih kozlov, kot jih je sedaj z ukinjenjem prostih dni.
Kakor je mašinski oddelek baje predložil inž. Rogliču račun za enega delavca, ki je bil zaračunan na konto železnice, tako bomo poskrbeli, da se bo enemu drugemu gospodu tudi predložil račun za lovske gonjače, ki so gotove dneve zaračunani v mezdnih polah, čeprav jih dotične dni ni videti v kurilnici.
1.	Žel. uslužbenci — prepoved političnega udejstvovanja v službi oz. v službenih prostorih.
Generalna direkcija drž. žel.^ nam je poslala pod štev. 49091 z dne 25. julija tl, odlok sledeče vsebine:
Učestale su mi žalbe i dostave i pro-vereno su kao tačne, da mnoge starešine i osoblje, u političkoj agiticaji koja je nastala za izbore, ne umeju da se drže na visini dužnosti. Pri ovome, neke starešine i osoblje ne samo što se greše od dostojanstva službe koja im je poverena upoštajuči se u agitovanje i demonstracije pred potči-njenima i publikom u prostorima koji su is-
ključivo namenjeni obavljanju službe, reme-teći na taj način ißd i rad u tim prostorijama, već čine ispade za koje zakon pred-vidja nastrožiju kaznu, kao što su napuštanje rada, pa i mesta nadležtava u kojima rade, bez dozvole, u cilju agitovanja, upotrebe vlasti i položaja u partijske svrhe, uti-canje na potčinjene u tom cilju, omalovažavanje visokih državnih predstavnika koji putuju, nedostojno izražavanje o njima itd.
Ove ružne pojave hude ugledu naše ustanove. Osoblje železničko ma na kom stepeno hijerarhije ne treba da zaboravi, da mu je poverena jedna javna služba i da je sa najvećom nepristrašnošču na korist i zadovoljstvo sviju ima da vrši.
Naročito skrećem pažnju starešinama nadleštava i jedinica da_ u skrupuloznom čuvanju dostojanstvo službe prednjače i sve izgrede najenergičnije suzbijaju. Rasprostranjenost zla o kome je reč samo je znak njihovog labavog vršenja dužnosti do sada u ovom pogledu.
Od sveg osoblja tražim, da u vršenju službe u odnosu prema publici i potčinjeni-ma najzad i prilikom prostog bavljenja u prostorijama, koja su namenjena službi ne smeje, ni rečima ni delom ni držanjem ispo-Ijaljati svoja politična ubedjenja niti odavati kojoj polititičkoj partiji idu njihove simpatije.
Nikakva izvinjenja ni pravdanja u ovom pogledu neću uvažiti kao izazvanost od strane putuječe publike itd. ako se mora to neki put propustiti putujućoj publiki da is-polji svoje političko razpoloženje i u prolazu kroz železničke prostorije, železnički službenici teško greše o svoju dužnost ako misle da im je dozvoljeno da u tim manifestacijama uzimaju učešće ili na njih da reagiraju.
Svaku labavost i nepoštovanje prednjeg naredjenja najnemilosnije ću suzbijati zakonskim sredstvima koja mi stoje na ras-položenju'.
Ministar Saobraćaja: Svet. T. Milosavljevič s. r.
Direkcija će primi^j k znanju prednji raspis Gospodina Ministra Saobraćaja i o njemu obavestiti celokupno podredjeno o-soblje.
Po nardbi Generalnog Direktora: za načelnika adm. pravnog odelenja Šef Administrativnog odseka:
J. Petri s. r.
Prednji odlok na znanje in upoštevanje.
Osobje je o vsebini te okrožnice dokazno obvestiti, oziroma izčrpno poučiti s pov-darkom, da se bodejo morebitni pogreški v tej meri najstrožje obravnavali.
Za direktorja: Dr. Fatur s. r.
2.	Vozne ugodnosti za provizioniste
in retnike.
Gospod minister za promet je izdal z odlokom M. S. br. 15176/27 sledeče rešenje:
Provizijonisti, rentniki (bivši delavci), njihove zakonite žene in zakonski otroci, kakor tudi njihove vdove in zakonski otroci uživajo brezplačno vožnjo trikrat na leto v III. razredu, kakor tudi vožnjo po režijski ceni, ako so rentniki in provizijonisti prebili v službi državnih prometnih ustanov najmanj pet let. Glede rentnikov se zahteva tudi, da so za delo popolnoma nesposobni. Rodbinski člani — zakonske žene in otroci — uživajo vožnjo po režijski ceni štirikrat na mesec, kakor žene in otroci aktivnih delavcev. Glede rodbinskih članov se je ravnati po čl. 24 navodil o načipu izdavanja voznih olajšav.
Na podlagi tega rešenja naj pošljejo domicilne postaje listne osobne legitimacije provizijonistov in rentnikov s seznami oddelku VI direkcije, da se opremijo legitimacije z žigom za vožnjo po režijski ceni. Seznami naj obsegajo sledeče razpredelke: 1. zaporedna številka, 2. priimek in ime, 3. službeni značaj, 4, od kdaj do kdaj je služil, 5. pri rentnikih “/odelanezmožnosti, 6. številka listne legitimacie, 7. opombe.
..Vložke k listnim legitimacijam rodbinskih članov provizijonistov in rentnikov je naročiti po določbah okrožnice št, 95-VI-27. Pri otrocih je navesti dan, mesec in leto rojstva.
Za direktorja: Dr. Fatur s. r.
3,	Zdravniška pomoč in povračilo
stroškov za tuje zdravnike.
