KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 23 (3)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 NOVEMBRA 1938.
PATENTNI SPIS BR. 14324
N. V. Nieuwe Octrooi Maatschappij, Haag, Holandija.
Postupak za pretvaranje ugljovodoničnih ulja.
Prijava od 16 marta 1937.	Važi nd 1 aprila 1938.
Ovaj se pronalazak odnosi na rastva-ranje ugljovodoničnih ulja n produkte vrste benzina. Kod svih metoda krakovanja, naročito kod krakovanja pri temperaturama preko približno 480° C (900° F), proizvodi se gas, čije iskorišćenje predstavlja problem za industriju. Količina proizvedenog gasa raste, pri istom vremenu, sa povečanjem temperature cepanja i zavisi i od toga, sa kakvim se stepenom dejstva izvodi proces cepanja ili pretvaranja. Činjeni su predloži, da se ovaj gas Ikoji se katkada označava kao »Still«-gas iskoristi, na taj način, što se u cilju proizvođenja i do-bijanja tečnih jedinjenja sa visokim (ok-tan-brojem) izlaže polimerizujućim uslo-vima.
Kod jedne vrste pretvaranja, koja je u tehnici poznata kao TVP-postupak, pretvaranje se razvodi dejstvom vrelog gasa nosioca toplote sa velikom specifičnom toplotom, koja se meša sa ugljovo-doničnim parama, koje treba da se pretvaraju. U ovom se'slučaju mešaju reakcijom cepanja proizvedeni gasovi sa gasom nosiocem toplote. Jedan deo ovog gasa se zatim vraća u kružni tok i ponovo še izlaže zagrevanju i meša se parama, koje treba da se pretvaraju. Ma da za vreme stupnja zagrevanja nastupa izvesno poli-merizovanje i polimerizovani se proizvod dodaje dobijenoj materiji za pogon motora, dobit ipak nije velika.
Ovome je pronalasku sad cilj, da poveća dobit polimerizovanih produkata kod ove vrste procesa, i to nezavisno od povećanja količine gasa, proizvedene pri reakciji cepanja i pretvaranja. (Obrazovanje gasa u TVP-postupku je normalno malo, i
obično je neželjeno, da se ova količina poveća povećanjem temperature cepanja, ma da je ovo moguće pod vanrednim prilikama, kao što to može biti potrebno pri ce-panju kakvog veoma gusto žilavog ulja ili pri dobijanju benzina sa veoma visokom oktan-vrednosti).
Na osnovu ispitivanja faktora, koji upravljaju pretvaranjem ulja u TVP- sistemu, i za polimerizovanje merodavnih uslova može se sledeče utvrditi.
Na osnovu poznatih fizikohemiskih ispitivanja je utvrđeno, da pritisak usporava reakciju cepanja i potpomaže reakciju polimenzovanja. S druge strane povećanje temperature deluje potpomažući cepanje i u izvesnim granicama smetajući polimerizovanje; naročito kad se upotrebljuju katalizatori i visoki pritisci, može za izvođenje polimerizovanja biti upotrebljena sra-zmerrio niska temperatura.
Kod pokušaja, da se ova razmišljanja primene na TVP-postupak pretvaranja, dolnja se teškoća, da je praktično nemoguće, da se pritisak poveća znatno iznad običnog u tehnici upotrebljenog, t.j. 3,5 do 10,5 kg/cm2 (50—150 engleskih funti na kvadratni col), i da nije moguće, da se gasu dodele manje temperature, no što su potrebne za glavnu reakciju cepanja, t.j. 510 do 565°.C (950—1050° F) ili i preko toga. Izgledalo je ipak moguće, da se poveća delatni pritisak, t.j. aktivni deli mični pritisak jedinjenja, koja treba da se poli-merižuju, ne povećavajući ukupan pritisak, time, što se u sistemu proizvedeni gas razlaže u kakvu siromašnu frakciju koja se ne može polimerizovati (koja se dakle poglavito sastoji iz vodonika, metana i
Din. 35. -
etana) i u frakciju, koja se može polime-rizovati, i koja uglavnom sadrži sve Cs-komponente i sastojke sa višom molekularnom težinom. Bogata frakcija, koja se može polimerizovati može tada biti izložena polimerizovanju uz dobijanje tečnih produkata sa visokom oktan-vrednosti. Pri rastavljanju bogatog gasa od siromašnog gasa po dobijanju benzinskih frakcija potrebno je, da se pritisak mešavine poveća, podesno do bar 10,5 kg/cm2 (150 funti) i prvenstveno do 21 kg/cm2 (300 funti) ili i više, posle čega se hlađenje komprimova-nog gasa i odvajanje lakih para vrši u kakvoj napravi za apsorbovanje.
