2 s
‘r^oralcova 6/IT.
Poštarina pl; L_.J	'J ^ --— *•-
viou. vi. Broi 27.
U Zagrebu, 13. Jula 1934.
Pojedini broj stoji 1.50 dinara
li julija sestanek vseh bivših tolminskih učiteljišnikov v Ljubljani
in §¥
V nedeljo 15 julija veliki emigrantski tabor v Grosuplju
GIASIIO SAVEZA JUGOSLOVENSKIH EMIGRANATA IZ JULIJSKE KRAJINE

HITLER PADA,
A MUSSOLINI...?
Ono šlo se 30 juna dogodilo u Njemačkoj strašno je po svojoj lervavosti, a nedo-gledno po posljedicama, koje te sigurno imati. To je početak zapadanja hitlerizma i Hitlera. Krvavim ugušenjem urotničke akcije Hitler je započeo krvavo ugušivanje onog pokreta, kojem je on na čelu. Tek godinu i pol je Hitlerov režim vladao u Njemačkoj, a danas se može s pravom govoriti o njegovoj skorašnjoj likvidaciji. U tom je pokretu došlo do sudbonosnih sukoba, koji su sasvim naravni i sasvim razumljivi. Hitler se je uspeo na vlast na ledjima četrnaest milijuna Nijemaca, kojima je obetavno velike socijalne reforme, kojima je obetavno ostvarenje jednog programa blizog komunizmu. Ali Hitler se nije oslanjao samo na te gladne, proletarizovane mase i nezadovoljni srednji stalež, nego je, da bi što prije došao do vlasti, sklopio kompromis s velikim kapitalom, s njemačkim veleposjednicima, junkerima i vojskom. Oslonio se na dva sasvim suprotna elementa. Dok je ispočetka moglo da se ide ovim putem, kako je vrijeme odmicalo stanje je postajalo sve nesnošljivije. S desne su pritisli Hitlera i tražili da bude sasvim njihov i da vrši ono što oni žele, a s lijeve su mase postale nestrpljive i počele su da traže izvršenje obetanja. U jednom momentu velike napetosti, kad se na lijevo počelo opažati tragove bune, a kad su s desna takodjer počeli da se dižu glasovi, koji nisu bili normalni, Hitler je uzeo policiju i vojsku i udružen s tim faktorima udario po onima s lijeva, koji su mu do jučer bili najvjerniji. Ubio je oko 200 vodja svojeg pokreta, najbliže svoje suradnike. Ali time je ubio i — sebe. Hitlerov režim nije dugog vijeka. Na lijevo raste nezadovoljstvo strahovitom brzinom. Mase idu u komunizam. Na desno su se baš tim povodom protuhitlerovske struje ojačale, vojska zauzimlje pozicije, u Njemačkoj nije Hitler više gospodar, nego samo figura, a doskora ne te biti niti to. General Blomberg mnogo je ■ iše nego otu Njemački je fašizam bio, dakle, kratkoga vijeka.
Tim povodom pitamo se: da li je moguće da se nešto slična dogodi i u Italiji? Zar je talijanski fašizam vječan? Nema li i u Italiji povoda za rušenje fašizma?
Te pomisli javljaju se u svakome kad čita o dogodjajima u Njemačkoj. Ima nešto što veže fašizme. Sudbina jednog fašizma često je u uskoj vezi sa sudbinom onog drugog. Eto, na primjer, baš talijanski i njemački fašizam: da nije bilo Mussolinijevog fašizma ni Hitlerov ne bi bio uspio onako kao što je uspio. Kad je Hitler došao na vlast Mussolinijeva je štampa to slavila kao pobjedu Mussolinijevih ideja. To je bilo u-čvrščenje fašističke ideje u svijetu. One ideje, koja je nikla u Rimu... Sad, kad se njemački fašizam ruši, — ruši se i ta rimska politička ideja. Doduše na jednom svom krilu, ali proces rušenja je započeo i ono drugo krilo može da se inficira ili bar da oslabi. Od Hitlerovog uspona Mussolinijev je fašizam živio godinu dana u nekom zanosu. razumljivo je, da je sad, povodom onoga što je dogadja u Njemačkoj, u Italiji jaka depresija. U fašističkoj kuči leži mrtvac, koji širi stravu. Na mase talijanskog naroda i na fašističke slojeve, koji su hranjeni frazama djelovat če ono što se dogadja u Njemačkoj. Mase če opaziti, da fašizam nije ipak tako neoboriva stvar kao što se misli. Njemačka je strašan, ali. zamaman primjer za sve one, koji žele da se otresu jednog nasilja. Mussolini sam mora da je zabrinut. On je zaprepašten, jer je za njega njemačka tragedija veliki moralni udarac, a i sa čisto vanjskopolitičkog stajališta je to za njega udarac. Pa tek nedavno je u Veneciji konferirao s Hitlerom i stvarali su velike planove, koji sada propadaju. Naročito mora biti teško Mussoliniju kad čuje da mu predbacuju da je on napulio Hitlera da onako krvavo nastupi protiv ROhma i ostalih. Možda je baš Mussolini, da bi sakrio svoj trag, naredio svom berlinskom ambasadoru, da nekoliko dana prije pokolja priredi svečano primanje u čast Rohma ...
Slom njemačkog fašizma — jednom riječju — znači težak udarac i za talijanski fašizam. Da li če se talijanski fašizam na sličan način početi rušili? Talijanski fašizam imao je malo drugačije uslove postanka, ima nešto drugačije uslove života i pod nešto drugačijim če možda uslovima propasti. Ali ne mnogo drugačijim. 1 u Italiji mora stvar puknuti na pitanju socijalnom i ekonomskom. Taj sukob ne če možda doči unutar samoga režima. I u Mussolinijevoj stranci postoje dva krila, jedno reakcionarno, koje vodi Starace, a drugo tobože soci-jalno-sindikalističko, lijevo krilo, koje vodi Rossoni, ali niti Rossoni ne če riskirali glavu i dobre jasle. Privredna kriza je u Italiji strahovita, finansijska situacija vrlo loša, io je čak i Mussolini priznao u svom govo-ru u parlamentu. Njegov če režim, pa i Rossonijeva struja, u kritičnom momentu spašavati ono stanje koje postoji, spaša-
ŠTEVILNE ARETACIJE V NABREŽINI
Trst, julija 1934 (Agis) — Zadnje dni junija so aretirali V Nabrežini in tudi pridržali v zaporu več mladeničev, med njimi tudi Pertota Milana, Perto-ta Albina, Doria Antona, Burgerja Jo-
sipa, Jordana Martiniša ter še več drugih. Aretirali niso vseh naenkrat, ampak enega za drugim. Osumljeni so protifašističnega rovarenja in bodo najbrže predani posebnemu tribunalu.
Fašisti hudo pretopli d^/a Slovenca
Napad na Goloba in Grošelja na cesti Bazovica—Trst
Trst, 6. julija 1934. (Agis). — Na poti Bazovica—Trst so našli dva osne-sveščena in okrvavljena človeka, ki so ju takoj odpravili v tržaško bolnica. Oba sta Slovenca, eden Golob je po poklicu zidar, drugi Grošelj pa tovarniški delavec. Po njunih izjavah sta se mudila v Sežani, kjer so imeli pri nekem prijatelju domačo zabavo. Proti mraku sta se peljala z nekim tovarišem na ‘ vozu do Bazovice, od koder sta jo mahnila peš v Trst. V Bazovici sta šla še prej nekaj
časa v gostilno, kjer sta srečala gručo tržaških fašistov, od katerih sta tudi enega poznala. Bil je fanatičen nasprotnik Slovencev in jim je večkrat delal neprilike. Ko sta prehodila že precej poti, so planile iz gozda temne postave, ju pobile na tla in odvedle v gozd, kjer so jih potem našli mimoidoči kmetje. Golom in Grošelj sta precej poškodovana in bosta morala ostati nekaj časa v bolnici.
ATENTAT NA SEFA STANICE U RIHEKBERGU
Cavalieri je šef »OVRE«
Mussolini je aozvolio, da se djeca u južnom Tirolu smiju četiri sata tjedno u privatnim tečajevima učili njemački jezik. Za ta sumnjiva četiri sata Dollfuss se je odrekao Južnog Tirola ...
»Istra« je javila, da je počinjen atentat na šefa stanice u Rihembergu. O tom slučaju piše i antifašistički list »Giustizia e Libertà« pa kaže, da je atentat imao politički značaj. Upravnik željezničke stanice, Cavalieri, bio je aktivni član i jedan od vodja tajne fašističke policije Ovra, pa je kao takav terorisao domaće stanovništvo, koje nije talijansko i čak denuncirao činovni-
ke Talijane, koji su sa tamošnjim stanovništvom humano postupali. Cavalieri je teško ranjen metcima iz revolvera koji su ispaljeni kroz prozor njegove kancelarije, dok je on stajao za pisaćim stolom. Ranjenik je prevezen u bolnicu i njegovo je stanje teško. I pored toga što je mnogo lica pohapšeno atentator se još nije mogao pronaći.
V TRSTU ARETIRANIH OSEM SLOVENSKIH DELAVCEV
Pri njih so našli * tifašistične letake
Trst, 6. julija 1934 (Agis). — Dne 5. julija so v Trstu aretirali okrog 16 delavcev, med katerimi je bilo osem Slovencev. Pri njih so baje našli antifašistične letake v italijanskem in slovenskem jeziku, ki so pozivali na nasilen upor protiv fašističnemu režimu.
Proti njim je zbrala policija zelo hude obtožbe in bodo najbrže občutno kaznovani. Skupino je ovadil neki njihov bivši tovariš, ki so ga radi nepoštenosti izključili iz svojih vrst. Da se nad njimi maščuje, se je poslužit denucijacije. Večina aretirancev je brezposelni1«.
DJECA IZ DALMACIJE idu i ove godine na ljetovanje u talijanske fašističke kolonije
Trst, jula 1934. Kao i dosadanjih godina i ove godine fašistička vlada sakuplja po inostranstvu djecu Talijana i renegata, pa ih šalje u ljetne kolonije za balile, gdje se par mjeseci odgajaju u fašističkom vojničkom duhu i u mržnji prama državama u kojima živu. Kako javlja »Giornale d’Italia« cd 5 o. mj. iz jugoslovanske Dalmacije dignuto je ove godine 250 djece za te kolonije. Dne 4 jula prošlo je 250 djece kroz Zadar, iz Splita, Šibenika, Dubrovnika, Trogira, Korčule, Hvara, itd. Tu djecu »Giornale d’Italia« nazivlje otvoreno »balila« i »piccole Italiane«, ma da je poznato, da javno te organizacije u Jugoslaviji ne postoje, pa to znači, da se podržavaju tajno. U Zadru su balile i »piccole Italiane« iz »neoslobodjene Dalmacije« posjetili fašističke organizacije. Na odlasku iz Zadra fašistički sekretar je prošao mimo razvrstanih četa malih dalmatinaca i pritom je navodno priredjena živa manifestacija za Ducea. Mali Dalmatinci poslani su u ko-
loniju u Barđonecchiji, a Dalmatinke u koloniju Fiera di Primiero. Djeca su praćena od učitelja talijanskih škola u Dalmaciji pod Jugoslavijom. Odijelio se se od ostalih jedan broj »avangarđista« to znači odraslijih dalmatinskih dječaka, koji su upućeni u Rim, gdje će biti podučavani u jednom tečaju za vodje centurija.
Tako javlja »Giornale d’Italia«. Sve je to i suviše značajno i jasno, da bi trebalo išta nadodavati. Kod svega toga mi se, sjećamo samo na stanje naše omladine u Julijskoj Krajini. Ne da se uopće zamisliti, da bi talijanska vlada dozvolila da grupe naše slavenske djece iz Julijske Krajine idu na ljetovanje u Jugoslaviju, a kamo li da idu u Jugoslaviju na vojne vježbe i u tečajeve za neke »capi-centuria«, da se odgajaju za borbu protiv Italije. Jer stvarno ta dalmatinska djeca u Italiji će se odgajati samo za borbu, eventualno i rat, protiv Jugoslavije u kojoj žiyu
Počastitev renegata Cerkvenika
Veliko slavnost si Je zopet zamislil režim na našem Krasu. V nedeljo 8 t. ni. so se zbrali v Dutovljah topničarji, da prisostvujejo ustanovitvi sekcije rezervnih topničarjev, ki si Je nadela ime po znanem JožeJu Cefkveniku. kateri Je bil 1928 od neznane
vat če liru, s pa šav at 6e veliki kapital, spašavat če veliku industriju, jer time spašavaju izvore svoje brutalne snage nad masama. Pritisnut če se mase, koje su več strašno pritisnute, i jednoga če dana doči do revolta. Taj dan nije daleko. To je put Mussolinijevog sloma. Razumije se, da če Hitlerov slom moralno djelovati na ubrzanje procesa u Italiji.
Da bi pak u odlučnom momentu moglo doči i do sukoba u samom Mussolinijevem krugu, da bi pritom moglo doči do pokušaja kakvi su se dogodili sada u Njemačkoj — to je moguče. Mogli bi tada iskrsnuti svi
roke ubit kot eden prvih kraških renegatov, ki Je pristopil k fašistom. Prišel Jo tudi zloglasni tržaški prefekt Tiengo In sploh vsi fašistični tlačitelji našega ljudstva iz Trsta. Res poseben okus imajo Lahi, da svoja društva ovekovečufeio s takimi imeni!
oni sukobi, koji su se posljednjih godina javljali izmedju Mussolinija i Balba, Tura-tija, Farinaccija itd. To bi samo olakšalo revoluciju, koju če dignuti ugnjetavane mase.
U lim je masama raspoloženje več danas vrlo napeto. Mi u našem listu registriramo tek manji broj incidenata i demonstracija nezadovoljnih, koje govore o revolucionarnom raspoloženju u Italiji. Svakog dana se u Italiji takovi incidenti dogadjaju. I ne treba to organizovati. To iz naroda samog izbija protest, koji če iednon dana izbiti kao erupcija u revoluciju
Občinski uradnik odpuščen radi slovenske govorice
Gorica, julija 1934 (Agis). — Tukajšnja mestna občina ima iped svojim uradničkim osobjem tudi nekaj belih vran — namreč takih, ki umejo slovenski jezik. Zgodilo se je, da je prišla na mestni urad neka kmečka ženica, ki se je obrnila do službujočega uradnika radi informacij. Ker ni znala ženica niti besedice italijanščine, je bil uradnik prisiljen govoriti z njo v uradu slovensko. S tem se je hudo pregrešil, kajti čez en mesec, t. j. 1. julija je dobil odlok, da je odpuščen radi »nezanesljivosti«.
ITALIJA KRŠI MEDJUNARODNE KONVENCIJE.
Za jugoslavenske državljane nema više posla u Italiji.
Sušak, jula 1934. — Ovih su dana talijanske vlasti uvele na granici jedan novi postupak. Karabinjeri naime na mostu i kod granice kod Zameta pitaju svakoga onoga koji prelazi granicu (na talijansku stranu) pošto dolazi preko. Ako netko kaže da ide na posao smjesta mu ponište putnicu. To znači ni jedan jugoslovenski državljanin koji stanuje u Jugoslaviji ne može više biti uposlen na talijanskom teritoriju. Mislimo, da to nije u duhu Nettunskih i drugih konvencija, što čekaju jugoslo-venske vlasti, da ne poduzmu slične korake. Zar možda imademo mi manje prava na to nego oni. Možda bi bilo dobro, da naše vlasti uzmu istu metodu, pa bi se na taj način riješile raznih tipova, koji jedu mnogima našima kruh.