Centralna uprava humanitarnih fondov za drž. saobr. osobje kraljevine Srbov, Hrvatov in Slovencev v Beogradu nam je poslala dopis štev. 805 od 6. julija 1927 sledeče vsebine:
§ 50 Naredbe določa: »Ako bol. fond iz kateregakoli razloga ne more nuditi svojemu članu brezplačne zdravniške pomoči in zdravil, mu mora priznati in povrniti stroške, ki jih je imel po predloženih računih za zdravnike in zdravila.«
Oblastne uprave in obl. upravni odbori tolmačijo različno § 50 Naredbe s tem, da dajo izrazom tega paragrafa »iz kateregakoli razloga« najširši smisel.
Kakor mora v vsakem primeru izredne stroške nositi krivec, tako mora tudi v tem primeru nositi stroške za zdravnika in zdravila bol. fond samo takrat, ako je kriv, da v konkretnem primeru član fonda ni mogel dobiti brezplačne zdravniške pomoči in zdravil.
Do katere meje je obvezan bol. fond nuditi zdravniško pomoč je razvidno iz § 55 Pravilnika bol. fonda. Pri reševanju vprašanja pomoči treba pomisliti, da zavarovanje za slučaj bolezni ni brezpogojno, da bol. fond ne daje pomoči za vsak primer potrebe, temveč samo pod pogoji, katere določa Naredba in Pravilnik bol. fonda.
V svrho enotnega postopka pri dajanju pomoči iz blagajne bol. fonda s strani obl. uprav, je Centralni upravni odbor na seji z dne 4. julija tl. sklenil sledeče:
»Zdravniška pomoč se mora nuditi:
L V kraljevini SHS. .
Vsmislu § 55 Pravilnika ool. londa zdravijo člane bol. fonda in njih rodbinske pripadnike prometni odnosno rajonski zdravniki, ki so postavljeni na svojem stalnem bivališču. Član fonda, ki biva službeno izven kraja svojega rednega stanovanja, ima pravico pozvati prometnega ali rajonskega zdravnika onega kraja, v katerem ga je na službenem posip dohitela bolezen, če pa rajonskega ali prometnega zdravnika ni ali je zidržan, da bi nudil pomoč, ima član fonda pravico na povračilo stroškov za privatnega zdravnika.
Ako član bol. fonda biva po privatnem poslu izven kraja svojega rednega stanovanja ima pravico pozvati v primeru obolenja prometnega ali rajonskega zdravnika določenega za kraj, kjer ga je bolezen dohitela odnosno kjer boluje, če pa prometnega rdi rajonskega zdravnika ni ali je zadržan, da bi nudil pomoč in član pozove privatnega zdravnika, nima pravico do povračila stroškov za privatnega zdravnika.
Rodbinski pripadniki imajo pravico na zdravniško pomoč v smislu § 55 Privr. Pravilnika bol. fonda ako boluje v kraju svojega rednega stanovanja.
Ako biva rodbinski član izven kraja svojega rednega stanovanja po nivatnem poslu in zboli, ima pravico pozvati promet-nena ali rajonskena zdravnika kraja, v katerem ga je bolezen dohitela, če pa prometnega ali rajonskega zdravnika kraja, v ka-držan ,da bi nudil pomoč, nima pravice do povračila stroškov za privatnega zdravnika.
Če biva rodbinski član s članom fonda, ki je na službenem poslu izven kraja s/ojega rednega stanovanja in to preko mesec dni prometnega ali rajonskega zdravnika, če pa tega ni ali je zadržan, da nudi pomoč, ima pravico do povračila stroškov za privatnega zdravnika.
II. V inozemstvu.
Ako biva član fonda službeno v inozemstvu ima pravico na povračilo stroškov za privatnega zdravnika, a ne za Specijalista. To velja tudi za člane obitelji, ki stalno žive s članom, ki službuje v inozemstvu.
Člani fonda in rjjih rodbinski pripadniki, ki bivajo privatno v inozemstvu, nimajo pravice do povračila_ stroškov za privatnega zdravnika
Člani fonda 'in njih rodbinski pripadniki, ki ž njimi bivajo v inozemstvu^ kjer član službuje, imajo pravico do bolniškega zdravljenja v najnižjem razredu državne ali javne bolnice.
III. Zdravljenje v inozemskih bolnicah.
Če odide član fonda ali rodbinski član na zdravljenje v bolnico v inozemstvo, odobri Centralni upravni udbor na predlog obl. upravnega odbora delno povračilo stroškov bolnice samo tedaj, če je priloženo potrdilo klinike v državi, da se v tej kliniki bolezen ni mogla zdraviti in da je bilo za zdravljenje potrebno, da odide pacijent v bolnico v inozemstvo in to potrdi prpmetni zdravnik.
Za direktorja: Dr. Fatur s. r.
4,	Tatvine v vlakih.
V vezi z našo okrožnico št. 4-VII-27, ki obravnava tatvine v brzih in potniških vlakah in predvideva dolžnost revizijskega o-sobja, da se obvaruje suma sokrivde pri tatvinah, objavljamo sledeče objašnjenje Generalne direkcije:
»U poslednje vreme dešavale su se vrlo česte kradje po putničkim i brzim vozovima nad putnicima, poglavito noću za vreme sna.
Izvršioci tih kradja nisu pohvatani i zato su ostali nepoznati.