Pošto se gas tako razložio u bogate i siromašne frakcije, može se postupati prema sledečem:
Siromašni gas može biti vraćen u kružni tok i na uobičajeni način biti upo-trebljen kao gas nosilac toplote, dok se bogate frakcije mogu uputiti u naročitu napravu za polimerizovanje i tamo se polimerizovati. Fo polimerizovanju se poli-merizovane pare kondenzuju, i zaostali gas, sa kojim su u izvesnoj količini pomešane lake pare, koje nisu pretrpele nikakvo kondezovanje, može zatim biti voden u istu napravu za apsorbovanje, koja je upotrebljena za izvođenje prvog rastavlja-nja između lakih i siromašnih gasova. Na ovaj se način povratno dobijaju lake pare iz polimerizacionog stupnja.
Ipak je takođe moguće da se kao gas nosilac toplote upotrebe bogate frakcije. Kod ovog načina rada se bogata frakcija, t.j. frakcija koja sadrži teže sastojke, vodi u zagrevač gasa, da bi se tamo dovela na temperaturu, koja je potrebna, da se frakcija osposobi za upotrebu kao gas nosilac toplote za glavnu reakciju cepanja. Time što se odvajaju sastojci koji se ne mogu polimerizovati, veoma se povećavaju aktivni ili deiimični pritisci jedinjenja, koja se mogu polimerizovati, tako, da za-grevanje gasa pri umerenom pritisku, t.j. do 21 kg/cm2 (300 funti na kvadratni col), vodi ka znatnim količinama polimerizo-vanih produkata. Proizvedeni mršavi gas može biti odvođen iz sistema. Ipak se može želeti, da se jedan deo mršavog gasa vrati u komoru za cepanje, gde deluje kao dopunski nosilac toplote. Podesno se ovaj dodaje ka parama, koje treba da se cepa-ju, pre no što prostruje kroz pregrevač, tako, da se kako gas, tako i pare zagre-vaju u istoj jedinici, dok se delatni parcijalni pritisak gasa, koji se može polimerizovati ne smanjuje mešanjem sa ovim siromašnim gasom. Ako su se sad ponovo dobile frakcije, koje se mogu polimerizovati, to se može postupati tako, da se ove
dodadu početnom materijalu, čime se postiže veća ukupna dobit izdvajanog produkta.
Radi bližeg objašnjenja je postupak niže opisan u odnosu na nacrte, koji radi primera pokazuju šematički oblike izvođenja.
Na sl. 1 je sa 10 obeležen zagrevač, u kojem se pare ugljovodonika, koje treba da se izlože pretvaranju, pomešane sa siromašnim gasom nosiocem toplote, zagre-vaju na temperaturu u željenoj oblasti pretvaranja dakle 510 do SOS® C (950— 1050° F) ili i više. Zagrevanje se ipak izvodi tako brzo, da se u samom zagrevaču nema vremena za nastupanje reakcije u znatnijem obimu. Mešavina se od zagreva-ča vodi kroz kanal 11 u reakcionu komoru ili komoru 21 za usisavanje. Pre toga se ulje, koje treba da se pretvara, i koje se dovodi kroz cev 13 zagrevanjem u vijugavoj cevi 14 zagreva do isparavanja i u iz-dvajaču pare 15 prevodi u oblik pare. Da bi se ovo pretvaranje u paru potpomoglo, može gas nosilac toplote biti pomešan sa parama, pri čemu se uvodi u izdvajač pare 15. Mešavina pare i gasa napušta izdvajač pare 15 kroz cev 16, pomoću koje se dovodi zagrevaču 10.
