KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 80 (5)
INDtISTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Marta 1931.
PATENTNI SPIS BR. 7767
Mikael Vogel-Jorgensen, inženjer, Kopenhagen, Danska.
Postupak za pečenje cementa sa velikom sadržinom aluminium oksida.
Prijava od 22. maja 1928.	Važi od 1. jula 1930.
Ovaj se pronalazak cdnosi na pečenje, u rotacionim pećima, izvesnih brzo-stvrda-vajučih se cementa, kod kojih je celokupna sadržina kalcium oksida (CaO) i magne-zium oksida (MgO) obično iznad polovine težine cementa, dok se ostatak sastoji u glavnom iz silicium dioksida (SiOJ, aluminium oksida (A1203) i gvožđa oksida (FeaOa). Gvožđani oksid se često javlja u znatnim količinama u sirovini cementa, kao što je bauksit, zgura ili ruda, i iz tog razloga cement sadrži često znatne količine fero oksida.
Do sad je bilo nemoguće peći ove vrste cementa u rotacionim pećima. Glavni razlog za ovo bio je taj, što temperatura na kojoj se sirovina topi leži vrlo blizu temperature sinterovanja, a posledica toga je ta, što je u praksi vrlo teško dostići temperaturu sinterovanja bez opasnosti, da se materijal rastopi. Razlog za ovo leži delom u maloj sadržini kalcium oksida u sirovini, a delom u njegovoj velikoj sadržini gvozdenog oksida (Fe;.03). koji dejstvuje kao tečno sredstvo za vreme zagrevanja. U ra-tacionoj peći običnog tipa za pečenje port-land cementa, pomenute teškoće uslovljene su početnim rastapanjem sirovine, što čini da ova postaje lepljiva i obrazuje velike lopte ili čak prstene na oplati peći.
Da bi se izbegle ove nezgode pokuša-vano je da se ovi cementi peku u vertikalnim pećima, koje rade po principu visokih peći, ali u tom slučaju bilo je potrebno, da se materijal topi, u mesto da se samo sin-
teruje, i trošak proizvodnje bio je sraz-merno veliki za ovaj postupak.
Cilj je ovom pronalasku, da izbegne velike troškove spojene sa radom visokih peći u vertikalnim pećima, gde se sirovina topi i tako isto i gore pomenute nezgode skopčane sa pečenjem sirovine u rotacionim pećima.
Pronalazač je utvrdio, da stvarna teškoća u procesu rotacionih peći za pečenje alu-minoznog cementa leži u vrlo velikoj toploti zračenja na visokoj temperaturi, koja dolazi od ugljene prašine u plamenu ili uljnog plamena, koji se obično upotrebljavaju u rotacionim pećima za pečenje port-land cementa, pri čem ova toplota zračenja može da pregreje materijal i oplatu peći, usled čega nastaje nezgodno rastapanje materijala, koje se ispoljava u obrazovanju lopti i grudvi.
Količina toplote Q (merenja u kalorijama) koja se predaje zračenju od plamena materijalu za pečenje i oplati peći računa se po poznatom obrascu
CD4
Q_= F. z.
(100)4 1 100
1 1 1
-+1+-
Cj 1 c2 ' c
gde su © i T temperature plamena i sirovina, (oplata peći). Kao što se vidi iz ovog obrasca pomenuta količina toplote zračenja proporcionalna je razlici ®l—T‘. Da bi se svela količina sprovedene zrečeće toplote
Din. 5.
a Ume umanjio rizik rasiapanja sirovine mesto da se samo peče, od velike je važnosti, da se temperatura drži što je niže moguće. Ovaj se uslov ispunjuje, po pronalasku ako se za pečenje aluminoznog cementa u rotacionim pećima upotrebi plamen čija temperatura leži stvarno i sigurno ispod iačke topljenja sirovina, t. j. upotrebom plamena, koji ima veće širenje i prema tome manju maksimalnu temperaturu u oblasti sagorevanja nego na primer plamen ugljenog praha ili uljni plamen. Na primer plamen proizveden sagorevanjem kakvog stvarnog gasnog goriva odgovaraće cilju pronalaska. Neki plamenovi gore pomenute vrste, naročito plamenovi dobiveni od gasnog goriva, imaće pak temperaturu koja je skoro suviše niska da bi obezbedila pravilno sagorevanje sirove smeše za pečenje. Da bi se odklonila ova teškoća, druga važna odlika pronalaska leži u predviđanju mera za povećavanje temperature do iz-vesne mere, ako je to potrebno, tako da će rukovaoc imati uvele punu kontrolu nad temperaturom postignutom u plamenu i tako će moći istu menjati odmah prema želji.
Za tu svrhu predviđena su sredstva po pronalasku, za dodavanje gasnom plamenu izvesne količine (što zavisi od okolnosti) podesno predhodno zagrejanog vazduha, ili kakvog podesnog goriva, kao što je ugljeni prah ili ulje uprašeno u vazduhu, ili smeša obe materije, pošto plamen ugljenog praha
ili ulja ima, kao što je poznato, veću temperaturu nego gasni plamen.
Na ovaj način dobija se velika korist, što se temperatura plamena može uvek održavati nisko, tako da rizik od topljenja sirovina bude apsolutno odstranjen, dok se s druge strane temperatura može uvek povećavati, ako treba, za vreme procesa, do takve visine, da se materijal pravilno peče.
Svi plamenovi gasnog goriva, kao što je generator gas, svetleči gas, gas iz visokih peći, Dovvnsonov gas, vodeni gas i prirodni gas, pogodni su za tu svrhu, pošto su ti plamenovi podesni za širenje i ma da mogu dati željenu količinu kalorija i željenu prosečnu temperaturu, ipak neće emitovati onoliko toplote zračenjem sa ma koje svoje tačke, kao šio bi to činio plamen od ugljenog praha.
Patentni zahtev:
Postupak za pečenje cementa sa velikom sadržinom aluminium-oksida u obrtnoj peći, naznačen time, što se peć zagreva gasnim plamenom, čija temperatura leži nešto ispod temperature sinterovanja cementne sirove mase, a da se tom plamenu za povisivanje njegove temperature na potrebnu meru pri-mešaju fino raspo deljena goriva, koja nisu u gasnom stanju, a koja povisuju tempera turu, naročito ugljena prašina ili ugljana prašina, pri tačnom regulisanju prema potrebi.