Pored ostalih .uzroka za ovo je u nekoliko krivo i vozno osoblje-kondukteri, vlakovodje i revizori, jer ono ne vrši dužnosti marllivije, skrupuloznije t kranjem predanošću; već se mora priznati, izvesno osoblje istu vrši sa krajnom nehatnošću;; prenevre-gavanjem dužnosti i neizvršenjem naredaba, izdatih radi sigurnosti putnika itd.
Nepotrebno je nabrajanje pojedinih primera i slučajeva nevršenja dužnosti od strane voznog osoblja, jer su isti poznati i osoblju i Direkcijama, pa i ovoj Direkciji.
Pomenuto vozno osoblje je u putujućem vlaku za vreme putovanja pored svoje redovne dužnosti i policijska vlast.
Prema tome, ono je dužno, da od svoje strane upotrebi sve potrebne mere, kojima bi sprečili i pohvalili lopove, koji vrše kradje putnika.
Vršenje ovih _ mera i svojih dužnosti osoblje bi postiglo siguran uspeh u sprečavanju kradja i hvatanju krivaca. S toga je i izdalo bilo naredjenje G. D. O. S. br. 7241 -26, koje je usled oštrije stilizacije pogrešno shvaćeno.
Nevršenjem svojih dužnosti vozno osoblje stvara sebi krivice predvidjene tač. 4, 7 i 15 čl. 149 Zakonom o državnom saobraćajnom osoblju. Ono treba da shvati, koliku moralnu štetu time nanosi i svome i ugledu same ustanove i da svesrdno prione na ispunjavanje i vršenje svojih dužnosti.
Prema takovojji stanju i pomenuta naredba G. D. S. O. br. 7241/26 ima se razumeti tako, da je ona stroga i poslednja opomena svom voznom osoblju, da se sa krajnjom predanošću posveti marljivijem i skru-puloznijem vršenju svoje dužnosti, pošto je nedovoljna aktivnost u. vršenju i kontroli-sanju opšte službe voznog osoblja dovelo do mogućnosti, da se s pouzdanošću i verovat-nošću da predpostaviti, da su mnoge kradje ostale neprovadjene 'i lopovi ne pohvatani; a da je vozno osoblje vršilo svoju dužnost, postigao bi se uspeh, koji se od njega s pravom očekuje, a time izbegla odnovornost i uzdigao ugled kako voznog osoblja tako i same ustanove, što bi mu imalo služiti za pohvalu.
I po čl. 7 Ustava i po čl. 146 i 167 Zakona o državnom saobraćajnom osoblju niko nemože biti kažnjen, dok ne bude saslišan
i njegova krivica dokazana. S toga bojazan revizora u pomeiujtim predstavkama ima otpasti, jer prav ne može biti kažnjen, a krivac se ne može izvući kazne, pošto će se is-ledjenja vršiti u smislu čl. 162 pom. zak. i postupati dalje po čl. 167 istog zakona i druim zakonskim naredjenjima.
Na osnovu svega naknadnog ostaje u važnosti naredjenje ove direkcije od 25. dec. 1926. g. G. D. S. O. br. 7241/26 sa prednjim datumom i objašnjenjem.«
G. D. S. O. 11821/27.
Za direktorja: Inž. Schneller s. r.
5.	Podelitev službene obleke.
Službena obleka. Izkaz o podeljeni službeni ,	.	obleki.
Generalna direkcija državnih železnic je poslala pod št. 21031 z dne 10. junija tl. nastopni
Razpis br. 4.
Po pravilniku o službenom odelu od 17. marta 1925. godine Generalna Direkcija je izdala letnje odelo koje je podeljeno u 1926 i maja meseca 1927. godine, za sve službenike koji po pomenutom Pravilniku moraju nositi na zvaničnoj dužnosti službeno odelo.
Medjutim, i ako je odelo podeljeno za sve službenike ipak se na skoro svima prugama mogu videti službenici na zvaničnoj dužnosti u gradjanskom odelu.
Ovim puteiij naredjuje se Direkciji, da izda najstrožije naredjenje, da ni jedan službenik koji po Pravilniku o službenom odelu mora isto na zvaničnoj dužnosti nositi, ne sme službu primiti niti je vršiti, a da nije propisno obučen u letnjem službenom odelu.
Kontrolnim organima egzekutivnih ode-Ijenja staviti u dužnost da o ovome vode računa i svakog službenika koga nadju na službi u gradjanskom odelu, a treba da je obučen u službeno odelo, odmah kratko saslušaju i to dostave lično Načelniku ode-Ijenja, koji će odgovorno lice kazniti.
Izveštaj o kazni i o tome zbog čega nije službenik bio obučen dostaviti Ekonomnom Odeljenju Generalne Direkcije, koje će pot-pisatom svakog meseca o ovome podnositi izveštaj.
Ako ima novih službenika, a da za njih nije trebovano letnje odelo, ili ima starih pa se to propustilo učiniti, odmah najkraćim putem odelo izdati no ako odela nema ^ u Glavnim Stovarištima Oblastnih Direkcija, isto tražiti od Ekonomnog Odelenja Generalne Direkcije, s pozivom jedinica i Načelnici Odeljenja .
Direkcija će u. roku od mesec dana dostaviti Ekonomnom Odeljenju Generalne Direkcije s pozivom na ovaj broj, spiskove svih službenika, kojima je izdala zimsko i letnje odelo od 1. januara 1925. god. do 20. juna 1927. god.
Spiskovi copraju biti sastavljeni po priloženom obrascu.
Spiskove će sastaviti jedinica, kontrolu će izvršiti nadležna Odeljenja, pa će zatim Direkcije sve te spiskove ukupno poslati.