Pošto su pare izvele u željenoj meri u reakcionom prostoru 21 pretvaranje sa potpomaganjem toplotnih jedinica, sadržanih u pomešanom gasu, to se one odvode kroz cev 22 i prevode u uređaj 23 za frak-cionisanje. Ovde se pare izlažu frakcioni-sanom kondenzovanju. Kondenzovane frakcije obuhvataju teški zaostatak, koji se dovodi kroz cev 24, i lakšu frakciju, eventualno iz oblasti ključanja gasnog ulja, koje se odvodi kroz cev 26, hladi se u me-njaču toplote 27 i kroz cev 28 se vraća nazad u uređaj za frakcionisanje. Jedan deo ove frakcije može biti odvođen i kroz cev 30 i biti dovođen isparivaču 14.
Glavni produkti napuštaju uređaj 23 za frakcionisanje kroz cev 32 i hlade se i kondenzuju u uređaju 33 za kondenzova-nje, usled čega se mogu odvajati skoro svi produkti u oblasti ključanja benzina, koje se skupljaju u sudu 34 za prikupljanje. Jedan deo ove frakcije se kroz pumpu 35 i kroz cev 36 kao povratni tok vraća nazad u stub 23. Preostali nekondenzovani produkti, koji se sastoje iz gasa i različitih lakih, pri pretvaranju obrazovanih para, se zatim kondenzuju u kompresoru 40, i to pod pritiskom, koji u apsorpcionom u-redaju 44 omogućuje potpuno izdvajanje uglavnom iznad tačke ključanja ključaju-ćih produkata. Ovaj se pritisak nalazi prvenstveno između približno 10,5 i 21 kg/ cm2-(150 funti po kvadratnom colu) ili i
više. Komprimovani produkti se hlade u hladniku 41, tečni sastojak se prikuplja u sudu 42. Hlađeni komprimovani gas dos-peva tada kroz cev 43 u apsorpcioni uređaj 44, kroz koji se vodi u kružnom toku kakav podesan apsorpcioni medij, kao teški benzinski destilat, koji ulazi kroz cev 46a, dok obogaćeno ulje otiče kroz cev 47. Ova cev 47 vodi obogaćeni medij pod pritiskom u retortu 48, koja deluje kao stabilizator i lake apsorbovane gasove i pare, kao vodonik, metan, etan, i t. d. oslobađa u gasovitom obliku, dok uglavnom svi Cs-ugljovodonici i teži sastojci zaostaju u tečnom zaostatku ili u delimič-no izdvojenom mediju. Ovaj zaostatak zatim teče kroz cev 49 u uređaj 50 za desti-lisanje, koji se pogoni pri malo višoj temperaturi i/ili nižem pritisku, tako, da se izgone preostali, u apsorpcionom uređaju 44 primljeni produkti, kao propan, propeti, butan, buten, pentan, penten, i t .d., čije se pare sad vode kroz cev 51 ili direktno u polimerizacioni uređaj 52 ili naj-pre kroz kompresor 53, kroz koji se pritisak još dalje povećava. Bogate frakcije pretrpljuju u polimerizacionom uređaju 52 polimerizo vanje, i polimerizovane pare dospevaju odavde kroz cev 54 u kondenzator 55, iz kojeg kondenzovani, polime-rizovani produkti dospevaju u sud 56 za prikupljanje. Polimerizacioni uređaj 52 može imati svako podesno izvođenje, ali može u ovom uređaju biti upotrebljen i svaki podesan pritisak, t.j. do približno 210 kg/cm2 (3000 funti na kvadratni col). Nekondenzovani gas, koji sadrži male količine para, koje se mogu polimerizo-vati i druge iz kondenzovanja proizišle pare vraća se tada kroz cev 57 i po potrebi kroz ventil 58 za redukovanje pritiska u cev 43, kroz koju dospeva u apsorpcioni uređaj 44, u kojem se ponovo dobijaju lake pare.
Siromašni gas napušta stabilizator odnosno retortu 48 kroz cev 60, koja prvenstveno utiče u cev 61, koja odvodi siromašan gas iz apsorpcionog uređaja 44. Iz cevi 61 se toliko gasa koliko je potrebno vodi kroz cev 62 i preko menjača 27 toplote vodi u izdvajač pare 15. Umesto da se ukupan gas nosilac toplote vodi kroz pregrevač 10, može se upotrebiti i kakav naročiti pregrevač i gas se zagre-vati na višu temperaturu no uljana para, kao što je to opisano u amerikanskom patentu od Beardskey & Colony 1,842.319 (19. januar 1932). Količina gasa, koji se upotrebljuje kao nosilac toplote može biti dalekosežno menjana; povoljni rezultati su postignuti kod upotrebe gasa u količini od jedne četvrtine do dvostrukog izno-
sa težine uljane pare.
