KRALJEVINA SRBA, HRVATA 1 SLÖVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 24 (1)
INDUSTR1SKE SVOJINE
IZDAN 1. AVGUSTA 1926.
PATENTNI SPIS BR 3762.
Theodor Langer, inžinjer, Beč.
Prostor za vatru kod parnih kazana za uštedu u uglju.
Prijava od 11. oktobra 1924.	Važi od l.juna 1925.
Traženo pravo prvenstva od 13. oktobra 1923. (Austrija).
Dati pronalazak ima za cilj, da omo-guči ekonomski najpovoljniji raspored onog sloja koji gori; a lo je klinasto u uzduž-nom pravcu i jako udubljeno u popreč-nom pravcu, kako bi se na taj način upro-stio i olakšao posao ložačev, kako bi gorivo sagorelo što potpunije i bez dima, i kako bi se izbeglo stvaranje šljake.
Bitnost pronalaska vidi se na jednom primeru izvodjenja kod kazana za lokomotive, kod koga je na duvaru cevi uzi-dan jedan svod za loženje.
U onom delu površine rešetke, koji po-činje u trouglastom obliku blizu duvara cevi i to gotovo celom njegovom širinom, koji se sužava simetrično u odnosu na uz-dužnu središnu liniju i koji se proteže do blizu duvara na kome se vrata nalaze, rdjavo se iskoriščuju gasovi za loženje zbog toga, što oni kruže oko prostora za loženje koji je na belom usijanju, ne dola-zeči u dodir sa duvarovima koji bi ih ras-hladili, te u cevima za vatru mogu da ot-puštaju samo manji deo toplote.
Ova se nezgoda otklanja shodno pro-nalasku na taj način što se ovaj rdjavo iskoriščeni deo uzdužne sredine rešetke izostavi po mogučstvu, gasovi za loženje, koji su se nagradili u ostalim delovima rešetke, bliže duvarovima, iskoriščuju se me-djutim bolje, tako da manja potrošnja goriva — usled izostajanja jednog dela površine rešetke — ne povleči za sobom nikakvo smanjivanje rada kazana.
U unutrašnjosti dela za vatru, iznad
vrata za vatru namešten je raspodeljivač pare D (sl. 1-3) nove vrste. Otvori ovog raspodeljivača pare rasporedjeni su, kako to sl. 4 i 5 pokazuje, jedan pored i ispcd drugog u horizontalnim redovima tako, da broj otvora syakog idučeg reda opada na niže, i da su otvori jednog reda prema otvorima drugog pomereni za sredinu rasto-janja. Linije koje spajaju otvore grade prema torne ravnokraki trougao (sl. 4) ili trapez (sl. 5) čije su horizontalne osnoyice okrenute na više, a čiji je vrh, odn. krača strana okrenuta na niže.
Linije pravca (zrači) otvora divergiraju podjednako i ne ukrštaju se, bilo da se gleda ozgo, bilo sa strane, kako to sl. 1-3 pokazuje. Krajnji zrači gornjeg reda 1 i 3 (sl. 2) odn. 1, 3, 7 i 9 (sl. 3) upravljani su približno prema uglima duvarova cevi odn. uglovima rešetke. Kod prostora sa više vrata donji zrak 6 (sl. 1 i 2) odn. 6 i 12 (sl. 3) udara u sredinu rešetke izmedju duvarova cevi i vrata. Linije pravca iz otvora udaraju prema torne o sloj koji gori u površinama koje se sužavaju simetrično od duvara cevi prema sredini otvora za vrata; to pokazuje sl. 2 i 3.