Na goričkom sudu dogodilo se čudo
OSUDJEN JE ONAJ, KO JE TUŽIO DRUGOGA DA JE IZ JUGOSLAVIJE PRO-KRIUMČARIO RAKIJU I PUŠKU
Gorica, jula 1934. — Pred ovdašnjim sudom osudjen je na 2 godine i pol zatvora neki Luigi Secoli, star 51 godinu, koji stanuje u Kobaridu, zato jer je oklevetao putem tužbe podnesene kr. prokuratoru Simona Hrasta, da je navodno prokriumčario iz Jugoslavije nešto rakije i — pušku. Ta osuda doista začudjuje. U ovakvim slučajevima fašistički sudovi obično prihvaćaju klevetu i postupaju najstrože i bez mnogo dokaza protiv onoga, ko je oklevetan.
PROCESI PROTIV ANTIFAŠISTA U ITALIJI
Trst, jula 1934. — Pred izvanrednim tribunalom za zaštitu države provedena je rasprava protiv 16 antifašista iz Bologne i okolice, optuženih, da su organizirali tajna antifašistička društva i provodili antifašističku propagandu. Glavni optuženi Mazza osudjen je na 10 godina, a ostala 15-storica na kaznu zatvora od 2 do 6 godina.
FAŠISTIČKOG DOMA NA PROSEKU.
Posljednji broj antifašističkog lista »Giustiza e Libertà« piše:
U Proseku, nedaleko od Trsta, ovih dana je podmetnuta vatra u zgradu tamošnjeg fašističkog doma. Požarnici su na vrijeme uspjeli da ugase požar, ali je materijalna šteta dosta velika. Policija je u vezi sa ovim požarom po-hapsila neka lica koja su nepoćudna tamošnjim fašistima
DA LI ĆE FAŠIZAM DOSKORA PASTI?
Napisao: GUGLIELMO FERRERÒ
Italija je od 1915 do danas izgubila tri] Zemaljski školski ured u Trientu (»R četvrtine svoga bogatstva. To je konstato- f Proveđitorato^ agli Studi dl Trento«) vano u jednoj službenoj izjavi Uefa vlade I le n^dlezan za provinciju Bozen pred parlamentom To je propast za moju I	i®iao je pod brojem 5711 B, 20
nesretnu domovinu. Ali ova ruina još nije I slijedeće:	'
najvefa nesreća koja je nju zadesila. Eleo-1 . . »Odredbe o privatnim školama i te-nomslca propast pogoršana je nemogućnošću | cajevlma za poduku njemačkog jezika da se nadje lijek toj situaciji.	učenika pučkih škola u provinciji Bo-
To je tačka na koju bi zemlje koje sel zen«.	,,
dive fašizmu trebale da obrate svoju pažnju. I	»Kraljevski zemaljski upravitelj sko-
Jer ta tragična nemogućnost je djelo da-1	u Tnentu
našnjeg režima, koji je nametnut Italiji 1922 I nakon uvida u tekst zakona i pravne godine.	j odredbe o poduči u pučkim školama,
Tehst naredbe o privatnoj podaci
njemačkog jezika u Južnom Tirola
Jedna vlada, koja je poslije jedanaest godina apsolutne i nekontrolirane vlasti primorana da prizna da su iščezle tri četvrtine narodnog bogatstva, priznala je svoj totalni i konačni neuspjeh. Nema više šta da se očekuje od nje; trebalo bi da ona bude zamijenjena jednom vladom koja je sposobna da uspostavi nacionalno bogatstvo. Ljudi koji bi se mogli prihvatiti toga herojskog
produžnim školama i nadoknadnim školama, koje su kraljevskim dekretom od 5 februara 1928 broj 577 odobrene;
nakon uvida u općeniti reglement o pučkim školama, koji je odobren kraljevskim, dekretom od 26 aprila 1928 br. 1927;
nakon ustanovljenja potrebe da se pomoću objašnjujućih i upotpunjujućih odredaba objasne odredbe važećeg
posla postoje u Italiji. Ali mogućnost da 11 I caredaba objasne odredbe važećeg za-ljudi budu pozvani da zamijene sadašnju I kana. i reglementa o privatnoj školi u vladu normalnim putem, ne revolucionarnim. I pučkim školama obzirom na naročite onako kako se to čini u civilizovanim zem-1 potrebe poglavito stanovnika područja ljama, postoji samo u teoriji. Eto zašto s<? I provincije Bozen, koji govore njema-Italija danas nalazi ti najstrašnijem mo- I čkim jezikom, da bi se time mogla da-meniu svoje historije.	vati privatna poduka toga jezika u okvi-
U teoriji, ponavljam to, ta mogućnost još I ru općih smjernica, prema kojima se postoji. Kralj ima pravnu i političku vlast | ravna red za javne pučke škole i u pot-da, kada hoće, promijeni vladu. Dešava mi se često da se začude moji prijatelji U ino-stranstvu, kada ini kažem da je fašizam samo vraćanje apsolutnoj monarhiji od 1815.
Niko ne zna da je jedan zakon, koji je donijet 1927, oslobodio kralja obaveze da potpisuje dekret o ostavci vlade, dajući mu ujedno ovlašćenje da taj dekret potpiše šef nove vlade, to jest ministar koji će zamijeniti šefa vlade u ostavci. Kralj Italije može sada kad god hoće smjeniti šefa vlade, a da ga prethodno i ne obavijesti o tome: on ima samo da pozove njegovog nasljednika i da mu naloži da potpiše dekret kojim, se smanjuje njegov prethodnik. To je u svojoj potpunosti apsolutna vlast od 1815.
Pravnoj vlasti dodaje se politička vlast, bez koje bi kraljevski autoritet bio samo nominalan. Neosporno kralj komanduje vojskom. Trebalo bi ne znati šta je to jedna stara apsolutna ili polu-apsolutna monarhija, pa pretpostaviti da bi vojska odbila da maršira onoga dana kada bi trebalo da po mogne jednu operaciju te vrste, a koja je sasvim legalna.
Teškoća je uostalom u situaciji koja je stvorena za jedanaest godina autoritativne vlade. Poslije jedanaest godina ove vlade,_ nema više u Italiji ni političkih partija, ni parlamentarnog ljudstva, ni štampe. Biro . kracija, izopačena duhom partije i neodgo-vornošću, izgubila je sve vrline koje su je bile učinile solidnim osloncem jedinstvenosti: naročito integritet i odanost. Omladina nije, kao što se to misli, zadojena fa šistitkim duhom, već tone u jedno strašno neznanje i potpunu ravnodušnost prema velikim javnim interesima. Izuzev zanata ili ma kakve profesije koja je potrebna da se zaradjuje malo novca, ona se bavi samo sportom.
Javni duh je potpuno atrofiran. Sita svega, očajna, zemlja misli samo na to da živi iz dana u dan i ne vjeruje više ni u
punoj suglasnosti sa ciljem, koji vodi djelovanje organa odredjenih za nacionalni odgoji;
odred ju je:
Član 1. Na području provincije Bozen mogu se ustanoviti privatne škole ili tečajevi za učenje njemačkog jezika za djecu, koja su školski obveznici i posjećuju zakonom dozvoljene privatne pučke škole pod uvjetom da dotični satovi i nastavni planovi ne smetaju redovno i potrebno funkcioniranje spomenutih pučkih škola.
član 2. Održavajući odredbe slijedećih članova mogu škole i tečajevi po članu 1 biti ustanovljene od talijanskih državljana, koje će biti dozvoljene u smislu izjednačujućeg teksta zakona i pravnih odredaba o poduči u pučkim školama, produžnim školama i nadopun-benim školama, koje su odobrene kraljevskim dekretom od 5 februara 1928 br. 577 i koji imadu sve preduvjete da mogu biti izabrani za upravu javne pučke škole i koje su istodobno u posjedu potrebnog naslova koji dokazuju zakonsku i moralnu sposobnost. Svjedočba zrelosti koje klasične ili tehničke srednje škole vrijedi kao naslov za osposob-, ljenje.
Uz iste uslove dobivaju isto pravo i talijanska društva koja su u smislu državnih zakona dobila zakonsko priznanje.
član 3. Poduka u privatnim školama i tečajevima po članu 1 ne može tjedno trajati više od 4 sata.
U smislu slijedećeg člana 5 nadležnim školskim vlastima naukovni i satni red za dobivanje dozvole spomenutih škola i tečajeva moraju biti izradjeni do u pojedinosti i moraju sadržavati navod učbenika i drugih pisanih (tiskanih, na mašini pisanih ili rukom pisa-
Ako li je molba za otvorenje škole ili tečaja podnesena od koje korporacije ili od propisano konstituisanog društva, mora biti potpisana od pretsjednika te korporacije ili društva i priloženi dokumenti imadu se ticati samo nastavnika, koji su angažovani za školu ili tečaj. Molbi se ima priložiti ili original ili ovjerovljeni prepis dokumenta iz koga će se vidjeti uredno konstituisanje korporacije ili društva.
Član 7. Nadzor nad privatnim školama ili tečajevima u smislu predjašnjih članova prileži prema postojećim zakonima kr. školskom inspektoru dotičnoga sreza, u kojem su imenovane škole ili tečajevi uspostavljeni, izričito naročitim inspekcijama, koje će kr. zemaljski školski upravitelj svojevoljno (sam od sebe) naći shodnim da odredi.
Kr. sreski školski nadzornik može napred imenovane privatne škole i tečajeve svakodobno inspicirati, da bi mogao ustanoviti njihovo djelovanje, te može u njima djeluj učim nastavnicima podjeljivati instrukcije, savjete i naloge, koje će naći potrebnim, kod čega može ako nadje za valjano, ustanoviti protokole o posjetima ili informacione izvještaje, isto takove kako je to propisano za javne škole, s obvezom da in-spicirani nastavnici i imaoci dozvole za podignuće te škole ili tečaja supotpišu te spise, kod čega supotpisnici mogu staviti eventualne primjetbe.
član 8. Kr. sreski školski nadzornik može u hitnim slučajevima i u očekivanju mjera koje su u djelokrugu kr. zemaljskog školskog ureda, kojemu od' mah ima da izvjesti, odrediti pređbjezno zatvaranje škole ili tečaja u slučajevima kad se ne bi obdržavali gore spomenuti uslovi za otvaranje i uopće ako bi djelovanje škole ili tečaja pokazalo se kao suprotno interesima javne škole ili bi bilo nespojivo sa uredjenjem države i sa općini političkim smjernicama vlade.
član 9. Kraljevski školski inspektor može nakon saslušanja nastavnika javne škole, koja biva posjećena na temelju školskog zakona od učenika koji su zapisani u gorespomenutim školama ili tečajevima da zabrani tim učenicima daljnji posjet tih privatnih škola ili tečajeva, ako spomenuti učenici zbog radnog preopterećen ja uslijed posjeta spomenutih privatnih škola ili tečajeva ne bi mogli zadovoljavati u svladavanju naučnog materijala.
član 10. Protiv odredaba u smislu predidućih članaka 5, 8 i 9 izdanih od nadležnog kr. školskog inspektora mogu se interesenti žaliti unutar 30 dana od dana saopćenja napadnute odredbe na kr. zemaljskog školskog upravitelja.
član 11. Protiv onih, koji će se ogriješiti proti napred spomenutih odredaba u pogledu otvaranja i djelovanja gorespomenutih škola ili tečajeva mogu biti predložene neovisno od mjera spomenutih u artiklima 8 i 9 i svih odredaba važećih sigurnosnih zakona, koji bi mogli u tom pitanju doći u upotrebu takodjer i predvidjene kazne u artiklu 348 i 650 kaznenog zakona.
Trient, 20 maja 1934 A XII.
Potpis: Kraljevski zemaljski školski upravitelj Molina.
FAŠISTI DOVOLILI POUČEVANJE
NEMŠKEGA JEZIKA V JUŽNEM TIROLU
ali »ni vse zlato kar se sveti«
Ljubljana, julija 1934. (Agis) — Naš list je že poročal, da je italijanska vlada, na podlagi razgovorov z Dollfus-som sklenila opustiti ostro stališče v vprašanj o poučevanja nemškega jezika za nemško manjšino v Južnem Tirolu, šolska uprava v Trientu (Trento), pod katero spada ves Južni Tirol v pogledu šolstva, je izdala dovoljenje za ustanovitev nemških zasebni šol in zasebnih tečajev, katere naj posečajo Ijudskošol-skl otroci. V teh šolah in tečajih se lahko podučuje nemščino le štiri ure na teden. Poučevati pa morajo le učitelji, ki so italijanski državljani. To dovoljenje za utvoritev nemških šol in tečajev pa velja samo za bozensko provinco, nikakor pa ne za trentinsko, v kateri žive tudi Nemci in ki ne bodo seveda deležnih teh fašističnih »dobrot«. Pristojne oblasti lahko tudi pošljejo kontrolnega organa k pouku v nemški šoli, ki ima možnost, da po svoji volji ali radi kakih malenkosti kar kratkomalo ukine ta revni pouk nemščine. Odločilno pa je to, da šolski inspektor, čeprav je dovolil otvoritev tečajev, lahko ob vsakem času te tudi ukine, če je mnenja, da »je poučevanje v tečajih v nasprotju z interesi ljudske šole ali pa z državnimi ustanovami ter da ni skladno s smernicami vlade«. Ta ukrep pa gre še dalje in zahteva, da se tečaj ukine, »če učenci ne zmorejo snovi ljudske šole radi poseča-nja teh privatnih tečajev«. Iz teh strogih predpisov lahko sklepamo, da bo pouk nemškega jezika v južnem Tirolu prava muka. Iz prvih časopisnih novic, ki so jih prinašali italijanski časopisi ; e zgledalo vse drugače. Sedaj pa ko poznamo natančo to celotno »dovoljenje« smo lahko spoznali, da fašisti niso prav za prav ničesar dovolili. Vsaka najmanjša sumnja, vsak najmanjši pregrešek in pogrešek jim bo služil za povod, da bodo te privatne šole in tečaje kratko malo brez usmiljenja zaprli. »Ni vse zlato, kar se sveti«...
šta. Francuzi se po nekad čude neprijatelj-1 nih) pomoćnih učila, koja će biti upo-sivu protiv njih, talijanski narod je ljut više I trebljerm kod obuke u gorespomenutim ili manìe na cio svijet. Svjetski rat je bio I školama i tečajevima i koja će bilo ma
ili manje na cio svijet. Svjetski rat je jedna od najvećih katastrofa u njegovoj historiji: on je izgubio skoro sve bogatstvo koje je bio nagomilao i ono malo slobode koju je bio osvojio u devetnaestom vijeku: treba li se čuditi ako tolike nesreće remete vedrinu njegovog rasudjivanja?
Inteligentnih i pametnih ljudi, koji su ozbiljno odani svojoj zemlji, ima još u Ita-
kako biti upotrebljavana kao naučno pomagalo.
član 4. Za škole i tečajeve prema predjašnjim članovima mogu gr ad j ani ili korporacije koje ih osnivaju anga-žovati i druge učitelje, koji imadu isti naslov i moraju ispunjavati uvjete koje traži član 2. Oni u svakom slučaju mo-
liji. Ali oni su raspršeni. Jedan dio živi u raju dokazati puno poznavanje talijan-inostranstvu. Kako bi kralj mogao da ih I skog jezika.
skupi, da ih udruži i da im preda vlast na ! član 5. Da bi dobili dozvolu za usta-naćin koji je do sadašnjeg režima pralcti-1 novljenje škola ili tečajeva U smislu ciran? Na koju bi snagu mogli računati MI predjašnjih članova moraju interesenti ljudi za rješenje tolikih nerješivih problema? \ nadležnom kr. inspektoru škola najma-Pomišlja li se šta bi značilo za te midi-1 nje dva mjeseca prije početka poduke gentne, ozbiljne i odane ljude, koji žele da I podnijeti molbu na taksiranom papiru služe državi a ne da iskorišćuju vlast, — i tu navesti odredjene prostorije za poda preuzmu upravu jedne zemljo koja, sa I duku i priložiti slijedeće dokumente
tri četvrtine smanjenim bogatstvom, treba da podmiruje više nego udvostručene javne ras hode.
