KRALJEVINA SRBA, HRVATA 1 SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 21 (9)
INDUSTRIJSKE SVOJINE
IZDAN 1. APRILA 1925.
PATENTNI SPIS BR. 2696.
International General Electric Company incorporated, Schenectadv,
U. S. A.
Postupak za proizvodjenje pozitivnih jonskih struja i aparat za to.
Prijava od 14. novembra 1923.	Važi od 1. marta 1924.
Pravo prvenstva od 21. decembra 1922. (U. S. A.).
Ovaj pronalazak daje poboljšane električne sprave koje upotrebljuju pozitivne jone, koji se stvaraju novom metodom na jednoj od elektroda, na jedan pravilan, pregledan način, nezavisno i bez elektronskog sudara.
Pronalazak se sastoji u postupku ra proizvodjenje pozitivno-jonskih struja u spravi za električno pražnjenje ili tome slično a nezavisno od jonizacije kolizijom, koja se sastoji u dovodjenju u dodir sa pozitivno raelektri-sanom elektrodom, u grejanju elektrode iznad kritične temperature na kojoj se joni stvaraju i u odvodjenju jona primenjenim potencialom ili tome slično, kao i u spravi, koja radi shodno ovoj metodi i koja je udešena da proizvodi elektronsko pražnjenje i stvara pozitivno jone.
Pozitivno jonske struje ranije su bile dobivane sa elektrode od strane naučnika-istraži-vača, ali takve su struje bile suviše male za praktične svrhe i u opšte su bile prolazne (kratkovečne). Do sada nije bilo mogućno stvoriti pozitivne jone iz elektroda, pod uslo-vima za proizvodjenje. u količinama dovoljnim za korisnu upotrebu.
Po ovom pronalasku mogućno je dobiti pozitivne jone iz podesno izabranog gasnog materiala ili pare, koja dolazi u dodir sa gre-janom pozitivno naelektrisanom elektrodom, budući da električne osobine ovog gasnog materiala stoje u naizmeničnom odnosu sa električnim osobinama elektrode proizvodjačice, na način koji će se docnije objasniti. Ako se elektrode-proizvodjačice sastoje od volframa
ili tome slično, onda će se utvrditi da su metali cezium i rubidium naročito korisni za proizvodjenje pozitivnih jona u dovoljnim količinama.
Neprekidno prisustvo pare osigurava se suviškom čvrstog ili tečnog alkali-metala u spravi; i šta više, para je sklopljena iz pozitivnih jona ponovnom kombinacijom jona sa elektronima, da bi se obrazovali neutralni atomi pare za vreme rada sprave.
U spravama, koje realizuju naš pronalazak, pozitivni se joni mogu upotrebiti bilo kao jedini strujo-nosioci, kao na primer pri dobija-nju radio signala, ili se pozitivni joni mogu upotrebiti zajedno sa elektronima za sprovo-djenje struja velike snage pri velikom efektu.
Priloženi nacrti pokazuju u slikama 1 i 2 sprave, koje rade jedino pozitivno-jonskim sprovodjenjem; slika 3 je dijagram veza, i figura 4 pokazuje spravu za sprovodjenje struje sadejstvom elektrona i pozitivnih jona; slika 5 i 6 su izmene, si. 5 pokazuje dvo-elektrodnu spravu u kojoj je jedna od elektroda grejana zračenjem, slika 6 je izgled u preseku, sprave pokazane u slici 5, slike 7 i 8 pokazuju druge izmene i slika 9 je dijagram koji pokazuje veze podesne za četvoro-elektrodnu spravu, koja realizuje naš pronalazak.
