KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 63 (3)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan I. Aprila 1926
PATENTNI SPIS BR. 3540
JAKOB OCHSNER, KOLAR, ZURICH.
Kola sa bočno prekretnim mostom.
Prijava od 3. novembra 1924.	Važi od 1. aprila 1925..
Traženo pravo prvenstva od 9. novembra 1923. (Švajcarska).
Pronalazak se odnosi na kola sa mostom, koji se prekreće u stranu, koja se korisno dadu upotrebiti za prevlačenje đubreta, ali i za pesak, šljunak i drugu robu za sipanje.
Novina leži u uređenju, koje omogućava da se roba polaže sa strane kolovoza ili ko-loseka. Prema pronalasku, most, koji prima teret, pomera se u stranu, i prekreće se u ustranu pomeranom položaju pri čemu se bočni zid mosta samostalno otvara, tako da roba pada slobodno pored kolovoza. Nova kola omogućavaju brzo samostalno pražnjenje, koje se može izvršiti eventualno i za vreme vožnje, što uštedi radnike.
Đubre koje treba izvesti iz gradova u poslednje vreme sve se više upotrebljava, za poboljšanje peskovitog, močarnog i t. d. zemljišta, da bi se ono pripremilo za kulturu. Pri tome đubre se mora doneti kolima u okna ili rovove sa strane kolovoza ili kolo-seka. Kola, koja služe za skupljanje đubreta po ulicama ili gradovima, ne mogu se upotrebiti korisno za ovu svrhu; ova kola mora da ispune druge uslove i t. d.
Prema ovome pronalasku đubre se skuplja u sudove, koji su pomerijivi na kakvom pod-voznom sredstvu (automobilu, kolskim kolima i t. d.) i ovi sudovi, koji su sagrađeno sa pokretnim čeonim zidom, koji se može za-iđjučavati, da bi se ispraznili stavljaju se tada na prekretni most koia koja obrazuju predmet ovog pronalaska. Novina leži sada u naročitoj vrsti i načinu kako se prekreće most, pomerljiv u stranu preko razmaka točkova, i kako se pri tome samostalno otvaraju pojedini sudovi aa đubre tako da đubre pada
na gomilu daleko u stranu od’ kolovoza, a-da se ne mora izvršiti značajan ručni rad.
Na nacrtima predstavljen je jedan primer izvođenja kola i to:
Sl. 1 pokazuje njihov izgled sa strane.
SI. 2 i 3 su izgledi kola u horizontalnom položaju i u položaju prekretanja kolskog mosta.
SI. 4 pokazuje pojedine delove, uređene za vođenje kolskog mosta.
SI. 5 pokazuje izmenjeni izgled kolskog mosta u izgledu spreda, sa postavljenim sudom u položaju pražnjenja.
SI. 6 isto tako izgled spreda jednog suda.
Nacrtana kola si. 1—4 imaju most 1, koji je poduprt koturima 2 i koji se može po-merati poprečno na pravac vožnje kola. Na svakom čeonom kraju mosta 1 predviđena je greda 3, u koju je most 1 pokretno položen pomoću čepova 10. Svaka greda 3 ima vodeće koture 4. Greda se ovim koturima 4 pomerljivo vodi u nosačima 5 kola 6. Nosači 5 su preseka u obliku | | . Oni pomoću koturova 4 ne nose samo grede 3 i time most 1, već osiguravaju most 1 protiv uzdužnih pomeranja po kolima 6. U cilju smanjenja trenja i t. d. na gredi 3 predviđeni su još i koturi 9, koji idu po nosačima 6. Svaka greda 3 ima na donjem kraju ozubljenje 7. Svako ozubljenje hvata za zupčanik 8. Točkovi 8 su položeni pokretno na osovini 11 utvrđenoj na skeletu kola. Osovina 11 može se okretati rukom pomoću krivaje '2: i pogona, koji nije predstavljen na nacrtu. Kod motornih kola može osovina 11 biti u-ključena sa motorom i kolski most se može
Din. 15
prekretati pomoću motora. Okretanjem osovine 11, prema smislu okretanja osovine 11, kolski most 1 pokretače se na jednu ili drugu stranu. Na svakoj čeonoj strani kolskog mosta čvrsto je za čep 10, a time i aa most 1, pričvršćena ploča 14 predviđena sa zupcima 13. Raspored zubaca 13 izabran je na ploči 14 tako, da zubi 13 hvataju za ozubljenu ploču 15, čim se most 1 prekrene malo iz svoga horizontalnog položaja. Ozubljenje ploče 15 čvrsto su učvršćene na skeletu kola. Da bi se prekrenuo most 1 i da bi time zubi 13 zah vatah za ozubljenje ploče 15, na podu mosta 1 predviđeni su vodeći komadi 16, koji idu po koturima 2, čim se izvrši pomeranje u stranu mosta 1. Ako komadi naiđu na kotur 2, to će se time prekrenuti iz svog horizontalnog položaja toliko, da zub 13 zahvata za ozubljenu ploču 15. Ako se most 1 još više pomeri, to se most 1 brzo prekrene. On se okreće čepom 10 u nosaču 3 (si. 3). Da bi se pri prekretanju pražnjenje moglo izvršiti bez naročitog ručnog rada, bočni zidovi 18 su oslonjeni čepovima 19 na čeone zidove 20 kolskog mosta. Na svakom bočnom zidu predviđene su šine 21, koje ispadaju i koje se pri prekretanju polažu na spoljni kotur 4 nosača 3. Kotur 4 drži bočni zid 18 za vreme dok se most 1 prekreće. Time se bočni zid izdiže sa poda kolskog mosta i dozvoljava pražnjenje kola.