Vreli medij, koji je u uređaju 50 za destilisanje oslobođen od primljenih lakih para, napušta ovaj destilacioni uređaj kroz cev 64, dospeva u menjač 65 toplote, ov-de se hladi i struji kroz cev 46a u apsorpcioni uređaj 44. Nagomilavajući se suvišni medij se odvodi kroz cev, koja je snabde-vena slavinom i može biti udružen sa u sudu 42 za prikupljanje nakupljenim ugljo-vodonikom i biti izložen uobičajenom ra-finovanju.
Korist opisanog načina rada jeste u tome, što kao nosilac toplote nazad vodeni gas ima veću specifičnu toplotu no izuzeti teži sastojci; osim toga siromašniji gas praktično ne sadrži nikakve sastojke, koji bi se mogli cepati toplotom u obzir dolazećih temperatura, usled čega se prekidi rada, koji se prouzrokuju prljanjem cevi pregrevača, svode na minimalnu meru.
Na si. 2 je sa 10 obeležen pregrevač, u kojem se zagreva po sastojcima, koji se mogu polimerizovati bogati i niže bliže opisani gas pod uslovima, koji potpomažu polimerizovanje. Tako zagrejane pare. dospevaju od pregrevača kroz cev 11, koja sadrži ventil 11a za redukovanje pritiska, u komoru 12 za mešanje. Jedno-vremeno se ulje, koje treba da se pretvara, uvodi kroz cev 13, u vijugavoj se cevi
14	zagreva do ključanja i u izdvajaču pare
15	se isparava. Da bi se potpomoglo ispara-vanje, može se gas iz izvora koji će niže još biti opisan uvoditi kroz cev 16 u izdvajač pare 15. Mešavina iz pare i gasa struji silazeći kroz cev 18 i u vijugavoj cevi 19 se zagreva na temperaturu sasvim blizu početnoj temperaturi cepanja, t.j. na približno 510'do 565° C (950—1050n F) ili i više. Pregrejana mešavina napušta vijugavu cev 19 kroz cev 20, u kojoj se dovodi komori 12 za mešanje. Po mešanju u komori 12 sa zagrejnim gasom, koji dolazi iz vijugave cevi 10 struji mešavina kroz re-akcioni prostor 21, u kojem je data prilika za tok reakcije za pretvaranje do željenog stepena. U ovom se prostoru para iz isparivača 14 cepa (razlaže) u lakše produkte, koji sadrže jedinjenja, koja ključaju u oblasti ključanja benzina, i takođe i različita jedinjenja sa nižom tačkom ključanja zajedno sa gasovima, kao što su etan, metan, i vodonik. Pošto je reakcija izvršena do izvesnog željenog stepena, produkti se iz komore 21 odvode kroz cev 22 i odvode se uređaju 23 za frakcionisanje, u kojem se izlažu frakcionisanom konden-zovanju. Kondenzovane frakcije sadrže kroz cev 24 odvođeni teški zaostatak i iz-vestan lakši sastojak približno sa tačkom ključanja gasnog ulja, koji se dovodi kroz
cev 26, Iliadi u menjaču 27 toplote i vraća >,e kroz cev 28. Jedan deo ove frakcije može biti odreden i kroz cev 30 i biti dovoden isparivaču 14.