Novo i bitno za postizanje cilja to je. da nije samo površina rešetke — o koju zrači iz otvora udaraju u zamišljenoj površini koja se sužava — tako rasporedjena, več da su i sami otvori rasporedjeni na raspo-deljivaču pare po površini koja je slična onoj prvoj, koja se dakle sužava simetrično ozgo na niže; na taj način zrači leže
Din. 15__
približno u ravnim površinama, i zrači pare podeljeni su podjednako u prosloru ozgcna niže, te ne mogu uzajamno uticati jedan na drugi i skretati ni u pravcu višine, ni u širinu, te se usled toga nagradjena para može podjednako da razvije po širini i dubini i može zauzeti željeni oblik.
Raspodeljivač pare D namešten je na jednoj parnoj cevi W (sl. 1), koja je kod datog načina izvodjenja povezana sa jed-nim omotačem 13 (sl. 1) koji se nalazi spolja iznad otvora za vrata za loženje. U ovaj omotač ulaze, kako to sl. 9. poka-zuje, tri razne cevi koje sprovode paru i snabdevaju njime raspodeljivač pare, i to jedna cev iz razvodnikove komore lokomotive (21, sl. 9) jedna iz pomočnog meha lokomotive (20 sl. 9) i jedna za hladanje od glave armature parnog kazana (17 sl. 9). Iza mesta gde se završavaju obe prvo imenovane cevi, 20 i 21 namešteni su u omo-taču povratni ventili sa kuglama 18 i 19 (sl. 8) tako da para iz razvodnikove komore ne može da dopre do pomočnog meha ili obratno. Ventil-kugle leže na iz-bušenim otvorima koji se dole završavaju konično. Izbušeni otvor sačinjava ventil-prostor, a šrafovi zatvarači 22 i 23 (sl.8) omotača ventila su isto vremeno ograni-čenje za podizanje ventil-kugli, koje se može regulisavati. Radi osiguranja jedne minimalne količine pare, da pri otvorenom delu za regulisanje lokomotive ili pomočnog meha raspodeljivač pare ne može da izgori, ograničeno je kretanje regulacionog šrafa na niže na pr. usled glave regula-cionih šrafova 22 i 23(sl. 8) tako, da je osigurano minimalno izdizanje kugli.
Dejstvo ove nove instalacije je sledeče:
Pri otvorenom delu za regulisanje lokomotive ili pri otvorenom pomočnom mehu ulazi para automatski u raspodeljivač pare i zrači pare koji jzlaze imaju približno oblik jedne trostrane piramide, čija približno prostrana osnovica leži iznad sredine rešetke, kako je to na sl. 2 i Stačkastim linijama naznačeno. Središnji zrači povlače kao što je poznato, ivične zrake malo k sredini. Prečnik otvora na dizi kao i do-vodjenje pare u raspodeljivač regulisava se pomoču šrafova 22 i 23 (sl. 8) tako, da gasna struja koja izlazi iz sloja koji gori izdiže paru još pre no što če ona dopreti do toga sloja, tako da gasovi koji se stva-raju ispod tog sloja, mogu odilaziti sa sviju strana ispod pare, zajedno sa istrošenom odn. rasloženom parom.
Para u obliku piramide koja lebdi nad slojem koji gori sadržava naravno u svorre jezgru največu energiju i struja vazduha se povačava u naokolo poglavito prema bočnim duvarovima i prema duvaru u kome
su vrata, gde postaje sve jača. Pošto ja-čina sloja koji gori mora da je prilagodjena veličini struje vazduha na dotičnom mestu rešetke, to ovo skretanje struje vazduha uslovljava takav oblik sloja koji gori, da, kao što to sl. 1 pokazuje, on opada u uzdužnom pravcu i to klinasto od duvara na kome su vrata do duvara cevi. a ko-ritasto od bočnih duvarova i od duvara na kome su vrata ka sredini rešetke, pri čemu se korito ka duvaru cevi proširuje irouglasto. Usled takvog načina siaganja potrebno je samo da se gorivo duž bočnih zido'/a i duž duvara na kome su vrata i to duž ovog poslednjeg u srazmerno večoj količini raslaže, pa če se gorivo koje od duvarova pada ka sredini rešetke raspo-deliti podjednako preko nagiba. Para koja lebdi i koja se polako rasprostire do blizu uglova duvarova cevi prima u sebe deliče uglja koji su se izdvojili iz sloja koji gori ili koji se pri loženju odvaja od lopate, pa ih zatim naslaže klinasto u uglu izmedju sloja koji gori i duvara cevi, do blizu uglova koji su više naslagani i direktno zagrevani, kako to slika 1 pokazuje gde se ti deliči iskoriščuju za grejanje cevi. Ovako novim izgradjivanjem raspodeljivača pare uproščava i olakšava se pre svega znatno posao ložačev.
