Poštarina plačena u sotovu Cena 1.— Din CUSII GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE čuvajte iugoslaviju! Izlazi svakog petka • Gcdišnja pretplata 50 din. • Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trs 34 « Adresa za pošiljke: Poštanski fah 342 • Telefon uredništva 30-866 i 26-105, uprave 30-866 • Račun Poštanske štedionice br. 57-686 • Oglasi po ceniku • Beograd, 2 juna 1939 God. X • Broj 22. Jugoslovenstvo kao hrvatska parola Nedavno je zagrebački »H rv a t s k i d n e v n i k« ohjavio clanak, u kome se, izmedu ostalog, kaže : »Imade riječi, koje gube smisao i vrijednost kada se predugo i prečesto upotrebe. To su riječi, čiji sadržaj više ne osječamo kada se s njima počinju služiti i protivnici. Takve riječi umjesto da budu zastava postaju strašila. Takva je riječ u posljednje vrijeme i sporazum. Smisao je sporazuma etičan. Tu riječ medutim sada upo-trebljavaju oni koji nikada nisu mislili na poštivanje prava, pa su je stavili na svoju zastavu samo za to da "bi je kompromitovali. Jugoslovenstvo je nekada bila hrvatska parola. Ravnopravnost je tako-der bila hrvatska parola. Obje parole su prihvatili protivnici onoga za cim su išli Hrvati.« Prihvaćamo potpuno gledište, da'su i jugoslovenstvo i spo-Ta7-um mnogi kompromitovali; ali z ar su to jedine plemenite pa-role koje su bile zloupotrebljene? Ili je naprotiv istina da, --^koliko je neki po jam uzvišeniji, u toliko više ima opakih ljudi, koji njegovom svetin jom pokriva ju svoja zla dela, pa ga time skrnave? Zar ima nešto uzvišenije nego što je veYski i domovinski °sečaj,te princip isti ne i slobode, — pa koliko li je mnoštvo ne-Pravda i strahota učinjeno u ime tih načela? Zar i sam »H. Dnevnik«, iz dana u dan ne piše kolike su se zloupotrebe činile u ime hrvatstva, a da mu ipak ni na um ne pada, da hrvatstvo oglasi za »reč, koja je izgubila i smisao i sadržinu?« Zar ne bi najbedniji bio onaj liriščanin koji bi se, zbog klerikalizma, odricao vere: ili onaj Hrvat, koji bi se,, zbog frankovštine, odricao hrvatstva; ili onaj Srbin koji bi se, zbog Vuka Brankoviča ili Dorda Nastiča, odricao srpstva ? ... / zašto da se jedino za pojmove j u g o -s l o v e n s t v a i sporazuma pravi iznimka P Pre svega, ni je nikako tačno da sVe reči gube smisao i vrednost, kada se dugo i često upotrebljavaju; jer nema reči koje su se više upotrebljavale nego li su sloboda i pravica pa, i pored svih zloupotreba, nisu ni za trun izgubili od svoje vrednosti. A zar su se reči »Hrvat« i »hrvatstvo« ikad upotrebljavale u toliko j meri, kao baš poslednjih godina, sa strane ljudi oko »H. Dnevnika«; pa jesu li zato izgubile za njih svoj smisao? Ako je smisao jugoslovenstva i sporazuma zaista etičan, nema te zloupotrebe, niti tog čestog spominjanja, koji mogu da im taj smisao oduzmu. Ako je, kao što, Bogu hvala, i sam »H. Dnevnik« priznaje, »jugoslovenstvo bilo hrvatska parola« (a ne, kao što se to u poslednje vreme lažno tvrdilo, da su »jugoslovenstvo izmislili protivnici Hrvata!«), jednako kao i ravno-pravnost, — jasno je da tu parolu Hrvati nisu istakli zato da sehi naškode, več zato što su u njoj videli korist i sreču za sebe ' sto SU nalazili da ona ima etičku sadržinu. Pa ako se, punim pravom, i pored svih nasrtaja na nju, nisu i neče se nikada odreči parole ravnopravnosti, zašto da se odreknu parole jugoslovenstva ? I... Bilo ih je, doduše, koji su tom jugoslovenstvu d avali kriva tumačenja i štet ne upotrebe; ali zar isto tako ni je bilo najapsurdnijih interpretacija pojmova slobode, pravde i demokrati je, kojima smo i danas svedoci? Pa ipak nam »H. Dnevnik« neče poreči, da su za sre ljude dobre volje i zdravog razuma ti pojmovi zadržali jedan jedini, nepromenjeni i večiti smisao. Tako je i sa jugoslovenstvom, koje u svojo j suštini ni je nikada bilo protivnik, več največi prijatelj hrvatstva i srpstva i slovenaštva; koje ne može da bude hegemonističko i nasilno, jer je rodeno kao slobodarsko i demokratsko; i koje če kao > sve velike istine, preživeti i one koji ga zloupotrebljavaju 'i one kpji ga se, zbog toga, odriču, te če izneti punu pobedu, na ko-r,sf i sreču svili Jugoslovena. Priznavši, dakle, da je jugoslovenstvo bilo nekada hrvatska Parola, »H. Dnevnik« je u isti mah priznao, da če j u g o s 1 o-v e n st v o biti ponovo hrvatska parola, jer se tako velika načela ne isisavaju iz prsta, bez najuže veze sa bitnošču narodnom; niti mogu da se, zbog prolaznih nepravdi, odbace po mi loj volji. I »Obzor« je takode pre nekoliko dana, u polemici Sa rezolucijom Jugoslovenskog kluba u Beogradu, pisao : »Zahtjevi Dr. Mačeka, kada bi bili ostvareni, nebi po sebi bili nikakva zapreka da se stvara jedinstvena jugoslovenska nacija, ako bi zato bilo onih drugih pretpostavki, koje su neophodno potrebne za stvarenje jedinstvenog naroda«. Ako je zaista tako, mi Jugosloveni ne tražimo više! Čak 1 onda, kada bi zaključci sporazuma kušali da stvore zaista pre-Preku za stvaranje jedinstvenog naroda, mi smo ubedeni da bi 'h elementarna životna snaga jugoslovenstva (ne više nasiljem plasti, več šilom istine!) odstranila. A ako ti zahtevi ne idu za tjme, kao što »Obzor« tv rdi, onda je pobeda jugoslovenstva u toliko brža; jer smo za »one druge pretpostavke, koje su po [rebne za stvaranje jedinstvenog naroda«, isto tako sigurni kao sio smo sigurni za pošto jan je zraka i sunčanog svetla. Iz samih Prošlih godišta »Obzorovih«, mogli bismo navesti stotine citata u dokaz tog pošto jan ja. Соколска манифестација у Крушевцу у оквиру Косовске епопеје У Крушевцу, престоном граду честитог Кнеза ЛаЗара, „као да је Бог казао и прорекао да се у ње-му кондензује, споји и освешта це-локупна наша национална етика, народна мисао, народна религија, ко.