KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 25 (2).
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 AVGUSTA 1956
PATENTNI SPIS BB. 12477
——  —1    ■■ -~=   *
Dr. Kereszty Georg, inženjer hemije, Budapest, Madarska.
Sredstvo i postupak za kuvanje sapuna.
Prijava od 21 septembra 1935.	Važi od 1 januara 1936.
Traženo pravo prvenstva od 14 novembra 1934 (Madarska).
Kao što je poznalo, mastima koje se saponifikuju ne dodaje se odjednom količina lužme potrebne za njihovo potpuno saponi-fikovanje, nego se to čini u ratama, da koncentracija lužine ne bi prekoračila 14°Bč jer se sa koncentrisanijim lužinama izseljava sapun.
Mesto da se upotrebi gotova kupovna lužina, spravlja se češče lužina kuvanjem alkalijevog karbonata, na pr. sode sa kalcijevim hidroksidom, a pri torn stvoreni kalcijev karbonat odvaja se filtrisanjem. Hemij-ska reakcija, koja se pri torne odigrava: Na.COa + Ca(OH), *= 2 NaOH 4- CaCCN, vrši se kao što je poznalo nepotpuno, jer se sa rastučom količinom natrijevog hidroksida, stvorenog u toku reakcije, smanjuje rastvor-Ijivost u vodi kalcijevog karbonata. Odgova-rajuči torne, koncentracija lužine dobivene na ovaj način, ne može prekoračiti 13°Bč.
Poznat je za kuvanje sapuna Krebicov postupak i razni drugi slični njemu. Isti se sastoje u bitnosti u torne, što se masti emul-guju za kalcijevim hidroksidom, zagrevaju parom i ostavljaju da stoje 1—2 časa, pri čemu nastaje jedan suv, porozan kalcijev sapun. Isti se nekoliko puta ispira, zatim se kuva sa vručim rastvorom sode, pri čemu se uz taloženje kalcijevog karbonata slvara natrijev sapun.
Postupak prema ovom pronalasku za kuvanje sapuna uslovljava primenu jednog sredstva za kuvanje sapuna, koje samo za sebe pretstavlja predmet prijave. To sredstvo
je jedna unapred izradena mešavina alkalijevog karbonata ili alkalijevog silikata i jednog zemnoalkalnog oksida ili hidroksida. Na pr. dobro se izmeša 106 tež. delova sode sa 74 tež. dela kalcijevog hidroksida, probi-tačno posle prethodnog tacanja, pa se upo-trebljuje ili u praškovitom ili u uobličenom obhku. Celishodno je dodati još sredstvu za kuvanje sapuna i 9—18 tež. delova istop-Ijenog parafina i eventualno 1—2 tež. dela sapunskog praha. Ali se mogu dodavati i druge masne materije koje se ne mogu sa-pomfikovati, kao na pr. ugljovod anici, vo-skovi koji se u hladnom stanju ne saponifikuju, jako sulfurisani derivati masnih kise-lina, soh masnih kiselina i t. d., ili njihove mešavine. Takvi i slični dodatci vrše s jedne Strane zaštitno dejstvo higroskopnog mate-rijala za kuvanje sapuna, a druge Strane oni olakšavaju briketisanje, ili neko drugo uob-ličavanje. Osim toga usporavaju isti stvaranje lužine za vreme procesa saponifikacije čime postaje dejstvo sapomfikovanja, sredstva prema ovom pronalasku, ujednačenije i pot-punije.
Sada ne može u sredstvu, koje je sa-stavljeno kako je gore navedeno, ili dehmično ili sasvim žarnemu sa ekvivalentnom količinom nekog alkalijevog silikata.
Sredstvo prema ovom pronalasku pru-ža velika preimučstva, naročilo pri promeni u domovima ili malim radionicama. Sredstvo se može tako uobličeno predavati na pr. pre-sovano u kocke i t. d. da se pri upotrebi
D hi. 5,-
jednog izvestiog troja kocki iii ižVčSti* fe-žinske količine sredstva, stvara pri kovanju sapuna željena količina lužine, koja se da unapred odrediti. Takode nije potrebno, da se lužina pripremi unapred, jer se u smislu postuka prema ovom pronalasku dodaje neposredno sredstvo za kuvanje sapuna me-šivini masti, namenjene saponifikaciji i vode. Na taj način se potpuno odstranjuje opasnost od nesrečnih slučajeva, koja je u vezi sa prethodnim pripremanjem i eventualnim čuvanjem lužine u rastvorima. Takode otpada inače potrebno dodavanje lužine u ratama i mesto toga odmah se sipa u sud za kuvanje celokupna količina sredstva, potrebna za stvaranje potrebne količine lužine. To omogočava okolnost, što se optimalna koncentracija lužine za sjponifikaciju sama uspostavlja i što se ze vreme saponi fikacije na mesto (upotrebljene) potrošene lužine stvara, stalno nova lužma. Suvišna koncentracija lužine, koja bi dovela do ise-Ijavanja, ne može prema gore navedenem uopšte da se stvori.
Pošto kod postupka prema ovom pronalasku alkalijev hidroksid stupa u reakciju sa mašču namenjenom saponifikiciji u stanju postanka, vrši isti pojačano dejstvo, čnne je osigurana brza i potpuna sapomtikacija. Stvaranje lužine usporava se pomenutim dodat-cima zavisno od njihove vrste i količine, tako da se pomeču istih sapomtikacija može regulisati i njen tok se može voditi po-stupno napredujuči. Finoraspodeljeni kalcijev karbonat, koji se stvara pri kuv^nju nosi sobom pri sedimentiranju, nečistoče, koje
se' rialaže d ih a o ti, tako da se, kao Što je to poznato i iz pomenutog Krebicovog postupka, dobiva vrlo čist beo sapun. Fini ta-log kalcijevog karbonata, koji sadrži nešto malo sapuna, ima odlično prečiščavajuče dejstvo na pr. pri ribanju ili pranju raznih kuhinjskih predmeta i t. d., što naročilo u domačim ili malozanatskim sapundžinicama dozvoljava potpuno iskoriščenje preradenih masti.
Patentni zahtevi:
1)	Sredstvo za kuvanje sapuna naznačeno time, što se sastoji od jedne praško-vite ili uobličene mešavine altralijevih karbonata i zemnoalkalijevih oksida ili hidroksida.
2)	Sredstvo prema zahtevu 1, naznačeno time, što su alkalijevi karbonati deli-mično ili potpuno zamenjeni alkalijevim si-likatima.
3)	Sredstvo prema zahtevu 1 ili 2, naznačeno time, što sadrži kao dodatke masne materije, koje se ne mogu saponifikovati na pr. ugljovodonike, bitumne, soli masnih ki-selina, dodatke, koji se u hladnom stanju ne mogu saponifikovati na pr. voskove ili jako sulfurisane masne kiseline i td.
4)	Postupak za kuvanje sapuna, naznačen time, što se upotrebljuju sredstva prema zahtevu 1—3 na taj način što se rmšavini masti i vode odjednom dodaje celokupna količina — koja se može unapred proračunati — sredstva za kuvanje sapuna1 potrebna za stvaranje dovoljne količine lužine za saponifikaciju.