Prijem ovog naredjenja potvrditi zasebnim aktom s pozivom na broj ovog akta.
Generalni direktor: Ing. N. Djuričić.
K temu direkcija pripominja:
Direkcija je za v?a dosedaj predložena trebovanja zahtevala zadostno količino obleke. Zaloga v materijalnem skladišču v Mariboru se bo razdelila.^vsa, kolikor pač bodo šablonske mere posameznikom odgovarjale. Izkaz A je sestaviti v dvojniku in so za to merodajni podatki, ki jih izkazujejo kontrolniki službene obleke. Z dovoljenjem G. D. se je podaljšal termin podeljevanja obleke od 20. junija na 20. julija 1927, a termin predložitve izkazov Generalni direkciij od 20. julija na 20. avgusta 1927, tako da morajo biti vsi sestavljeni izkazi z dvojnikom na sedežu strokovnega odeljenja najkasneje do 15. avgusta 1927. Odeljenja odstopijo unikat ekonomskemu odeljenju, katero jih 20. avgusta odpošlje Generalni direkciji.
Poleg navedenih izkazov predložijo edi-nice svojemu strokovnemu odeljenju za ono službeno obleko, ki je bila podeljena o dobi od 21. julija 1927 do 1. septembra 1927 posebno 'izkaze na istem obrazcu po istem načinu do 3. septembra 1927.
Da zamoremo (pravočasno urediti Izplačilo denarnih podpor po novem pravilniku odrejamo sledeče:
Vse edinice predložijo svojemu strokovnemu odeljenju do 20. avgusta 1927 v dvojniku sestavljen izkaz B) za aktivno osobje, kateremu pripada po novem pravilniku denarna podpora. Ločene izkaze je predložiti za redno denarno pomoč in za pomoč za prvo nabavo obleke. Člen 63 novega pravilnika odreja, da osobje, ki je prejelo po 1. aprilu 1927 službeno obleko, nima pravice do denarnih podpor v tekočem letu. Ker so prejeli nekateri uslužbenci po 1. aprilu 1927 le posamezne komade službene obleke, smo tozadevno prosili G. D. za objašnjenje. Edinice naj tedaj vpišejo tudi to osobje v izkaz B) in naj v opombi zabeležijo komade, katere so prejeli po 1. aprilu 1927.
Pod št. 24481 z dne 4. julija 1927 je Generalna direkcija pripbčila rešenje, po katerem se službena obleka, ki je dotrajala, uslužbencu več ne odvzame,, marveč ostane njegova last. Potemtakem odslej naprej u-službencu ni treba več vrniti obleke, katero je nosil v dosedanjem pravilniku predpisano dobo nošenja.
Direktor: Inž. Knežević s. r.
6.	Bolniški dopusti.
Gospod Minister Saobraćaja je odredil pod št. 16.164 od 15. jula tl., da morajo prosilci za bolniške dopuste navesti v svojih prošnjah, koliko dni so bili odsotni iz službe v tekočem letu in koliko časa ter kolikokrat so bili odsotni v zadnjih treh letih. Službene edinice morajo te podatke kontrolirati in overoviti ter navesti točno čas odsotnosti, še predno se prošnja predloži lekarski ko-
je najboljša žitna kava!
misiji. Predlogi za bolovanje, ki ne bi vsebovali vseh podatkov, se bodo vračali.
V prošnji mora biti točno navedeno, kje namerava prosilec provesti dopust.
Gg. žel. zdravniki morajo tudi gledati na interese službe in bolovanje le za tako dolgo dobo in le tedaj predlagati, kadar najdejo, da je iz zdravstvenih ozirov bolniški dopust v resnici nujno potreben.
Gospod Ministar Saobraćaja odreja, da se onim, ki so bili v koledarskem letu nad en mesec na bolovanju, ne dovoli uživanja letnega odmora.
Za direktorja: Ing. Schneller, s. r.
Vse te okrožice veljajo za vse direkcije.
Dopisi.
Maribor. Že dolgo časa ni bilo nič slišati o kurilnici Maribor, kakor da bi vse v največjem redu se nahajalo. Mi imamo nekaj prav vročih gospodičev, ki se imenujejo priganjači; bolj ko delavci skrbno in pridno delajo, bolj in več bi še morali narediti. Imamo več začasnih delavcev, ki delajo samo v akordu, čim več premoga založijo, več zaslužijo. Plača se jim od tone premoga 3 Din in se tako vsak trudi, da več razloži ter razloži vsak od 15 do 20 ton na dan, pa je še tem bistrim priganjačem vedno premalo. Tak gospodič se je nekega dne izrazil, kateri ne bode razložil do 400 ton premoga na dan, bo vsakega odpustil iz te dobre službe in bo druge v službo vzel, ki bodo do 40 ton premoga na dan razložiti. Mi pa mu rečemo, da on, če na dan toliko dela napravi za upravo kurilnice Maribor, da bi doseglo tisto vrednost kot bi štiri tone premoga razložil, bi bilo veliko računano za njegovo delo, pa on sam ne ve, zakaj svojo plačo dobi. Ti ubogi začasni delavci so se tega gospodiča tako ustrašili (ne vsi, en par), da do druge ure ponoči razkladajo premog, ker se bojijo, da bi prišli ob kruh. Mi vprašamo upravo, če bo ona skrbela za našo družino, če se bo kateri delavec pri delu ubil ali pa od dela, to se pravi od slabosti skup padel? Ta gospodič namerava se tudi s stalnimi pre-mogarji igrati, ki so že s premogom imeli za opraviti, ko njega še na svetu ni bilo, zdaj si pa misli, da bo on z njimi se igral, kakor se je z g. Jarhom. On ga je en parkrat s pisarne pognal, lahko da še pri nas več doživi, če se ne bode spokoril. Ako svojih manir ne bo spremenil, bomo prišli še z drugim materijalom na dan.