ја je развијала Нашу свест, на-шу љубав, наше осећање", соколи Милоје Павловић, , старешина жупе Крагујевац жупе Крагујевац, уз братско учеш-ће сокола из Нишке жупе, на сво-ме VI слету, који ,је везан за јуби-ларну 550-годишњицу Косовске бит-ке, великим манифестационим све-чаностима прославили су, на и-сторијски датум Троични дан, у-спомену на догађаје и херо.је Ко-совске битке. Кнежевски Крушевац одакле су кренули ире 550 година Косовски соколи да на Косову равном бране Душаново царство, дочекао је да сада о Духовима кроз његове ули-це прођу поворке југословенских Сокола, да у брагском загрљају обнове Видовдански завет и да се поносно и ззхвзлно сете свств нрошлости из епског временз чссти-тог Кнеза Лазара. Овим великим соколским слетом, који је одржан под покровитељством Бана Мо-равске бановине r. Јанићија Красо- Пехар, дар бр. Др. Тих. Протића јевића, Крушевац је почео прво да прославља пет и по векова од Ко-совске битке. Соколска труба довела је у бе-ли град Крушевац на историјски датум Тројичин дан Соколе и Со-колице Шумадије и Мораве, као и делегате из појединих жупа из читаве земље. Од суботе ујутру, гости и Соколи са стране почели су да пристижу за своју Духовску ма-нифест^цију. После срдачног и братског дочека свих група на же-лезничкој станици пролазе кроз град уз звуке разних музика, ср-дачних поздрава мештана, смеште-не су у заједничким становима, по хотелима и приватним становима Kao гости гостољубивих Крушевља-на. Град је окићен заставама и зе-ленилом, док су на више места no-дигнути славолуци и истакнуте слике Њ. В. Краља Петра II. Како првог дана Духова слави Крушевац, то је ове године и ово славље изведено у оквиру слета. У црквама „Цара Лазара“ и „Св. Ђор-ђа“ одржана је служба, па је по традиционалном обичају пошла литија из обе цркве градским ули-цама до споменика Косовских ју нака. У овој поворци учествовали су и Соколи, који нису били заузе-ти утакмицама сеоских чета, члан-ства, чланица и нараштаја, које су преко целога дана држане. У 11 сати, по завршетку ли^ије, у сали Градског поглаварства више све-штеника обавило је резање слав-ског колача са братом Будом Па-вловић претсед. поглаварства и r-hoM Ченком и г. Арсом Јовано-вићем, домаћином славе. О значају славе говорио је брат прота Радич .Јосић. Првога дана слета увече на сле-тншту изведена је слетска сцена ,Косовске слике" у ирисугности l.'.OOO сокола и грађана. Чланови н чланице соколског друштва из Кру-шсвца, као и ученице женске учи-тсљске школе из Крушевца, уз су-деловање питомаца коњаника Ар-тиљеријске школе у Ћуприји, при-казивали су у слици и речи читав ra.i догађај који се одиграо у Кру-и-евцу на двору Кнеза Лазара пред полазак на Косово равно, као и наилазак Косовске девојке на Ко-сово и смрт Мајке Југовића. Све се ово догађа на огвореном пољу и пред огромном кулом Кнеза Лаза-ра, која је врло живоиисно и вели-чанствено израђена. Текст за ове историјске слетске сцене сиремио је старешина соколске жупе Крагу-jtpau брат Милоје Павловић, ди-ректор Учитељске школе. Други дан слета отпочео је ра-ним јутром разним иробама свих врста учесника на поподневним разним вежбама. У 10 и по часова формирана је велика соколска по-ворка испред Соколане (која је покрај саме цркве и остатка од ку-ле Кнеза Лазара), која је прошла улицама града до споменика Ко-совских јунака, око чијег сквера снрстали су се соколи са 30 дру-штвених и четних застава и више музика. Ту је била и почасна три-бина на којој су били: Бан г. Ја-нићије Красојевић, ђенерал Мили-сав Антонијевић, управник завода Обилићево, начелник среза расин- ског г. Димитрије Протић, претсед-ник град. поглаварства брат Буди-мир Павловић, народни посланик за Крушевац г. Крста Новаковић, апотекар, браћа: Др. Градојевић Ушхајло зам. старешине Савеза, Милоје Павловић, старешина жупе Крагујевац, Рада Димитријевић старешина жупе Ниш, Инж. Воји-слав Пајић, III зам. савезног начел-ника, Др. Тихомир Протић, члан управе Савеза, Стеван Николаје-вић, старешина друштва Крушевац, М. Митровић, члан управе жупе Београд, као и старешине војних и цивилних месних власти. Код споменика Косовских јунака говорили су о значају овог слета везаног за годишњицу Косовске епопеје, о смерницама соколства и обавезама његовог чланства браћа: Стеван Николајевић, старешина сокол. друшгва Крушевац и прет-седник слетског одбора, Миливоје Павловић, старешина жуие Крагу-јевац и Др. Михајло Градојевић, зам. старешине Савеза. По подне, у 4 часа, отворио је слет врло лепим говором покрови-тељ бан r. Јанићије Красојевић. И овом приликом клицало се ,је Њ. В. Краљу Петру II, војски и Со-кслству. По том су уз пригодне ro-воре браћа: Миливоје Павловић и Др. Тихомир Протић предали даро-ве победничким одељењи.ма на ово-годишњим жупским утакмицама. У свим жупским такмнчењима, пре-лазни дар брата Вељка Лемарића — жупску заставу по други пут је добио нараштај сокол. друштва Ч.Јчак. Сребрни пехар — прелазни дар брата Др. Тихомира Протића, за кога се је први пут так.