SOKOLSKI GLASNIK 1926. U Ljubljani, 31. decembra 1926. 24. Poslanica starešinstva JSS glavnim skupštinama svih bratskih društavn. Ova poslanica neka sc prožita na društvenoj glavnoj skupštini! B r a č o i sestre! U času, kada se bratska sokolska društva sakupljaju na svoje redovite godišnje glavne skupštine, šal jemo svoj braći i sestrama bratske pozdrave! U prvom redu skrečemo vašu pažnju uzgoju sokolske dece i sokolskog naraštaja, koji nam mora biti svima pre svega najprije i najače prirasao srcu. Svaki član i svaka članica kao sastavni deo celine neka se pita, šta je u prošloj poslovnoj godini učinio dobra za pospešenje i napredak sokolskog uzgoja naše omladine, koja se dragovoljno sakuplja pod sokolskim barjacima. Ova naša omladina neka bude Sokolstvu ono, što je zenica oku! Za plemeniti, sokolski odgoj-ove naše omladine odgovoran je svaki od nas. U društvu i van društva neka bude rad i život svakoga od nas takav, da če biti u skladu sa sokolskim načelima i da če kao najači uzgojni faktor uzomo uplivati na razvoj moralnih i fizičkih snaga sokolske dece i sokolskog naraštaja. Sokolska omladina neka bude svakom društvu ponos i radost, ona nam neka bude jamstvo naše budučnosti. Savetujte se .i zaključite o tome, što vam je bez odlaganja učiniti, da popravite ono što ste zadocnili, a da več učinjeno' usa-vršite i doterate radom, koji vam nalaže naša ljubav do sokolske omladine! Pogled na opšti sokolski rad u prošloj godini napunja nas verom u bolju budučnost. Naš svestrano razvijeni rad bio je nama u korist, a narodu i državi na čast. Naša najbolja brača vežbači uz največu požtrvovnost pribavili su našem Sokolstvu na međunarodnoj utakmici u Lvonu časno mesto, jer smo mi Jugosloveni postavili pobednika nad pobednicima i u društvu sa bračom Cehoslovacima celom kulturnom svetu dokazali moč f uspeh sokolskog odgoja. Ovaj pobedonosan nastup naše brače u tudini пекг. bude celokupnom članstvu ugledom i pobudom za dalnje naporno delo, kojo nas neka dovede do novih pobeda! Odmah iza lyonske utakmice prodrmao je naše redove i podigao ih na put u zlatni slavenski i sokolski Prag poziv na VIII. svesokolski slct. Naš naraštaj, naša brača i sestre, koji su sudelovali ovom sletu, vratili su se svojim domovima puni oduševljenja. Ta veličina ovog sleta ostavila je na svakoga najdublji i največi dojam. Takovu priredbu, koja bi bila tako tačno organizovana i izvedena u celini i potankostiina, nije kadra sprovesti nijedna organizacija na svetu. Sokolstvo je tom zgodom pokazalo veličinu svoje idejne i fizičke snage, a u tome svemu napunja nas opravdani ponos, da smo na ovom sletu mi Jugosloveni sudelovali u svesti svoje pripadnosti k slavenskoj sokolskoj organizaciji. Oreške, kojih si je svestan pojedinac i koje nisu ostale sakrivene našim kritičnim očima, neka nam budu dobrom školom kod budu-ćih sličnih priredaba u slavenskom svetu opčenito, a u domovini naročito. Od velikog značaja za uzgoj našeg prednjaštva bio je II. prednjački točaj JSS, kojeg su tek nekoje župe u punom shvatanju njegove zadače hvalevredno iskoristile. Župe, odnosno društva, koja su poslala braču u tečaj, već sada osećaju njegove blagotvome posledice, pa su s nama zajedno jednakog uverenja, da su nam češći savezni prednjački tečajevi nužno potrebni i da se moraju — što pre, to bolje — pretvoriti u stalnu instituciju: u stalnu saveznu sokolsku školu! Svi ovi dogadaji sa pospešenjem uplivali su na napredak svih naših dru-štava. Mnogobrojni javni nastupi u društvima i župama, mnogobrojna predavanja i druge priredbe prosvetnog značaja, uvadanje apstinencije i razradi-vanje organizacijonog rada, dokazuju našu unutarnju snagu i moralnu moč. Naše sudelovanje kod svih važnih nacijonalnih i državnih dogadaja, naše budno i svesno pračenje svih teških eksistencijonih borba naše neoslobo dene brače, vidni su dokazi vernog