Sprava pokazana u slici 1 pokazuje izvo-djenje sprave po pronalasku, u kojoj se pozitivni joni upotrebljavaju za sprovod struje i koja je po sklopu naročito udešena za dokazivanje zakona za pozitivno-jonsko pražnjenje. Ova se sprava sastoji iz zatopljenog suda 1,
Din. 25—
koji je načinjen od elastičnog stakla, kvarca ili drugog sličnog materiala. Isti sud ima vlakna 2 i 3, jedno od njih je upotrebljeno kao jonska elektroda-proizvodjačica, drugo je vlakno upo trebljeno pri spravljanju filmske elektrode 4 na unutrašnjoj površini staklene lopatice. Elektroda koja proizvodi jone označavaće se dole kao genoda, radi olakšice.
Genoda 2 može biti od volframa, molibdena ili nikla. Vlakna 3, koje je upotrebljeno kao izvor metalne pare za obrazovanje filmske elektrode 4, obično je od volframa, i ako se drugi materijali mogu tako isto upotrebiti. Vlakna 2, 3 vezana su, i jedno i drugo, za podesne uvodne sprevodnike 5, 6 i 7, 8, koji su zatopljeni za jednu držalju 9, na običan način. Cilindrična elektroda 10 opkoljava ge-nodni deo, koji leži uz vezu istog sa provodnicima, iz razloga objašnjenog docnije. Zatopljeni sprovodnici 11, 12 služe za sprovod struje ka elektrodama 4 i 10.
Ako se unosi material, koji služi za proiz-vodjenje pozitivnih jona, onda sud i elektrode treba biti slobodne od gasa i prostor u sudu isprazniti. Cezium ili rubidium mogu se uneti iz redukcione cevi, koja je u vezi sa spravom za pražnjenje i koja je snabdevena materialom sposobni za razvijanje željenog metala. Na primer, mi upotrebljavamo smešu od cezium-hlorida i kog redukujućeg agenta, kao što je magnezium ili kalcium, poslednji je u većoj meri. Pošto se unese dovoljno cezium ili drugi željeni material da služi kao izvor za paru. cev se zatopi običnim načinom, kao što je označeno kod 13.
Ako za ma kakvu svrhu, sprava pokazana u slici 1 radi sama pozitivno-jonskim sprovo-djenjem, onda se pozitivna elektroda na kojoj se trebaju joni proizvoditi zagreva do dovoljno visoke temperature i podesan pozitivni potencial utiskuje u ovu grejanu elektrodu. Na primer, elektroda 2 iz slike 1 greje se strujom vodjenom provodnicima 5, 6 i zgodan izvor potenciala 14 vezuje se provodnicima 15, 16 za genodu 2 i filmsku elektrodu 4, pošto je genoda pozitivna. Galvanometar ili druga sprava za merenje ili opterećenje, uključuje se u krug struje 16. Zaštitni cilindar 10 tako isto je vezan za izvor 2 provodnikom 17, ali struja koja kroz isti teče ne meri se. Ovom vezom principi sprave mogu se jasnije postaviti nego ako se struja, koja teče iz dela vlakna hladjena olovnim živama, uključuje u merenje.
Dobivena struja u opisanoj spravi zavisi od pozitivno jonske emisije i date voltaže. Ovde dole pridev „pozitivan" ispred ,,jon“ ispada radi skraćenja. Jonska emisija zavisi od temperature elektrode, koja proizvodi jonove, ili genode, i od pritiska pare aktivnog gasnog materiala.
Kritična genodna temperatura iznad koje se
dobija emisija jona varira u nekoliko sa prirodom jono-proizvodećeg materiala u spravi i od drugih uslova. ali u opšte može se reći da postoji odredjena temperatura za svaki dati genodin material, iznad koje udarajući atomi ostavljaju genodu kao joni.
Za slučaj sprave, koja ima cezium kao aktivni materijal, kritična se temperatura menja od oko 1000 do 1200 stepeni. S. Jonska emisija je nezavisna od temperature genode, pretpostaviv da je temperatura genode oko kritičnog broja stepeni. Iznad kritične temperature, naročita vrednost koja se može odrediti pod datim uslovima u nekoj spravi, — dobivena jonska emisija proporcionalna je parnom pritisku.