мичило, добила је врста чланова соколског друштва Матица — Крагујевац. После овога изведене су вежбе на кс.јима су учествовале све катего-рије Сокола, као и ученици учи-тељске школе у Крагујевцу, уче-нице и ученици реалне гимназије у Крушевцу и војници V прогив-авијонског дивизиона из Краљева, бгрутански батаљон Завода Оби-лићево и питомци Војнозанатлиј-ске школе Завода Обилићево. Све су вежбе лепо и складно изведене и срдачним аплаузом од десет хи-л,ада гледалаца поздрављени су и:-вођаци. Али срце гледалаца о-својили су својим беспрекорним ра-Дом питомци Војнозанатлијске шко-ле Завода Обилићево и ученице женске учитељске школе. У вече приређене су соколске а кадемије у Соколском и Трговач-ком дому, са добро спремљеним програмом. На овим соколским приредбама узело је учешћа преко осам хи-љада сокола из разних друштава и сс-колских чета жупа Крагујевац и Ниш и целокупно грађанство Кру-шевца. Слету је упутио поздравни телеграм Кр. намесник, г. Раденко Станковић, као и жупе Сплит, Це-тиње и т. д. На своме величанственом Тро-јичином слету соколи Шумадије и Мсраве показали су сву лепоту и узвишеност службе Краљу, Наро-ду и Отаџбини. Они су од срца у-ложили много напора да испуне своју соколску дужност и испуни-ли су је сја.јно приказавши безпри-меран слет соколских снага широ-ког народног појаса, које претстав-љају једну мисо и једну мншицу. Na Duhove je održan u Osijeku veliki Sokolski slet Sokolska župa Osijek uz učestvo-vanje okolnih sokolskih župa, priredila je 27, 28 i 29 maja, svoj XI sokolski slet. U subotu, 27 maja, počeli su da pristižu prvi gosti, medu prvima delegati iz Beograda, iz Saveza. U 15 časova održana je pod pretsedništvom župskog načelnika, ing. Kvapila, sed-nica sudiju, u prisustvu delegata Saveza sokola, brata Vojinoviča. U 16 časova počelo je takmičenje članova u srednjem razredu, koje je sadržavalo 4 glavne sprave, proste vežbe, strojne vežbe, gadanje iz vazdušne puške, ispit iz poznavanja Sokolstva, trča-nje prepone 110 metara, bacanje diska i skok u visinu. Kao pobednik je proglašeno društvo Osijek-Matica, a kao pojedinac brat Rusič iz Osijeka. Na večer je održana zajednička večera sudija, takmičara, delegata sokolskih župa i sletskog odbora. U nedelju počele su u 6 časova u-jutro utakmice članova društava, četa, muškog i ženskog naraštaja i članica, koje su,. obzirom na razmer i broj takmičara bile jedne od naših najboljih utakmica u poslednje vreme. Takmičilo se je ukupno preko 400 takmičara. Utakmicama članova i četa rukovodio je Župski načelnik, brat Kvapil, utakmicama naraštaja zamenici žup. načelnika brača Bog-ner i Šafarž, a utakmicama ženskih kategorija načelnica župe, sestra Ko-valska. U ime Saveza takmičare je pozdravio brat M. Vojinovič. Utakmice su uspele u svakom pogledu, a takmičile su se ukupno 22 vrste. Na veče je održana sokolska veselica na sletištu. protkana srdačnoš-ču, pesmom i mladenačkim raspolo-ženjem. Pred rasprodatom kučom održana je u Narodnom pozorištu veoma u-spela telovežbena akademija, uz pratnju orkestra vojne muzike. Deca sokolskog društva Osijek-Matica iz-vela su dobro »Devetku« od Roksan-diča;. deca sokolskog društva Borovo izvela su dobro »Raznolikosti« od Strunca. (Ova tačka je mogla biti malo brža); — ženski naraštaj iz Borova izveo je uspešno moravsku narodnu igru »Tancuj, tancuj« od Benje; — članovi i naraštajke iz Sl. Broda izveli su »Parternu gimnasti-ku« od Dekval-Dvoržaka. (Zadivili su smeli i akrobatski sastavi izvedeni od dvojice članova); — naraštajke iz Donjeg Grada izvele su tačku Holeč-kove-Matjejovec »Mladost, radost«. Proste vežbe medunarodnih takmi- čara savezne vrste (Strgar, Bela, Mihočinovič, Moinčilovič i Budja) za-divile su publiku, koja je takmičare nagradila spontanim aplauzom. Isto tako veoma mnogo uspeha imala je tačka »vežbe na razboju« iste vrste. Najveći uspeh pokazao je svakako Bela iz Beograda. Naraštajke Ruskog otseka sok. društva Osijek-Matica izvele su ruske narodne igre, a članovi i članice iz Sl. Broda prikazali su tačku »Turski marš« od Betove-na, u preradi Dekvala. Naraštajke Osijeka-Matice izvele su veoma dobro »Valcer« od Strausa-Sile, a naraštajke Osijek-Matice smele vežbe na dvovisinskoni razboju. Kao poslednja bila je »Češka beseda«, koju su izveli članovi i članice Osijeka-Matice. Akademija je uspela u svakom pogledu, a program se odvijao gotovo bez greške. U ponedeljak ujutro su nastavljene probe svih kategorija, koje su bile prošli dan ometane kišom. Probe su završene oko 11 časova, kada je kre-nula velika i svečana povorka kroz ulice Osijeka, pračena mnogim sokolskim muzikama, kao i muzikom tvor-nice »Bata« iz Borova, U povorci su, pored svih kategorija, učestvovali i biciklisti; i to članovi, članice, muški naraštaj, ženski naraštaj, muška i ženska deca. Učestvovala je i sokolska konjiča,, te otsek Ruskog sokola. Povorku su pozdravili starešina sokolske župe, brat Krulj; u ime Saveza sokola brat Vojinovič, u ime župe Beograd, brat Duško Živkovič; u ime župe Novi Sad, brat Jovanovič; u ime župe Zagreb brat Hajmer; u ime župe Bjelovar, brat Tatalovič, a u ime župe Tuzla, brat Kunasič. Zbor je otvoren podizanjem državne zastave i podizanjem zastava svih slovenskih naroda uz sviranje »Hej Sloveni.