Državni budžet i njegov deficit dovoljni su da izazovu vrtoglavicu i kod najsolid-nijih umova. O dugovima i deficitu države
onih osoba, koje traže odobrenje za osnivanje škole ili tečaja kao i dokumen te, koji se odnose na osobe koje će eventualno biti predložene kao nastavnici:
a) krsni list, domovnicu o talijan-
objavljuju se s vremena na vrijeme zapre-1 skom državljanstvu, svjedoebu ponasa-pašćuiuće cifre. Ali istina je da niko nežna I nja, svjeđoćbu o zdravlju, negativni ni koliko je stvarno deficit ni koliki su I kazneni certifikat i jednu fotografiju dunovi.	■	sa Propisno legaliziranim potpisom;
Koliko su na primjer, porasli nereguli- b) Svjedočbu o sposobnosti učitelje-rani računi iz prethodnih godina? Računa. I vanj a ili o drugim naukovnim naslovi-se da ih ima 30, 40 ili C0 milijardi, pa iak ma;
i više. Jedan veoma kompetentan čovjek c) Potvrdu općinskog liječnika o to-rekao mi je prije nekoliko nedjelja da se to me, da za školu ili za tečaj odredjene neće nikada znati. Kontabilitet je toliko ma- prostorije odgovaraju i da su zdrave; glovit, da ni jedan financijski genij nikad I d) Prema odredbama člana 3 izra neće uspjeti da ga rasvjetli.	I cljen naukovni i satni rea.
Situacija je bezizlazna. Pa ipak, jedan O zaključku o molbi za otvaranje narod nc može nastaviti beskonačno da se gorespomenutih škola ili tečajeva izvje-osiromašuje u korist države, koja postaje I šćuje zemaljski školski inspektor kr. ze-sve više nezajažljiva i rasipnička. Kontra-1 malj skog školskog upi avite ja. dikcija će morati u jednom momentu da se riješi na jedan ili na drugi način. Abog
V Idriji so odpravili slovensko cerkveno petje
Rudarski praznik prepovedan
Gorica, junija, 1934 (Agis) — Da se res dosledno izvaja fašistično nasilje nad vsem, kar ni italijanskega, se opaža tudi v Idriji. Ko so se pred praznikom sv. Rešnjega Telesa vršile vse priprave, da se čim dostojnejše in slo-slovesnejše izvrši procesija, so fašisti iz Idrije delali na vse pretege, da bi preprečili slovensko petje, že vso vrsto let se vršijo procesije s prepevanjem slovenskih nabožnih pesmi, kar je posebno fašistom zelo neprijetno. Tako sta se znani politični tajnik Mutto in ing. Ricci odpravila k dekanu, da bi ga prisilila, da bi prepovedal slovensko petje. Toda s tem se niso zadovoljili ter so še naprej šikanirali dekana. V vsej naglici so ga poklicali, da se mora nujno zglasiti na uradu »Pubblica sicurenza« in mu zopet žugali in dajali prepovedi. Na žalost se je to tudi zgodilo. Petja na
procesijo ni bilo skoro nič, le nekaj so zapeli pri blagoslovu.
22. junija pa je bil tradicionalni idrijski rudarski praznik, obletnica odkritja glavne živosrebrne žile, to kar je razširilo sloves idrijskega mesta po vsem svetu. Tega dne je v Idriji največji praznik s procesijo. Vsako leto so pri procesiji nastopile tudi belo oblečene deklice, katerih je bilo tudi čez sto. Letos pa je vse to odpadlo.
Domačini so bili za to zelo razburjeni. Istega dne je bila stara tradicionalna rudarska veselica. Te se je udeležilo jako malo domačinov, bilo je prisotnih le nekaj Italijanov, ki so zaposleni pri idrijskemu rudniku. Domačine je to vmešavanje v stare tradicionalne običaje zelo vznemirilo.
V procesiji v Ledinah na dan sv. Janeza je bilo •	prepovedano moliti slovenski
Že staro izročilo govori o prošnji procesije v Ledinah na dan sv. Janeza. 24 junija. Tudi letos so prosili dovoljenje za procesijo. Fašistična oblsstva so procesijo odobrila, toda s pripombo, da se med procesijo ne sme peti slovenski!! Procesija se je vršila in bogve po koli!: ih stoletjih se je zgodilo. da ni bilo med to procesijo slišati več slovenske nabožne pesmi. Takšna je verska
svoboda pod fašistično Italijo! Toda to Še ni bilo dovolj. Orožniki so prekinili vernike. ko so molili v slovenskem jeziku in prepovedali moliti slovenski! Ljudstvo se i® razburilo do skrajnosti. Še čudno, da rii prišlo do hujšega incidenta in do prelivanja krvi. Ubogi liudje! Stiska in strašna beda. prava lakota jih tare in še niti moliti ne smejo več! — (»Slovenec«)
Ajdovščina dobila italijanskega župnika
Gorica, 25. junija 1934. (Agis.) Fašisti so izgnali iz Ajdovščine župnika Fona To je namreč zasluga iti delo Italijana in balilskega kateheta Tagnina, ki ga je po-
tona vjerujem da Evropa ide u susret lra-\nosU Nad jednim velikim dijelom zapadnog ničnim iznenad jen jima i neočekivanim doga-1 svijeta skoro več dvadeset godina upravlja djajima. Situacija u kojoj se nalazi Italija \ sc na jedan taka besmislen način, da ne-nema presedana u historiji. U jednoj manje \ predvidjene i veoma ozbiljne icakcije po-ozbilinoj formi ta situacija vlada i u dru-l staju neizbježne.	. .	. ,
nlm zemliama, u Njemačkoj, na primjer. \ Jedno manje revolucionarno rješenje bilo
Ona će, za godinu ili dvije, postali svuda | bi jos, u Italiji,i jedna jaka inicijativa Kru
gim zemljama,
fjto takoZoštraTao šio jé'u'ltahjii'Poìio je \ ne.' Kralj, kao što sam'rekao, ne može više Zuvad -uronio u jedno takvo nesvijesno I ništa učinili u ustavnoj formi radi. pripremanje, "da ne primjećuje ništa, sami 'doga- j me za vraćanje jednom podnošljivom re~imu
djaji 'će ga trgnuti iz te njegove
inu LLut/Lv i	~	-....i-	i«'-... .i
umrtvlje-1 razuma i slobode. Snage na koje bi on tre-
bao da računa suviše su progonjene i rasturene. Kralj bi možda mogao pokušati ako bi uzeo lično odgovornost za promjenu i uložio potreban napor da se pokuša popravljanje situacije. Prije deset godina, jedna operacija te vrste mogla je uspjeti: teškoće bi danas bile mnogo veće, a izgledi na uspjeh mnogo manji. Nada je veoma slaba; ali lo je još jedina preostala nada da Italija izbjegne jednu potpunu revo'uciju kao što je ruska revolucija.
slal lansko-leto v Ajdovščino nadškofijski administrator Sirotti. Na Ponovo mesto Va ie te dni prišel nov župnik Dorbolo, ki J® bil do sedaj župnik v Štolbenku v BeneŠk Sloveniji. Ta je pa znan kot fašistični upnik in je bil svoj čas zaradi denuncila®11 Naslednik župnika Fona Je Italijan, proti duhovnim sobratom že pred cerkvenim sodiščem. V nedeljo 24. t. m. pa J® bilo slovesno ustoličenje novodošlega župnika, ki ga ni prebivalstvo, kljub temu, da se proti njemu zelo prijazno obnaša, S°' vori slovensko in trdi, da si ni predstavi)®1 da bo naletel na tako dobre ljudi, prav u,c veselo. Saj jim je dobro znano, da je D°(' bolo zaupnik fašističnega režima in zagh' žen sovražnik Slovencev.
Protizakonito zapostavljanje zidarjev iz Renč
Renski zidarji visoko cenjeni v tujini — odpuščeni v Ajdovščini, ker pravijo
Italijani da »ne znajo delati«.
Gorica, julija 1934 (Agis). — Zidarji iz Renš so znani tudi izven mej svoje ožje domovie zaradi vestnega in točnega zidarskega dela, posebno pa na Goriškem in Tržaškem. Hodili so tudi v tuje kraje s trebuhom za kruhom. Te, ki so hodili v tujino ločimo pravzaprav v dve skupini: v sezonske delavce in v izseljence. Prvih je največ in ti so navadno delali v tujini po nekaj mesecev, posebno poleti in spomladi, nakar so se v začetku zime ali že prej vračali domov, kjer so opravljali v prostem času kmetijska opravila na svojih domačijah. Izseljencev je bilo pred vojno le malo. Po vojni pa se je njihovo število znatno povečalo. Veliko se jih je naselilo za stalno v Argentini]o, kjer so se še edino lahko naselili, ker so Združene države kaj kmalu ustavili dotok tujcev. Sicer pa se jim v Argentiniji ni slabo godilo, ker so se tam zidala velika mesta in je bilo dovolj dela. Manjše število se jih je izselilo v Francijo, a le malenkost v druge države. Sezonski delavci so prihajali že pred vojno na Kranjsko in druge tedanje dežele, kjer so jih zaradi njih pridnosti zelo spoštovali. Renski zidar je dobil povsod delo, kamor je šel in povsod so ga radi sprejeli. Ko je končala svetovna vojna je bilo precej dela na Goriškem in drugod, kjer je svetovna vihra razdejala domove tisočim in tisočim. Polagoma se je skoro sve pozidalo in mnogo renških zidarjev se je odpravilo drugam. Mnogo jih je šlo v Jugoslavijo, posebno v Ljubljano, Zagreb, Beograd. Veliko pa se jih je podalo še dalje, že pred vojno so hodili v Švico in Nemčijo, kamor so hodili tudi po vojni. Takrat se je^ v tujini dobro zaslužilo, ker je bila še dobra konjunktura. Toda nastopila je doba svetovne krize. Delo v tujih deželah je začelo pojemati. Vedno več renških zidarjev je ostajalo doma. Zato so začeli iskati dela v svoji okolici na Vipavskem in Goriškem, da so tako preživljali vsaj svoje družine.
Tako zidajo sedaj vojašnice v Ajdovščini in pri Vipavi. Delajo jih neke tvrdke iz Napolija. Te tvrdke so tudi vzele na delo le delavce iz Napolija. Po dolgem moledovanju pa tudi nekaj domačinov. Pripomniti je treba, da so domači zidarji pri teh delih popolnoma zapostavljeni. V Italiji je namreč zakon, po katerem se morajo najprej zaposliti pri delih v provinci delavci iz iste province. Če so pa ti že zaposleni, se morajo zaposliti delavci iz najbližjih pokrajin in nato oddaljnej-ših. Tega seveda pristojne oblasti nikakor nočejo upoštevati.
Že večkrat smo pisali, da se pri nas zaposlujejo delavci iz »regna«, čeprav je vse polno domačih ki sede doma prekrižanih rok. Pa še druga veliko večja krivica se je zgodila domačim _ zidarjem. Po nekaj dnevih so te domače zidarje, kar na lepem odpustili iz dela in jim »lepo« povedali, da za delo niso zmožni! Renški zidarji, ki so delali v Švici in drugod in kjer še sedaj delajo, so tam zelo spoštovani zaradi svojega vestnega zidarskega dela. če ne bi znah delati to kar zahteva njihov stan, bi jih gotovo ne sprejela tujina, na svoja dela. Za izobrazbo renških zidarjev J e bila že prej v Renčah obrtna šola. Torej vse to popolnoma izključuje sumnjo, da ne znajo delati. Zraven tega pa se se domače delavce protizakonito zapostavlja in se daje prednost favoriziranim delavcem iz »regna«.
Iz vsega tega je razvidno, da za domačine Jugoslovane zakoni ne veljajo.
Naši ljudje so po njihovem mišljenju manj vredni zato ni dvoma, da jih hočejo fašisti ne le narodno, ampak tudi in pa predvsem gospodarsko uničiti.
ARETACIJE U IDRIJI
Jedan prijatelj nam piše na temelju informacija, koje je dobio iz Idrije, da su tamo bila aretirana tri brata Didtča, a pored onih, koje smo citirali u našem listu bio je aretiran i elektrarnar Kogovšek. Nadalje nam u tom pismu piše, da u Idriji i okolici pritišću sve strože svećenstvo. Citavo pučanstvo živi u stalnoj napetosti. — Naročito impresionišu veliki ratni radovi. Iz Idrije na Kojsko grade cestu. Isto tako grade cestu po Čekovniku i ta će cesta . spajati Gornju Fribušu s Idrijom.
S FAŠISTOM SE JE STEPEE...
Gorica, 3. julija 1934. (Agis). — Dne 2. julija je prišlo v gostilni »Al Cavallino« do pretepa med. nekim slovenskim delavcem in nekimi miličnikom. Sporekla sta se zgolj radi osebnega sovraštva, ki sta ga že dalj casa gojila med seboj, dokler ni ob dani priliki v gostilni izbruhnilo na dan. Seveda je bila takoj zraven policija, ki pa je aretirala samo delavca, čeprav so prisotni Izjavili, da je pričel pretep miličnik, ki je na nesramen način silil v njega In ga psoval s »ščavo« in slično.
drobTž
V Julijski Krajini nameravajo prirediti v 40 krajih kmetijske tečaje. (Agis)
ANTIFAŠISTIČKI NEMIRI U ITALIJI
Krvavi sukobi policije i radnika — Čak i fašisti demonstriraju protiv režima — Vojska je spremna
List talijanskih antifašista »Giustizia e Liberta« javlja da je u nekoliko mjesta Južne Italije došlo do antifašističkih demonstracija u kojima su uzeli učešća većinom radnici i seljaci. Demonstrantima su se u nekim mjestima priključili i neki članovi fašističke stranke fašističke milicije koji su razjareni postupcima tamošnjih fašističkih vodja. Nezadovoljstvo stanovništva je sve jače zbog teških privrednih prilika u zemlji. Vlasti su preduzele energične mjere da demonstracije ne ponove. U nekim garnizonima Južne Italije vojska je
spremna u kasarnama da u svakom momentu interveniše.
List donosi vijest jedne obavještajne agencije da su u mjestu Noto izbile antifašističke demonstracije, i da je pri tome došlo do krvavih sukoba izmedju demonstranata i policije. Ove demonstracije fašistička štampa je prikazala kao sukob izmedju policije i jedne grupe razbojnika koji su pokušali da opljačkaju manastir San Corado kod mjesta Noto. U sukobu su teško ranjeni policijski komesar Carta i dva demonstranta.
4 kilograma brašna kao fAŠISTOVSKA KORAJŽA
nadnica na gradnji
cesta na Labinštini
Labin, jula 1934. Kao što se po cijeloj Istri, a pogotovo prema jugoslovenskoj granici prave strateške ceste, tako isto se radi i u našim stranama. Već dulje vremena se gradi cesta iz Plomina preko Strmca. Na tim radovima uposleni su razumije se mnogi talijanski radnici. Uz njih je zaposleno nešto malo naših. Razumije se da naši nisu dobro gledani. Razliku, koju prave izmedju jednih i drugih vidimo i kod samog isplaćivanja. Dok je talijanski radnik dobro plaćen u novcu, naši su radnici dobivali ispočetka kao nadnicu po 1 liru, 1 kg pašte i 3 kg brašna, a sada je i ta nadnica smanjena. Ukinuta je i 1 lira i kilogram pašte, a svaki radnik dobiva sada samo 4 kilograma brašna. Držimo, da tu nisu čisti računi. Da nisu to brašno i pašta bili namijenjeni za bivšu izbornu propagandu.