Kurilnica Ljubljana I. V delavnici za tekoča popravila se nahaja okoli 120 delavcev, ki morajo delati v neznosnih razmerah. Lansko leto je deloma uspelo, ko je sestradano delavstvo dan na dan zahtevalo, da naj se kurilnica tako popravi, da ne bodo ravno vse nebesne dobrote na nje letele, da se je kurilnica začela popravljati. Sedaj ko pa se je streha jjppra-vila, so »strokovnjaki« aji pozabili ali pa za nalašč storili, da niso na streho postavili dimnikov za odvajanje dima od zakurjenih lokomotiv, katerih se nahaja po.10 dnevno v kurilnici. Skoraj gotovo so to storili po nasvetu kakega specialista, da nadomestijo delavstvu odvzete plače z dimom in ga z njim nasitijo, V kurilnici sploh ni nikake ventilacije in bo delo po zimi nemogoče. Zahtevamo^ da se takoj izvede v celi kurilnici potrebna ventilacija. Ali pa naj direkcija dokaže, da se da v tem dimu in plinih delati, za kar naj pride posebna komisija se-stoječa iz inž. Finca, dr. Faturja, direktorja in g. šef zdravnika, da jih bomo za osem ur zaprli v kurilnico, kjer bo kakih 8 zakurjenih strojev. Radovedni smo, kako bi se ta preizkušnja končala. Toraj, ako hočete, da bo delavstvo še delalo v kurilnici, napravite ventilacijo, drugače bodete morali postaviti še en Golnik za tuberkulozne iz kurilnice Ljubljana I.
Čakovec. V nedeljo, dne 7. avg. 1927 je obdržal »Savez« prvi sestanek v Čakovcu, ki se ga je udeležilo 34 železničarjev. Referat o razvoju in delu organizacije je podal s. Krajnik, ki so ga vsi navzoči z odobravanjem
vzeli na znanje in sklenili, da se v Čakovcu ustanovi podružnica. Vložila se bodo pravila in se bo v kratkem vršil občni zbor. Prijavil se je k besedi neki prog. mojster zvezar, ter vprašal, zakaj ne bi k njim pristopili, ker v naši državi je treba biti le naroden. Ko se mu je pojasnilo, kako se v narodni državi postopa z narodnim delavstvom, zgled trboveljska družba, je pristal na to, da v takih slučajih se že mora biti mednaroden, nam železničarjem pa ni treba. Mi železničarji iz Čakovca in okolice pa se bomo tesno oklenili le naše razredno bojevne organizacije, to je Saveza žel. Jugoslavije.
Podružnica Ormož. Dne 7. avg. se je vršil pri nas javen železničarski shod, katerega smo se polnoštevilno udeležili. Poročal je referent s. Čan-žek iz Maribora, ki nam je celi dnevni red natančno razjasnil ter smo se odločili, da se vsi organiziramo v našo bojevno organizacijo, da si priborimo boljši košček kruha. Shoda se je udeležilo tudi več privatnikov, ki pa so, ko so videli, da železničarji enotno nastopijo proti vsem nakanam in obljubam, ki jih ponujajo razni politični faktorji, počeli špičiti svoja ušesa ter so težko požirali te besede.
Brežice. V Ujed. žel. št. 14 z dne 15. julija 1927, čitamo odgovor g. načelnika saobračajnega odelenja na intervencije za kretniško in premikalno osobje, katere je vložil Savez pri Dir. drž. žel. v Ljubljani. Pod točko 6. pravi: v Brežicah se je ukinil 1 ključe-noša, ker ponoči ni potreben. Na ta odgovor pripomnimo mi samo to, da ključenoša ni bil ponoči nikoli zaposlen, pač pa so morali kretniki sami nositi ključe ponoči, kakor jih morajo sedaj, ko je uprava na intervencijo Saveza, zopet uvedla kretnikom v Brežicah, turnus 12—24. Pri tem pa si je gotovo mislila, da je to prevelika usluga za kretnike in zato ze dodala tudi zraven turnus 16—24 v slučaju dopusta ali bolezni kretnika. Ta turnus pa ravno sedaj delamo', ko posamezni kretniki izrabljajo svoj letni dopust, kar je pa pri sedanjem prometu nevzdržljivo, in bati se je posledic prenaporne službe. Pred 1. marcem smo imeli turnus 12—24 tudi v slučaju dopusta ali bolezni kretnika, poleg tega sta bila po dnevi še dva ključenoša, sedaj pa imamo v gornjem slučaju turnus 16—24 pa samo 1 ključenoša, in je samo ob sebi umevno, da ta ključenoša ne more nositi ključev na obe strani, tako, da mora gotovo en kretnik sam nositi ključe, in ker se ta ključenoša vporablja tudi za druga potrebna dela, ga največkrat ni po ključe, ko ima vlak prispeti ali odpeljati, in tako mora kretnik sam v zadnjem trenutku zapreti zapornice in bežati z ključi ali po ključe na postajo k prometniku. Ko pa pride nazaj do zapornic, tam seveda čaka vsakokrat po več voznikov, kateri že od daleč upijejo nad ubogim kretnikom: »Prokleti vahtar« kaj iščeš doli po postaji? Ti imaš tukaj za biti pri zapornicah. Ako se pa hoče kretnik o-pravičiti, tedaj ga pa obsujejo z različnimi psovkami, katere mora kretnik lepo mirno poslušati, če pa hoče iskati zadoščenja pri sodniji, mora pa imeti cel kup prič, drugače se mu ne veruje. Ob priložnosti se še oglasimo. (Tozadevno je savez predložil direkciji ponovno predstavko. Op. ured.)