Para ko]a lebdi iznad sredine rešetke prouzrokuje medjutim još i to da se gasovi za grejanje odmah pošto se izdvoje iz sloja koji gori, podjednako odvode od sredine rešetke prema svima duvarovima, pa zatim duž ovih do svoda, i ulaze, što je moguča više iskoriščeni u cevi za vatru. Stvaranje jedne štetne vruče zone iznad sredine rešetke i opasnost da se u njoj nagradi šljaka izbegnuta je. Ali para koja lebdi dovodi gasovi ma za grejanje još i gornji vazduh koji je ušao na vrata za loženje i prouzrokuje na taj način ekonomno sagorevanje dima.
Sa zatvaranjem dela za regulisanje lokomotive prestaje i stvaranje pare. Donji vazduh uzima tada put najmanjeg otpora kroz sredinu rešetke i sloj goriva koji leži zgodno za rad pare ostaje nepotrošen i pri dužem mirovanju lokomotive bez povečanja parnog pritiska, dakle bez olvaranja ventila sigurnosti.
Sva gore opisana preimučstva mogu se u potpunosti postiči samo tada, kad zrači izbušenih otvora na raspodeljivaču pare shodno pronalasku i cilju, kako to sl. 2 i 3 pokazuju, udaraju o sloj koji gori u površini koja se proteže od jednog ugla do drugog duvara cevi, odn. kod kazana sa više vrata duž rešetke i koja se postepeno sužava na sredini vrata i prestaje izmedju duvara na kome su vrata i duvara cevi;
i kad su otvori na raspodeljivaču pare rasporedjani po površini koja se sužava na niže, kako to sl. 4 i 5 pokazuju da bi para dobila željeni oblik.
Može biti potrebno da sagorevanje bude življe, da rad kazana bude dakle veči. Za tu svrhu napravi se u raspodeljivaču pare, kako to sl. 11 pokazuje jedna dopunska grupa od jednog ili više otvora dize, čiji su zrači upravljeni prema izlasku gasova za grejanje iz prostora u kome je vatra, kako to 47 i 46 na sl. 1. pokazuju, dakle preko prostora za vatru (odn. mosta za vatru kod nepokretnih parnih kazana). Na-gradjena dopunska para gura gasove pred sobom i povečava dejstvo vazduha.
Potpuno dejstvo jednog u prostoru za vatru nameštenom raspodeljivaču pare mo-guče je samo onda, kad ravan simetrije nagradjene pare stoji tačno vertikalno, a upravljena je tačno na sredinu duvara cevi, tako da se gasovi zagrejani penju oko nagradjene pare podjednako sa obeju strana. Tačno udešavanje raspodeljivača pare po-stizava se sledečom novom instalacijom, koja je prestavljena na sl. 7.