Pritisak pare može se odrediti na raznim željenim vrednostima spoljnim zagrevanjem, ili sredinom kao što je uljna banja koja se može držati na stvarno stalnoj temperaturi. Ova spoljna sprava za nadgledanje temperature pokazana je u slici 1. tačkastim okvirom 18 oko sprave. Razume se da se slične to ploine sprave mogu upotrebiti u drugim oblicima pronalaska.
Izbor pritiska pare zavisiće od upotrebe pozitivnih jona. U opšte je probitačno da se joni proizvode po ovom pronalasku pod takvim uslovima, da se ne javlja pozitivna ionizacija usled kolizije u prostoru za pražnjenje.
U slučaju sprave kakva je pokazana u slici
1.	koja upotrebljava samo jonski provod, pritisak može biti mnogo veči nego kad se vrši i elekronski sprovod
Ako elektronski sprovod prati jonski i želi se da se kontroliše elektronska struja, kao u slučaju sprave pokazanog tipa u si. 4, pritisak će se održati ispod vrednosti na kojoj će elektronsko pražnjenje biti praćeno znatnom jonizanijom usled kolizije, tojest, ispod 700 C. u slučaju ceziuma. Specifična temperatura zavisiće od geometrijskog sklopa posebne sprave. Na 700 C. pritisak ceziumove pare je oko 0.0001 od milimetra žive (desetina mirkona). Pritisak pare neće biti tako visok da se samo — podržavano pražnjenje vrši izmedju elektroda i primenjene voltaže.
Sa svakom datom voltažom, joni proizvedeni na genodi neće svi dospeli do katode, usled pozitivnog punjenja prostora sa pozitivnim jonima koji nose struju, analogo negativnom punjenju prostora u električnom spravama. Povećanjem date voltaže do dovoljne vrednosti može se efekat pozitivnog punjenja prostora premašiti i svi proizvedeni joni se prevlače preko katode ili negativne elektrode,
Cezium-jon, na primer, je stalna pozitivna -jedinica koja je sposobna da primi elektron radi obrazovanja neutralnog ceziumovog atoma.
Ovaj ceziumov atom teži je od prilike 237.000 puta od elektrona. Kako su relativne
brzine obrnuto proporcionalne kvadratnom korenu masa, to je brzina ceziumovog jona 1/487 deo od brzine elektrona. Otuda je, ako postoji granica punjenja prostora, jonska struja koja se dobije od date voltaže, 1/487 deo elektronske struje koja se dobija u datoj elektronskoj cevi pod sličnim okolnostima.
Pozitivna struja u prostoru variva “fa od sile date voltaže do vrednosti voltaže dovoljno visoko da proizvede zasićenu struju, i onda postaje stalna za veće voltaže. Ona je stalna za konstatno primenjenu voltažu i može se stvoriti za razne voltaže. Na primer, u naročitoj spravi, na temperaturi loptice od 0.70 C. posmatrana pozitovna struja bila je 2.4 mikro ampera na sm2 anodne površine; na temperaturi loptice od 46.50 C. struja je bila 0'29 miliampera na sm2 anodne površine, i na temperaturi od 53.50 C. osmatrana struja bila je 0.63 miliampera na sm2 površine.
Kao što je izloženo od Langmuir-a u Iz" veštejima amerikanskog elektrohemijskog društva sv. XXIX, od 1916. strana 125. vrši se absorpcija energije kad se elektroni emi-tuju sa usijanih metala, koja se meri kao absorbovana toplota, i koja se može računati u izrazima potencialne razlike u voltima, što je kvantitativna mera rada izvršenog pri odvajanja elektrona od emitujuće površine, koja je svedena na temperatursku apsolutnu nulu. Ona je vrednost nazvana „elektronski afini-tet“ emitujućeg materijala .Ovaj elektronski afinitet, poznat takodje kao „funkcija rada“ elektronske emisije, odredjen je za izvestan broj materijala. Vrednost za volfram je 4.52 volta, za tantal 4.31 volt, i za molibden 4.31 volt. Vrednosti ovih konstanti jesu mera za afinitet dotičnih metala za slobodne elekrone za koje se danas u opšte pretpostavlja da postoje u provodnicima. Što je veća funkcija rada tim je i žilavija (jača), da se tako izrazimo; dotična se materija druži za svoje elektrone i prema tome traži se veća temperatura za oslobadjanje slobodnih elektrona.