NAŠE VASI PROPADAJO. Kolektivna dražba živine v Šembijah.
št. Peter na Krasu, 23. junija 1934. (Agis.) — V Šembijah pri Knežaku se je 4. t. m. vršila dražba. Izterjevalci so prišli v vas, da bi prodali zarubljeno živino. Tako bi prišla na prodaj vsa živina šembijskih posestnikov razen petih gospodarjev. Na vasi pa so se zbrale žene z otroki, ki so s kričanjem, vpitjem in jokom primorale izter-;evalce da so odšli iz vasi.
UNIČEVANJE MALIH TRGOVCEV
Gorica, julija 1934. (Agis) — Pred kratkim so znižali državnim uradnikom plačo od 6 do 12 od sto, privatnim uslužbencem pa od 7 do 10%. Obenem s tem ukrepom je bil izdan ukaz, s katerim morajo vsi mali trgovci znižati cene na drobno za približno 10%. Ta ukrep je silno vznemiril malega trgovca.. Kajti kdor se kolikor toliko spozna na italijanske gospodarske razmere, posebno še na trgovske, lahko popolnoma opraviči to nezadovoljnost. Mali trgovec kupi blago od trgovca na debelo. Vzemimo primer, da plača za stot riža 80 lir, potem naj ga pripelje v svojo vas, naj plača vsemogoče takse, davke in doklade, naj všteje režijske stropške in nakoncu vseh koncev mora prodati riž po 1.80 L, kakor to zahteva cenik, ki so ga izdale oblasti. Vse cene na drobno so strogo stalne. V vsaki trgovini mora viseti cenik z navedbo blaga in cen.
Goriški trgovci so poslali v tej zadevi odposlanstvo k prefektu. Ta pa jih je kratkomalo zavrnil, češ da so odredbe prišle iz Rima in so torej polnomoč-ne ter jih ne more spreminjati.
Veliki deficit u talijanskom budžetu
Državni budžet za 1933-34 budžetsku godinu zaključuje se 31 ovog mjeseca, pošto budžetska godina u Italiji počinje 1 augusta. U prvih jedanaest mjeseci, naime do kraja juna ove godine, u budžetu se pokazao deficit od 3 milijarde 950,000.000 lira, pa je sigurno da će do kraja jula deficit premašiti četiri milijarde lira. Za narednu budžetsku godinu 1934-35 predvidjen je deficit od 3 milijarde lira koji će vlada starati da umanji novim uštedama u preventivnom budžetu. Za sada je predvidjena ušteda od 400 milijuna lim u redovnim rashodima, pa kao takva bit će uneta u izvanredne izdatke.
POŠILANJE DENARJA IZ ITALIJE NEMOGOČE Trst, julija 1934 (Agis). — Naš list je že poročal s kakimi težavami se bori italijanska vlada, da se reši iz zagate, v katere so jo privedle njene slabe finance. Sedaj je italijanska vlada izdala najstrožje ukrepe radi pošiljanja denarja v inozemstvo, v pravilih je pisano, da se lahko nese iz Italije do 5.000 lir, kar pa obmejni uradniki jako zmanjšajo to vsoto in se po navadi ravnajo po bivanju dotičnika v tujini. Kot smo informirani so prišle v veljavo še strožje odredbe.^ Sedaj se sme po poštni položnici pošiljati v inozemstvo samo do 200 lir. Denarna pisma sploh povračajo. Denar se mora menjati v tujo valuto v Italiji.
ki je končala z jokom
Pohod dveh obmejnih stražnikov na našo stran
Logatec, julija 1934. (Agis) — Italijanski obmejni stražniki so kaj korajžni. že večkrat se je pripetilo, da so prišli z vsem orožjem vasovat na našo stran. Tako so naši graničarji zalotili dva taka vasovalca — miličnika, oborožena s puškami in bombami, ko sta prekoračila mejo in korajžno korakala po našem ozemlju. Aretirali so ju in ko sta uvidela, da ju ne čaka nič prijetnega, sta jokaje prosila, naj ju izpustijo kar pa našim ni bilo mogoče. Ujeta miličnika sta bila predana našim oblastem, ki so ju predale italijanskim oblastem v Postojno. Oba sta bil*, premeščena, eden pa celo kaznovan. Tak je bil zaključek korajžnega pohoda.
ZANIMIVA ROBOTA V ILIRSKI BISTRICI
H. Bistrica, julija 1934. (Agis) — Ko smo že navajeni čuti iz Italije, zlasti pa iz naših krajev mariskatero čudno, včasih neverjetno, včasih celo smešno vest, ne bi bilo odveč, če poročamo iz H. Bistrice o neki raboti, ki so jo vprizorili tamošnji občinski možje.
Gospodom, ki sedijo za občinskimi mizami je začelo namreč primanjkovati denarja ali pa se jim je zahotelo po več letih razkošnega upravljanja in ko so občini nakopali velike vsote dolga, malce poštediti. Začeli so kar na lepem upelja-vati rabote ali po naše kuluk, zlasti še v zadnjem letu. Spomladi so morali dati trnovski posestniki vsak po štiri, delavcev, za delo pri izsuševanju mlake pri postaji. Jarek, ki so ga izkopali meri v globino in širino po 1 meter. Dne 22. junija pa so pričeli s popravljanjem ceste, ki gre iz Kosez na Malo Bukovico. Na delavce, ki so tu opravljali raboto je bil res zanimiv pogled. Videlo se je tu bistriške veletrgovce, posestnike, odvetnike, ali imenoma Ličana, Šketa, Verbi ča, Hreščaka, Hodnika, dr. Ferlugo, dr. Angelinija, Fermeglia itd. S krampi in lopatami so krilili po cesti, kakor z vesli. Zabave jim ni manjkalo. Najeli so si namreč, da bi jim hitreje minil čas, harmonikarja, znanega Lojzeta Domega.
Moramo priznati. Naš trgovec danes ni več trgovec, ampak je na eni strani velik upnik, na drugi pa še večji dolžnik. Kmet, kateremu je trgovec dajal blago na up, ne more danes kupovati več niti najpotrebnejšega, kaj šele da bi plače val dolgove iz prejšnjih let. Tako so se morali rešiti, da vsaj formalno izvršijo svojo dolžnost, ki jim'veleva država, da so šli sami delati na cesto.
PUŠKE ZA BALLILE U ROVINATIMI
SVEČANO PREDAVANJE PUŠAKA DJECI U ŠKOLAMA Pula, jula 1934. — Pred nekoliko dana održane su u Rovinju i okolici po školama velike svečanosti, prigodom kojih su bivši ratnici, a sada milicioneri i fašisti, predavali malim učenicima balilama »moschette« to jest male balilske puške, koje je Musso lini odredio za djecu, da se vježbaju u oštrom pucanju. Tom prilikom održani su govori. Kako »Corriere Istriano« citira, i rovinjskoj školi je direktor tamošnjeg teli ničkog instituta govorio o tome, kako će balile upotrebljavati pušku. Rekao im je da će se tom puškom oni boriti za povećanje domovine. On je rekao:
»Boj može da bude uništavanje, ali je to u svakom slučaju purifikacija: hrpa Ijcšina proburaženih mitraljezom je žalosna stvar, ali je hrpa poniženja bezgranično žalosnija«.
Tako se danas odgajaju djeca pod fašizmom.	_______
NOVA ITALIJANSKA ŠOLA OB MEJI
Idrija, julija 1934. (Agis) — v Novem svetu, ki je tik ob meji in komai nekaj minut oddaljen od Godoviča, kjer imajo že svojo šolo, bodo začeli graditi novo šolsko poslopje. Zadnja leta je bila ustanovljena tu tako zvana Mussolinijeva šola z eno učno močjo. Danes jim pa to še ni dovolj, šolsko poslopje bodo gradui na zemljišču, ki je last trgovca in posestnika Nagodeta. Stroško bo seveda nosila občina.
tiatiia sprema rat!
KOLODVOR RAKITOVEC
VAŽNA STRATEGIJSKA TOČKA.
Rakitovec, jula 1934. — Kako u cijeloj našoj Istri, tako se i kod nas užurbano radi na ratnim radnjama. Naš je kolodvor bio godine 1927 temeljito popravljen i proširen, premda nije ni bilo potrebno proširiti ga, jer nemamo uopće nikakvog prometa osim što se iskrcavaju i ukrcavaju naše žene ko-, e nose mlijeko u Trst. Ali našim ovdašnjim vlastodržeima nije taj popravak i proširenje odgovaralo. Vidjeli su da je naš kolodvor jedna vrlo dobra strategijska točka, koja bi im imala u slučaju rata dobro poslužiti i počeli su ponovno raskopavati i širiti kolosjek. Radi se sa velikom žurbom. Kako smo doznali ovaj će naš kolodvor biti proširen u dužini 500 m. a imati će 25 do 30 kolos jeka. Ujedno smo doznali da će se u neposrednoj blizini kolodvora izgraditi veliki vojnički magazini za ratni materijal.
Takodjer počeli su na više mjesta graditi novu cestu koja će ići od našeg kolodvora pa dalje ispod Bresta u La-nišće i do na vrh Planika i Učke. A takodjer počeli su mjeriti novu cestu koja će ići od našeg kolodvora dalje preko Zazida te Zanigreda na Podpeč, a koja će biti spojena kod Bazovice nad Rižanom sa cestom koja veže Kopar sa Kozinom—Hrpelje. Ova je cesta vrlo važna, jer ide po sasvim sakritom putu. Ide uvijek ispod brijega i visoke stijene. Bit će takodjer spojena sa onom novom cestom koju sada grade od nas do Lanišća.
O ovim radovima nitko ne smije ni riječi izustiti, a rade većim dijelom radnici iz južnih krajeva Italije. — (ćić).
Jedna nova ratna cesta preko Ćićarije
Lan išče, jula 1934. — Javili smo već kako su ovdašnji naši gospodari napravili novu cestu, koja ide od nas preko Račjevasi i Trstenika, a spaja se sa starom cestom Buzet—Obrov izmedju Dana i Trstenika na mjestu zvanom Križišče- a sa druge nas strane spaja preko Semiča sa stanicom Lupoglav. Takodjer smo javili i o cesti koju su napravili iz Ražj evasi kroz šumu do na vrh Planika, a koja se potom spušta u pravcu Zvoneča, gdje se veže sa starom cestom na mjestu zvanom »Pod Lisinu«. Ovog ćemo vam puta javiti o jednoj novoj cesti, koja se je počela graditi i koja ima veliki vojnički značaj. Grade je vojničke vlasti.
Ta će cesta ići od kolodvora Rakitovec pa dalje ispod Bresta na Crneke i ispod Klenovščaka te dalje-iznad Pra-proća i Podgaća i ispod Lanišća, na Brgudač do na vrh Planike, gdje će se spojiti sa onom cestom koja ide iz Račjavasi i sa onom cestom koja dolazi iz Lupoglave.
Cesta će biti široka 12 m, te će se moći promet na njoj velikom brzinom razvijati i bez ikakove smetnje. Ova će cesta služiti u slučaju rata za dovažanje ratnog materijala iz kolodvora Rakitovec do na Učku i Planik.
Kao i ostalim našim susjedima nama je napravljena velika šteta od prvih dviju cesta, a i ova će nam takodjer napraviti štete, ali to naše gospodare ne smeta što će nam uništiti još ono malo što imamo, glavno je njima da grade i pripremaju materijal za ratne svrhe. Time si oni zasićuju svoju lakoumnu imperialističku strast, od koje neće imati čovječanstvo koristi nego što će sve to dovesti do velike katasrofe.
__	(ćić).
Vodovod na Ćićariji
Vodice, jula 1934. Svojedobno smo javili o gradnji a takodjer o svršetku vodovoda, koji se proteže od Sv. Ivana kod Buzeta pa preko Vodica i Obrova pa dalje do granice, te se spaja i sa Klanom.
Kud se proteže ovaj vodovod na svakih hiljadu metara postavljeni su »kabli« ili »vaške«, a u svakoj ovoj »vaski« postavljeni su ključevi za zatvarati i otvarati vodu. Vaške su napravljene iz betona i željeza a sagradje-ne u zemlji tako da ih se ne može niti opaziti. Koliko smo mogli doznati ovo je napravljeno zato, da se u slučaju rata i u slučaju bježanja natrag sa fronte, može lahko zatvoriti vodotok, tako da neprijatelj nebi mogao doći do vode te bi na vodi oskudjevao. Ove su vaške tako dobro ured jene i zatvorene da ih je nemoguće otvoriti drugim ključem osim sa specijalno zato napravljenim ključem. Povrh ovoga postavili su duž cijelog vodovodnog kanala, t. j. od Buzeta do Klane, po dva voda električne žice, koja je zakopana u zemlju po kanalu. Ne znamo zašto je postavljena ova električna žica, ali nastojat ćemo doznati. — (ćić.)
JOŠ JEDAN RED BODLJIKAVE ŽICE U!
JUGOSLOVENSKU GRANICU.
M a t u 1 j e. jula. Uz čitavu granicu po stavila je, kako je već poznato Itaflija je dan red bodljikave žice visok 6 do 7 meta ra. Cini se, da to Italiji nije bila dovoljni garancija za sprečavanje bježanja i »upa danja«, pa je sada počela postavljati nov red bodljikave žice oko 40 metara iza pr ve- Ti se radovi odvijaju vrlo brzim tem pom.
»ISTRA«
UČITELJI
BROJ 27.
»Vstrainost v delu in v oožrtvovanju je danes notrebneiša. ker smo zgubili svoj dom in svojo zemljo.« Te riječi je na ovom miestu nanisao nred osam dana jedan bivši diak tolminskoe učiteljišta. Napisao ih je nred sastanak učitelja, diaka bivše učiteljske škole u Tolminu, koji se održava sutra i prekosutra u Ljubljani. Taj sastanak, i te riieči. uz ostale, morale bi da znače u jednom dijelu našega emigrantskog življenja znak za početak opsežnog i vrlo važnog nosla.
Iako smo svi mi — i drugovi sa tolminskog učiteljišta i oni sa drugih škola, kao i cijela emigracija — na neki način iskorjenjeni» otrgnuti sa tla. gdie smo nikli i gdje smo mislili da ćemo raditi, ipak su učitelji u nekom posebnom položaju ovdje u emigraciji. Skoro svi namješteni, barem minimalno materiialno osigurani, razbacani po svim kraievima države, osamljeni, daleko od kulturnih i od emigrantskih centara i sa specijalnim zadacima u pojedinim krajevima. Po svoiem odgoju i no struci idealiste, radišni i aktivni u većini slučajeva, stvaraju svuda iedan više ili manie opsežan krug saradnika na prosvjetnom i opće kulturnom noliu. Ali baš taj specijalni položaj i ta želia za aktivnošću, uz izoliranost po pojedinim selima, čini da učitelji ne saradiuju onoliko ni onako, kako bi mogli i morali u našem emigrantskom pokretu. A i onaj rad. koiee učitelj svakodnevno provodi u svoiem selu. ostale izoliran, nezapažen i ne onoliko koristan, koliko bi morao da bude. kada bi se provadiao oo planu i koordinirano.