patriotizma i iskrene domovinske ljubavi, koja prožimlje svako naše srce, pa je i izvor svakog sokolskog pozitivnog učestvovanja u javnom životu. Jedna od glavnih naših grešaka jest činjenica, da u mnogim društvima čilavi rad počiva na nekolicini osoba. To nije zdravo! Upozorujemo na ovu nepravednu razdiobu rada i odvračamo od takovog iscrpljenja i izrabljivanja pojedinaca, jer pravi, uspešan i pravilan rad vlada samo onde, gde radi svatko i pomaže svatko na postignuču zajedničkih ciljeva, oslanjajuč se na svoju volju i na poverenjo brače i sestara! Prilike društva su prilike celokupnog članstva, a napredak društva temelji se u radu sviju. Svi društveni funkcijonari dužni su, da pri-vuku na rad bilo na ovaj ili onaj način celokupno članstvo. Mnogo smo pažnje posvečivali zdravom funkcijoniranju žile kucavice našeg zdravog života, a to je gospodarsko pitanje, lcoje smo požrtvovnim nastajanjem sviju postavili na zdrave temelje, koje svakog pripadnika naše organizacije napunjaju verom i pouzdanjem u na&u upravnu sposobnost. Uspesi ovog rada več su sada očiti, a biti če još vidniji do godine. Koliko god čemo materijalno biti jači, toliko čemo laglje služiti svojim idejnim zadačama, toliko pre doči čemo do ostvarenja svih onih osnova, medu kojima se nalazi i pre spomenuta sokolska škola. Obnavljamo svoja upozorenja iz prošle godine, dozivajuč vam svom brat-skom ozbiljnošču: ne zanemarujte doista prcvažnog rada društvene uprave i pamtite, da svaka organizacija treba materijalnih sredstava, ako hoče da zadovolji svima zahtevima i potrebama svoga članstva! Ovakovih sredstava i te kako treba nama. Sokolstvo je živa tvorcvina duševne i telesne snage naroda. Iz ove činjenice izvire naše istorijsko poslanstvo, da služimo narodu kao celini i da svojim radom obuhvačamo državu kao celinu! Mnogobrojni su naši neprijatelji, ali naš rad je pošteno sredstvo, koje pobeduje i osvaja. Nc bojte se neprijatelja, ne osvrčite se na njihov broj! Več sto više ojačajte naše redove! Napunite vežbaonice! Pouzdajte se u lepotu i veličinu sokolske ideje, koja nas sve udružuje i svakog osposab-Ijava za svaku borbu, gde mora da pobedi svetlo nad tamom, istina nad pre-varom, pravda nad nasiljem! Razvijmo sokolske barjake sa večno mladom snagom za snažan, smion i močan napredak svih zdravih narodnih snaga! Sokolstvo pobeduje — pobedonosno Sokolstvo na gelu naroda — napred! Zdravo! Starešinstvo Jugoslovenskog Sokolskog Savcza. U Ljubljani, 20. decembra 1926. E. Gangl, starosta. Dr. Viktor Murnik, načelnik. Dr. Riko Fux, tajnik. Stane Vidmar: II. prednjački tečaj JSS. od 15. septembra do 15. oktobra 1926. (Svršetak.) Rezultat tečaja pokazao se najlepše na zaključnoj akademiji, koju je Savez priredio sa kurzistima u petak 14. oktobra u 8 sati na večer u vežbaonici ljubljanskog Sokola uz brojno prisustvovanje opčinstva i predstavnika civilnih i vojničkih vlasti. Akademija, koju je vodio savezni načelnik brat dr. Viktor Murnik, pokazala je lepe plodove sokolskog uzgoja. Otvorili su ju kurzisti, njih dvadeset na broju, sa prostim vežbama za pokrajinski slet u Ljubljani god. 1927., a koje su bile uvežbane nekoliko dana pre zaključka kursa. Tko je vidio kurziste u početku tečaja i sada kod svršetka, nije mogao verovati, da su to jedna te ista braća. U početku tvrdi, nepokretni, sada gipki i pruživi. Lepe i ritmičke vežbe tekle su tako lepo i skladno, da je opčinstvo bilo iznenadeno. Zato i odobravanje nije prestajalo. Iza toga na-stupilo je devet kurzista sa Mumikovom kompozicijom «Carmen». I ako su znali «Carmen» svi kur/isti, radi premalenog prostora mogli su nastupiti samo najbolji. Izvadali su ovu ritmičku skladbu sa taliovom elegancijom i sklad-nošću, da su ju morali ponoviti. Na spravama: ručama i preči videli smo nekoliko lepih a i teških kombinacija, no što je glavno divili smo se uzomoj disciplini i