« Posle podne održana je na sletištu javna vežba, koja je bila veoma dobro posečena. Vežbi su prisustvovali i komandant divizije djen. Đukić, pretsednik opštine, načelnik Saveza SKJ iz Beograda, br. Pihler. Muška i ženska deca su izvela proste vežbe vrlo lepo, a zatim su nastupile sve kategorije na spravama. Njihove vežbe bile su toplo pozdravljene od Strane publike, naročito vežbe članova na razboju, članica na dvovisinskoni razboju, naraštajaca na krugovima i preskocima i naraštajki na gredi. Veliku pažnju izazvali su biciklisti-sokoli. Posle njih su nastupile naraštajke i naraštajci u prostim vežba- Oivecenje Sokolskog doma u Indiji Indijsko Sokolsko društvo imalo je na prvi dan Duhova značajnu proslavil: osvetilo je svoj novi dom »Kralja Aleksandra i Ujedinitelja«, i odr-žar. je okružni slet sokolskih društava: Zemun I, Batajnica, Stari Banovci, Stara Pazova, Ruma i indija, sa četama: Putinci, Golubinci, Krčedin, Novi Karlovci i Slankamen. Več u rano jutro oživele su indijske ulice od sokolskih pokiika, jer su srčani takmičari hitali na igralište »karadorde«, gde su več u 5 časova počela takmičenja muškog naraštaja i članova. Kuče okičene zastavama, slavoluci postavljeni, znaci da se oče-kuju visoki gosti. Posle svečane povorke kroz mesto, prireden je doček visokih gostiju. Pivo stiže izaslanik Nj. V. Kralja, major g. Miloje Dinič, u pratnji sokolske delegacije i konjiče; zatim ban, Dunavske banovine g. dr. Jova Ra-divojevič, sa gospodom u pratnji g. narodnog poslanika Aleksandra Miliča, koji je ujedno i delegat Ministra prosvete g. Stevana Čirića, i srtskog načelnika Boška Dekanskog. Zatim načelnik banske uprave soc.-zdrav. otseka g. dr. Vladan Jojkič, pa Preosvečeni g. Episkop Vikentije Prodanov. Na ulazu u dom sve visoke ma. Veliku pažnju privukli su svojim vežbama na vratilu i razboju vrhunski vežbači iz Beograda sa bratom Momčilovičem iz Osijeka. Vojniči 2 pion. puka izveli su skladno vežbe sa veslima. Interesantna su bila takmičenja štafet, okružja, gde je publika živo učestvovala. Ceo slet župe Osijek uspeo je u svakom pogledu i dokazao da je vode pravi i spremni sokoli. I. Sedlaček goste je dočekao i pozdravio brat društveni prosvetar. U 12 časova prostrana sala novog doma prepuna je sokola i delegata raznih ustanova iz mesta i sa strane. Izaslanika Nj. V. Kralja prate burni poklici, upučeni Kralju Petru 11. U tom času počinje''‘bsvečenje doma, koje vrši g. episkop uz asistenciju četiri sveštenika. Na jektenija odgo-vara Srp. crk. pevač. društvo iz Indije. Posle osvečenja je g. episkop održao lep govor. Starešina, br. Dor-de Vojnovič, pozdravlja Nj. V. Kralja Petra II, zatim sve odlične goste, pa u podužem govoru iznosi istoriju i značaj gradnje sokolskog doma. Naglašava da je dom posvečen svet-lo.i uspomeni Blaženopočivšeg Vite-škog Kralja Aleksandra Ujedinitelja, a kao dar Nj. Vel. Kralju Petru II u S P. p. — G. Milič, narodni poslanik, govori o svetlim sokolskim žrtvama u prošlom svetskom ratu. Rodoljubi-vi govor delegata Saveza i Župe br. Adolfa Štefana izaziva buru odušev-ljenja. Delegat bratskog sokolskog društva Sremski Karlovci, matice svih društava bivše fruškogorske Župe, bi dr. Stevan Simeonovič Čokič, e-vocira uspomene iz onoga doba kada je pre 34 godine u društvu sa br. dr. Lazom Popovičem došao u Indiju d? osnuju prvo sokolsko društvo »Srpski Soko«. Dečiji hor otpevao je »Pesmu sokolskih legija« a Učiteljsko pevačko društvo »Čuvajte Jugo-slaviju« od Paščana. Na banketu priredenom u počast visokih gostiju palo je više lepih zdravica. U 16 časova održan je vrlo uspeo i dobro posečen javni nastup. Uveče održana je u domu’ narodna, sokolska zabava. P. L. Publika na javnoi vežbi Sokolskog društva Split. lavna vežba Društva Split Sokolsko društvo Split priredilo je 18. maja svo.iu redovnu javnu vežbu, koja je uspela preko svakog očeki-vanja u moralnom kao i niaterijal-nom pogledu. Ako uočimo današnja vremena, kada se poneki boje ispo-vedati svoje jugoslovenstvo, onda nam mora poseta ove javne vežbe uliti u duše nov polet, jer još nikada nij* bilo toliko gledalaca na priredbi ta-kove vrste u Splitu, kao što je bilo ovoga puta. Preko četiri hiljade duša pratilo je pažljivo celi raznoliki program vežbi i spontano odobravalo svakoj tačci. Povorka od 550 brače i sestara svih kategorija pod vočstvom sokolske glazbe svrstala se na vežbalištu, te odala »Pozdrav zastavi«. Kao uruga tačka bile su Proste vežbe članova za 1939. Nastupilo je svega 50 čla-nova. Izvedba dobra, skladnost pone-što nesigurna u početku, kasnije dobra. Prikaz raznih igara i lake atletike (285 kategorija) odgovarao Je dobi pojedinih kategorija. Videli snio odlične skokove s motkom, šaljive igre djece, igre trčanjem it.d. Izvedba skladna i zabavna. Teške i duge vežbe članica izvedene su odlično. Prikaz borbe izvidnica, koji je izveo muški naraštaj naročito je za pohvalu. Sa kakvim borbenim duhoin nastupili su naraštajci. to je za div-ljenje. Prikaz nastupanja jedne izvidnice prema neprijateljskim rovo-vima bio je vrlo dobro i taktički izveden. Isto tako bila je i odbrana dobra. Ovakva izvedba odgaja nas naraštaj u pravom borbenom duhu, Nastup ženskog naraštaja bio Je jedna od najboljih tačaka .programa-Sledilo je vežbanje svih kategorija na spravama. Ovim vežbama tre-balo bi posvetiti veču pažnju, jef one postaju interesantne za gledao-ci onda, kada su elegantno i sigurno izvedene. Izim pojedinaca na vratilu i krugovima, toga je manjkalo. Skupne vežbe