Ne postoje samo slobodni elektroni u materijama, već i atomi, koji sačinjavaju samu materiju, imaju sistem elektrona. Kad jedan slobodan atom materije u postoru gubi jedan elektron, on postaje pozitivan i za njega se kaže da je joniziran. Potrebna je snaga, koja se izražava u voliima, za odvajanje elektrona od atoma, U slučaju ceziumovog atoma ovaj je potencial 3.9 volti. Ovaj jonizirajući potencial jeste mera elektronskog afiniteta atoma, koji je, kao što će se videti, manji od atoma volframove površine. S toga, kad ceziumov atom sa jonizirajućim potencialom od 3.9 volti sudari o vruću, pozitivno natovarenu volframovu površinu sa elektronskim afinitetom od 4.52 volta, on ostavlja grejanu površinu u obliku pozitivnog jona, koji je izgubio jedan elektron na volframu.
Naši eksperimenti pokazuju da alkalni metali imaju osobinu da obrazuju absorbovani film po metalnoj površini čak i ako je me' talna površina na temperaturi stvarno višoj od temperature, koja odgovara posebnom pritisku pare alkalnog metala u okolini metalne površine. Na temperaturi ispod kritične temperature za proizvodjenje jona. površina genode jako će se prevući absorbovanim filmom od ma kog bilo alkalnog metala na-lazećeg se u spravi. Elektronski afinitet tako absorbovane povrčine ceziuma za slobodne elektrone jeste oko 1.4 volti, i prema tome ako ceziumovi atomi ostavljaju jako prevučenu površinu ceziumom onda oni neće izgubiti elektron, pošto isparavajući se atomi imaju veću srodnost za elektrone nego površina.
Ako temperatura postupno raste a površina metala samo delom prevučena absorbovanim ceziumom, onda će elektronski afinitet površine rasti dok neki od ceziumovih atoma ne napuste tu površinu kao joni. Na primer, 20°/o volframove površine, koja je prevučena ceziumom imaće prosečni elektronski afinitet od prilike 3.9 volti od 4.52 volta kao rezul-tatnu od funkcije rada u voltima, za čist volfram i 1.4 za cezium; 50 od sto ceziumovih atoma napustiće grejanu površinu kao joni. Na većem elektronskom afinitetu proiz-vodiće se veća srazmera ceziumovih jona. Naš pronakazak prema tome, obuhvata, koordinaciju izmedju elektronskog afiniteta površine na kojoj se joni proizvode i jonizirajućeg potenciala materije od koje se joni proizode.
Slika 2 pokazuje radnu spravu 20 za do-bijanje pozitivnog jona, koja se sastoji, pored genode 21, iz katode 22 kao i iz umetnute elektrode ili rešetke 23.
Rešetka i genoda vezana su za sekundarni kalem radio transformatora 34, tu je i pro-menljivi kondenzator 25 vezan stalno za se-kundar kao i obično.
Krug struje 26 sadrži izvor energije 27, koju predstavlja baterija, i telefonski prijemnik 28, koji je vezan izmedju genode i katode- U mesto telefona u krugu struje, može se predvideti na poznati način pojačavanje u slušnom krugu struje. Baterija 29 i promenljivi otpor 30, pokazani Jsu u genodnom krugu struje 31, za grejanje genode do željene temperatuie. Loptica 1 je potpuno ispražnjena i sadrži količinu cezinma ili sličnog materiala. Na običnoj radnoj temperaturi, to jest, nešto iznad sobne temperature, pritisak ceziumove pare je od prilike 0,002 deo od mikrona žive. Dozvoljeni su nekoliko puta veći pritisci, što zavisi od uslova.