redu u odelima. Nastup i odstup od sprava bio je uzoran. To je ono, na što se tako često zaboravlja, pa i naši bolji vežbači obično misle, da je vežba sve, a nastup i odstup nešta sporednog. Posle akademije bilo je u «Zvezdi» oproštajno veče. Sa koliko je ljubavi ljubljanska sokolska javnost primila ovaj tečaj, dokazuje činjenica, da su na ovu prijateljsku večer pohrlili svi, koji osečaju sokolski. U svojoj sredini imali smo uz braču načelnika i starešinu najstarijeg našeg člana brata Grassellija, koji je sada več 64 godina članom ljubljanskog Sokola, a koji se, osečajuč se još uvek mlad, veseli uspehu i radu sokolskoin. Brat savezni načelnik u oproštajnom govoru po poslednji puta pozdravio je kurziste ovim rečima: «Prednjački tečaj Saveza je dovršen, sa uspehom, nadam se, za Vas, bračo, sa uspehom za naše Sokolstvo. Za oproštaj — šta da vam kažem? Tvrdo sokolsko delo vezivalo nas mesec dana. Kod ovog rada medusobno smo se upoznali, ljubav do zajed-ničke naše stvari udružila nas, pa se nadam, da je ona doista urodila pravom sokolskom ljubavlju između vas i nas. Sačuvajte tu ljubav do zajed-ničke nam stvari i širite ju kod kuče, a na nas se kadkada setite sa dobrom mišlju. Ljubav do velike naše stvari i međusobne simpatije, vama i nama olak-šavale su uloženi obilan napor ovih mesec dana. Koliko pako velik bio je taj vaš napor i koliko opsežno bilo je to vaše delo, smatrajte ga još uvek tek kao uvod, početa k vašeg rada i napora. Zašlo? Dalek je put do prednjačkog savršenstva, a svrha našeg tečaja nije mogla biti druga, nego da vas povedemo na jedan deo tog puta, pokazati vam cilj i koliko je to moguče dobro vas oboružati sa svime, što vam treba, da budete kadri da sami nastavite put i postignete cilj. Napunja me iskrena nada, da je u vas dobre volje da џа-stavite taj težak put i da postignete daleki cilj. Ta u tečaju samom pokazali ste, da ste stekli u obilnoj meri sve one vlasriosti, 'kojih je gajenje jedna od prvih naših dužnosti, naime: ustrajnost i energiju, pojačanu sa odušev-ljenjem, pravim, jakim i trajnim oduševljenjem, koje postostručuje moč i eneigiju, a nas osposobljuje da smo kadri dosegnuti i velike ciljeve. Ciljevi Sokolstva, bračo, uistini su veliki! Ta ide se za pridignučem onoga, što je u državi, da, na svetu najvažnije: za pridignučem čoveka, a jednako za pridignučem onoga, što nam jeste i šta nam mora biti najmilije: za istinskim pridignućem našega n a r o d a, njegove snage, blagostanja, časti i slave. I zato vam za oproštaj kličem: Ustrajte na započetom putu! Neka bude tu i tamo još tako trnovit, budite ustrajni, buditie energični, budite i ostajte oduševljeni! Zdravo!» Brat starosta Gangl pozdravio je najpre brata Grassellija kao najstarijeg člana naše sokolske organizacje. Istaknuo je njegovu vernost do Sokolstva i prikazao ju kao primer čitavom članstvu naše velike sokolske porodice. Po-zvao je sve polaznike, neka upotrebe plodove ovoga kurza u svojim društvima i župama, kojih napredak zavisi u velikoj meri od njihove delatnosti i istraj-nosti po aaucima, koje si pridobiše u ovoj1 napornoj, a veoma us pelo j sokol-skoj školi. Svima kliče i želi uspešan rad sa sokolskim: Zdravo! Brata Grassellija pozdraviše svi uz burno klicanje, a on se sa nekoliko iskrenih i jezgrovilih reči zahvalio za bratske pozdrave. U ime kurzista zahvalio se brat Viktor Ladenhauser sledečim govorom: Dragi brate starosto i dragi brate načelniče! Nakon jednomesečnog boravka u Vašoj sredini došao je momenat, kada nam se deliti od Vas. Valja nam otiči iz Vaše sredine, a naše sokolske Meke, barem naše Jugoslorenske sokolske Meke, koja nam je u najlepšoj uspomeni ostala još sa 1. jugoslovenskog svesokolskog sleta, kada smo prvi puta iza stvaranja jedinstvenog našeg sokolskog saveza manifestovali snagu i veličinu Sokolstva na slavenskom jugu. — Mi odlazimo snabdeveni novim