Glavni produkti napuštaju frakcioni uređaj 23 kroz cev 32; oni se hlade i kon-denzuju u kondenzatoru 33, tako, da se mogu odvajati skoro svi, u oblasti ključanja benzina ključajući produkti, koji se prikupljaju u sudu 34 za prikupljanje i delom se pomoću pumpe 35 i pomoću cevi 36 kao povratni tok vraćaju nazad u stub 23. Preostali nekondenzovani produkti, koji se sastoje iz gasa i različitih lakih para, se zatim pomoću kompresora 40 kom-primuju na pritisak, koji omogućuje potpuno izdvajanje uglavnom iznad tačke ključanja na primer etana, ključajućih materija u apsorpcionom uređaju 44 i prvenstveno se nalazi pri 10,5 do 21 kg/cm2 (150—300 funti na kvadratni col). Kompri-movani produkti se hlade u hladniku 41, i tečni sastojak se prikuplja u sudu 42 za prikupljanje. Ohlađeni komprimovani gas dospeva zatim kroz cev 43 u apsorpcioni uređaj 44, kroz koji se vodi u kružnom toku kakav podesan apsorbujući medij, kao ,n. pr. kakav tečan benzinski destilat, koji ulazi kroz cev 46a, dok omogućeno ulje otiče kroz cev 47. Cev 47 vodi obogaćeni medij pod pritiskom u destilacioni uređaj 48, koji služi kao stabilizator, da bi se laki apsorbovani gasovi i pare, kao vodo-.nik, metan, etan, i t. d., u vidu gasa oslobodili kao glavni produkat, pri čemu pak uglavnom svi Cs-ugljovodonici i teži sastojci ostaju u tečnom stanju ili u delimič-■no izdvojenom mediju. Medij zatim otiče kroz cev 49 u destilacioni uređaj 50, koji se pogoni pri malo višoj temperaturi i/ili nižem pritisku, tako, da se izgone zaostali, u apsorpcionom uređaju 44 primljeni produkti, kao propan, propen, butan, buten, .pentan, penten, i t. đ., koji sad u vidu pare dospevaju kroz cev 41 i preko menjača 52 toplote u zagrevač, odnosno u uređaj 10 za polimerizovanje, čiji je način dejstva već opisan. Siromašni gas napušta apsorpcioni uređaj kroz cev 46. Vreli izdvojeni medij napušta destilacioni uređaj 50 kroz cev 46a i dospeva preko menjača toplote 46b, u kojem se hladi, u apsorpcioni uređaj kao što je prethodno opisano. Prikupljani višak medija može iz sistema biti odvođen kroz cev snabdeven slavinom, biti udružen sa ugljovodonikom u sudu 42 za prikupljanje i biti izložen poznatom postupku ra-finovanja.
Pošto između etana i benzina nalazeća se količina ugljovodonika može biti manja no količina gasa, koja je potrebna kao n0‘ šeći gas, to se želi, da se postara za dopu-
njavanje, i u ovom se cilju jedan deo siromašnog gasa odvaja iz cevi 46 kroz cev 16 i prvenstevno se po zagrevanju pomoću nepokazanih sredstava dodaje struji produkata, namenjenih za reakcionu komoru. Prvenstveno se ovaj gas dodaje mešavini ulja i pare, koja izlazi u izdvajač 15 pare, prj čemu olakšava isparivanje ulja u izdva.-jaču 15 pare. Mešavina iz gasa i pare zatim teče, kao što je već opisano, kroz pregrevaš 19, pri čemu postojeći gas služi tome, da olakša zagrevanje i sledujuće ce-panje pare. Ovo se dejstvo dobija, jer prisutni gas, pre svega za vreme stupnja za-grevanja/’deluje kao sredstvo za razblaža-vanje, koje sprečava razarajuće cepanje i osim toga deluje kao tako zvani gas za dejstvo u masi, da bi se liferovale toplotne jedinice za reakcionu komoru. Ipak je moguće, da se dopunski gas dodaje na drugi način. Na primer može biti zagrevan za sebe, i zatim biti dovođen neakcionom prostoru. Ako količina nije i suviše velika, može biti dodavan i produktima zagreva-nim u zagrevaču, odnosno u uređaju 10 za polimerizovanje. Pošto gas ipak raz-blažuje pare, izložene polimerizovanju, to ovaj način rada nije naročito za preporuku. Kod jednog uprošćenog i manje uspešng načina rada sistema mogu biti ponovo dobijene bogate frakcije, na taj način, što se u kružnom toku vođeni početni materijal upotrebljuje kao medij u apsorpcionom uređaju 44 i obogaćeni materijal može tada direktno biti dovođen isparivaču 14, a da se ne vodi kroz stabili-zacione uređaje 48 i 50, koji se u ovom slučaju mogu izostaviti. Kod ovog obsika izvođenja se bogate pare dakle podvrgavaju istim uslovima cepanja i polimerizova-nja kao i početni materijal.