muške i ženske dece (190 na broju) bile su lepe i skfadne-Štafetno trčanje 4 X 100, izmedu člcnova i naraštaja, te članica i naraštajki, svršilo se pobedom muškog i ženskog naraštaja. Tako treba da bude. Mladost i polet pobeduju. Za uspeh ove vežbe treba čestitati vedama pojedinih kategorija, na nji-hovom požrtvovnom radu i ljubavi. Bez buke i vike, bez velikih parola, ali svojim ustrajnim radom, Sokolsko Društvo u Splitu vrši svoju sokolsku dužnost na sveopšte zadovoljstvo. Fran Lhotsky. nač. župe Optužnica i presuda Stevanu Žakuli, u banjalučkom procesu Povodom smrti našeg nepre-žaljenog brata i jednog od naj-zaslužnijih pionira jugosloven-skog sokolstva, Stevana Žakule, objavliujemo deo optužnice au-strougarskog državnog tužioštva u Banioi Luci, od 19 avgusta 1915, ko jim se optuživalo 156 i-staknutih Srba iz Bosne i Hercegovine; — i to onaj deo, koji se odnosi na brata Žakulu. Istovre-meno objaljuiemo i deo presude baljalučkog procesa koji se odnosi na brata Žakulu, da se vidi kako su neprijateljske, austro-madarske vlasti, gledale na Ža-kulin rad i od kolikog je z načenja taj rad bio za našu nacional-nu stvar u Bosni i Hercegovini. Deo optužnice koji se odnosi na brata Žakulu, glasi: Kako okrivljeni Žakula kaže, još dok bijaše dak, probudila se u njemu pjesnička žica i da je propjevao, a svoje pjesničke produkte da je potpisivao sa pseudonimom Smiljanič. Istodobno osjetio je veliku želju za gimnastikom, pa čim se je u Mo-staru 1903 godine ustrojilo gimna-stičko društvo Obilič, stupio je u nj i bio izabran za vodu. Kad se je godine 1906 počelo raditi o srpskom Sckolstvu, našao je taj pokret odlu-čnog, požrtvovnog i vrlo marljivog, pobornika u Stevanu Žakuli. Kad je godine 1906 Stevan Žakula premje-šten iz Mostara na gimnaziju u Tu-zlu, osnovan je u Tuzli »Srpski Sokol«, a okrivljenik je bio njegov voda. U Tuzli je intimno prijateljstvo gojio sa Drom Ristom Jeremičem i peznatim Miškom Jovanovičem, ko-,ii je radi veleizdaje osuden i obje-šen, i od tog doba počinje intenzivni rad Žakule oko razvitka srpskog Sokolstva. U to doba počeo je pisati stručne članke o Sokolstvu, a u pivom redu o »Komandi u srpskom Sokolstvu« i zastupao ideju, da svim srpskim sokolima bude komanda zajednička, jer je svaka srpska sokolska župa imala drugu komandu, a Sokoli u kraljevini Srbiji uveli su od-mah u .svoje sokolstvo komandu srp-ske vojske. Sa svojim intenzivnim radom oko srpskog sokolstva stekao je takovih zasluga i takav glas medu srpskim Sokolima, da je, uz Dra V Besaroviča, izabran u glavni stručni odbor ujedinjenog srpskog Sokolstva u Beogradu, na što čemo si' kasnije još osvrnuti. Okrivljenik je bio* kako smo vi-djeli, voda tuzlanskog Sokola u kom je Miško Jovanovič bio starješina. Za Miška Jovanoviča kaže da nije i-mao velike inteligencije i izobrazbe, ali da je imao velike volje za rad, te di je srpsko Sokolstvo moralno i materijalno podupirao i prinijeo mnogo, da su u okružju ttizlanskom onoliki sokoli ustrojeni. Nadalje kaže, da je Miško Jovanovi.- slutio duševnu nadmoč okrivlje-nikovu, i da je s toga gutao svaku njegovu riječ o Sokolstvu, a okrivljenik je nastojao, da Miško Jovanovič bude izabran nadzornikom okru-ga tuzlanskog, što se je i dogodilo. Miško Jovanovič veli u svome zapisniku od 11 avgusta 1914 u kazne^ no.i stvari protiv Gavre Principa i dr.: »Ja sam bio, dok nije došao Žakula u Tuzlu, lola i nišam se ničim bavio, a on me je uzeo u svoje ruke i dotjerao me je, uveo me je u Sokol i napravio me je drugim čovje-kotn. Time je on mene oslobodio od duševne tame i zla, a tako sam ja i druge oslobadao, privodeči ih Sokolu.« Kad se uvaži ovaj duševni preo-kret, što ga je okrivljenik ц ovog čovjeka proizveo, te tužna uloga što ju je Miško Jovanovič igrao u po-znatom atentatu od 28 juna 1914 i u srpskom pokretu uopče, najbolji je di-kaz. kakovim je posledicama uro-dio kulturni rad okrivljenikov na tog poluinteligentnog čovjeka. Sigurno je, da Miško Jovanovič nije bio jedina žrtva ovakvog kulturno-sokolskog rada u narodu. Okrivljenik, kako sam priznaje, bio je u svemu četiri puta u Srbiji, od 1911 do 1914 godine, i to tri puta na tehničkoj sjednici Srpskog Sokolstva u Beogradu, a jedan put u Banji Koviljačl, prigodom sokolskog sleta. Osim toga je 1912 godine, o Duhovima, učinio s dacima tuzlanSke gimnazije izlet u Srbiju, kojom su zgodom daci ljubili srpsku zemlju. kupili kamenje, da ga ponesu sobom za uspomenu, pjevali iredentističke p.iesme i pucali na Bosansku stranu. kao znak predstoječe borbe Srbije protiv. Austro-ugarske monarhije, kako je to ustanovljeno u kaznenoj stvari protiv tuzlanskih daka, Todo-ra Iliča i dr. Okrivljenik je, kao i njegov kolegi Veljko Vujasinovič, prijateljski koresponairao sa srpskim dacima, koji su se valjda isticali kao buduči borci za nacionalnu misao, pa je na-dena kod okrivljenika karta i fotografija daka Božidara Tomiča, koji jo pod optužbom radi zločinstva veleizdajstva u kaznenoj stvari protiv Tedora Iliča, a s kojim se srečemo i u ovoj kaznenoj stvari. Po svoj prilici je i na tog daka uplivisao, kao i na Miška Jovanoviča, jer se je kod Božidara Tomiča pronašla karta, u kojoj okrivljenik, koji je rodom iz Like a odgojen u Bosni piše toni svom daku ekavštinom, premda su obojica ijekavci. Jasno je, da toga nije učinio bez razloga, a sam slučaj baca čudno svijetlo na okrivljenika