Voltaže zagrevnog kruga struje 31 i kruga 26 izabrane su tako, da je jonsko pozitivna struja ograničena pražnjenjem u pro-
štoru. Variacije rešetkinog potenciala usled primljenih signala u krugu struje 32 me-njaju struju u krugu 26 i proizvode čjjne signale u telefonu 28.
(J nekim slučajevima rešetka se može izostaviti, kao što je pokazano u slici 3, genoda i katoda 22 vezane su neposredno u krugu struje 26, u kome se nalazi baterija 27. telefon 28 i ona se vezuje za se-kundar transformatora 24. Signalna struja se rektificira jednostavnom provodljivošču pozitivno jonske sprave i postaje čujnom u telefonu.
Kad se želi da se pozitivni juni iskoriste za neutralizaciju prostornog punjenja, upotrebljava se elektrono-emitujuća katoda, koja je udešena da radi nezavisno od po-zitivno-jonskog bombardovanja. kao što je radi primera pokazano u si. 4 U toj spravi katoda se tako isto sastoji od vlaknaste elektrode 30, koja je vezana spoljnim krugom struje 31 za cilindričnu anodu 32 na red sa izvorom struje 33 i spravom 34 za opterećenje. Genoda 35 sastoji se iz umotanog samodržećeg vlakna. Zagrevni krugovi struje 36 i 37 dati su i za katodu 30 i genodu 35. Ovi dotični krugovi sadrže zagrevne baterije 38 i 39 i promenljive otpornike 40, 41, kao što je pokazano, pri čem se temperatura dotičnih elektroda može regulisati.
U spravama tipa pokazanog u slici 4, pozitivno-jonske struje proizvedene na ge-nodi 35, vrše važnu funkciju naime neu-traliziranje negativnog prostora za pražnjenje elektronske struje emitovane kato-dom 30. Kao što se zna, prostorno punjenje je izraz primenjen za slruju, koja ograničava dejstvo neutralnog odbijanja negativno električnih punjenja elektrona, koje se mora premašiti uturenom voltažom. U električnim spravama do sad upotreb-Ijavanim iziskivao je priličan deo uturene voltaže da bi se savladalo prostorno punjenje, i zbog toga elektronske sprave mogu raditi sa dobrim afektom samo ako je spoljnim teretom utrošena voltaža relativno velika. Inače pad napona u samoj spravi predstavlja vrlo veliku proporciju uturene voltaže. Poznato je da se ovo visoko punjenje prostora može neutralizirati prisustvom pozitivnih jona, koji pro-izilaze iz jonizacije elektrona koliziom sa gasnim atomima u spravi za pražnjenje, i u izvesnim industrijskim elektronskim spravama uvodi se jonizirajući gas, da bi izazvao ionizaciju elektronskim sudarom u cilju da se smanji pad voltaže u spravi. Prisustvo takvog gasa, pak, prinudno je praćeno izvesnim ograničenjima, kao na primer, težnjom pražnjenja da izadje van
kontrole i raspadanjem jkatode usled suvišnog jonskog bombardovanja.
U spravi pokazanoj u slici 4, na genodi 35 proizvedeni joni sposobni su da neu-trališu prostorno punjenje elektronske struje emitirane katodom 30 i ako je vrednost električne struje nekoliko puta veća od pozitivne struje. Kako se radna temperatura loptice može održavati ispod vrednosti na kojoj gasna jonizacija usled elektronskog sudara postaje znatnom, to se provodjenje elektriciteta kroz ispražnjeni prostor može vršiti novim principom, naime elektronsko sprovodjenje sa niskim ili malim prostornim punjenjem bez ograničenja naturena običnom gasnom ionizacijom usled udara. Velika moć neutralisanja pozitivnih jona dolazi od njihovog laganijeg kretanja u odnosu na elektrone, što prouzrokuje da isti ostanu u prisustvu brzo-kružeće elektronske struje za dosta dugo vreme, da bi omogućili prolaz mnogo veće elektronske struje.