Vestnik centralnega odbora.
Agitacijski mesec.
V	času od 15. avgusta do 15. sept. 1927 se vrši v območju zagrebške direkcije agitacijski mesec za ojačanje »Saveza žel. Jugoslavije« in za ustanovitev novih podružnic v vseh večjih krajih. Vse sodruge ponovno prosimo, da nam takoj sporoče naslove svojih znancev v območju zagrebške direkcije, da se zamoremo pri agitaciji na nje obrniti.
V	območju ljubljanske direkcije se ustanove tekom septembra štiri nove podružnice in sicer v Čakovcu, Kranju, Secah in Rakeku. Število članov v ljubljanski direkciji je narastlo te-
kom julija za 120 novih sodrugov.
Naročila za znake I. T. F, in Mitteilungsblatt smo zaključili s 10. avg. 1927 ter naročil, ki bi event. še sedaj prišla ne bomo mogli upoštevati.
Pozor na okrožnice. V današnjem časopisu so priobčene važne okrožnice zlasti glede službene obleke (po tej okrožnici donošeno obleko ni treba več vračati), glede povračila stroškov za tuje zdravnike. Vse okrožnice izdajajo vedno hujši pritisk na osobje, nalagajo nove dolžnosti ter odvjzemajo stare pravice. Sodnijji, odgovor na to naj bo:Postavimo se v bran, vstopimo v enotno, razredno organizacijo.
Fond za žrtve. Več podružnic do danes še ni odgovorilo glede ustanovitve fonda za žrtve. Poživljamo jih s tem, da najkasneje do 25. avgusta pošljejo odgovor na tozadevno okrožnico.
Koledar za leto 1928.
Poživljamo vse podružnice, da nam najkasneje do 15. septembra 1927 javijo, koliko izvodov železničarskega koledarja za leto 1928 naroče, da vemo določiti definitivno naklado. Cena bo kot lani Din 10 za komad, a vezan bo v črno platno kot predlansko leto in bolj trpežno.
Vsebinsko bo koledar izpopolnjen, tako da bo imel v izvlečku vse glavne direktive za slehernega železničarja.
Komercijalizacija železnic.
V ministrstvu saobračaja se pripravlja posebna uredba za reorganizacijo železniške uprave na komercijalni bazi ter se bo vršila oktobra v Beogradu tozadevno velika anketa.
Da zamoremo dati za to anketo čim točnejši in utemeljen materiajal, se obračamo do vseh sodrugov, da nam glede komercijalizacije pošljejo svoje mišljenje in predloge zlasti pa da nam odgovore na sledeča vprašanja:
1.	Kje se opaža pri sedanjem sistemu uprave in eksploatacije največ razsipavanja in zapravljanja in kako bi se dalo te nedostatke odpraviti?
2.	Kako naj bi se v bodoče uredila uprava železnic in njena razdelitev na direkcije?
3.	Kako naj bi se uredil način nabavljanja materijala?
4.	Kakšno škodo je povzročil dosedanji način budžetiranja in štedenja pri železniški upravi.
Ministrstvu saobračaja smo dostavili tudi posebno predstavko, v kateri zahtevamo, da se pozove na anketo tudi zastopnike našega Saveza.
Centralni odbor.
Intervencije.
Povodom riješenja g. Ministra Saobraćaja, kojim se odbija lOod-stotaka od akorda radnicima u radionici kao i 50 odstotaka od radnika, koji rade u režiji, prestavnici Saveza b.-h. željezničara na 21. jula o. g. podneli su g. pomočniku Ministra Saobraćaju sledeču prestavku:
»Čast nam je. Gospodine Ministre, pod-neti vam sledeče prestavku:
I.
Na predlog finansiskog odelenja F. O. br. 12.614 od 20. juna 1927. god. donelo je Ministarstvo Saobraćaja rešenje, po kome se svima radnicima zaposlenim kod saobraćajnih ustanova a rade u akordu, imade po-čev od 1. jula o. g., ustezati 10 posto od njihove zarade. Ovo rešenje doneseno je na predlog g. načelnika toga odelenja kao skrajna mera, jer nema budžetske mogućnosti, pa će se usljed toga ovako snižene nadnice i ostale prinadležnosti isplaćivati radnicima sve do kraja ove budžetske godine.
Ova tvrdnja g. načainika u koliko se odnosi na Bosnu nije tačna, jer prema našim informacijama Sarajevska Direkcija Mašinsko Odelenje i Uprava Radionice u Sarajevu nisu iscrpile svoje kredite i u mogućnosti su da isplate svojim radnicima nadnice i sve ostale druge prinadležnosti kao i do sada.
II.
Nadalje rešenjem g. Generalnog Direktora odredženo je, da specijalnim radnicima u Sarajevskoj Radionici, t. j. onima koji rade u takozvani režiji, imade od dosadanje isplaćivati samo 50 posto. Ovo rešenje je u protuslovlju sa čl. 75. tač. 6 Pravilnika o Sporednim prinadležnostima, jer je tim članom predvidženo da se tim specijalnim radnicima ima isplaćivati njihova nagrada do maksimuma, a to bi bilo 80' posto nadnice. Ovi radnici su monteri za montažu i popravku pomoćnih strojeva, majstori hala-
ta, mođelo-električari, majstori za auto-gensko varenje i pomoćne poslovodže, kojima služba nije regulisana.