pogledima, jakom spremom i pojačanom voljom za ispravni sokolski rad diljem cele naše domovine. Težnja za kojom smo išli putujuči za belu Ljubljanu, težnja da se odgojimo za učitelje i saradnike prave sokolske misli i jedinog isprav-nog rada, našla je svoje ostvarenje u svom II. saveznom prednjačkom tečaju. I baš mi polaznici ovoga tečaja prvi i jedini smo zvani, da ispravno shvaiimo i ocenimo vrednost vodstva našega saveza, onog vodstva u čijim rukama leži sudbina celog jugoslovenskog Sokolstva, koje vodstvo je baš priredbom ovoga tečaja pokazalo, koliko mu na srcu leži plemenita težnja porasta i procvata našeg Sokolstva. Ceneči tu veliku zauzetost, ona nam se ukazuje još večom, kada ovoga momenta oproštaja u mislima svojim proletimo ne samo sve one naučne časove, nego i svaku zgodu, koju su stari sokolski radenici i prvaci naši upotrebili, da nam dadu uputstva kako treba da se podižu u narodu one kreposti, koje su neophodno potrebne za uspeh pojedinih naroda, i kako treba raditi za Sokolstvo, da se preko njega podigne naš narod do one višine, koja mu po njegovim sposobnostima i pripada. Ne mogu propustiti, a da se u tom momentu ne setim naročito vode našega, našeg brata načelnika dr. Murnika, i da mu se u ime sviju nas najtoplije zahvalim za sve ono, što je tekom našeg boravka za nas činio. On stari, pro- kušani borac, jedan prvaka na polju sokolske telovežbe pokazao nam je i ovaj puta i naučio nas je, kolika lepota leži u čovečjem telu i kako treba ispravno shvatiti telesno vaspitanje, kojemu je jedina svrha da od tela našeg stvori doslojnu posudu lepoj i sokolsko vaspitanoj duši. Mi smo ponosni, da na čelu našeg Sokolstva stoji takov čovek, kao što je brat dr. Murnik, jer smo uvereni da pod njegovim vodstvom naše de Sokolstvo da se penje od uspeha do uspeha, ne samo u slavenskom, nego i u celom svetu. — Na svem nje-govom radu i zauzimanju neka mu bude izrečena naša srdačna hvala, i tom zgodom mi mu obečajemo, da čemo doista biti apostoli onih misli, kojima nas je 011 zadojio. A Tebi, dragi brate starosto, Ti blaga dušo i skrbni oče naš najsrdačnija i velika hvala! Tvoja plemenita duša gledala je u nama više no sokolsku braču, ona je — tako reči — gledala u nama rodenu svoj u decu. Tolika je bila Tvoja briga za nas! — Kako da Ti zahvalimo? Šta da Ti rečemo? — Sledit čemo Tvoj svetli primer, uvereni da če konačna pobeda Sokolstva biti izvojevana onda, kada svi ljudi budu zadojeni Tvojim duhom. Jer u Tebi gledamo ostvaren ideal pravoga Sokola. Ti si primer dostojan nasledovanja! A i Vama svima ostalima, bračo, koji sle nam kao učitelji predavali o lepoti i uzvišenosti sokolskoga rada i koji ste na bilo koji način doprineli da nam boravak medu Vama bude što lepši i ugodniji, svima Vama isto takova iskrena i srdačna hvala. Budite duboko uvereni, da Vaša nastojanja nisu bila uzaludna, svaka Vaša reč pala je na plodno tlo i ona če bez sumnje uroditi zasluženim plodom. Vaše su reči našle odjeka u srcima našim. Mi smo u Vama naučili kako valja živeti i rad iti za Sokolstvo. Več samim time mnogo smo dobili, jer Vi ste svojim radom znali da u srcima našim probudite onaj idealizarn i ono oduševljenje, bez kojega nema uspeha u sokolskom radu. Zato još jednom svima Vama najtoplija i najsrdačnija hvala! — Za nekoliko kratkih časova mi čemo da poletimo iz gnezda jugoslov. Sokolstva, iz naše lepe Ljubljane, u kojoj je misao sokolska prvi put uhvatila korena, iz koga je izraslo v iiko stablo Jugoslovenskog Sokolstva. Mi čemo da se razletimo diljem celoga Jugoslovenstva da budemo nosioci svete sokolske misli i vesnici jedne bolje budučnosti narodne. Svesni smo zadače, koju na sebe kao buduči učitelji Sokolstva primarno. Osečamo teškoču odgovornosti pred Vama, draga bračo, kao i pred celim narodom. I baš ta svest jačat če nas vi svakoj prilici teškog sokolskog rada. Pomisao na Vas