A učitelji emigranti mogu mnogo, i mogu ono što drugi ne mogu. kada bi se stvorili uvjeti za iedan sistematski rad. Najbolji dokaz za tu tvrdnju su nam oni uči-telii. koii se nalaze u većim emigrantskim centrima. Uzmimo, na primjer- učitelje Ribičiča i Široka u Ljubljani, koii vode Mladinsku maticu' i izdaju »Naš rod«. Oni su svoiim radom, a naročito s ovogodišnjim »Kresnicama«, učinili vrlo mnogo za našu emigrantsku stvar. Ili. na primjer, učitelji-emigranti u Zagrebu, koii vode sve kultur-no-prosvietne akciie naše emigracije u tom gradu, su najbolje pokazali da ima vrst rada. za koii su oni najsposobniji. A i drugi učitelji u većim centrima posvećuju uspješno sve svoie sile našoj stvari.
Ima jedna vrst rada. za koju su sposobni skoro isključivo učitelji, a to je propaganda mediu omladinom. To upoznavanje omladine sa pitanjem julijske Krajine ie iedno od najvažnijih pitanja naše propagande. jer ako uspijemo da zainteresiramo omladinu za našu stvar, onda možemo biti sigurni u budućnost i u uspjeh našega pokreta. To pitanje se ispravno shvatilo do sada samo u Sloveniji, jer tamo se. na primjer, i preko radia vrši propaganda u školama. Osobito ie značajno odlično predavanje, koje ie dr. Lavo Čermelj održao Pred nekoliko vremena u ljubljanskom radiiu. uz rad koii provadjaju učitelji u »Našem rodu«- i Mladinsko! matici.
U drugim krajevima se učitelji tek sporadično iavljaiu sa našim stvarima u dječjim listovima i iavnim predavanjima, jedino Tosip Kraliić konstantno piše po raz-nim diečiim listovima stvari sa istarskim sadržajem. To ne znači da ostali ne rade. ali tai rad ie izoliran, više puta i ne toliko usoiešan kao što bi mogao da bude. Glavni uzrok ie ta oorazbacanost po cijeloj državi.
Ali to što ie do sada kočilo naš rad — ta oorazbacanost — to bi moglo da postane naibolii uvjet za uspješan rad. Jer time smo u mogućnosti da naš rad bude pro-vadian u svim krajevima, mediu svim slo-ievima i u različitim prilikama.
Jedan jedini problem postoji tu: na koji način povezati sve učitelie-emigrante i tako koordinirati rad. Riješiti pitanje ekonomije snaga, to jest unotrebiti svu snagu Po jednom planu i imati iedan odredjeni sistem i zajednički cilj. Kada bi se to riješilo, onda bj ovai rad koii je danas izoliran, nezapažen i ne uviiek onoliko uspješan, koliko bi mogao da bude. onda bi taj rad dobio odredien oblik i. što je najvažnije, vidila bi se njegova važnost i veličina. Time bi se dalo notstreka i onima, koji možda ostaju danas ioš po strani samo radi toga. što se osjećaju odrezani i izgubljeni u stranim ambijentima.
loš nešto: tom povezanošću iskoristile bi se sve mogućnosti za rad. jer učitelj, ima velikih mogućnosti, da radi. Tu ie škola i dieca. diečii roditelji i selo: prosvjetna i ostala društva, ko.ie obično učitelji vode. a i učiteljska društva i razne organizacije-kao i učiteljski i diečii listovi za one. koji su u mogućnosti da i to rade. Tu su velike mogućnosti, a sve se to- može iskoristiti u borbi za svetu i općeliuđsku stvar našega naroda ood Italijom. Ali to sve povezati, sistematizirati i probuditi ie jedini i najvažniji problem.
Prigodom sastanka tolminskih drugova trebalo bi to prodiskutirati. Zainteresirati ostale učitelje: početi sa radom i eventualno organizirati iedan sastanak svih uči-telia-emieranata. Do potrebe osnovati i posebnu organizaciju.
Učitelji sa tolminskog učiteljišta. kao naimladii. najaktivniji i sa još svježim ranama od onog iskorieniavanja, koie smo svi pretroili. neka na svome sastanku uzmu inicijativu za to. — »nai bo vsemu občinstvu iasen dokaz, da smo prišli semkai iz globoke duševne potrebe, da ojačimo v sebi duh požrtvovalnosti in nestrpnost do lepšega in svobodnejšega razmaha vseh naših moči v traino korist svojim preganjanim bratom« — kao što .le to rekao »tovariš« na ovom mjestu pred osam dana.
Tone Peruško.
Poslednja učiteljska generacija
Q'b priliki sestanka bivših tolminskih učiteljiščnikov v Ljubljani, dne 14. in 15. t. m.
čas beži; tudi težke ure minevalo z bliskovito naglico. Če se ozremo. Je za nami že lepo število let dela in borbe, razočaranj in trpljenja, a tudi uspehov in zadovoljstva. Mogoče . tega najmanj. Zato ne bomo praznovali jubilejev. Niso nam mar desetletnice; zbiramo se vsi tisti, ki smo na tolminskem učiteljišču v deželi sonca in kmečkih upornikov, živeli lepim načrtom in nadam, se napajali v ljubezni do naše grude po lepih planinskih tleh In prisluškovali molčeči puntarski duši tolminski. — Zbiramo se k prijateljskemu sestanku, k tovariškemu pomenku. Ne bomo vsi.
Življenje nas je razgnalo predaleč po svetu. Majhno njivo smo si hoteli izbrati: zemljo ob Soči, Vipavsko dolino in Kras; a usoda nas je butnila daleč narazen. V ravnem Prekomurju žive nekateri, daleč doli v Kalabrijo in Sicilijo so potisnjeni drugi. In tem, ki jim ne moremo stisniti roke, veljaj naš prvi pozdrav.
Tem našim tovarišem, najzvestejšim med zvestimi, ki so sprejeli težko usodo iz
grude v tujo zemljo presajene
domače rastline.
Težko je nam učiteljem-emigrantom, ko vidimo kako pada v analfabetizem in podi-vjanost tisto ljudstvo, kateremu smo hote-li žrtvovati svoje sile, a vendar imamo zanj, da pripravljamo zopetno vstajenje nase prosvete onkraj meje. Prežalostne pa so razvaline vseh načrtov in nad onih naših tovarišev, ki so presajeni na tuja tla. Le majhna lučka upanja jim lebdi; da se vse spremeni, da se povrnejo med svoje ljudstvo, da zasadijo plug v negdaj tako, lepo obdelano, a sedaj uničeno in poteptano njivo.
Tista lučka sveti tudi nam. V tem je naša skupnost. Zato pozdravljeni tovariši ki samevate Po abrušklh in kalabreških gd-rah ki hrepenite po domu iz ravne Lombardije in močvirnatega Lacija.
Pozdravljamo Vas in Vam sporočamo, da gajimo tudi mi lučko upanja in vere da bomo tudi pripomogli, da se razplamti ta lučka v kres našega osvobojenja. D M
DECA BREZ MLADOSTI
stoji Ivan. Še vedno je bled, njegove oči bli-sJcajo za odhajajočim; preko usten mu je prilezel nasmeh.
Pred vrati glasen, tuj razgovor, v razredu pa mir, strahoten molk' kakor v grobnici.
V klopeh sedi deca brez mladosti. O,
nip°ma- 11 w diecai.ki {aste 1116(3 trPkim brinjem m trdo kraško skalo!
*
Opomba:
nno.D^0dek-J opisaJ v tei črtici- 3e resničen; Istri^' 36 6 V Brezovici pri Herpeljah v
Drago Lavrenčič
(»Zvonček«)
Dolg čas je v šoli. Učiteljica neprestano govori in razlaga, a otroci je ne slišijo. Ne razumejo njenih tujih besed, pa so jim misli kakor ptičke zletele iz mračne neprijazne šolske sobe na sončno gmajno, med bodeče brinje in sive skale. Tam je njihov svet; popoldne bodo tam pasli, kozolce bodo prevračali. svinjko bili, potem bodo v »nebesa lezli« in na koncu si bodo pripovedovali čudovite bajke in povesti. O, kako lepe so pravljice, škoda, da v šoli ne slišijo nobene...
»Giovanni Rebec!«
Strese se kuštrava glava Rebčevega Ivana v predzadnji klopi in se prebudi iz prelepe zamaknjenosti. Ivan vstane in upre pogled v učiteljico. Ne ve, zakaj ga je poklicala. Morda ga je kaj vprašala, a on ne ve i kaj. morda ga je hotela le pokarati zavoljo nepazljivosti.
Strmi in čaka.
Učiteljica Pa razvije zavoj, ki je ležal že od jutra na mizi. in iz njega vzame novo črno srajco.
»Giovanni Rebec, vieni qui!«
Ivan razume, a vendar se ne gane. Stoji v klopi in v hipu se spomni na tiste v črnih srajcah, ki so pred mesecem šli po vasi in pretepli gospoda župnika, spomni se Blaži-
novega Pepija, kj ga v vasi nihče ne mara I U", yi “,OLC oocuuii, . in se ga vse izogiblje. Tudi njega je že videl ^,Z7°npyi ,plak,aie, v črni srajci. Tisti, ki so odpeljali pred le-1 ?° ma!?r in.c3us- ki kričijo tom sosedovega, so bili tudi črni.	I,p p£os,l,.c> roiru? Ni to piale novi
Par trenutkov je vse tiho. Učiteljica stoji I Zvonov^^sV^lnl-Mi” SV0)' srozi? na odru in čaka. Otroci, odtrgani od svojega _ Tisog -u crf?a ,X'.’ i. u-i-hrepenenja po gmajni, zadržujejo sapo, upi- tjsog «en„ «Pf.rCnrz, eni kot ubltl bron „M oii v Ivana. Mio -aak „trip ntove- g SVv 'aš™ na srca. statilo vsako n,citavo rasel.	na	J' b',
Ivan molči.	mladenič v kavarni zapravlja mladost
»Rebec, vieni qui!« Ostreje odmeva glasi m misli, da,Bog je in resnica — zabloda po razredu. Ivanove oči se zaiskrijo; trma-I Alj vas nič ne boli: sta upornost je v njih.	1'r!—*	5 J”
JEDNA KNJIGA O SUŠAKU I RIJECI POD ITALIJOM
Perovič Ivan;
»Crtice iz okupiranog Sušaka«
Ovih dana izišla je na Sušaku u izdanju Udruženja rezervnih oficira i ratnika jedna knjiga, koja mora specijalno da nas interesuje. Knjiga nosi naslov »Crtice iz okupiranog Sušaka«, a napisao ju je Ivan Perovič rezervni pješadijski kapetan i povjerenik redarstva na Sušaku sve do nedavna. Knjiga stoji samo 10 dinara i ako ima 150 stranica, a cisti dobitak namijenjen je fondu za podizanje spomenika Kralju Petru na Sušaku, koji se ima podići iduće godine. Djelo je posvećeno, povodom 10-godisnjice njegove smrti, Woodrowu Wilsonu.
To je djelo vanredno interesantno i vazno iz historijsko-političkih razloga U toj je knjizi iznesen dragocjen materijal o talijanskoj okupaciji Sušaka i Rij'eke, mnoge lične uspomene pisca koje su tim važnije ako se uzme, da je pisac vršio važnu policijsko-političku službu na Sušaku za vrijeme okupacije i bio u službenom dodiru s okupacionim vlastima, pa su mu bili pri ruci ne samo memoari, nego i dokumenta, kad je pisao tu knjigu. Iznesene su detalj-no sve faze okupacije Rijeke i Sušaka od. prvih početaka pa do oslobodjenja Sušaka. I ako se u naslovu knjige spominje samo Sušak, u knjizi se govori I ipak pretežno o Rijeci, jer je sve do oslobodjenja Sušak s Rijekom bio jedno i sve ono sto se odnosilo na Sušak ti-trin ?e ?£!ekei Takvih knjiga bi nam ^1°z171Še> wtl;ebal° bl na toj osnovi +!^ìimltaVu hjblioteku, u kojoj bi bilo temeljito obradjeno sve ono što se do-gadjalo sa svakim našim krajem od ka-ko je Italija došla u Julijsku Krajinu i bila bi to interesantna lektira i doku-menat za historiju. Momentano samo bilježimo izdanje tih »Crtica«, a nadamo se da _ ćemo se na tu knjižicu još osvrnuti, jer je doista vrijedna veće pažnje.
Zvonovi tožijo...
Ste čuli, kako so tožili zvonovi skozi_ mrak, proti nebu kličoč?
Ste culi misel, na tihem ihtečo?
Saj vendar posluhnila bila je noč! Kako so tožili ti mrki glasovi ko jata žrjavov. proti solncu 'gredoč in pojoč nemirne svoje dni ter vse kar jih v prsih skeli —
Ali vi niste niti občutili,
»Nočem!«
Otrokom se izvije iz prs rahel vzdih: pričakovanje, ki je za trenotek napelo njih | pozornost, se je izpolnilo.
Učiteljica se zdrzne, stopi z odra in prihaja med klopi. Ustavi se pri Ivanu, ponuja mu srajco. Pa govori, mnogo govori. Otroci je ne razumejo povsem, a njen mili sladkobni glas ponuja Ivanu črno srajco.
Ivan odkimava.
Učiteljičin glas postaja ostrejši in grozeč in se končno sprevrže v vpitje.
Ivan stoji nepremično, njegove bleščeče j oči so uprte v kričečo učiteljico. Ko mu zo-1 pet ponudi srajco, odvrne nestrpno:
»Nočem postati balila!«
Otroci zrejo s tihim občudovanjem v vanj čutijo, da je on odločil za vse.
Učiteljica strmi v fanta, nato brez besede odide iz razreda. Težko pričakovanje je leglo ria otroške duše. Sedaj se mora nekaj zgoditi, nekaj nenavadnega.
Tiho minevajo minute.
Vstopi orožnik z učiteljico. Živahno si nekaj dopovedujeta. Otrok se poleteva nemir. Preplašeni pogledujejo drug drugega in Ivana, ki še vedno stoji ves bled, a bleščečih oči.
Orožnik stopi med otroke in gre narav-1 nost do Ivana.
»Prendi«, in mu pomoli srajco.	,
Ivanu zadrhte ustnice, ko spregovori pol boječe poj jezno: »Nočem!«
Orožnik hoče zlomiti fantovo upornost. Prestrašiti ga hoče. Naperi puško proti Ivanu: »Prendi la camicia o sparo!« Deca se zgrozi, zavpije. Prestrašene deklice zapla-1 kajo: fantje strmijo, tresoči se in prepadeni. Ivanu je z lic izginila poslednja kaplja krvi. I Pest je skrčil; posinele tresoče se ustnice I je stisnil med zobe.
Trenotek. dolg ko večnost!
Ivan hoče nekaj reči: ustnice premika, a besede ni slišati. Orožnik ponovi grožnjo. Tedaj bruhne iz Ivanovih orsi:
»Ustrelite me, a črne srajce nočem!« .
Učiteljica in orožnik se spogledata, take odločnosti nista pričakovala. Puška omahne. Otroška srca, do vrha napolnjena s strahom in bolečino, bijejo mirneje. Orožnik odhaja | in govori z učiteljico. V predzadnji kloni
Tisoč žena in deklet Pa gre v blato! —
vprašuje; kod?
, Mirjam
(Naš glas).
Iz daljnjih mladih dni dežel...
Iz daljnjih mladih dni dežel spomina veter je zavel, je pesem žalostno zapel...
»Kod hodiš, da te ni v naš gaj?... Poletje je.. Minil je maj nekdaj ti ljub .. O, pridi vsaj, za hiP v mladosti liubi kraj...«
Je srce moje govorilo:
»Čemu bi tja še kdaj hodilo, ko je od vsega dnu globin ostal sam bridek le spomin...«
Maksa Samsova
(Zenski svet)
URE...