kao nastavnika. Osim toga se je okrivljenik dopi-sivao i sa Veljkom čubrilovičem, koji je takode osuden zbog veleizdaje i obješen. Svjedok Alija Mutiševič, koji je na raspravu pozvan, svjedoči da je Žakula srpstvu odane muslimane za-jedno sa Srbima vodio na ekskurzije i da im je pokazivao kako ee prave u.stanci, kako če se braniti i kako če s* fortice osvajati. To da je svjedo-ku pripovjedao Šalih Spahalič. Kod okrivljenika nadena je, izme-du ostalih, i jedna karta koju je Dr. Besarovič poslao osudeniku 1913 god. sa srpskog sokolskog sleta, na kojoj se nalazi slika srpskog sokola sa mačem u ruci, gdje navaljuje na zmaja, koji drži uhvačena čovjeka, još živa ali u grčevitim trzajevinia- Taj uhvačeni čovjek pretstavlja simbolički još neoslobodenog Srbina, zmaj predstavlja Austriju, u čijern se ropstvu nalazi Srbin, a srpski Soke, s mačem u ruci, treba da oslobo-di Srbina iz austrijskog ropstva. Ta slika pokazuje s jedne strane. političku tendenciju i svrhu sokolske misli, a s druge strane političke na-zere dra V. Besaroviča, koji je tu kartu poslao, i St. Žakule koji Ju je priinio. Kod okrivljenika nadeno je mnogo karta, neke od Miška Jovanovi' ča, a u jednoj iz 1913 godine kaže-»dok se tanio malo razgali!« Okrivljenik tvrdi, da sam ne zna, što Je pod tim Miško Jovanovič mislib. Pronašla se i karta uhode i pret-stojnika srpskog sokola u Nevesinju. Veljka Simoviča, koji je pobjegao •' za atentata u Crnu Goru, a Po£* j" stragom je radi zločinstva veleizdajstva. (Svršiče se) God. X — broj 22____ Rezolucija Jugoslovena u Americi Naši listovi u Americi objavljuju rtzoluciju koja je bila usvojena na Veli ko j narodnoj skupštini Hrvata, Siba i Slovenaca, održanoj 7 maja u Pitsburgu, a koju su bile sazvale »Hrvatska bratska zajednica«, »Srp-shi narodni savez« i »Slovenska ka-tolička jednota«. U rezoluciji se ka-z- da »Srbi, Hrvati i Slovenci, kao ki grane velikog slovenskog stabla, Uaročito kao Južni Sloveni, najbliža | najsrodnija brača po krvi i jeziku, lzJavljuju, da će stajati jedan uz dnigog u dobru i zlu i braniti svoju zaJedničku domovinu, njenu slobo-^u> narodnu ravnopravnost, ujedi-nKnje i nezavisnost«. U rezoluciji se zatim apeluje na braču u domo- Vltn i na državne činioce, da sve u- cine da dode do bratskog sporazu-ma i jednakopravnosti, te da sara-duju sa svim miroljubivim i demokratskim zemljama itd. Rezolucija ^Pozdravlja plemenita nastojanja Pfezidenta Ruzvelta za očuvanje mi-r® u svetu« i završava: »Da živi narodno jedinstvo i bratska ljubav i sloga Hrvata, Srba i Slovenaca! Da živi naša zajednička lepa i slavna domovina i njezin junački hrabri narod! Da živi naša nova domo- vina, velika i demokratska A-merika!« Sa skupštine su upučeni i popravni telegrami, pretsedniku vlade S- Dragiši Cvetkoviču i pretsedniku Hss g. V. Mačeku, u kojima se •nole da učine sve što je moguče da dode do konačnog i stalnog sporazuma u Jugoslaviji, zato što iseljeni- Zaslužno odlikovanje dobrih strelaca Na osnovu Pravilnika za dodeljiva-nje medalje »Dobrom strelcu« članovima streljačkih otseka sokolskih je-dinica (Knjiga »Potrebna znanja za sokolske streljačke otseke« strana 230—236), donosimo imena odlikovanih medaljoni »Dobrom strelcu« kod sledečih br. jedinica: SOKOLSKA ŽUPA ZAGREB Sokolsko društvo Zagreb III: brat Jovanovič S. Borivoj privatni činrovnik. Sokolska četa Crkveni Bok: brat Duričič Mihajlo, brat Đuričić Stevo i brat Vukmir Stojan, zemljoradnici iz Crkvenog Boka, srez Kostajnica. SOKOLSKA ŽUPA CELJE Sokolsko društvo Celje I: brat Mahnič Josip, brat Katič Ivan i brat Kolar Rudolf, radnici iz Celja. Sokolsko društvo Zagorje ob Savi: brat Pavšar Otmar i brat Gregl Ladislav, stolarski pomočnik, oba iz Zagorja ob Savi, srez Litija, banovina Dravska. SOKOLSKA ŽUPA BJELOVAR Sokolska četa Cabuna: brat Petri-čević V. Dušan, brat Erakovič, P. ci veruju, da je jedini spas naše za- jedničke domovine u bratskom i pra- vednom sporazumu naša tri* plemena. * Frankovački elementi u inozemstvu nastavljaju i dalje svojim razornim radom protiv Jugoslavije, u službi svih onih koji žele da naša država bu-de slaba i naš narod nesložan, zbog svojih ciljeva. Ali hrvatski iseljenici, zajedno sa Srbima i Slovencima, istu-paju oštro protiv izdajnika, uvidajuči sve jasnije, da nema ni Hrvatima dobra bez nezavisne Jugoslavije. Tako n. pr. »Jugoslovenski Glasnik«, koji izlazi u Cikagu, objavljuje opširan prikaz jedne skupštine, koju su nedavno sazvali u toj varoši fran-kcvci, Dr. Branimir Jelič i svečenik Čuturič, a koja je završila potpunim porazom za frankovce, koji se naziva-jn hrvatski domobranci. Kada je Dr. Jelič počeo da govori, velika večina dvorane je ustala i prekinula ga, sa poklicima: »dole Jelič, dole domobranci, dole fašisti, živeo Dr. Maček, živela Jugoslavija, dole izdajica Pavelič itd.« — »Jugoslovenski Glasnik« javlja, da je nakon toga uzeo reč pret-stavnik HSS, Cvetič, koji je rekao da Hrvati moraju biti protiv domobrana-ca i frankovaca, te da, zajedno sa Srbima i Slovencima moraju raditi protiv vanjskog i nuntrašnjeg neprijate-Ija. Skupština je zatim izglasala rezo-luciju, kojom pozdravlja borbu za re-šenje hrvatskog pitanja u okviru Ju-gcslovenske države. Rezolucija završava sa poklikom: »Živelo jedinstvo jugoslovenskog naroda, živeo Dr. Maček!