III.
Zatim rešenjem G. Ministra odobreno je porodicama radnika da se mogu koristiti povlaščenom vožnjom od mesta stanovanja pa iznad 25 km 4 puta mesečno, a do 25 km je za one koji stanuju udaljeno od mesta rada neograničeno. Prema ovakom rešenju znači da pravo na ovu vožnju imaju samo ona lica koja stanuju izvan Sarajeva, dočim za radnike koji živu u gradu, ova pogodnost ne važi, i ako bi i ovima trebalo ovu pogodnost pružiti rr<	kog lečenja.
IV.
Od 1. aprila ove godine ne izdaju Oblasne Direkcije više besplatne karte radnicima koji rade u radionicima, već ih izdaje Generalna Direkcija. Usled ovoga čekaju radnici mesec i više dana dok ove besplatne karte dobiju pa bi nužno bilo u interesu samih radnika, da ove besplatne karte kao i prije izdaje Oblasna Direkcija.
Na osnovu napred izloženoga čast je ovome Savezu umoliti G. Ministra, da izvoli naredih da se za Sarajevsko Direkciju obustavi rešenje o sustegnuću 10 posto od akordne zarade radnika, zatim narediti da se specijalnim radnicima isplaćuju nadnice prema propisu Pravilnika kao i uvažiti naše zalteve, koje smo ovde istakli po pitanju povlaščene i besplatne vožnje radnika na željeznici.
Sarajevo, 20. jula 1927.«
G. pomočnik Ministra Saobraćaja saslušao je delegate, koji se nisu mogli pomiriti sa odbijanjem 10 posto od akorda i koji smatraju da radnici nemaju ništa zajedničkoga sa Pravilnikom o sporednim prinadležnostima, pošto isti nemaju čak ni dodatka na skupoću za osebe kao ni za članove familija. Nakon ovog tumačenja pomočnik Ministra složio se s tim, da se to naredjenje radnika ne tiče i da će predstavku uzeti kao hitnu u pretres i riješavanje.
Ovime još jednom podvlačimo naš zahtjev na g. Ministra Saobraćaja, da čim prije anulira naredjenje, kojim se ima odbijati 10 p°sto od akorda, jer radnici ni do sada nisu mogli da namiruju kraj sa krajem, a kamo li će to nakon za 10 posto sniženih plata. Ovakvim postupkom pa-ko, ne pogadja se samo radnika, več se uprooašćuje i sam rad, kojeg od bijedn°g i ispaćenog radnika nikako biti nemože. Neka se i to uvidi.
Niprea mene no-
KOPHOCTM.
V rjiaBHoj JKejiesHHHKoj paauoHHUH aecuo ce 12. jyaa o. r. jeaau Hecpexau cayfraj, ycaujea ko jer je paauHK Max-Myx JIonfiajiHja ocxao 6es npcxa ua aecHoj pyuH, Kojer My je oacjeKaaa Kpyauia xecxepa, h xo ne iteroBOM KpHBlbOM B6H KpHBftOM OHHX, KOjH y
xoj paauoHHuu Beape h oöaahe.
PaauHK MaxMyx Jlonhaauja sano-caeu je y paanoHmm npexo 25 roauna h Kpo3 CBo xo BpujeMe npomao je cbc 4)a3e paaa, oa Hajxeacer ao HajaaKiuer. Ha cBaKOM paay kojcm je 6ho aoaHJben paauo 6h HeyMopno h öes npm'OBOpa, h 3axo cy npexnocxaBA^eHH ca ibhm paan-m uixa cy xxeau. Jeanor aaua 6uo je KaHueaapnjcKH cayra h hocho anxe ii3 jeanor oaeaefta y apyro, a apyror aaua Ben 6h My aaau aa ucxoBapyje yraeH. 3aaH>Hx aana aaan cy ra aa peace cxape aacKe, x. j. ncaose h cxpaHHue Barona Harnoj rocnoAH sa orpeB.
Kano 6ya>KexoM nuje npeaBH^eno aa OBO apBo peaty MaiunncKH paanimn, xo rocnoaa oöhhho ysMy sa xaj nocao paannna oa Kya 6nao, noju 6es wcaKOBe cnpeMe n npance y öapaxa ca MaumnoM. Tano cy nanaKocxnan n apyra Jlonna-anjy, Kojn je caaa nocae mhoxo roanna paaa ocxao 6e3 npcxnjy n noa cxape aane Mopax he aa nae y 6oraa>e. Cße xo paan xnpa n necaBjecxnocxH npex-nocxaBJbenHX.
On je ocy^en aa 6yae 6oraa> yxo-AHKo npnje, jep paannun noa me/bes-nnne sa cayhaj necpeha ne ynoiBajy npasa no Sanony o ocnrypaity paannna. Ocnrypaite JKe/besnunapa sa caynaj necpehe obhcho je oa HMan.a Han ne-HMaHba 6yaa<exa sa xo ocnrypaibe, a Ka-Ko öyaacexa saxo očnune neMa xo ne.Ma HH ocnrypaiba. Hm3 ynecpenennx paa-HHKa jom ns roa. 1926., KojnMa xpana-pHHa HHKaKo nuje HcnaaheHa. Ha nn na yprenunje caeesa nnje xo yunfteno.