Produkti se u zagrevaču 10 zagrevaju na temperature, koje se nalaze između 510 i 650" C (950—1200" F) ili i više. Oni se polimerizuju kako u zagrevaču tako i u reakcionoj komori 2.1, i polimerizovani se produkti na ovaj način dovode pogonskoj materiji za motore, koja se dobija iz suda 34 za prikupljanje, i koja se prvenstveno stabilizuje na proizvoljan u dotičnoj tehnici poznati način. Vidi se, da će se pritisak u sistemu za pretvaranje ulja obično nalaziti niže no pritisak, koji je dobiven u po limerizacionom sistemu, koji obuhvata zagrevač 10. Iz toga se ipak ne dobija nikakva radna teškoća, pošto je samo potrebno, da se u cevi 1 1 koja vodi od za-grevača 10 ka komori 12 za mešanje predvidi redukujući ventil, kaj n. pr. 11a. U po-limerizacionoj aparaturi mogu biti upo-trebljeni prema želji katalizatori na po sebi poznat način.
pomešanih sa parom, koja treba da se pretvara može se menjati u širokim ^ranicama. Veoma zadovoljavajući su rezultati dobivani uz upotrebu gasa u količini, koja odgovara jednoj četvrtini do dvadesetostru-kom iznosu težine uljane pare.
Kod uobičajenog TVP-sistema, u kojem se upotrebljuju stabilizacioni uređaji za proizvedenu pogonsku materiju, postoji čitav niz uslova, kji mogu voditi 'Jea izdvajanju frakcija, koje se mogu polimerizova-ti iz sistema, tako, da vraćeni siromašni gas, koji služi kao nosilac toplote, postaje siromašniji, dok kod ovog sistema siromašni gas biva odvojeno držan od gasa, koji se može polimerizovati, tako, da je poslednji izložen polimerizovanju pod veoma povoljnim uslovima.
Po sebi se razume, da može misao po pronalasku ovog postupka biti ostvarena i uz uvođenje različitih promena u oblicima izvođenja, navedenim jedino radi objašnjenja.
Patentni zahtevi:
1.	) Postupak za pretvaranje ugljovodo-nika, naznačen time, što se pretvaranje is-parenog ugljovodoničnog materijala prouzrokuje zagrevanjem na temperaturu ce-panja približno iznad 480ft C pomoću gasa nosioca toplote, koji se meša sa parom, što se mešavina iz ugljovodonika i gasa u-klanja iz zone cepanja i podvrgava se kon-denzujućim uslovima u cilju izdvajanja produkata, koji treba da se pretvore u tečno stanje zajedno sa onima, koji ključaju u oblasti ključanja pogonskih materija za motor po načinu benzina, što se zaostali gas, koji sadrži pare frakcije, koje se nalaze ispod oblasti ključanja benzina komprimuje do pritiska, koji omogućuje izdvajanje bogate, u vidu pare, frakcije, koja se uglavnom sastoji iz produkata, koji se nalaze iznad tačke ključanja e-tana, iz mešavine pare i gasa, što se kom-primovani gas izlaže apsorbujućim uslovima, pod kojima se pomenute bogate frakcije odvajaju, pri čemu zaostaje kakav gas, koji uglavnom sadrži vodonik i metan, što se pomenute ponovo dobijane lake pare u cilju dobijanja polimerizovanog produkta izlažu polimerizujućim uslovima, i što se siromašni gas, koji se meša sa u-gljovodoničnim parama koje treba da se podvrgnu pretvaranju, vraća natrag pod uslovima, u kojima gas deluje kao nosilac toplote za paru, koja treba da s$ pretvara.