bodrit če nas na svakom koraku i neče nam dopustiti da klonimo pre no što ispunimo zadatak, čije izvršenje smo na sebe dragovoljno preuzeli. — Zdravo! Govor brata Ladenhausera pobudio je opču pažnju, jer to su doista bile reči koje su potekle iz srca h srcu. Razumljivo je zato, da se njegovom govoru burno povladivalo. Teško nam je bilo kod oproštaja kada smo si stiskali desnice. Ta mesec dana spajala nas bratska ljubav i rad. Živeli, radili i težili smo za- istim ciljem. Tekom subote ujutro i popodne kurzistt su ostavljali Ljubljanu. Zaključili smo II. Savezni prednjački tečaj, kojeg je uspeh bio potpun. Uvereni smo, da u budučem tečaju ne če biti župe, koja ne bi poslala bar po jednog člana. Neka se kod toga ne gleda na troškove, ta ti sitni troškovi obilato se vračaju sa bogatim kamatima. Odborska sednica JSS. obdržavana dne 12. decembra 1926. u Ljubljani. Na poziv starešinstva JSS obdržavala se u Ljubljani 12. o. m. odborska sednica JSS. Svojom važnošču, kako sadržinom dnevnog reda, tako i stvar-nošču raspravljanja te zaključcima, ova je sednica od velikog značenja po čitavo naše jugoslovensko Sokolstvo. Njena vrednost postaje to večom i jačom, kada se još naglasi kao naročito, da je to bila jedna od onih redkih sednica, na kojoj su bile zastupane sve župe, osim jedne. Ta okolnost najboljim je znakom kako u j-edovima jugoslovenskog Sokolstva vlada velik interes za skupno delo, koje sprovada Savez. Samu sednicu otvorio je u Vi 9 sati pre podne starešina brat G angl, koji je konstatovao da je prisutno od starešinstva 25 članova, a 22 župe da su zastupane po svojim delegatima. Izostao je samo delegat šibenske župe, koji nije mogao doči radi vremenske nepogode. Pozdrav staroste. Kako je istog dana održana i sednica ČOS, to je na predlog brata starešine smesta odaslan brzojav sledeče sadržine: «Sa sednice odbora Jugoslavenskog Sokolskog Saveza šaljemo bratske pozdrave. Na zdar! Zdravo!» Zatim se-starešina setio imendana brata dr. Lazara Cara, nadalje jubileja don Frana Buliča i smrti br. Antuna Sakara, koji je 50 godina neprekidno delovao u Sokolstvu, a onda je nastavio: Dnevni red današnje sednice vrlo je opsežan, a opet na dnevni red stavili smo samo one stvari, koje su ne-ophodno nužne da se donesu zaključci. Svatko u svom izveštaju neka bude kratak i stvaran; svatko od nas mora da ima sokolsko vaspitanje, a naša srca treba da su prekaljena svešču socijalnog mišlenja i osečanja. Ne smemo gledati kod brače i sestara samo ono šta je zlo, več pre svega ono, šta je lepo i plemenito. Uveren sam, da u našem Savezu nema Sokola, koji bi namerice htio škoditi napretku našeg dela; svi mi imademo mana i nema čoveka, koji bi bio potpun, svi smo ljudi i kao lakovi podvrženi porocima. Sokolsko delo iinade ciljem, da odgoji čoveka. Gorki veli da je «čovek» najlepše ime. Zato gledajmo na svojoj brači i sestrama samo ono, šta je dobro i lepo. Ova lepota našeg stvaranja neka bude nad svima nama, pa čemo onda skupno koracali ne samo u državno-političkom, več i u kultumom pogledu. Upotre-bimo sve svoje sile, da digne svaki pojedinac sam sebe do najviše granice ssvršenstva, kako bi naš narod bio sav prožet sokolskom mišlju i kako bi kao takav služio uzorom ostalim kulturnim, narodima. Zdravo!» Reči brata starešine, koje su od prisutnih bile saslušane največom paž-njom, naišle su na burno odobravanje. U spomen Nikole Pašiča. Ustaje podstarešina Saveza brat G juro P a u n k o v i č pa se toplim rečinm seča velikog našeg državnika Nikole Pašiča i predlaže da se u ime JSS po-šalje presedničtvu vlade sažalenje. Predlog se prima jednoglasno. Izveštaj brata tajnika. Nakon toga prelazi se na dnevni red. Prvi uzimlje reč Savezni tajnik brat dr. Riko F u x, koji u preglednim črtama prikazuje opsežno delovanje starešinstva Saveza. Oštroj kritici podvrgava neke zle pojave, a sa pohvalom podvlači