Kaa ce KanoBa necpeha aecn, oöhhho Hcxy ncnnxyj e cxpyqna KOMHCHj a, mxo noa necpehe apyra JlonhaaHje nnje öno caynaj. Hecpehy cy HcnnxajiH
HHHOBHHK EpaccH h Hucap HonoBau n KoncxaxoBaxH, aa je ynecpehenH aa BpeMe paaa cnasao, jep aa apyrannje My ce 0B3K0 3AO nnje Morao aoroanxn. H xo je KOMHCHja?
ripOXHB OB3KHX KOMHCHj3 H OB3KHX »Koncxaxaunja« necpeha mh oaaynno npoxecxnpaMO h xpaauiMO oa ynpase paanoHHue, aa naM hx y öyayhe BHme ne majbe. Faaßna paanonHua pacno-aajKe aoBOJBHHM öpojeM CXpyHHHX HH->KHH>epa h nocaoBO^a, Kojn HMajy cnpeMe aa h najxe)KH necpeann cayhaj 06-j ckxhbho ncnHxajy h yxBpae. CMaxpa-Mo nyiKHHM naraacHXH, aa hh r. Epacena HH rionoBua, Kojn ce paao csa^e Meuia a Bpao Mano sna h yBHjck je npoxHBan panHHKy.
TpaacHMo jom oa ynpase paaHOHH-ue, aa aa necpexHH cayhaj JlonhaaHje jom jeaHOM HcnnxaxH h aa ce OHora, xko My je xaj nocao oapeano, nosyhe na Hajcxpoacnjy oaroBopnocx. Haaacte xpaiKHMO, aa ce sa npHAHKe y masnoj paanoHHHH sanHiepecHpa h Haanexna HncneKUHja Paaa, Koja xpeöa paaHonn-ny aa nperaeaa, yxspan mene MamnaBo-cxh h nosoBe ynpasy paaHomme Ha no-mxHBame cbhx aamxHXHHx Mjepa sa äh-Boxe paaHHKa, ko je je npeasnaHO SaKOH o samxHxn paaHHKa h OpaBHaHHK o sa-mxHXHHM MjepaMa y noayaehHMa.
Razno.
Knjižnico prosvetnega odseka Del. zbornice v Ljubljani je julija meseca obiskalo 400 članov in si izposodilo 790 knjig, od teh 494 slovenskih, 247 nemških in 49 hrvatskih, po vsebini 708 leposlovnih in 82 znanstvenih. Denarnih dohodkov je bilo 1173.50 Din. Knjižnica je imela v primeri s prejšnjimi pomladanskim in poletnimi meseci največji promet. Ako pomislimo, da v vročem juliju ljudje mnogo manj čitajo, vidimo, da knjižnica hitro napreduje. Julija se je vpisalo 36 novih članov.
Izjava.
Podpisana Ivan Černe, železničar, stanujoč v Zg. Kašlju in Anton Dobrota, železničar, stanujoč pri D. M. v Polju, nahujskana po brezvestnih agitatorjih proti Ujedinjenemu Savezu železničarjev sva na političnem sestanku v Zalogu, dne 2. julija tl, očitala ob navzočnosti več ljudi sodr. Josipu Kopaču, da je svoj čas prodal železničarje.
Ker za to trditev nimava najmanjšega povoda in dokaza, preklicujeva izrečeno kleveto.
Prepričala sva se, da je ravno nasprotno res, zato se zahvaljujeva s. Kopaču, da je odstopil od tožbe.
S tem pooblaščava s. Kopača, da to izjavo priobči na najin račun v listih »Delavcu« in »Ujedinjenem železničarju«,
V Ljubljani, dne 7. julija 1927. Černe Ivan 1. r. Anton Dobrota 1. r.
Izjava.
Gospod Jože Kramar, vlakovodja pri državni železnici v Ljubljani stanujoč v Mostah, kleveta o meni, da sva se skupaj vozila z g. dr. Žerjavom v avtomobilu na agitacijo. Na c o kleveto opozarjam g, Kramar-ja, da jo javno prekliče, ako se hoče izogniti nadaljnim posledicam.
Ivan Makuc, železničar v pok. 1. r.
Železničarsko godbeno društvo »Zarja« v Ljubljani priredi v nedeljo, dne 4. septembra 1927 veliko tombolo s sledečimi glavnimi dobitki: 1. tombola: Kompletna spalna oprava, 2. tombola: 10 ton premoga, 3. tombola: moško ali žensko kolo, 4. tombola: bala platna, 5. tombola: vreča moke. Poleg tega je še 150 manjših dobitkov. Čisti dobiček je namenjen za nabavo novih godalnih inštrumentov.
Tablica stane 2.50 Din ter se bodo razprodajale od 15. avgusta in tudi prvega povodom izplačila. — Želez, glasbeno društvo »Zarja«.
»Žika« je ržena žitna kava. Za
otroke pravega zajutrka brez »Žike« ni. Za odrasle lahko pridenete »Žiki« nekaj prave kave. Tako so z »Žiko« zadovoljni otroci in odrastli. Ime »Žika« zadostuje. Napišite to ime v nakupovalno knjižico in dobiti morate pravo »Žiko« v rdečih zavitkih.
Tiskar Ljudska tiskarna d. d. v Mariboru. Predstavnik: Josip Ošlak v Mariboru. — Odgovorni urednik: Adolf Jelen, Maribor. — Lastnik in izdajatelj: Konzorcij »Ujedinjeni Železničar«. Predstavnik: Martin Pušnik v Ljubljani.