2.	) Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se gas koji sadrži pare frakcija koje se nalaze ispod oblasti ključanja ben-
zina, izlaže pritisku, koji potpomaže iz.-dvajanje bogate frakcije sa oblasti ključanja koja se uglavnom nalazi iznad tačke ključanja propana, komprimovani se gas u cilju odvajanja ove bogate frakcije tretira kakvim ap^orpcionim sredstvom, opterećeno apsorpciono sredstvo se pod pritiskom zagreva u cilju odvajanja vodo-ničnih i metanskih satsojaika i zatim se podvrgava drugom zagrevanju pod pritiskom u cilju odvajanja bogatih sastojaka, što se ovi bogati sastojci zagrevaju pod u-slovima, koji vode ka polimerizovanju lakih para, i što se produkti ovog polimeri-zacionog tretiranja hlade, tečni se sastojci dobijaju i gasoviti sastojci se ponovo me-šaju sa produktima vođenim u absorpcio-ni stupanj.
3.	) Postupak po zahtevu 2, naznačen time, što se iz apsorpcionog medija zagrevanjem dobiveni vodenični i metanski sastojci udružuju sa u apsorpcionom stupnju dobijenim siromašnim gasom.
4.	) Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se pretvaranje isparenog ugljovodoničnog materijala izaziva zagrevanjem na temperaturu cepanja približno iznad 480" C pomoću gasa nosioca toplote, koji se meša sa parom, što se mešavina iz ugljovodonika i gasa uklanja iz zone cepanja i izlaže se kondenzujućim uslovima u cilju izdvajanja produkata koji treba da se pretvore u tečno stanje u oblasti ključanja pogonskih materija za motore i koje ključaju po načir.j benzina, što se preostali gas koji sadrži frakcije koje se nalaze ispod oblasti ključanja benzina, komprimuje do pritiska, koji potpomaže izdvajanje iz mešavine pare i gasa bogate frakcije u vidu pare, koja se sastoji iz produkata koji se uglavnom nalaze iznad tačke ključanja etana, što se komprimovani gas izlaže absorbujućim uslovima, pod kojima se pomenute bogate frakcije izdvajaju iz kompirimovanog gasa, pri čemu zaostaje siromašan gas koji sadrži poglavito vodonik i metan, što se siromašan gas uklanja iz sistema, i što se bogati sastojci vode nazad i izlažu uslovima pretvaranja sistema.
5.	) Postupak za pretvaranje ugljovo-doničnih ulja po zahtevu 1, naznačen time, što se ugljovodonične pare pregrevaju na temperaturu od preko 480° C, pri čemu se zagrevanje izvodi tako brzo, da se u zoni zagrevanja ne javlja nikakvo znatno cepanje, što se tako zagrejane pare me-šaju sa ne tečnim, na temperaturu iznad približno 540" C zagrejanim ugljovodoni-cima, usled čega se vrši cepanje zagreja-nih para, što se mešavina iz ugljovodonika i gasa uklanja iz zone cepanja i, u ci-
iju izdvajanja produkata, koji treba da se pretvore u tečno stanje uključivo i takvih, čija se tačka ključanja nalazi u oblasti ključanja pogonskih materija za motore po načinu benzina, izlaže kondenzujućim uslovima, što se preostali gas koji sadrži sastojke, koji ključaju ispod oblasti ključanja benzina izlaže pritisku, koji je dovoljan za pretvaranje u tečno stanje bogate t'rakcije, koja sadrži komponente koje uglavnom ključaju iznad tačke ključanja etana, što se komprimovani gas u cilju odvajanja ovih etanskih sastojaka izlaže apsorbujućim uslovima, pri čemu se kao ostatak dobija siromašan gas, što se siromašan gas uklanja iz sistema, što se bogati gas još pod pritiskom, koji potpomaže polimerizovanje nezasićenih sastojaka, zagreva na temperaturu od približno 540°
C, i što se zatvara kružni tok time, što se tako zagrejani bogati gas meša sa ugljo-vodoničnim parama, koje treba da se pretvaraju, pri čemu ovaj gas postoji u odnosu prema ugljovodoničnim parama, koje treba da se pretvaraju u takvoj količini i pri takvoj temperaturi, da znatno potpomaže pretvaranje ovih para.
6.) Postupak po zahtevu 5, naznačen time, što se jedan deo siromašnog gasa, dobivenog pri apsorbovanju vraća nazad u sistem i dovodi se parama, koje treba da se pretvaraju, pre njihovog zagrevanja, pri čemu je količina sa parama pomešanog bogatog gasa i nazad vodenog siromašnog gasa tako velika, da po zagrevanju znatno potpomaže pretvaranje ugljovodoničnih para.

Ad pat, br. H324