Tako tečejo ure...
Kot kaplje deževne, težko, počasi, zapuščene in revne mi tečejo ure...
In jaz čakam...
Tema., vseokrog nepredirna, vseokrog neizmerna...
In jaz čakam...
S svojo lučko v srcu zazidan sredi temin, bolečin ...
Čakam solnca, ki ga ne bo. ker se pogreznilo je nebo pregloboko v svoje sinjine, da mi je postalo vseeno, če dvoje solne je ali nobeno.
Saj vem, da ko nova solnčna luč vstane, njena moč znova me zmane.
O. ljubica moja, zakaj?
Zakaj in do kdaj?
Igor Volk (Naš glas).
Navi manjinski časopis u Ljubljani
Izašao je prvi broj časopisa »Srbska Lužica«, u Ljubljani. Urednik lista je Vje-koslav Bučar. List je vrlo bogat sadržajem i lijepo uredjen. a glavna «nu je svrha dau Jugoslaviji širi poznavanje Lužičkih Srba, tog najmanjeg slavenskog naroda, koji se nalazi okružen Nijemcima i koji je u sklopu njemačke države.
Lužički Srbi nisu narodna manjina, kao na pr. Jugoslaveni u Italiji, već manjinski narod, jer nemaju svoje nacionalne države, Nikakove medjunarodne obaveze ne postole ?.5aštltl. .lužl.čk?-srpske manjine, pa su Lu-[ zicki Srbi prisiljeni da traže barem moralnu potporu kod drugih naroda, a naročito kod Slavena.
Cesi, kao najbliži i najsrodniji Lužičkim orbima, počeli su već pred 15 godina izdavati časopis »Lužickosrbskv Včstnik«, a om Aove godine je na praškom sveučilištu ustanovljena katedra za lužičkosrp-ski jezik i književnost. To je jedina katedra na svijetu za lužičkosrpski jezik, a profesor je dr. Josef Pata Lužički Srbin. U jeziki' P°St0J1 ]ektorat za lužičko-srpski
U Parizu postoji Društvo prijatelja Lužice, a pretsjednik društva je Louis Marin ministar u sadašnjoj francuskoj vladi Kod nas su se slična društva osnovala posljednjih dana u Sarajevu, Dubrovniku i Leskovcu a od prije postoje u Zagrebu, Ljubljani i Beogradu.
Lužičkih Srba ima oko 200.000, a prostiru se sve do Berlina. God. 1918.' htjeli su proglasiti neodvisnu lužičkosrpsku republiku, ah im to nije uspjelo, već su i nadalje ostali u sklopu njemačke države. Do dolaska Hitlera na vlast uživali su kulturnu autonomiju i imali su vrlo razvijen kultur-"L.ž‘v°t1;,,Sa novim kursom njemačke poli-fk6 °k']a5trena. su Prava i Lužičana, pa su u zadnje vrijeme naročito ugnjetavani. ?aspu^?.na.su im sokolska i kulturna đru-u.čl.teI].e se šikanira i premješta, a ni svećenici nisu poštedjeni. Prošle godine je I PreJtap izlaz«! »Sokolski Listi«, »Lužica« d j eI?skl Glasnik«, koji su se štampali u cuđvšinu, a ove godine izlaze samo još »Serbske Nowiny« kao dnevnik, i tjednik »Katolski Posot«. Osim toga izlazi i »časopis Maćice Serbske«.
* Budući da su Lužički Srbi u istom polo-Z3JU kao i ostale manjine naročito ona u Austriji i u Italiji to će se časopis »Srbska nUn!iC;?* U Ljubljani baviti i opće manjinskim , pitanjima i donašat će članke od općeg ma-| njinsko-političkog značaja. Izdavači imaju
2f;!rJuIU u.,!0 godine postane taj list ma-njinskoj-pohtička revija, pa će izvještavati ® p° , a3u «vih ostalih slovenskih manjina u neslovenskim državama.
U p™ broju je i jedna topla uspomena Viktora Cara-Emina na dr. Arnošta Muku. poznatog vodju Lužičkih Srba. pod naslovom »Dr. Amošt Muka i Istra«.
---P‘)
»Planinski Vestnik« o krajevima pod Italijom
Posljednji broj ljubljanskog »Planinskog vestnika« (za juli) ima dvije stvari, koje se tiču Julijske Krajine. Dr. Henrik Tuma na uvodnom mjestu opisuje »Jutro nad Adnjom’, gledano iz Svete Gore kod Gorice Ima nadalje u tom broju nastavak' članka dra Tume o Benečanskoj Sloveniji, u kojem se opisuje Jalovec s talijanske stra-
rfKOJ 27,
»ISTRA«
STRANA 5.
Naši akademičari na svojcj turneji doživljavaju uspjehe
Iz Broda u Sarajevo, Mostar, Kotor, Tivat, Cetinje, Dobrovnik,
Split i Trogir
Mostar, 5 jula. U srijedu 4. o. mj. održali su naši akademičari ovdje svoj vokalni koncerat slovenskih i istarskih narodnih pjesama. Koncerat je održan u bašči »Pariš« gdje se je unatoč hladnog vremena, sakupila brojna publika koja je akademičare primila vrlo srdačno i s velikim interese vanj em pratila pojedine točke programa. Dubok utisak napravio je na prisutne govor akademičara koji je ukratko iznio najvažnija fakta o stanju 650.000 našega naroda pod Italijom. Koncerat je uspio u moralnom i materijalnom pogledu vrlo dobro, što treba naglasiti jer ovdje uopće nema emigranata osim par pojedinaca, medju ovima treba napose spomenuti g. ing. Danila Trampuža, koji je čitavu stvar organizirao. — Koncerat je svršio manifestacijom akademičarima i zarobljenim krajevima. — (jj.)
Kotor, 7 jula 1934. Jučer su ovamo Stigli akademičari iz Istre, Trsta i Gorice zagrebačkog i ljubljanskog univerziteta i održali sinoć u bašči »Dojm« vokalni koncerat slovenskih i istarskih narodnih pjesama. Jedna je tačka programa bila recitovanje pjesama u istarskom čakavskom dijalektu, a ta je na prisutne napravila tako dubok utisak da se morala opetovati. S prilikama u zarobljenim krajevima upoznao je prisutnu publiku jedan akademičar istakavši ukratko neke važnije momente. Publika, koja je koncerat posjetila u velikom broju shvatila ih je potpuno 1 obilno im aplaudirala. Specijalno im se dopala istarska narodna pjesma koju su u originalnom duetu otpjevala dvojica akademičara, koji su svoju ta-čku morali ponoviti. Organizaciju priredbe i samog boravka akademičara u Kotoru preuzelo je na sebe ovdašnje sokolsko društvo, pa mu se akademičari i ovim putem zahvaljuju.
Danas nas akademičari ostavljaju te putuju u Cetinje da i Crnogorce upoznaju s našim problemom i tako više zainteresuju za nj. — (jj)
♦
Cetinje, 9 jula 1934. — Priredba akademičara na Cetinju uspjela je u svakom pogledu. Detaljnije naknadno.
Dubrovnik. — U beogradskoj »Politici« izašla je o dočeku vid jest, u kojoj je rečeno:
»Grupa Istarskih studenata, koja obilazi naša primorska mesta stigla je u Dubrovnik sa parobrodom Jadranske plovidbe »Kosovo«. Na Boninovu Istrane je dočekalo veliko mnoštvo naroda sa pretstavnicima omladinskih organizacija i sokolskom muzikom. Posle pozdrava, gosti su krenuli na groblje, gde se nalazi grobnica istarskih mučenika sa pet krstova bez naslova. Jedan od vodja istarskih studenata održao je kratak govor. Poziva zatim prisutne da jednom minutom šutnje odadu počast žrtvama.
Na ulazu u grad Istrani su prošli kroz gust špalir gradjana, koji su ih oduševljeno pozdravljali. Pred crkvom Sv. Vlaha gosti su opet pevali, što je dalo povoda da se manifestacije ponove. Večeras istarski studenti priredjuju koncert u Sokolani«.
Koncert je uspio u svakom pogledu.
Iz Dubrovnika je nastavljen put za Split. Taj je grad s oduševljenjem čekao naše studente. Sva veća društva iz dala su proglas na gradjanstvo, da dočeka naše studente, »ćirilometodska družba«, »Istra«, »Jadranska Straža«, Jugoslovenska akcija. Jugoslovanska Matica I još nekoje organizacije potpisale su ovaj proglas:
»Gradjani Splita!
Na proputovanju kroz domovinu stižu u naš grad pretstavnici »Kluba akademičara iz Trsta, Gorice i Istre« : ljubljanskog sveučilišta.
Te pretstavnike naše sirotne braće treba svečano primiti, jer naš doček njima ima svoje simbolično značenje: on je misao I osjećaj upućen našoj najmilijoj braći...
Posebice u gradu Splitu, kruni Jugo-slovenskih gradova na Jadranu, pret-stavniku srca i misli jugoslovenske na ovim obalama, naš doček treba da bude dostojan njegove velike nacionalne uloge.
Radi toga pozivamo Vas, gradjani Splita, da svojim prisustvom dočeku dadete vidna izraza vašim starim i prokušanim nacionalnim osjećajima za vašu braću.
Pretstavnici stižu u Split na 10 o. mj. (u utorak) u 6 sati poslije podne parobrodom iz Dubrovnika, a pristaju na gatu majora Stojana. Dočekajmo ih«.
Uspjeh naše omladine iz Istarskog djačkog internata
Od 105 djalca, ponavlja razred samo 0.97 posto
SRDAČAN DOČEK ISTARSKIH AKADEMIČARA D SPUTO
Split, 10 jula. Poslije podne u 6 sati ladjom »Prestolonasljednik Petar« stigli su u Split članovi Udruženja akademičara iz Trsta, Gorice i Istre srdačno dočekani od splitskog patriotskog gradjanstva. Na gatu Sv. Dujma sakupio se velik broj omladine i članova nacionalnih društava sa upravama, da dočeka braću iz otrgnutih krajeva. Kad je ladja pristala na nju su se popeli pretstavnici naših društava. Na palubi pozdravio je istarske, tršćanske i goričke akademičare u ime splitskih nacionalnih društava pjesnik, pretsjednik Jugoslavenske Matice g. Rikard Katalinić Je-retov lijepim patriotskim govorom. On je istakao da pozdravlja sinove Trsta, Gorice i Istre i da u njima vidi djecu one lijepe zemlje, koju svi duboko nosimo u srcima. Vaš dolazak — naglasio je — dava nam novog plamena za naše duše, jer svi mi osjećamo za tu zemlju. Nju nikada ne ćemo zaboraviti. Svi smo mi s vama, jer ste krv naše krvi i za našu djecu spremni smo da damo i krv.
Pretsjednik Udruženja akademičara Istre, Trsta i Gorice g. Zdenko Mrmolja, student medicine, zahvalio je u ime svo-
hvaljuje na osjećajima splitskog rodoljubnog gradjanstva prema porobljenom našem narodu u Istri i kliče: živio Split!
Pretsjeđniku g. Mrmolji pristupio je zatim načelnik Trogira g. Slade i pozdravio omladinu iz Istre, Trsta i Gorice, koja je gradu Trogiru darovala re-lijef Bijelog Orla, koji će biti postavljen na južnim gradskim vratima.
U ekskurziji ima svega 28 akademičara. Večeras u restauraciji Matić na Bačvicama spremaju im splitska patriotska društva zajednički sastanak. U Splitu ostaju do prekosutra. Svečanost otkrića Bijelog Orla na trogirskim vratima, odložena je, jer sve pripreme nisu bile gotove.
Split, 11 jula. Istarski akademičari poslije dolaska u Split, krenuli su sinoć praćeni splitskim patriotskim društvima na Narodni trg, gdje su položili vijence na spomen-ploči palim Splićanima za oslobodjenje. Tu su otpjevali i himnu. Danas su posjetili Solin, sutra kreću u Sinj, dok će u nedjelju biti u Trogiru. _ Večeras istarski akademičari imaju zajednički sastanak sa pretstav-
Simbolička slika »Oslobođenje Istre«, koju su izveli pitomci na akademiji
7. maja.
Sve škole u državi izdale su na kon-su oslobodjena polaganja male mature
radi odličnih
jih drugova na srdačnom dočeku. Za- nicima splitskih društava na Firulama.
BELI OREL NAMESTU BENEŠKEGA LEVA
Ljubljansko »Jutro« piše: Naši primorski akademiki bodo dne 15 julija slavili y Trogiru pomembno nacionalno in kulturno svečanost. Na trogirskih mestnih vratih bodo slovesno odkrili velik državni grb, ki ga je izdelal kipar Niko Pirnat ki so ga naši Primorski akademiki poklonijo starodavnemu mestu na Jadranu. Grb bo vdelan na mestnih vratih, kjer so še nedavno bili znani be-nečanski levi, zavoljo katerih je bilo svoj čas mnogo vročih polemik' med italijanskim in našim tiskom. Na eno krilo vrat pride znameniti Meštrovičev Berislavič. na drugo Pa Pirnatov grb ki je izdelan iz repenjta-brskega marmorja kot nizki relief v velikosti 160x120 cm. Delo je starinsko stilizirano, tako da se v umetniški skladnosti ujema z arhitekturo okolja.
Znamenja kažejo, da hočejo naši vi-sokošolci dati vidnega izraza dejstvu, da je jugoslovenski Jadran tudi slovensko morje. Kakor zdaj naši Primorci v Trogiru, tako bodo tudi naši Jadranaši jeseni odkrili podoben državni grb na otoku Krku. Tudi to delo so visokošolci poverili kiparju Niku Pirnatu. Ta grb bo vlit iz brona in bo s krili bieril v premeru skoraj dva metra. Vzidali Ra bedo na Prankopansko kulo tik ob pristanišču v mestu Krku. Kakor so naša obmorska mesta ena sama velika, razkošna zbirka starih in modernih umetnin, tako je vsekakaor tudi za kiparja Nika Pirnata majhno odlikovanje, da bosta ti dve njegovi Pajnovejši deli, ki vsako zase predstavljata skrbno izdelano umetnino, uvrščeni poleg Meštrovićevih in drugih slavnih deL
KONCERAT NAŠIH AKADEMIČARA U SUŠAKU.
u četvrtak dne 19 o. mj. dolazi u Sušak 35 akademičara emigranata članova Kluba jugoslovenskih akademičara iz Trsta, Gorice i Istre u Ljubljani i Istarskog akademskog kluba iz Zagreba. U vecer.istog istog dana priredjuju ma-nifestacioni koncerat sa biranim programom samih istarskih jugoslavenskih narodnih pjesama, koje se zabranjuju pjevati u Istri, i sa kratkim predavanjem o progonstvima Jugoslavena u Istri, Trstu i Gorici. Pozivaju se svi emigranti Sušaka i okoline, kao i ostalo patriotsko gradjanstvo, a naročito omladinci nacionalističkih I ostalih društava da dođju na doček 1 na koncerat, koji će se održat na prostranoj terasi restauracije u Gradskom kupalištu dne 19. o. mj. u 9 sati u večer.