sve ono, što je dobra učinjeno kako u pojedinim društvima, tako i u župama. . Njegov izveštaj, stvaran i jezgrovit, saslušan je največom pažnjom, a kako i neče, kad je on najjasnije ogledalo svega onog što se zbiva, dešava i radi u redovima jugoslavenskog Sokolstva. Njegov izveštaj bio je toliko realan, da je osim nekoliko nužnih objaš-njenja sa strane pojedinih župa bio prihvačen bez debate, a sa sledečim zaključcima: «1. Pripadnicama JSS. z a b r a n j u j e se javna kritika delovanja JSS., odnosno po jedi n ih f un k ci jo n a r a tako dugo, dok kritičar nema posvema tačnih i po-u z d a n i h podataka o svojim t v r d n j a m a i dok se odnosno pitanje nije prije definitivno rešilo ili bar pokušalo rešiti pred kompetentnim sokolskim forumom. 2. Ako sokolski list u n a t o č ovome zaključku do-nese nekonlroliranu kritiku, ko j a ne bazira na stvarnim razi ozima, to če se na zahtev JSS., odnosno na zahtev tangiranih sokolskih funkcijo-nara, spram urednika lista ili pisca disciplinarno postupati. Isto vredi u j o š večoj meri za pisce u političkim listov im a, ako se ustanovi njihov i d e n -t i t e t.» Pokrajinski slet godine 1927. Zatim uzima reč Savezni načelnik brat dr. Viktor Murnik, koji referira 0 zaključcima sednice zbora župskih načelnika. Iznašajuč ove zaključke pred-laže, da se do godine na svečan način proslavi otvorenje Sokolskog doma na Taboru, a u tu svrhu da se 1.) priredi u Ljubljani pokrajinski slet, koji se proglašuje obvezatnim za župe: Ljubljana, Kranj, Maribor, Celje, Novo Mesto, Zagreb i S u š a k. 2.) Da se do godine prirede tri prednjačka tečaja i to dva za članstvo (jedan u prolječe, a drugi u jesen) 1 jedan za članice. Povrh svega toga izvestio je brat savezni načelnik, da je zaključak zbora župskih načelnika, da se održi jedan tečaj za najbolje vežbače JSS., a to s razloga da se digne nivo naših natecatelja. Razumije se, da je izveštaj brata načelnika bio prihvačen jednoglasnim odobravanjem. Savezno gospodarstvo. Po tome se prešlo na raspravu o izveštaju gospodarskog odseka JSS. Reč je prihvatio savezni gospodar brat J. Č o b a 1,, koji je u ovoj stvari iznio iscrpiv referat.* Svoj referat zaključio je predlozima, naime, da se zaključi: 1. Ukida se dosadanja praksa, da i društva šalju svoje organizaci-jone doprinose za Savez putem župa, a umesto toga svako društvo ove doprinose šalje neposredno Savezu. Izuzetke može da čini savezno starešinstvo po svojoj uvidevnosti. Župe če tek posredovati tu i tamo, gde i kada bude to potrebno. 2. Župe i društva dužna su da se služe jedino sa tiskanicama, ko j e je propisao Savez i izdao u svojoj nakladi. 3. Zupe neka putem svojih prosvetnih odseka porade na tome, d a se članstvo zainteresira za kupnju stručnih i idejnih sokolskih knjiga, koje imadu u nakladi Sokolski Savez i Sokolska Matica. 4. Članstvo se neka svakom zgodom, a naročito na glavnim godiš-njim slcupštinama upozori na to, da se služi sokolskim žigi-c a m a i sokolskom markom. Svi dopisi na Sokolski Savez i župe imadu biti biljegovani sokolskom markom, inače se nebiljegovani dopisi ne če uvažavati. Na izveštaj i predloge brata Čobala vodila se debata, koja se u glavnom kretala oko direktne uplate poreza. U debatu je opetovano zalazio i sam referent, koji je jakim argumentima obeskrepio neke bojazni govornika, a opet primerima dokazao opravdanost svojih predloga. Konačno je brat Kosta Petrovič iznio posredujuči predlog, koji glasi: «Društva plača ju svoje doprinose JSS. putem svojih žur>a. Za slučaj da župe svojih dužnosti ne vrše u re14 sati ova važna sednica, koja če biti od velikog značaja, vrednosti i koristi za naše Sokolstvo. Gospodarsko stanje JSS. (Referat Savcznog gospodar* brata Jos. Čobala na odborskoj sodnici JSS 12. decembra 1926.) Brači delegatima predložit če se proračun za narednu godinu. No prije, nego zn počne debata