« Boško, brat Prodanovič P. Dragutin, — sva trojica zemljoradnici, iz Cabu-ne, srez Virovitica, u Savskoj banovini. Medalje »Dobrom strelcu« dobiče jedinice od nadležnih vojnih okruga, kojima je več nareden izdatak. Diplome za odlikovane poslače na-čelništvo Saveza Sokola K. J. preko sokolskih župa. Želja bi nam bila da bratske župe predadu diplome i medalje odlikovanim na svečan način. Načelništvo Saveza Sokola K. J. i sa svoje Strane čestita odlikovanim članovima i preporučuje i ostaloj bra-či da ovoj grani sokolskog rada pokloni punu pažnju, čiji uspešni rad ide za dobro Kralja i Otadžbine. puk. Dim. S. Pavlovič, referent streljačkog otseka SOKOLSTVO ZA CRVENI KRST Savez Sokola K. J. je, na molbu glavnog odbora Crvenog Krsta, upu-tio okružnicu svima župama i jedini-cama, da svesrdno pomognu Crveni Krst u svakoj akciji, a naročito u torne, da što više sokola pristupi u članstvo Crvenog Krsta i da se što više njih, koji ne podležu vojnoj oba-veji, a naročito članica, prijavi odbo-rima Crvenog Krsta za razne dobro-voljne službe za slučaj rata. SLET U BELOJ CRKVI Sokolski slet sokolske župe Pe-trovgrad u Beloj Crkvi, uspeo je nad svako očekivanje. O tome smo pri-mili opširan dopis, koga čemo, zbog zadocnjenja, objaviti u idučem broju. Значајна активност жупе Ужице Соколска жупа Ужице, ма да cu о њеном раду мало зна захвал>ујући претераној скромности шених рад-ника, ове године је показала пуно лепих резултата на свим пољима со-колске и националне делатностп Нарочиго у последње време које изискује и прибирање свих нацио налних снага и удвостручавање на-пора. Соколска Жупа Ужице већ давно око себе окупља сва национална к хумана друштва на својој терито-рији трудећи се да у њихов рад у несе потребно јединство и једно-душност. Од коликог је значаја то настојаше њено, најбоље се види из акције Народно-одбранбеног отсека Жупе, који већ дуже времена, пра вилно схвативши своје задагке, чи-ни све оно што је у оваквим прили-кама неопходно. Тако је Жупа 1 маја са претстав ницима свих хуманих и надионал-них друштава одржала седниду Н. О. отсека, на којој је после живе и илодне дискусије дошло до закључ ка за чије је остварење осигурана сарадња свих националних елеме-ната. Пре свега решено је да Соколски народни универзитет одмах настави свој рад. Предавања у овом првом циклусу имаће за циљ да упознају народ са данашњом ситуацијом у свету у вези са стварним положајелг наше земље, те да се на тај начии очува и појача одбранбени дух ; да се народ упозна са свима страхота-ма данашше ратне технике, те да се припреми и за ефикасну одбра-ну. Ова иредавања he се држати и по свим варошицама и селима у-жичкога краја. Прво предавање је одржано 8 маја. Брат Страхиња Гогић гово-рио je о нашим дужностима у да-нашњици. На истом састанку иза-бран је одбор који he се старати о избору и распореду следећих предавања. Најзад одлучено је да се покре-не недељни лист који ће имати за задатак да потпомогне и популари-ше ову одбранбену националну ак-Цију. Мора се нарочито истаћи једна важна чињеница. Претставници вој-ске узели су активног учешћа у о-вом раду од кога се очекује с пра-вом видан успех. На крају ваља напоменути и то да је још и пре почетка ове заје-дничке акције Жупа почела свој рад преко брата Страхиње Гогића, који у интенцијама Народно-од-бранбеног отсека већ дуже време-на ради у народу. Г- Prednjak za Soko u Antofogasti Pišu nam iz Antofogasta, u repu-blici Čile, u Južnoj Amerjci, da je ta-mo pokrenuta akcija da se reorgani-zuje jugoslovenska škola za decu ju-goslovenskih iseljenika, te da se istodobno reorganizuje i tamošnji Jugoslovenski Soko, koji treba da postane žarište rodoljublja j zdravlja za našu mnogobrojnu koloniju u toj varoši. Zato se naročito založio naš počasni konzul, Marko Biskupovič, pa je školska zgrada potpuno pre-uiedena i, u martu godine 1940, biče svečano otvorena. Jugoslovenski Soko u Antofogasti ima takoder potrebne prostorije j sprave, ali mu fali jedan dobar sokolski prednjak, koji bi ujedno bio i muzikalan, te upučen u prosvetna pitanja, da bi tako društveni rad oživio. Zbog svega toga Jugoslovenski Soko u Antofogasti treba jednog vrs-nog mladog Sokola, do 30 godina starosti, po mogučnosti oženjenog sa jednom vrsnom sokolicom, koji bi pristali da podu u Antofogastu, da tamo rade. Trebao bi da bude bar jedan od njih muzikalan, da može organizovati pevački ili tamburaški zbor; a u prjvatnom zanimanju bi najbolje bilo da je brat vrstan krojač, jer bi mu se time u našoj kolonij. otvorila vrlo lepa budučnost. Bio bi im plačen putni trošak, a za sve Smrt Vjekoslava Štrekelja U drugoj polovini aprila preminuo je u 82 godini života, vrlo zaslužni nacionalni i sokoski radnik, Vjeko-slav Štrekelj, poljoprivredni nadzornik u miru. Pokojni Štrekelj je roden u Sloveniji, gde se od najranije mladosti isticao u nacionalnom radu, pa je neko doba bio i poslanik u bečkom par- lamentu. Stupio je rano u Sokolstvo, u kome se isticao borbenošču i radom, pa je za kaznu bio premešten iz Slovenije u Dalmaciju, ali i tu je nastavio svoj sokolski- i rodoljubivi rad. Za vreme italijanske okupacije bio je uzet kao taoc i ostao je čitavog života nepokolebljiv Jugosloven. I poslednja želja mu je bila, da bude sahranjen u sokolskoj odori. Pored toga je pokojni Štrekelj, kao odličan vinogradarski stručnjak, učmio neprocenjive koristi našem narodu u primorskim krajevima, poma-žuči mu u podizanju i spasavanju