U opšte da bi se dobila zasićena jonska pozitivna struja, to jest da se odvedu sa genode svi proizvedeni joni, potrebna je negativna voltaža na drugim elektrodama usled pozitivno jonskog punjenja prostora. U slučaju da postoji tok elektronske struje, jonska će se struja neutralisati s pretpostavkom da je elektronska struja dovoljno velika. Obično je potrebna elektronska struja nekoliko stotina puta veća od date jonske struje da bi se potpuno neutralizirala data jonska struja.
Pozitivna prostorna struja u osusivu pratnje elektronske provodljivosti varira ka 3/2 od funkcije sile date voltaže pa do vrednosti napona dovoljno velikog da proizvede zasićenu struju i onda ona postaje konstantna za veće voltaže. Ona je stalna za konstantno primenjenu voltažu i pro-izvodljiva za različite voltaže.
I ako su pozitivno jonske struje relativno male, nadjeno je da pod podesno izabranim okolnostima one mogu biti upo-trebljene za neutralisanje negativnog punjenja u prostoru izvanredno velikih elektronskih struja. Pretpostavke da joni mtgu ići najbržim putem ka katodi sa koje se emituju elektroni, onda će veća masa jona i njihova sporija brzina omogućiti datoj pozitivnoj jonskoj da neutralizira prostorno punjenje elektronske struje, koja je oko 500 ili više puta veća.
Ako su putanje pozitivnih jona produžene, terajući ih time da idu neposrednim putevima ka katodi, tako da ostanu duže vremena na putanji elektrona onda može data pozitivna struja neutralizovati prostorno punjenje jedne odgovarajuće veće elektronske struje, na primer, nekoliko hi-
ljada puta veće. Sprava pokazana slikom 5 probitačno iskorišćuje povećani efekat jonova kad ovi idu dugom putanjom ka katodi. Ova slika prikazuje spravu u kojoj se anoda 42 sastoji od cilindra, koji ima uzdužne talase (naborej, što je najbolje pokazano u slici 6, i koji može biti od volframa, molibdena ili nikla. Elektro emi-itujuća katoda 43, koja se na primer sastoji od volframske žice, pruža se aksi-alno kroz anodu i vezana je za provodnike 44, 45 koji su zatopljeni u omotaču 46; opruga 47 data je da kruto drži vlaknastu katodu dok je usijana. Spoljni krug 48 za grejanje katode, prikazan je sa izvorom energije 49. Katoda i anoda vezane su za krug 50, 51 u kome se nalazi na-pojni izvor 52, koji je predstavljen transformatorskim sekundarom, i sprava za opterećenje 53 Količina 54 ceziuma, ili sličnog materiala, nalazi se u inače ispražnjenom sudu.
Kad se cilindar 42 greje zračenjem ili kojim drugim načinom, kao indukcijom visoke frekvencije sa kalema 55 koji omotava cev, do dovoljno visoke temperature, onda on postaje genoda i proizvodi jone iz ceziumove pare. Struja sa velikim efektom može se provoditi kroz spravu, koja će, prestavljena sa naročitom vezom, služiti kao rektifikator. Jednosmislena struja, kao što je kazano u drugim izmenama, može se upotrebiti sa spravom iz slike 5. Usled nepravilnosti u cilindrovoj površini, joni ne idu najbržim putem ka katodi. Kako oni mogu imati komponentu kretanja normalnu na poluprečnik (tangencialna komponenta) oni obidju više puta oko katode pre nego što se isprazne na katodi
Obično su krajne ploče 56 date na krajevima genode, kao što je pokazano u si. 6., koja, kad se pozitivno naelektriše, ko vezom za anodu, sprečava izlazak jo-nima na krajeve, povećavajući time efekat jona pri neutraliziranju prostornog punjenja.