o tom proračunu, želja je saveznog starešinstva, a vi to i tražite, da vam se dade obračun o gospodarstvu u tekučoj poslovnoj godini. Iz tehničkih razloga pružitl ču ovaj obračun sa stanjem od 81. oktobra o. g. Ako se sečate na predkonference u Đakovu, bila je tada debata o torne, da li dal se predloženi proračun za tekuču godinu prihvati ili ne. Ne samo bojazan radi novih obaveza spram Saveza, več kao neko nepoverenje pokazalo se tada, jer, ako više dozvolimo, više če se potrošiti. Kao i kod proračuna za god. 1925. tako smo vas i onda uveravali, da čemo štediti, koliko,god če biti moguče i da čemo svim silama poraditi na sanaciji naših Saveznih inateri-jalnih prilika. Ovo svoje obečanje zvršili smo, a u koliko i sa kakovim uspehom, to vam neka govore brojke. Dugovina. Razmotrite li saveznu bilancu sa danom 31. decembra 1925. to vam odmah upada uoči pasivna stavka: verovnici sa Din 2,687.117-09. No ova se stavka sada znatno snizila. Stanje naših obaveza sa danom 31. oktobra o. g. iznosi još samo Din 486.214-93. Iz ovoga sledi, da je s le t sle i dug po-svema izravnan. Daklc naša pasiva umanjila su sc za deset meseci za Din 2,200.862-16 i to delom putem naših efektivnih otplata, delom usled po-stignutih otpisivanja i cesija. Sada još postoji u celosti naš dug spram ČOS u iznosu Kč 250.957-— sa kamatima, jer ČOS do ove godine nije zahtevala ka-mata, ali od 1. januara naredne godine, uredeni su kamati od 5 %. Račune tiskarn i druge obaveze plačamo redovito, kako nam več stizava novac od naših dužnika. 1 tako sam sada došao do stavke naših debitora. Potraživanja. Analiza toga računa mora zapanjiti svakoga. Te brojke ovđe govore više, nego bi se to dalo napisati u krpi debelili knjiga, zato evo specifikacije računa dužnika. Društva i župe duguju nam danom 31. oktobra o. g. u sv emu ogromnu svotu od Din 879.158-— koja se sastoji od dugovanja na: robi......................................................Din 82.779-95 sanacijskom doprinosu......................................» 285.707'— porezu iz godine 1925..................................... » 58.934T)! porezu iz godine 1926..................................... u 264.622-80 fondu za nezgode za godinu 1925........................... „ 10.374-50 fondu za nezgode za godinu 1926........................... „ 29.359'— naraštajski barjak ČOS...................................... 4.647-— «Sokolski Glasnik» prijašnjih godina .... „ 13.644'— «Sokolski Glasnik» za godinu 1926................... „ 67.945'— Spomenica..................................................n 21.145'— Srečke Savezne lutrije.....................................» 40.340-— Koliko od toga olpada na pojedine župe i društva, lo je svakom javljeno izravno. Ovim ogromnim zaostatkom u plačanju župa i društva pružen je dokaz, da organizacij o ni aparat ne funkcijonira. Sanacijski doprinos. Na sanacijskom doprinosu bilo je tekuče godine do 31. oktobra plačeno Din 204.122'—, a zajedno sa prošlom godinom Din 629.025'—. Ovaj iznos upotrebio se isključivo za pokriče sletske dugovine. Pore*. Kako je poznato, Savez mora pokrivati svoje tekuče izdatke iz poreza. Na porezu je pako unišlo do 31. oktobra o. g.: za god. 1924. na dugu Din 29.687'— plačeno Din 7.504' — „ „ 1925. „ „ „ 90.3004)1 . , 41.376' — „ „ 1926. „ . „ 434.710'- , „ 162.868-95 Ukupno Din 554.697 01 Din 211.748-95 Kako smo sa svima dohodcima mogli svladati sve ovogodišnje izdatke, a da kod toga nismo upali u nove dugove, a dužnosti izvršili u punoj meri, o tome, molim, razmišljavajte, ali kod toga uvažite, da su naše sile iscrpljene. Poreza je dakle za god. 1926. bilo plačeno samo 37 %. O tome nema sumnje da su društva župama uplatila više. No župe se nikako neče okaniti toga, da zadržavaju nama namenjene iznose i da ih same upotrebljavaju. Ovom se praksom mora prestati. Kod poreza moram nadalje konstalovati, da