vinograda. Brat Štrekelj uraro je u Bio-gradu na moru i bio sahranjen, uz veliko saučešče sokolstva i ostalog naroda. »Sokolski Glasnik« žali što vest o smrti ovako uglednog sokolskog rad-nika donosi čitav mesec dana docni-je, ali je dopis o tome primio istom pri nekoliko dana. Окружни слет у Пожаревцу Соколско друштво у Пожаревцу, у жељи да и путем јавних приредби допринесе у колико је више могу-he соколским идеалима, одржаће 10 и 11 јуна ове године III Окру-жни слет у Пожаревцу. За овај слет Управа соколског друштва у Пожаревцу, на челу са агилним старешином Љубомиром Стојадиновићем, од дуже времена припрема обилни програм, који he се у слетске дане извести. На слету у Пожаревцу обавезна су да учествују ова соколска дру-штва; Смедерево, Вел. Градиште, Петровац, Ковин, Гроцка и Пожаре-иац и то сва ова друштва са сви-ма својим четама. Beh су се изјасни-ле о учешћу ове чете; Пругово, Лу-чица, Крављи До, Трњане, Дубра-вица, Милошевад и Сараорци. По-звата су и братска друштва Бео-град I, 11 и 111. У главном дрограм за слетске дане је овај; Субота 10 јуна; лакоатлетско такмичење; Недеља 11 јуна; пре иодне проб-не вежбе; соколска поворка кроз град; по подне јавни наступ вежба-чл свих категорија, мушких и жен-ских; увече соколско вече у сали Соколског Дома. Слетске вежбе o-држаће се на тркалишту „Кнез Ми-хајло” у Пожаревцу. Beh сада постоји велико инте-ресовање код грађанства из Пожа-ревца и околине за овај велики слет, по се може надати да ће бити о-билно иосећен. Jb. Ђ. С. drugo bi se pobrinula naša tamošnja kolonija. Ona brača koja bi na to reflekti-rala, umoljavaju se da se obrate na Sr.vez Sokola K. J. u Beogradu. Čitajući navine... Prema statistici, koja je objavljena na izložbi katoličke štampe u Za. grebu, u Jugoslaviji izlazi 546 hrvat-skih, 172 slovenačka i 391 srpski list. Zatim iziazi 40 nemačkih, 26 madar-skih i 11 ostalih listova; što znači zajedno 1096 listova, u čitavoj Jugoslaviji. Kako je učinjena ova podela na hivatske i srpske listove, ne znamo; jer je poznato da ima čitav niz listova kod nas koji izlaze čirilicom i la-tinicom, ili koji su jednako srpski kao i hrvatski, itd. Tako bi nas na p: zanimalo znati, u koje je listove strpan »Sokolski Glasnik«, koji je isto toliko hrvatski kao i srpski i slovenački, dakle jugoslovenski list?! Pošto nismo klerikalci, sigurno je da smo ubrojeni medu »srpske listove«, ali to nas svejedno ne smeta, da medu Hrvatima imamo više čitalaca i pretplatnika, nego li glavni klerikalni dnevnik u Zagrebu. .. * Zanimljiva je i ostala statistika te izložbe, koja veli da u Jugoslaviji ima 136 katoiičkih listova, 818 »in-diferentnihe, 104 liberalno-protukato-lička i 38 marksističkih. Mi na pr. ne znamo ni za jedan protukatolički list u Jugoslaviji, ali ih znamo vrlo mnogo koji su protuli-beralni, protudemokratski i protivju-goslovenski, jer oni to ni najmanje ne kriju. I svi se nalaze na klerikalnoj strani. * Čitam u nekim zagrebačkim novi-nama izveštaj o otvaranju jugoslovenskog paviljona na izložbi u Njujorku i u njemu sve moguče pojedinostl o pevanju molitve, o pismu Nikole Tesle, o govoru poslanika g. Fo-tiča itd. Sve, samo ne govor g. La-gvardie, koji nije ma ko, več pret-sednik največe varoši na svetu, ču-ven u čitavoj medunarodnoj javnosti, kandidat za pretsednika republike itd., a koji za nas ima i poseban interes, s toga što je, kao mlad diplomata, bio vicekonzul na Rijeci pa je proputovao Jugoslaviju i prilično na-učio naš jezik. A g. Lagvardia, je u svom govoru nazvao Jugoslovene »narodom jedne krvi, koji je morao čekati teške dane do ujedinjenja«, — i završio je: »Jugoslovenski narod je dobar, plemenit i miroljubiv. Neka velike nacije ostave Balkan na miru, pa če na njemu zavladati tra-jan mir. Moja poruka Jugoslove-nima, Srbima, Hrvatima i Slovencima, je ova; Volite se medu sobom kao brača, pa če vas ceo svet voleti.« / sada se pitam: Da nisu te novine govor jedne tako uvažene ličnosti, ispustile zato što su im se njegove reči činile beznačajne i konvencionalne, ili naprotiv zato, što su im se učinile i suviše značajne za njihove hrvatske čitatelje? ZA BR. STEVANOM ŽAKULOM Sem telegrama i pisarna, navedenih u proštom broju našega lista, primio je Savez Sokola K.J., kao i porodica pokojnikova, još veliki boj izjava saučešča, povodom smrti brata Stevana Zakule. Broj tih izjava je tako velik, da ih ne možemo posebno nabrajati, a Savez Sokola K.J. zahvaljuje ovim putem svima svojim pripadnicima, kao i ostalim ustanovama i ličnostima, na izrazima saučešča prilikom smrti jednog od naj-uglednijih pretstavnika i pionira jugoslovenskog Sokolstva. JAVNA VEŽBA U ZEMUNU Sokolsko društvo Zemun I, uz biatsko sudelovanje okolnih društa-VI, prireduje 4 juna, u krugu konjičke škole u Zemunu, sokolsku javnu vežbu, na čijem programu se nalaze proste vežbe, vi?žbe na spravama, vežbe sa puškama, vežbe biciklističke sekcije i vežbe sokolske konjiče (bičbal, preskakanje prepona itd.). U vežbama učestvuju sve kategorije, a početak je u 4 sata posle podne. Posle vežbe narodno veselje sa i-grankom. tflllMOffifl лввмнп стршју" Ha a»hiTB*HOj читноЈ УТдктмдн ta гаЈјтм: m муиичм iijlm« алгжлмЈ 19 пм smt чллн сокоасквг туигта чеге по мии.пам}»' ИП1Ј ии* tn тачкс I лрлмлиикл ui шмиошмс лклжм пемчип mveai^r тс *rp с« у лнли птикпм dtuKffcrfe uia дмплотл cfl (Пеллљом лобром стислцу m***** m