Pražnjenje se vrši sa strane kolovoza i ko-loseka. Pomeranje kolskog mosta u stranu, koje je dosta veliko, omogućava pražnjenje kola znatno izvan kolskog puta.
Opisani oblik izvođenja može se upotre-biti tamo, gde kola, kojima se kupi đubre mogu sama da dođu na mesto pražnjenja. U mnogim slučajevima će ipak biti najkorisniji oblik izvođenja prema si. 5 i 6.
Kod oblika izvođenja prerna si. 5 i 6 skupljajući sudovi 22 za đubre slobodno se postave na skupljajući most 1, koji se tada prekrene na napred opisani način. Sa ovim skupljajućim sudovima, koji su slobodno postavljeni u skupljajućim kolima, đubre se skuplja po varoškim ulicama. Sudovi se tek tada kala su puni dva po dva stavljaju na kolski most 1 naročitih kola za pražnjenje, koja tada skupljajuće sudove 22 nose ka mestu za pražnjenje, često daleko udaljenom.
Svaki sud 2 ima dva čeona zida 23, koji su zglobom vezani za sud pomoću šarki 24 i koji se za vreme skupljanja đubreta pričvrste spravom n zatvaralje koja se rukom može otvarati da se sudovi 22 ne bi praznili. Zatvarač 25 se otvara pomoću kola, tako da pri prekretanju kolskog mosta 1 kotur 4 drži čeone zidove 23, dok se prekrene most 1 zajedno sa sudom 22. Kola
se mogu načiniti kao kola koja idu po šinama poljske železnice. Ali ona se mogu načiniti kao automobil, kao što je to na nacrtu pokazano.
Patentni zahtevi:
1.	Kola sa bočno prekretnim mostom, naznačena time, što je most na obe čeone strane položen sa prekretnim gredama, i ovima se oslanja u vodice skeleta kola, pri čemu se grede zajedno sa mostom pomeraju poprečno na pravac kretanja kola pomoću zubčastog pogona, a blizu krajnjeg položaja bočnog kretača prekreću se oko horizontalne osovine da bi se kolski most ispraznio sa strane kolovoza.
2.	Kola prema zahtevu 1, naznačena time, što su uzdužni zidovi mosta pokretno položeni na čeone zidove mosta pomoću čeonih ploča, i što je na svakoj gredi mosta sa obe strane tako postavljena ispadajuća poluga, koja dopire do ispod te čeone ploče, da se pri prekretanju mosta čeone ploče, postavljene sa prekretne strane, polažu na takve dve ispa-dajuće poluge, i time se okrenu na gore i izdignu sa poda mosta.
3.	Kola prema zahtevu 1, naznačena time, što njen pod nosi na svakome kraju sa po dve grupe, položenim na kružnom podu paralelno uzdužnoj osi mosta upravljenih čepova, ili zupcima simetrično vertikalnoj srednjoj ravni mosta, i njihovi vodeći okviri za grede na svakom kraju ploče, koja ispada u putanju grede i koja je ozubljena po gornjem obodu, tako da kad pri pomeranju grede sa mostom prvi od pomenutih zubaca udari o ploču, pokret guranja mosta pretvara se u okretno kretanje i most se prekreće.
4.	Kola prema zahtevu 1 i 3, naznačena klinastim telima, koja su pričvršćena na donjoj strani patosa mosta, koja leže u ravni potpornih kotura pomenutih pod 2, koja se penju ka podužnim obodima mosta, i koja su tako postavljena, da se most, kad je po-meren, ispadanjem klinastih tela prevede na sledeći podporni kotur u kosom položaju.
5.	Kola prema zahtevima 1—4, naznačena time, što je kolski most (1) okretno položen u gredu (3) predviđenu sa ozubljenjima (7), koja se greda (3) uvodi u nosač (5). |_] preseka pomoću koturova (4) pri čemu po jedan od koturova služi za otvaranje bočnih zidova mosta pri njegovom prekretanju.
6.	Kola prema zahtevu 1, naznačena time, što je kolski most (1) udešen za primanje skupljajućih sudova, pri čemu su skupljajući sudovi predviđeni sa zatvarajućim zidovima, koji se samostalno otvaraju pri prekretanju mosta.
9 48
">~1i 4 S

/