se kod društava udomila vrlo čudnovata porezna politika. Pre su društva, dok se nije tako rigorozno po-stupalo oko uterivanja poreza, volela da se u statistici istaknu sa velikim brojern članstva, koje uistinu nije odgovaralo faktičnom stanju. Sada pako počela su mnoga društva da sakrivaju broj članstva, a to sa svrhom da se okeriste kod raspisa poreza na podloži sniženog broja članova. Nakon uve~ denja saveznog katastra, istražili smo ovakva društva, ali smo uvereni, da če funkcijonari dotičnih društava uvideti nekorektnost ovakovog postupka, pa da če sami popraviti počinjene pogreške, a da neče siliti Savez da se lati ovih ili onih mera. Ovo upozorenje neka bude dovoljno, a vi bračo delegati na povratku kuči učinite sve u svrhu remedure. koji je imao ove godine dobiti Din 54.449-—, primio je do 31. oktobra Din 27.790-—, t. j. dobrih 50 %. Ne verujemo da bi članstvo bilo toliko ne-svesno, da ne bi htelo plačati doprinosa za ovu zakladu, koja je baš za njih od vanredne važnosti. No ako bi gde bilo i tako, onda su tome u prvom redu krivi društveni funkcijonari, koji nikako neče da uvide svu odgovornost za slučaj, ako se kome članu dogodi nezgoda, a usled toga, što nije prijavljen, gubi pravo na podporu. Tekom ove godine odbilo se više ovako'vih molba za podporu i to jedino usled krivice društava. Do godine neka se svuda uvede praksa, da se doprinos za fond doznači odmah posle nove godine, a za svakog novog člana, naraštajca ili dete istodobno sa prijavom. Za uzor u tom pogledu moramo pohvaliti župe Novi Sad i Split. Naraš tajski barjak za COS. Poznato je, da smo naraštaju ČOS povodom sleta poklonili barjak, za troškove kojeg imao je nužnu svotu nabaviti naš naraštaj. Niti ovog doprinosa po Din 1-— po naraštajcu, nismo dobili u redu. Nikako ne verujemo da naši mališani nebi hteli da saberu ovu svotu, po našem mnenju krivica za ovo i opet pada na društvene funkcijonare, koji su u toj stvari preko naših uputa mirne duše prešli na dnevni red — no ne nama u čast. Župa Novi Sad jedina je u celosti platila za ovaj fond. Župe, odnosno društva još duguju Din 4647-—. — No i onda, ako se ovaj iznos u celosti utera, ostaje još uvek manjak od Din 1800-—, kojeg mora pokriti Savez. «Sokolski Glasnika. Broj pretplatnika ostao je isti kao lanjske godine, unatoč tome, da se sada «Sokolski Glasnika štampa isključivo na srpsko-hrvatskom. Naše molbe, da se u raznim krajevima države pribave oglašivači, ostale su jednako neuslišane. Oglašuje jedino Ljubljana i brat Palčič, koje je oglase opet namaknuo sam Savez. Stanje 31. oktobra bilo je sledeče: Račun tiskare......................... Za pretplatu i oglase primili smo . Dugovina na pretplati................. Od ove svote duguju društva i župe Ostatak pa pretplatnici pojedinci . Spomenica. Tekom ove godine izašao je 6. i 7. broj našu narodnu historiju. Dr. M. B. piše kritičke refleksije na otkriče Stross-mayerovog spomenika. List nadalje registrira sahranu narodnih velikana u Beogradu, a onda savezni načelnik br. dr. Murnik piše pohvalno o javnoj vežbi na VII. sletu sokolske župe u Splitu. Brat Vrdoljak nastavlja svoju raspravu o ^.smernici telesnom odgoju dece», dok Josef Babeček jednako na češkom jeziku piše dalje o praškom sletu. Sadržinu lista zakljuSuju vijesti iz splitske i šibeničke župe. Suvišno bi bilo da ponovno izričemo povoljan sud o listu samom. On ne samo da je ostao na svojoj dosadanjoj višini, več je očevidno napredovao, a to je svake hvale vredno. —ab. «Sokolski Vjesnik župe zagrebačke» br. 10. i 11. Primili smo dvobroj ovog lista, što ga več petu godinu pod uredništvom brata Brozoviča izdaje zagre-bačka sokolska župa. O samom listu za celo vreme njegovog izlaženja naj-pohvalnije se uvek izražavala sva naša sokolska kritika. Pa kao svi brojevi, tako se i ovaj odlikuje obilatom sadržinom. Na prvom mestu donaša članak