Iznad temena otvora za vrata prolazi cev 14 kroz duvarove kazana u datom primeru -izvodjenja kao šuplji uspravni klin. U ovoj cevi leži cev pod uglom 15 tako, da se može obrtati i pričvrstiti a vezana je spolja sa omotačem 13 — koji je opet sa svoje strane vezan sa cevima za dovodjenje pare — pomoču šrafa u obliku kapsle. Krak cevi pod uglom koji zalazi u unutrašnjost prostora za vatru uprav-Ijen je prema rešetci i ima onu du-žinu, koja je potrebna za višinski položaj raspodeljivača pare. Na kraju cevi pod uglom zašrafljen je raspodeljivač pare. Da bi se položaj raspodeljivača pare, odn. njegova ravan simetrije mogla i u hori-zontalnom i u vertikalnom pravcu tačno podesiti, sastavljena je cev pod uglom iz dva kraka 15 i 32, koji su ušrafljeni u Ja-kat 30, mogu se dakle obrtati, pa se u udešenim položajima fiksirajo muterima 31 koji se obrču u suprotnom pravcu. Cev pod uglom može se izvlačiti iznutra pošto se skine muter u obliku kapsle! Spolja na-mešten kerner šraf, 27, koji zalazi u udu-bljenje 43 daje cevi pod uglom uvek isti položaj. Cev pod uglom može biti napravljena i iz jednog dela. U tom je slučaju na šupljem uspravnom klinu 15 spolja na-mešten prsten 26 i pričvrščen šrafom 28. Ovaj prsten nosi kerner šraf 27. Radi korekture položaja ravni simetriji može se prsten okretati na šupljem uspravnom klinu pošto se izdigne šraf 28, pri čem se kerner-šraf ponese sa cevi pod uglom. Pošto izdigne muter koja se obrče u suprotnom
pravcu može se raspodeljivač pare D dovesti na kraku cevi pod uglom u pravi položaj.
Korisno je da vazduh koji ulazi na otvo-rena vrata skreče u pravcu pare. Za tu svrhu služi nova konstrukcije jednog štita za skretanje L. (sl. 7) koji je prestavljen na sl. 7 i 10 i koji se lako može pričvrstiti i skidati. Na gornoj strani toga štita nalaze se dvogube ušice 33, kod kojih je svaki od oba otvora na donjoj ivici proširen tako, da se može natači preko glave 34 šrafova za nošenje, koji su ušra.ljeni u duvar kazana, te na niže povučeni štit čvrsto na-legne na klinaste vodjice 41 na glavama šrafova, koji su namešteni bočno od otvora ušice.
Radi hladjenja raspodeljivača pare služi instalacija prestavljena na sl. 8. Za hla-djenje raspodeljivača pare potrebna je samo jedna mala jedva osetna količina pare. Otvor za prolaz pare koji je potreban za to, nalazi se u omotaču 13 (sl. 8 i 9) i označen je sa 39, dok je u pridodatom delu 35 u sl. 6 (od glave armatura 34, sl. 6 i 9) izradjeno nešto veče izbušenje 36 (sl. 6) i završava se u prostoru za nago-milavanje 44, koji se po skidanju šrafa zatvarača 37 može s vremena na vreme čistiti. Izbušenje koje je izradjeno u omotaču 13 i koje odredjuje količinu pare za hladjenje ne zapušava se tada i propušta uvek istu količinu pare za hladjenje.
Patentni zahtevi:
1.	Prostor za vatru kod parnih kazana za uštedu u uglju, kod koga od temena otvora za vrata polaze zrači pare i duvaju se prema sloju koji gori, naznačen jednim raspodeljivačem pare čiji su otvori raspo-redjeni tako, da njihovi zrači gledani ozgo i sa strane diverguju podjednako ne ukr-štaju se, tako da o sloj koji gori udaraju u površinu koja se proteže od jednog ugla do drugog ka duvaru cevi (naspramni zid kod običnih kazana odn. dužina rešetke kod kazana više vrata), i sužava se poste-peno prema sredini vrata za loženje i za-tvara se izmedju duvara cevi (naspramnog duvara) i duvara na kome su vrata pri čemu su otvori raspodeljeni na raspodeljivaču pare po jednoj površini koja se na niže simetrično sužava.
