KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 75 (2)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 15. Juna 1929.
PATENTNI SPIS BR. 6036
Dr. Nikodem Caro, Berlin i Dr. Albert R. Frank, Berlin-Halensee.
Posiupak za dobijanje cianovodonične kiseline.
Prijava od 13. decembra 1927.	Važi od 1. septembra 1928.
Traženo pravo prvenstva od 17. decembra 1926. (Nemačka).
Poznat je niz predloga, na osnovu kojih se iz takozvanih smeša za dobijanje ciani-vodonične kiseline na pr. amonično-ugljo-monoksidne smeše, dejstvom kontakta, koji razlažu vodu, kao na pr. metali (platina) a naročito metalni oksidi na pr. gvožđa, aluminiuma, cera, tora i njegovih smeša do-bija cianovodonična kiselina.
Pri pokušaju industrijskog izvođenja ovih postupaka, pokazale su se mnoge nezgode naime prvenstveno razlaganje amonijaka ili obrazovanje cianovodonične kiseline, ili pak nezgode, koje su bazirale na štetnoj reakciji ugljen-monoksida po jednačini 2 CO = C	COo. Naročito na visokim tem-
peraturama, koje su povoljnije za brzinu obrazovanja i ravnotežu obrazovanja endo-termne cianovodonične kiseline. Ove su se nezgode naročito štetne pokazale.
Nasuprot tome, sad je konstatovano, da se amoniačno-ugljomonoksidne smeše mogu sa neprekidno istim iskorišćenjem i bez razlaganja ili gubitka u vezanom azotu, prevesti u cianovodoničnu kiselinu, ako se te smeše vode pri 700—800°C preko oksida zemno-alkalija i magneziuma ili na toploti tih oksida, koji daju ista jedinjenja kao hidrokside ili karbonate. Ako se upotrebi smeša iz amoniaka i ugljen-monoksida u razmeri kao 2:8 i oba na pomenutoj temperaturi vodi preko kalcium oksida, onda se lako dobija do oko 33,5% reakcije a-moniaka u cianovodoničnu kiselinu, pri samo jednom prevođenju. Ovom se prilikom
može primeniti atmosferski ili povećani pritisak.
U daljem toku reakcije oksidi zemno-alkalija i magneziuma preobraćaju se u ci-anamide istih. Utvrđeno je, da se ovi tako isto mogu potrebiti kao čvrsta faza heterogenih kontra reakcija, tako da po delimi-čnom ili potpunom preobračanju ovih upo-trebljenih katalizatora u cianamide, reakcija teče dalje bez prekida. U mesto oksida, karbonata i t. d. mogu se upotrebifi direktno i cianamidi ili oksidi sa cianamidima karbonati ili tome slično pomenutih zemno-alkalija ili magneziuma.
Najzad je utvrđeno još i to, da nismo u-pućeni samo na čiste amoniačno-ugljo-mo-noksidne smeše, već da se mogu upotrebiti i tehničke smeše, koje sadrže još i druge gasove kao na pr. vodonik ili azot i t. d. u cilju dobijanja cianovodonične kiseline preko navedenih jedinjenja.
Pošto se u navedenoj temperaturskoj o-blasti razlaganje amoniaka ugljen-monoksida kao i obrazovanje cianovodonične kiseline katalizira malim količinama izvesnih metala odnosno metalnih jedinjenja, to valja voditi računa, da ih nema u smeši, sirovini i aparaturi. Njihovo se dejstvo može otkloniti odgovarajućim sredstvima na pr. meterija, koje truju razlagajuće katalizatore, na pr. sumpornim jedinjenjima u gasnom ili čvrstom stanju kao i vodom u vidu pare ili u prirodnoj vlazi. U izlaznom gasu po pronalasku postala cianovodonična ki-
Din. 5.
selina može se poznatim postupcima ili kao takva ili hemiski vezana u prostom ili složenom obliku izolovati.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za dobijanje cianovodonične kiseline, naznačen time, što se smeše za dobijanje te kiseline, na pr. smeša iz amoniaka i ugljen-monoksida na atmosferskom ili povećanom pritisku vodi preko oksida ili jedinjenja zemna alkalija i magneziuma, koja obrazuju oksid, a na temperaturi crvenog usijanja.
2.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time što se amoniačna-ugljo-monoksidna smeša vodi preko reakcionih proizvoda zemno-alkalija i magneziuma.
3.	Postupak po zahtevu 1 i 2, naznačen time, što se amoniačno ugljen monoksidna smeša vodi preko cianamida zemno-alkalija i magneziuma čista ili u smeši.
4.	Postupak po zahtevu 1—3, naznačen time, što se mesto čiste amoniačno ugljo-monoksidne smeše upotrebljuju i tehničke smeše koje sadrže još i druge gasove kao vodonik azot i t. d.
5.	Postupak po zahtevu 1—4, naznačen time, što se radi u odsustvu metala ili metalnih jedinjenja koja razlažu reagense ili reakcione proizvode, odnosno ovo se dejstvo sputava dodavanjem materija koje truju u gasnoj ili čvrstoj fazi, kao na primer sumporna jedinjenja ili vodom.