Sprava pokazana u slici 7 sadrži pored elektrona emitujuće zagrevane katode 58 i negrejani cilindričan anodni član 59, dakle genodu 60, koja je načinjena od niklenog vlakna, volframa, ili drugog podesnog materiala. Samo je jedno genodno vlakno pokazano zarad neutralnosti, na slici, ali jasno je da se mogu više genod-nih provodnika korisno upotrebiti, kao što je pokazano kod 60, slika 8. Katoda 58 spolja je vezana provodnicima 61, 62 za izvor zagrevne struje 63, koju predstavlja baterija. Genoda 60 je slično vezana provodnicima 64, 65 za izvor energije, predstavljeno baterijom 66. Katoda 58 i genoda 60 snabdevene su oprugama 67, 68 da
bi kruto održavale pomenute elektrode, kad se greju do tamperature rada. Količina ceziuma 69, ili drugog podesnog jono-proizvodećeg materiala nalazi se u ispražnjenom sudu. Proizvodnja pozitivnih jona na genodi opisana je. Izvor struje, prestavljen generatorom 70 za jedno smislenu struju vezan je izmedju katode i anode preko spoljneg tereta (nije pokazan).
Struja izmedju katode 58 i anode 59 može se menjati, menjanjem polariteta genode 60 od pozitivnog pravca i suprotno. Na primer, kad je genoda 60 dovoljno pozitivna s obzirom na katodu 58 sa dovoljno visokim pritiskom ceziuma, ili tome slično, u prostoru za pražnjenje, emisija pozitivnih jona može se načiniti dovoljno velikom da stvarno isključi punjenje u prostoru. Ako se polaritet menja u negativnom pravcu, onda će emisija pozitivnih jona prvo opasti tako da se javi ograničenje slruje za prostorno punjenje. Zatim kad genoda postane negativnom, struja izmedju elektroda 58 i 59 i dalje opada.
Nacrt pokazuje raspored za menjanje pola-ritita genode 60, pozitivno i negativno. Podesan izvor potenciala prestavljen baterijom 71 vezan je na red sa visokim otporom 72 izmedju katodnog kruga 62 i genodnog kruga 65. Komutator 73 teran motorom 74, naizme-nično vezuje i odvezuje pozitivno naelektri-sani anodin krug struje 75 za genodni krug 64 proizvodnicima 76 i 77, kojijsu vezani za četke 73 komutatora. Ako se želi, izvor potenciala (predstavljen bateriom 79) može se uključiti u krug struje 77, koji vezuje pozitivni pol generatora 70 za genodu preko četaka 78, ako poslednje leže na sprovodni deo komutatora.
Ako je genoda 60 negativno naelektrisana otporom 72, onda stvarno ne prolazi struja izmedju elektroda 58 i 59. Ako je genoda 60 pozitivno naelektrisana, kad je vezana za anodni krug struje, pozitivni joni se emituju, koji neutraliziraju prostorno punjenje i omogućavaju da prolazi struja.
Razume se mogu se razne konstruktivne izmene praviti u opisanoj spravi a da se ne udaljimo od našeg pronalaska.
Aparatom se može dobiti udarna (nulzira-juća) struja u spoljnjem krugu struje 75 ; struja koja nosi kapacitet cevi za pražnjenje, varira jako izmedju vrlo niske vrednosti kad je genoda 60 negativna i dejstvuje kao genoda za proizvodjenje pozitivnih jona.
U izvesnim slučajevima, kontrola nad strujom može se vršiti genodom pored kontrole vršene negativno naelektrisanom rešetkom. Mi smo šematički pokazali u slici 9 jednu spravu koja ima pored katode 81 i anodu ili ploče 82, isto tako elektrostatičku elektrodu ili rešetku 83 i genodu 84, predstavljenu tačkama.