»Istra« — Sušak
IZ DRUŠTVA »ISTRA-TRST-GORICA« U KARLOVCU
V soboto dne 21. t. m. pridejo iz Sušaka na svoji turneji po Jugoslaviji k nam naši akademiki, v Karlovcu jim homo priredili svečan sprejem, katerega se bodo poleg našega društva udeležili tudi tukajšni skauti, brdjani, seljak! v narodpih nošah In morda tudi sokolska glazba. Zvečer bo v stari Sokolani v Aleksandrovi ulici koncert z govori, po koncertu pa bo veselica s plesom na prostem. Pozivamo vse člane in ostale prijatelje našega društva, da se sprejeme in koncerta v čim večjem številu udeležijo.
cu školske godine izvještaje o uspjehu svojih djaka, da dječji roditelji i ostala javnost, vide što su djeca postigla i kako su radila. Naša djeca iz Julijske Krajine, koja se školuju ovdje, ne pripadaju samo svojim roditeljima, već svima nama i svi mi, uz njihove roditelje, moramo voditi računa o toj našoj uzdanici. Zato ćemo ukratko prikazati rad. i uspjeh te naše omladine kroz zadnju školsku godinu, kako bi cijela emigracija bila u to upućena.
Na koncu školske godine bilo je u Istarskom internatu 105 pitomaca i pitomica, koji su pohađjali zagrebačke srednje škole. Od te sto i petorice prošlo ih je 97, što iznaša 93 posto.
Da se shvati taj postotak treba napomenuti da su na pr. u Trećoj muškoj realnoj gimnaziji prošla samo 62 posto od ukupnog broja učenika; u Drugoj klasičnoj 66 posto; u ženskoj stručnoj učiteljskoj 83 posto; u Učiteljskoj 67 posto, a u Drugoj muškoj gradjanskoj 66 posto. — To su sve škole koje poha-djaju i naša djeca, pa se iz te upored-be vidi pravi uspjeh pitomaca i pitomica Istarskog internata.
Statistički pregled uspjeha djece iz internata izgleda ovako:
Od ukupnog broja 105 pitomaca i pitomica bilo je:
Odličnih	is
vrlo dobrih	,	42
dobrih	37
Polažu popravni ispit	6
Neocijenjeni zbog bolesti	I
Ponavljaju razred	1
Od ukupnog broja 105 ponavlja razred samo 0.97 posto.
Dakle niti 1 posto učenika nije palo na godinu, dok u gore spomenutim školama to izgleda ovako:	Treća realna
gimnazija 11.08 posto; Druga klasična 8.69 posto; Učiteljska 8.24 posto; Druga gradjanska 10 posto. I taj jedan koji nije prošao ne gubi pravo na dalje školovanje. Osim toga je prosječan broj popravnih ispita u zagrebačkim školama oko 28 posto, pa tih šest postotaka u internatu znače minimum.
Ako imamo u vidu rad u tom našem zavodu moramo biti sigurni da ce i ta šestorica na jesen položiti ispite. (Popravni ispit imaju samo iz jednog predmeta).
Osim toga su svi, koji su polagali veliku ili malu maturu, prošli, a dvojica
godišnjih ocjena. Jedna učenica realne gimnazije dobila je nagradu u školi kao najbolja učenica u svojem razredu.
Takav uspjeh služi na čast našoij djeci i njihovim uzgajateljima u internatu. Da se vidi trud, koji su uložili kroz ovu godinu, i djeca i njihovi odgojitelji, spomenut ćemo da je u internatu osnovan pjevački zbor, da pitomci i pitomice aktivno saradjuju u Sokolu, a osim toga održavaju svake subote sijela. Tu sami održavaju predavanja, deklamiraju, recitiraju i pjevaju.
Time se razvija kod djece samorad i_ aktivnost, a ta aktivnost se odlično manifestirala izdavanjem seđ-mičnog literarnog lista »Istranin«, kojega uredjuju i u koji pišu sama djeca, i to većinom ona nižih razreda.
Na izložbi in muške realne gimnazije su te dječje novine Iz internata naročito zapažene, a i na izložbama ostalih zagrebačkih škola su radovi naše djece bili zapaženi i pohvaljeni.
Naročiti uspjeh kulturno-prosvjetnog rada očitovao se na akademiji, koju Je internat priredio 7 maja u Malom kazalištu. Sva zagrebačka štampa je sa priznanjem i simpatijama pisala o toj priredbi.
Sve to je uticalo na djecu, tako da je logičan taj veliki uspjeh na koncu školske godine. To je posljedica i vještog pedagoškog postupka i smišljenog fizičkog odgoja. Jer osim čistoće, sokolskih vježbi i redovitog kupanja, djeca su odlično hranjena, a sada, preko praznika, nalaze se muškarci na moru u Martinščici, a ženske u Beđnji u Hrvatskom Zagorju.
Time će se djeca odmoriti od intenzivnog rada posljednjeg vremena i steći će novu snagu za dojduću školsku godinu. Prema tome vidimo da naša djeca imaju i materijalne uvjete za tako uspješan rad, više nego što to imaju ostala djeca prosječnog materijalnog stanja. Ali te uvjete treba stvarati napornim radom. Ekonomiju zavoda vođi g. Pošćić.
O odgoju se stara upravitelj zavoda g. Demarin, a njegovi dobri pomoćnici su nadstojnici odjeljenja, i to gospodja Antica škarpa za žensko odjeljenje, a studenti filozofije Grakalić Ivan, Cukon Zlatko i Bratulić Vjekoslav za muško odjeljenje, (t. p.)
U Tivtu je osnovana nova emigrantska organizacija
Kako su u Tivtu dočekani naši akademičari
Tivat, 5 jula 1934.
Danas je Tivat doživio veliki dan. Osnovano je u njemu novo »Udruženje emigranata iz Italije »Istra«. Da bude stvar jasna treba odmah na početku naglasiti da ovdje živi priličan broj Istrana, od kojih mnogi rade u ovdašnjem arsenalu (a nekoć su radili u arsenalu u Puli). Osim toga stigli su ovamo danas iz Mostara akademičari iz Istre, Trsta i Gorice, koji studiraju u Ljubljani i u Zagrebu, te su i oni svojim prisustvom uveličali današnji dan u Tivtu.
Skupštinu je u ime akcijonog odbora otvorio g. Bazeli Josip, koji se u nekoliko riječi osvrnuo na teške prilike u kojima živi naš narod pod Italijom. Poslani su zatim brzojavni pozdravi Nj. Vel. Kralju Aleksandru Prvom (kod prisutnih buran i frenetičan pljesak i klicanje: živio Nj. Vel. Kralj Aleksandar I, Živio Kraljevski Dom), te g. dru Ivanu Marija čok što se takodjer prihvaća klicanjem pretsjeđniku Saveza.
G. Ivan Stari pretsjednik društva »Istra« u Zagrebu pozdravlja skupštinu u ime Saveza i društva »Istra« iz Zagreba, preporuča slogu i bratstvo, jer će se samo tako doći do pozitivna rada.
Zatim se prelazi na biranje odbora. Jedan se član javlja i predlaže listu s pretsjeđnikom g. Bazelijem. Skupština prihvaća jednodušno i jednoglasno g. Bazelija za pretsjeđnika, a isto je tako primljen i ostali odbor. Pretsjednik se zahvaljuje na povjerenju te pita skupštinu da li da društvo postane član Saveza Emigranata Jugoslavena iz Italije što je prihvaćeno takodjer aklamacijom.
Na koncu se još javljaju pretsjednik Kluba primorskih akademikov iz Trsta, Gorice i Istre u Ljubljani i jedan akademičar u ime Istarskog akad. kluba u Zagrebu, koji su zažalili novom udruženju puno uspjeha u njegovom radu i pozdravljaju sve prisutne u ime studenata emigranata (skupština živo akla-mira studentima). Pretsjednik na to pozivlje sve prisutne da prisustvuju koncertu sto ga priredjuju studenti emigranti u 8.30 sati i pozdravivši još jed-n01? Prisutne zaključuje skupštinu.
U 8.30 sati počeo je vokalni koncert akademičara emigranata u dvorani Doma Jadranske Straže koja je bila dupkom puna publike, koja je zaposjela sve i do posljednjeg mjesta. Koncerat je imao propagandni karakter, a uspio je iznad svakog očekivanja, što se je vi-dilo i na prisutnima koji su pljeska-njem odavali priznanje mladim akademičarima. Sve su točke izvedene bez pogreške, a nezapamćen aplauz doživio je duet istarskih narodnih ntesama koji su izveli dvojica akademičara iz Istre, tako da su morali svoju točku ponoviti. Kada je koncerat završio slu-šaoci su dvoranu ostavili svi razdragani i vidjelo se da ce današnji dan ostati menia(J j^eotra^n°j 1 najboljoj uspo-
IZ DRUŠTVA „ISTRA” U ZAGREBU
IZ PJEVAČKOG ZBORA DRUŠTVA »ISTRA« _ ZAGREB.
Javljamo svim pjevačima, da se pje-vacke vježbe neće održavati mjesec dana, radi ljetnih ferija. Ferije traju od 15 0. mj. uo 15 augusta.
EMIGRANTSKI TABOR V GROSOPUU
Kakor že javljeno, bo društvo »Tabor« sporazumno z Emigrantskim savezom in Društvom »Orjem« Kočevje priredilo v nedeljo, dne 15 julija t. 1. celodneven emigrantski tabor v Grosuplju na Dolenjskem. Na tabor so vabljeni vsi emigranti in prijatelji. Vršil se bo na prostem. Udeleženci naj prinesejo hrano s seboj. Na željo bomo naročili obed in večerjo v gostilni v Grosuplju.
Govorili bodo :
Predsednik Emigrantskega saveza dr. Ivan Marija Čok «O zunanjepolitičnem položaju in o naši emigraciji«.
dr. L a vo Čermelj» O našem položaju v Julijski Krajini in o nalogah naše emigracije«,
prof. Ivan Rudolf »O ulogi mladine v osvobodilnih pokretih in o nalogah naše mladine«.
Popoldne bodo nastopi pevskih zborov, deklamacije, lahkoatletske igre, kopanje itd.
Društva naj prinesejo društvene in državne zastave.
Tamburaši in harmonikaši so napro-šcni, da prinesejo inštrumente s seboj.
Ena skupina udeležencev bo odkorakala proti Grosuplju točno ob 5 zjutrah izpred ljubljanskega magistrata.
Izletnički vlak odhaja eb nedeljah iz Ljubljane proti Grosoplju ob 5.44 z jutraj in se vrača v Ljubljano ob 10.8 zvečer. Cena za tja in nazaj Din 10.50.
Drugi vlak odhaja iz Ljubljane ob fi.41 zjutraj in se vrača v Ljubljano ob 9 zvečer. Cena na eno stran Din 7.—
Prepričani smo, da boste uvideli veliko važnost takega sestanka ter napeli vse sile, da bo udeležba čim lepša.
Do svidenja v Grosuplju!
UČITELJI TOLMINSKEGA UČITELJIŠČA!
Še enkrat opozarjamo na tovariški sestanek vseh bivših tolminskih učiteljlščni-kov, ki se vrši v soboto, dne 14 t. m. ob 18 uri v Ljubljani. Zbirališče v kavarni »Zvezda« od 17 do 18 ure. Naslednji dan izlet. Naj ne manjka nihče! — Nasvidenje!
Uspela prireditev emigrantskega „Taisora" v Ljubljani
Tam na prijatnem, senčnem vrtu pri Levu je imelo agilno društvo primorske mladine »Tabor« preteklo nedeljo lepo vrtno prireditev, katere so se udeležili številni zastopniki raznih korporacij in številno ljubljansko občinstvo, ki je tako dokazalo simpatije do nacionalnega dela tiste mlade veje našega naroda, ki nima svoje rodne zemlje v svoji posesti.
Da je njihova prireditev doživela tako lep obisk, gre zasluga odboru, ki se je potrudil za izvrsten program. Prireditev je otvoril član narodnega gledališča gv Milan Skrbinšek z Župančičevo pesmijo »Železna čelada« in z Gregorčičevo »Soči«. Efektno, deklamatorično izvrstno podani pesmi sta zbudili pri vseh vihar navdušenja. Prav tako lepp je bil sprejet tudi tenorist g. Angel Jarc, katerega je pri klavirju spremljal konservatorist g. Kumar; pel je Medvedovo »Pogled v nedolžno oko«, arijo iz ope re »Poljub« in narodno: »Men’ vseeno je«.
Sledila je prosta zabava s plesom, sre čolovom in drugimi igrami. Tristo dobitkov je lepo vleklo. In godba »Zarja« je mlademu svetu kaj kmalu in z ne mnogo truda užgala kri.
Malo pred mrakom je nastopil znani mešani pevski zbor »Tabora« pod vodstvom pevovodje g. Venturinja. Zbor je zapel poleg nekaterili drugih osem tržaških narodnih pesmi, in sicer; »Temna noč se je storila«, »Na vročem zglavju vroča glava«, »Vince rujno nam se sveti«, »Ko ljubezni razodeti«, »Ne boš me zabila nik dar«, »Tak je sladka« in »Prepevajmo Slovenci«.
Pevci, pevke in pevovodja so bili deležni viharnega odobravanja. Saj zbor raste res od leta do leta. Program je dopolnilo še nekaj kupletov in izvrstno podana Pregljeva »Ubiti zvon«, ki jo je recitiral akademik g. Figar.
Zvečerilo se je. In na vrtu »Pri Levu« so se v lepem raspoloženju razživeli duhovi. Ves čisti dobiček je namenjen bednim emigrantom.
DRUŽTVO »TABOR« v LJUBLJANI
čuti prijetno dolžnost se tem potom najtopleje zahvaliti vsem, ki so kakorkoli pripomogli, da je njegova vrtna prireditev v nedeljo, dne 8. t. m. tako lepo uspela, še posebno zahvalo smo dolžni članu Narodnega gledališča g. Milanu Skrbinšku, tenoristu g. Angelu Jarcu, kupletistu g. Niku Slaparju ter gospem in gospodom, ki so s svojimi plemenitimi darovi zagotovili prireditvi tudi gmotni uspeh. Vsem še enkrat prav topla zahvala in zagotovilo, da bo društvo »Tabor« v bodoče še potenciralo svoje delo na propagandnem in socialnem polju.
NOVI ODBOR »TABORA« V KAMNIKU.
Na drugem rednem občnem zboru »Tabora« v Kamniku dne 17 junija 1934 izvoljen je novi odbor, ki se je konstituiral kako sledi: Prof. Peterlin Alojz, predsednik; Gruden Rajko, podpredsednik; Subič Miloš tajnik L, Vižin Miroslav tajnik II in gospodar, Zidarič Alojz, blagajnik L, Grum Mirko, blagajnik II., odborniki: Kralj Eduard,
Naša emigracija u Splitu postaje aktivan faktor naše borbe
DRUGARSKI SASTANAK EMIGRANATA Split, jula 1934.
U svrhu što boljeg medjusobnog upoznavanja i izmjene misli po svima pitanjima koja interesuju našu emigraciju, splitsko udruženje »Istra« donelo je zaključak, da što češće održava zajedničke drugarske sastanke svojih članova. Prvi takav sastanak održan je u subotu, 7. o. mj. u restauraciji hotela »Jadran«, kojemu je prisustvovao lijep broj emigranata nastanjenih u Splitu i okolici.
Pretsjednik udruženja, dr. Stojan Brajša pozdravio je braću i zahvalio im na lijepom odazivu. Pozdravlja Lavrenčiča,, izaslanika akademičara-emigranata iz Ljubljane, koji će da posjete naš grad, kao i zadnjeg izbjeglicu iz Zadra, sveštenika Kordiča, koji u pratnji karabini j era morađe da napusti mrtvu stražu u našem zarobljenom Zadru. Zatim obrazlaže u lijepom govoru svrhu i cilj udruživanja emigranata, koji silom prilika moradoše da se sklone u veliku našu domovinu, ali ne mogu da zaborave svoj napušteni i zarobljeni zavičaj. — Ocrtava zatim nepovoljno stanje naših kolonista u Južnoj Srbiji i čita u vezi s time pismo kolonizacionog otsjeka našeg Saveza, kojim do daljnjega i do konačnog povoljnog rješenja ovog gorućeg pitanja odvraća naše emigrante od kolonizacije u Južnoj Srbiji. Pozivlje za tim sve prisutne da u što većem broju prisustvuju dočeku braće akademičara-emigranata iz Ljubljane, koji na svojoj turneji po jednom dijelu Jugoslavije dolaze ovih dana i u naš grad.