2.	Prostor za vatru kod parnih kazana za uštedu u uglju shodno zahtevu 1, naznačen time što su otvori na raspodeljivaču pare rasporedjeni u horizontalnim redovima, što su otvori svakog idučeg ni-žeg reda pomereni za polovinu odstojanja otvora gornjeg reda i opadaju brojno za jedan, pri čemu zrači gornjih redova udaraju o sloj koji gori u bližini duvara cevi
(naspramnog duvara) a zrači donjih redova udaraju o sloj koji gori izmedju duvara cevi i duvara na kome su vrata.
3.	Prostor za vatru kod parnih kazana za uštedu u uglju, shodno zahtevima 1 i 2 naznačen time, što su spoljni otvori dize na raspodeljivaču pare rasporedjeni po ravnokrakom trouglu čija je horizontalna osnovica okrenuta na više.
4.	Prostor za vatru kod parnih kazana za uštedu u uglju shodno zahtevima 1-4. naznačen time, što na raspodeljivaču pare iznad one grupe otvora koji stvaraju paru ima jedna dopunska grupa od jednog ili više otvora, rasporedjenih iznad prvih otvora, čiji su zrači upravljeni u pravcu odilaženja gasova koji greju iz prostora u kome je vatra odnosno upravljeni su preko prostora za vatru ili mosta za vatru.
5.	Prostor za vatru kod parnih kazana za uštedu u uglju, kod koga od temena otvora vrata polaze zrači pare i duvaju se prema sloju koji gori, naznačen time. što je raspodeljivač pare pomoču šrafa pričvrščen za krak jedne cevi pod uglom okrenutim rešetci; ova cev pod uglom leži u jednoj cevi (šuplji uspravni klinj koja iznad temena otvora za vrata probija du-var kazana; cev pod uglom može se obr-tati i pričvrstiti i u vezi je spolja sa cevima za paru za raspodeljivač.
6.	Prostor za vatru kod parnih kazana za uštedu u uglju shodno zahtevu 2 naznačen time, što su krači cevi pod uglom koja je u cevi (šuplji uspravni klin) name-štena tako da se može okretati i učvrstiti, pričvrščeni pomoču šrafova u jednom kolenu koje ih vezuje.
7.	Prostor za vatru kod parnih kazana za uštedu u uglju shodno zahtevima 5 i 6, naznačen time, što cev koja probija kroz duvar kazana (šuplji uspravni klin) nosi spolja jedan prsten, koji se pomoču klem-šrafa može učvrstiti i snabdeven je kerner-šrafom za učvrščivanje cevi pod uglom u cevi.
8.	Prostor za vatru kod parnih kazana za uštedu u uglju shodno zahtevima 1-7, naznačen time, što je raspodeljivač pare vezan za razvodnikovu komoru i sa po-močnim mehom lokomotive pomoču cevi u kojima na ležišnim površinama počivaju kugle, tako da je moguče samo strujanje pare u jednom pravcu; izdizanje tih kugli može se regulisati šrafovima, koji se pri spuštanju ograničavaju na minimum.
9.	Prostor za vatru kod parnih kazana za uštedu u uglju shodno zahtevima 1-8, naznačen time, što je iznad otvora vrata za loženje pričvrščen štit za skre-tanje, sa nagore okrenutim ušicama i on se uvlači pomoču šrafova sa glavama tako, da su prorezi obeju ušica na donjem kraju prošireni radi povlačenja glava, a bočno od proreza na niže nalaze se klinaste vo-djice na kojima se glave pričvrščavaju.
10.	Prostor za vatru kod parnih kazana za ušiedu u uglju, naznačen time, što ka raspodeljivaču pare, koji se nalazi iznad otvora za vrata, vode cevi za hla-djenje, u čijem se delu (koji vodi ka parnem prostoru) nalazi jedno suženo mesto kroz koje prolazi otvor za zatvaranje, i to suženo mesto propušte više no količinu pare za hladjenje; i tek u daljem toku cevi za hladjenje nalazi se suženje koje odredjuje količinu pare za hladjenje.
/Idpatent broj 3762









I
-