Katoda 81 ima grejni izvor 85 i promenijivi otpor 86. Krug rešetkine struje 87 ima uvodni izvor struje prestavljen baterijom 91 i izvor promenljivog potenciala, prestavljen seKunda-rom tranformatora 92.
Odvodni krug struje 93 ima izvor energije 94 i spravu za opterećenje, prestavljeno primarnim kalemom transformatora 95.
Rešetka 83 i genoda 84 vrše nezavisnu kontrolu nad elektronskom strujem. Na primer potencial rešetke 84 može menjati elektronsku struju, da proizvodi naizmeničnu struju u odvodnom krugu struje 93, koji je menjan ili moduliran menjačima genodnog potenciala. Obično potencial genode varira iznad i ispod pozitivne vrednosti, koji je veča nego potencial prostora izmedju rešetke 83 i anode 82. U izvesnim slučajevima genoda se korisno može postaviti baš uz samu anodu.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za proizodjenje pozitivno jonske struje u električnoj spravi za pražnjenje ili tome slično, nezavisno od ionizacije koliziom, naznačen time, što se dovodi u dodir sa pozitivno naelektrisanom elektrodom, para koja ima manji elektronski afinitet nego pomenuta elektroda, i što se pomenuta elektroda greje iznad kritične temperature (na pr. 1000° C) na kojoj se joni stvaraju kao i time što se Joni odvode upotrebljenim potencialom ili torne slično.
2.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se upotrebljava elektroda naelektrisana do potenciala, koji je negativan u odnosu na gre-janu elektrodu.
3.	Postupak po zahtevu 2, naznačen time, što se upotrebljava para alkainog metala, kao na pr. ceziuma, rubidiuma ili torne slično, što se pozitivno naelektrisana elektroda zagreva iznad temperature na kojoj absorbovani film
alkainog metala ostaje na istoj elektrodi i time što se pritisak pare održava dovoljno nizak, da bi se sprečila zaista jonizacija usled elektronskog sudara.
4.	Postupak po zahtevu 1, 2 ili 3, naznačen time, što se upotrebljava niklena elektroda ili torne slično za pozitivno naelektrisane elektrode i što se pritisak pare održava ispod 0.001 milimetra živinog stuba
5.	Električna sprava za pražnjenje, po za-htevima 1, 2, 3 i 4, naznačena time, što je rasporedjena za stvaranje elektronskog pražnjenja i za proizvodjenje pozitivnih jona nezavisno od i bez gasne jonizacije usled kolizije ili elektronskog sudara.
6.	Sprava po zahtevu 5, naznačena odvojenim sredstvima za proizvodjenje elektronskog pražnjenja i pozitivnih jona, budući da je prostor u spravi ispražnjen do lako niskog pritiska, da se pozitivna jonizacija gasa nezavisno od sredstva za proizvodjenje može zanemariti.
7.	Sprava po zahtevu 5 ili 6, naznačena odvojenim krugom struje za odvodjenje jona i rasporedom za variranje pozitivno jonske struje.
8.	Sprava po zahtevu 5 ili 6, naznačena elektronsko emitujućom katodom i odvojenim sredstvima za proizvodjenje pozitivnih jona, budući da su pomenuta sredstva tako kon-struisana i geometriski stavljena u vezi sa katodom, da joni odatle idući katodi imaju komponentu kretanja pod pravim uglovima na najkraćoj putanji ka katodi.
9.	Sprava po zahtevu 8, naznačena time, što ima glavno linijsko istezanje anodu, koja obuhvata katodu sa naborima u pravcu linearnog pružanja, i material u spravi, podešen da proizvodi pozitivne jone po površini anode, kad se anoda zagreva do dovoljno visoke temperature
Adpatent broj2696.






.


/}c/patent bro/ 2696.
’













' •
■ j





-







>


4	-
j.:" r;-.:. •, ..F'








,

■
■







»
■