KRALJEVINA SRBA, HRVATA 1 SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 10 (1)
INDUSTRIJSKE SVOJINE
IZDAN Ib. APRILA 1925.
PATENTNI SPIS BR. 2779.
Aktielskabet Hydropeat, Kopenhagen.
Postupak za preradu treseta.
Prijava od 18. oktobra 1922.	Važi od 1. novembra 1923.
Pravo prvenstva od 18. oktobra 1921. (Nemačka).
Tresetna masa, koja može da se smatra kao koloid, sadrži imbibicionu i apsorp-cionu vodu. I ako se imbibiciona voda, da srazmerno lako uklonili sabivanjem, ipak pravi, prema iskustvu, uklanjanje ap-sorpcione vode najveće poteškoće.
Već su pravljeni mnogobrojni opiti za uklanjanje vode iz treseta. Tako je primera radi predlagano dodavanje materija, koje talože koloid ili materija, koje neutraliziraju kiselinu, što se nalazi u tresetu, i to većinom u jakim ali i u slabim rastvorima ili količinama. Prema jednom drugom predlogu trebala bi tresetna masa da se usitni, pa da se pomeša hemiskim dodacima od prilike kuhinjskom soli, natrium sulfatom, fero-i feri-sulfatom, i sličnim, oksidima zemnoalkalija, materija, koje sadrže kiseline ili oksidišući hlor i naposletku sabljanjem oduzme joj se voda.
Ali svim tim postupcima, kao što je iskustvo pokazalo, ne može da se postigne rezultat, koji zadovoljava u svakom pogledu.
Oduzimanje vode se olakša samo malo. U nekim slučajevima može sušenje da se izvede samo veštačkim zagrevanjem, u drugim slučajevima nepovoljno se menja tresetna masa usled hemiskih dodataka, upotrebljenih u većoj količini npr. umanjuje se moć gorenja ili se nepovoljno menjaju druge, docnije dodate materije.
Sad se pokazalo, da jedan postupak daje zadovoljavajuće rezultate, kod koga su ispunjeni ovi uslovi.
Tresetna masa mora da ima veliku sa-
držinu vode, dakle mora jako da je razvo-djena, ona mora zatim vrlo sitno da se smelje, i naposletku moraju dodatci da se upotrebe u slabim rastvorima.
Velikom sadržinom vode i sitnim izmrv-Ijenjem dobija se sirova masa, koja lakše ispušta vodu pri prirodnom sušenju, nego li do sad upotrebljena sirova tresetna masa, i koja se već pri dodavanju slabih rastvora, toliko promeni, da se voda, može lako i brzo da ukloni od prilike sabijanjem ili prirodnim sušenjem.
Pri tome ne nastaje usled dodataka, nikakva nezgodna promena tresetne mase za njenu docniju upotrebu; i ti dodaci ne mogu pri svojoj maloj količini, docnije štetno da utiču na druge dodatke.
Kao polazna masa za napred opisan postupak, uzima se najcelishodnije tako zvani hidrotreset t. j. tresetna masa koja se dobija, kad se običan treset prska vodom, i koja se prskanjem razlabavi i dobro pomeša sa velikom količinom vode i onda se još sitno izmrvi, ili u šmrku, koji crpi iz tresetnog polja ili na drugom mestu. Takva jako razvodjena i ravnomerna masa preradjuje se onda hemiskim dodacima, od prilike sa slabim elektrolitskim rastvorima, kao sa kalcium-hloridom, fero-i feri-sulfatom i t. d. i naročito sa koloidalnim rastvorima metala (dispergiranim železom).
Vlažna tresetna masa izradjena po po-menutom postupku, da se mnogo lakše, brže, osnovnije i jeftinije osušiti, od svake druge vrste treseta.
Pri iscedjenju vode zbivanjem, štedi se
Din. S--
u vremenu i snazi. Tako preradjena vlažna tresetna masa, suši se znatno brže, kad se prostre po polju za sušenje. Može da se upotrebi ovaj postupak, da se i na samom tresetnom polju, postave polja za sušenje, tako da se napred pomenute materije dodaju tresetnom polju, usled čega se polje da lako osušiti, i može da se upotrebi kao polje za sušenje.
Patentni zahtevi:
1) Postupak za preradu treseta, naznačen time, što se tresetna masa jako raz-blaži u vodi, npr. dobivena po načinu
prskanja, sitno izmrvi i preradjuje se slabim rastvorima kalcium hlorida, kalcium sulfata natrium sulfata, aluminium sulfata, fero-i feri-sulfata ili sličnog odn. koloidal-nim rastvorima aluminium-oksida, (hidro-zola fero oksida) ili koloidalnim rastvorima metala (dispergiranim železom) i onda se suši.
2) Postupak po zahtevu i, naznačen time, što se materije za ubrzavanje oduzimanja vode, dodaju samom tresetnom polju, tako, da se ovo može lako i bizo da osuši i onda može da se upotrebi kao polje za sušenje.