Uzima zatim riječ sekretar udruženja, Pero Trepov, te u kratkom govoru obrazlaže potrebu organizovanja emigranata. Nas je, veli, zao udes prisilio na emigraciju iz našeg porobljenog zavičaja, ali za to ne smijemo i ne možemo da ostanemo prekrštenih ruku, nego moramo da se organizujemo, da nas se čuje, da se znade, da smo silom prilika, pod terorom neprijatelja našeg napustili svoj zavičaj.
Dok ona naša braća keja ostadoše na domaćem ognjištu stoje na mrtvoj straži, mi, u izgnanstvu, treba da pokažemo Evropi da je laž s protivne strane, da je samo nekoliko nezadovoljnika izbjeglo, a da je inače tamošnji narod zadovoljan sa današnjim stanjem i treba da se prebrojavamo, da se organizujemo i da ciframa dokažemo da je Lastovo naše, da je Zadar naš, da je Rijeka naša, da je Istra i Gorička naša, da je Trst naš.
Mi na te naše krajeve ne ćemo i ne možemo da zaboravimo; mi hoćemo da se vratimo u osi obod jeni zavičaj. Ukazuje zatim na dejstvo da se po cijeloj našoj velikoj Jugoslaviji intenzivno radi na organizovanju naše izbjegle braće, pa je dužnost i nas ovdje u Splitu da stupimo u zajedničko kolo. Izlaže zatim pripremni rad na osnivanju našeg udruženja i biians dosadanjeg rada, koji je skroman, ali ipak ide se napred, a potporom braće emigranata postići ćemo mnogo.
Zatim delegat braće akademičara Lavrenčič, zahvaljuje prisutnima na toplom prijemu i moli da splitski emigranti u što većem broju prisustvuju priredbama koje će se upriličiti prigodom boravka akademičara iz Ljubljane.
Pošto se održalo još nekoliko govora
0	radu i svrsi organizacije, pretsjednik zaključuje ovaj — službeni — dio našeg sastanka. Ovaj sastanak završen je kasno u noć u bratskom raspoloženju
1	u misli na zarobljeni zavičaj.
Pere z Dvagrada.
PREDAVANJE O ZASUŽNJENI DOMOVINI V MARIBORU
Te dni je v društvu »Nanos« predaval g. dr. Branko Veičon o najnovejšili nasiljih in preganjanjih naše manjšine pod Italijo. V skoro enournem predavanju je razgalil pred številnimi poslušalci vzroke in povede ostre kampanje fašističnega tiska proti naši duhovščini in tržaškemu škofu Fogarju, ki ga silijo italijanske oblasti, da bi se umaknil s svojega mesta. Škof Fogar, k; je po rodu Furiati, se je Italijanom hudo zameril s svojim govorom, ki ga je imel letos jamuaria v goriškem semenišču. Opozarjal je takrat gojence zavoda, naj bodo pravični in naj delajo le za dobrobit cerkve in naroda zlasti Pa jih je pozval, naj bodo napram slovenski in drugim narodnostim pravični in nepristranski učitelji Kristusovega nauka. V zvezi še z neko drugo afero pred tržaškim sodiščem, je bil škofov govor povod, da so Italijani pričeli ponovno preganjati naše rojake, zlasti pa duhovščino. Govornik je ostro ožigosal barbarsko početje fašistov in njih voditeljev ter naglasil potrebo po reakciji. Ožigosal pa je v tej zvezi tudi vatikansko politiko, kj s svojo pasivnostjo v vsem samo podpira fašistične težnje ter molči in pusti fašističnemu tisku, da blati naše duhovnike in celo visoke cerkvene dostojanstvenike. Predavatelj je bij deležen za svoja izvajanja velikega odobravanja vseh navzočih.
Glasovi stampe
JUGOSLAVIJA I IT ALIJ/.
Pariški list »La Republique« od 26 juna, objavljuje članak Piera Domi-niquea u kome se raspravlja o jugosio-vensko-talijanskim odnosima i u glavnom se ističe ovo:
»Grof Sforza priča da su ga jednog dana pitali u talijanskoj skupštini poslije pregovora sa Jugoslovenima o tome koja je bila njegova ideja vodilja. Talijanski državnik kaže da je odgovorio, da je htio da nezadovoljstva budu pravedno podjeijena izmedju dvije zemlje. Jugosloveni i Talijani bili su suparnici. Italija je htjela da upravlja cijelim Jadranom, iako je Dalmacija pretežno naseljena Slovenima — 95 posto. Da su Talijanima dali ono što joj je obećano, došlo bi do nepravde s obzirom na slobodno opredjeljenje naroda. Talijanski nacionalisti uvijek se sjećaju mletačkog gospodarenja i pokazuju na spomenike, na imena gradova i na izgled stvari, koji je stvarno talijanski. Ipak glavno je spašeno, jer su Rijeka i Zadar u talijanskim rukama.
Jugoslavija može da žali što je izgubila 600.000 Slovenaca, koji će biti potpuno talijanizirani, jer je još Dante govorio kako je taj dio teritorije pretežno talijanski.
Ali pored svega toga postoji mogućnost da se živi i radi u miru. Trebalo bi da se riješi ovaj talijansko-jugoslovenski spor.
Ako postoji čovjek koji bi mogao pravilno da shvali stanje, to je_ princ od Pijemonta, sin jednog Talijana i Crnogorke.
Da li je potrebno da krv govori u interesu Italije? Interes Italije? Ako postoji opasnost po Italiju, to bi u prvom redu došlo od njemačkog pritiska. Ova opasnost poglavito dolazi od Anšlusa. Medjutim, Jugoslavija zajedno sa Malom Antantom odlučno je protiv Anšlusa. I u slučaju restauracije Habsburge vaca postoji opasnost. Jedino dunavska federacija, jednostavna privredna formula, omogućila bi Italiji, gospodaru Trsta i Rijeke, da uspješno sprovede svoju politiku u Srednjoj Evropi i spasila bi je unekoliko od njemačke opasnosti. U interesu je Italije da u Beogradu ima sigurnog prijatelja, što se tiče Jugoslavije, ona se danas nalazi izmedju tri suparnika: Bugarske, Slovenske zemlje, koja traži da se približi i koju može razoružati spretnom politikom prema Makedoncima; Italije i Madžarske, šta može ova treća sila? Ništa, ako se ne ostvari Anšlus. Ali sve, ako se uspije u ovom podhvatu. Italija je medjutim dovoljno jaka da ga spriječi. Zato ako drugi tvrde da je velika misija g. Bar-thorn da učvrsti francusko-jugoslo-vensko prijateljstvo i političko-vojni savez sa Malom Antantom, ja bih rekao da je mnogo važnije pitanje zbliženja izmedju Rima i Beograda, sve na tome počiva: mir u Srednjoj Evropi, jednostavno mir, kao i naša lična sigurnost«.
Tako piše g. Fiere Dominique u francuskom listu »La Republique«, Prenijeli smo taj članak samo radi njegove in-teresantnosti. Ne ćemo isticati pogreške ovakvog mišljenja, a niti ćemo se upuštati u tumačenja. Ali nije zlo da znamo za sva mišljenja koja se tiču našeg problema. Potcrtali smo naročito onu bizarnost s Princom Umbertom i njegovom Crnogorskom krvlju.
DA LI ĆE SE ITALIJA PRIBLIŽITI FRANCUSKOJ I JUGOSLAVIJI.
U novije vrijeme često se u internacionalnoj štampi javljaju glasovi, da će izmedju Italije, Francuske i Jugoslavije doći do nekog približen ja. Ti su glasovi proizvoljni. Demantuju ih dogodjaji. Italija nije za takve kombinacije. Ona bi željela, da se približi Francuskoj, ali Francuska bi u tom slučaju morala da napusti Jugoslaviju.
A to Francuska neće nikada učiniti.
Povodom vijesti da je Italija spremna povesti pregovore za zaključenje sredozemnog pakta u kojem bi osim nje sudjelovala Francuska, Rusija, Turska, Rumunjska, Jugoslavija, Bugarska i eventualno španjolska, »Giornale d’Italia« donosi ovaj demanti:
Paktomanija ili manija paktova, koja karakterizira ovu mutnu političku sezonu u Evropi, daje povoda raznim glasinama. Medju ovima su strani listovi donijeli jednu verziju, koja predvi-dja zaključenje sredozemnog pakta. O tom projektu neki listovi donose čak i potankosti. Talijanski su listovi registrirali ove glasove, ali se nisu na njih osvrtali niti ih popratili s najmanjim komentarom. Dobro su učinili. Italija, najveća sredozemna država, ne zna apsolutno ništa o nekom sredozemnom paktu i možemo još dodati, da ne vidi točno ni njegove svrhe ni koristi.
Papež Pio XI. in drugorodci
Pod tim naslovom donosio je prošlih dana mariborski »Večernik« u feljtonu u nekoliko nastavaka u prevodu pogla/vlje iz brošure »II fascismo e il martirio delle minoranze«, koju je izdala »Giustizia e Libertà«, a iz koje smo mi ranije jedno poglavlje takodjer prenijeli. Uvod i prevod je od agilnog emigrantskog radnika dra B. Verčona.
„'TIMES"IVROÌToASU SE AUSTRIJSKI NIJEMCI ODREKLI JUŽNOGA TIROLA
Naš list u svoja posljednja dva broja pisao o koncesijama, koje je fašistička via* da dala Nijemcima u Južnom Tirolu u pitanju privatnog podučavanja njemačkog jezika. O tome piše i londonski »Times«, veliki engleski list, u svom broju od 1 o. mj. pa kaže, da je pitanje Južnog Tirola u Austriji postepeno prešlo u pozadinu To je djelomično posljedica vremena, a djelomice i sve tiješnijeg prijateljskog odnosa izmedju	Italije i	Austrije.	Iredentističke
aspiracije postale su rijetke ili ih gotovo i nema, a propaganda medju manjinom u Provinciji Bolzano nestaie. Jedan ie znak bolje	atmosfere	zapažen	već prošlog
ljeta, kad je talijanska vlada dala važnu koncesiju otvorivši turistima i planinarima nekoliko pomoćnih prelaza na granici. »Times« nadalje kaže. da 3e koncesija o privatnim školama za njemački jezik nesumnjivo rezultat boljih odnosa iz-uedju	Austrije	i	Italije.	Mussolini je
to učinio, da bi postigao vjernost pučanstva u Tirolu j momenat ie sretno izabran. Pučanstvo »Provincije Bolzano mora napokon da uvidi kakve koristi ima od toga što žive pod jednom admw nistracijom, koja je sposobna da garantira red. »Times« kaže, da Italija ima pravo na Trentin, koji prestavlja zaledje Italije. AU pe su i strategijska granica i zapreka za trgovinu, pa i zato onaj kraj pripada prirodno Italiji. Nadalje »Times« kaže, da je u mnogim krajevima, gdje se ističe mnogo načelo rase i jezika učinjena slaba usluga miru, jer se nije pazilo na pitanja ekonomske naravi.
»Times« može da piše što ga je voljan Svakako inspirisan je od Italije. Da ovo tretiranje južnotirolskog pitanja nije ispravno možemo odlučno da tvrdimo. Ovakvo pisanje prestavlja zločin prama internacionalnoj pravdi. Mi smo članak »Timesa« citirali radi indirektnog upoznavanja situacije u Južnom Tirolu, pogrešane »dobrim« odnosom Italije i Austrije, i radi toga, da upozorimo na nevjerojatno pisanje jednog velikog lista.
JEDNA PROMOCIJA
V Lvovu na Poljskem je bil v soboto 30. junija promoviran za doktorja tehničnih ved g. inž. Venčeslav Poniž,
Vadnjal Adolf, Brejc Viktor, revizori: Za- naš rojak, ki je v bratski republiki že wtanik Franc. Bizjak Slavo. Za socijalni dobro znan kot odličen znanstvenik. Ce-
odsek: Vadnjal Adolf, načelnik.
stitamo!
t ANION KLANČIČ
Dne 3? junija t. 1. je umrl v Podgori g. Anton Klančič, veleposestnik, dolgoletni župan podgorski, deželni poslanec In odbornik. Bil je zvest in marljiv sodelavec pok. dr. Antona Gregorčiča ter zlasti na gospodarskem polju odličen strokovnjak in svetovalec našega ljudstva. Dolgo let je bil tudi načelnik goriškega cestnega odbora in član okr. šol. sveta za goriško okolico. Doživel je zelo visoko starost in se je do zadnjega rad spominjal vseh, ki so sodelovali pri javnem plodonosnem delu na Goriškem. Blag mu bodi spomin. Preostalim naše sožalje! ______ __
DROBIŽ
Marija Brajkovič. stara 25 let iz Bazovice, se je po nesrečnem naklučju utopila v Rocolu. ko se je vračala ponoči domov.
Avgusta Stergarja, starega 11 let je zasul plaz v gramozni jami na Kolovratu pri Ročinju. Po dolgotrajnem odkopavanju so ga vendarle našli, a vsaka pomoč je bila zaman, ker je bil že mrtev.
MAJKE — UČITELJICE I ČINOVNICE
upotrebljavaju često ljetne feri j e u to da pripremaju svojoj djeci sve što im treba za školu i dom. Najbolje upute za šivanje i krojenje haljina i rublja za djecu i za sebe naći ćete u »Malom ženskom svijetu«, koji donosi i lijepe nacrte originalnih ručnih radova. Tražite ogledni broj, javite svoju adresu upravi »Malog ženskog svijeta« u Ljubljani. Tavčarova ul. 12.
NAŠ NOVI PROFESOR
Na filozofskom fakultetu zagrebačkog sveučilišta diplomirao ie Jakov Mikac iz Bresta, sada učiteli osnovne škole na Selskoj cesti u Zagrebu. G. Mikac ie kao učiteli bio uviiek odlično ocjenjivan, a istakao se i svojim radovima u »Viiesniku ju-coslovenske akademije«, gdje ie pisao o narodnim običajima u Ćićariji. — Čestitamo!
»Istra« Izla«! svakog tjedna n potak. _ Uredništvo : uprava nalaze dinara; za Inozemstvo dvostruko; za Amerika 2 dolara na god'
: Ive Uihovllovlč. Jukićova ni. 3C. — Za nrednlš t-a odgovara;
Rudolf Saršon, prof., Maribor Podgornik Filip, učit., Limbuš D
a. X. Subotica..................D
Filipič Karel, š. u., Verdrena D Škerlj Vilko, Beograd . . . D Ivančič Ivan, dir. žen. real. gìm.
Sušah	D
Puhalj Ant., Rošpoh, Maribor D Puhar Marija, Drvar . ... D Puhar Pravdoslav, kovač, Drvar D Petrič Franjo, rudn. nadšumar Mežica	F)
U prošlom broju objavljeno ’ D 32.793.8l> UKUPNO D 32.958.8b
20.-
godlnu. _ OgUjsl ša ra6u7ajn po cjenik/1'— VUtsnlk^"udavaS?ČKONZOHCIj"»ffiTRCJ,chl ttodinu 50 dinara; za po godine *5
'ra: Dr' rranodS	Oleina dugoZins'kff,^	""i £,
odgovara RudoM Polanovli. Zagreb, Hica broj 131.