KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 12 (6)
PATENTNI SPIS
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 15 februara 1933.
BR. 9671
Dr. Bohm Egon, Hamburg, Nemačka.
Postupak i naprava za postupno izlučivanje sastojaka iz sirovina.
Prijava od 14 decembra 1931.	Važi od 1 juna 1932.
Traženo pravo prvenstva od 18 decembra 1930 (Nemačka).
Pronalazak se odnosi na postupak i napravu, pomoću kojih se sastoji iz sirovina postupno izlučuju, a rastvorno sredstvo se za tu svrhu sprovodi kroz materijal, koji hoće da se ekstrahuje.
Kod poznatih postupaka podvrgnu se sirovine u zatvorenom rezervoaru ponov-nom ekstrahovanju rastvornim sredstvom, ili se rastvorno sredstvo pomoću vodova cevi sprovodi kroz jedan po jedan od zatvorenih rezervoara, u kojim se nalazi sirovina. Predlagano je već i to, da se sirovina u rezervoarima, koji su snabdeveni sita-stim dnom, a gore otvorenim, pomera u napred u jednoj sa sviju strana zatvorenoj komori, dok se rastvorno sredstvo sprovodi u suprotnom pravcu i u slobodnom padu kroz sve rezervoare redom. Dalje je predlagano, da se sirovina u rezervoaru ne pomera u napred, već prvo na niže pa zatim na više, dok se rastvorno sredstvo sprovodi kroz sirovinu u rezervoarima, koji se pomeraju na niže u istom pravcu, a kroz sirovinu u rezervoarima, koji'se pomeraju na više u suprotnom pravcu.
Na suprot tome sastoji se dati pronalazak u tome, što se sirovina (na pr. za ulje, uljano semenje; za riblji zejtin, riblje brašno; za sumpor iskorišćena masa za prečišćavanje gasova i t. d.) kreće u horizontalnim kružnim koritima, koja su centrično raspoređena na raznim visinama oko jedne zajedničke, uspravne osovine u jednoj sa sviju strana zatvorenoj komori. Svako od ovih korita sastoji se iz sitastog dna, koje se može obrtati i jednog bočnog zida, koji je čvrsto vezan sa dnom, dok je drugi boč-
ni zid, koji se može zagrevati, nepomičan. Sitasto dno, koje se obrće, pomera se uz sami nepomični bočni zid. Ovaj nepomični zid svakog korita je na jednom mestu pro-bušen i snabdeven jednom napravom za smicanje, koja ulazi u unutrašnjost korita do sitastog dna i drugog bočnog zida; ova naprava prebacuje materijal, koji se sa pokretnim delom korita pomera u vidu transportne trake, u korito, koje se nalazi neposredno ispod ovog. Iz korita, koje se u komori nalazi na najnižem mestu, izlazi materijal, kroz jedan otvor u zidu komore napolje. Za vreme pomeranja sirovine kroz korita sprovodi se rastvorno sredstvo u slobodnom padu kroz sva korita redom ozdo na više, usled čega se količina masti u rastvaraču (na pr. benzin) ozdo na više povećava.
Na crtežu je pretstavljena primera radi jedna naprava koja služi izvođenju ovog postupka.
U rezervoaru a koji je sa sviju strana zatvoren, raspoređena su centrično, jedno preko drugog, kružna korita b,, b2 i b3. Korito b.,, koje leži između b, i b3, ima nešto manji prečnik od ovih iz razloga, da st iz svakog korita kroz otvor 1 nepomičnog bočnog zida pomoću naprave za smicanje h materijal prebacuje u korito, koje se nalazi ispod prvog. Svako od korita b,, b2 i b:1 sastoji se iz sitastog dna c,, c2 i c3 i bočnog zida d,, d2 i d., čvrsto vezanog za dno, kao i iz nepomičnih, duplih bočnih zidova e1( e2 i e3, koji se po potrebi mogu zagrevati. Sitasta dna korita zajedno sa njima čvrsto vezanim bočnim zidovima mogu
Din. 10.
se obrtati. Instalacija može međutim oiti udešena još i tako, da se samo sitasta dna pomeraju u vidu jedne tekuće trake, dok svi bočni zidovi stoje nepomično. Ispod Korita bj, b, i b;! nalaze se plitke, nepomične karlice fj, f2 i f3, u kojima se skuplja rastvorilo sredstvo, koje teče preko sitastih dna iznad njih. Iznad korita b,, b2 i b3 na-mešteni su vodovi cevi gj, g2 i g3 koji su snabdeveni otvorima, okrenutim na niže; iz ovih otvora izlazi rastvorno sredstvo i u slobodnom padu dospeva u korita, koja se nalaze ispod njih. Sprovodna cev g2 za rastvorno sredstvo u vezi je sa karlicom f3, sprovodna cev g, sa karlicom f2. Sprovodnoj cevi g3 dovodi se rastvorno sredstvo iz jednog rezervnog suda, a sprovodna cev gi, koja odvodi rastvorno sredstvo zasićeno rastvorenim sastojcima iz sirovine iz karlice fj, ulazi izvan rezervoara a u jedan zbirni sud. U sprovodnim cevima gj, g2 i g3 umetnute su, radi prenošenja rastvor-uog srdstva, pumpe ili druge naprave za prenošenje, kao i sudovi za pojedine stupnjeve postupka radi regulisanja brzine proricanja rastvornog sredstva, što na crtežu nije označeno. Na gornjoj strani rezervoara a nalazi se ustava i, kroz koju materijal za ekstrahovanje ulazi u korito b,; na dnu rezervoara a nalazi se ustava k, kroz koju ekstrahovana sirovina, koja je izišla iz po-slednjeg korita b3 izlazi napolje
Tok rada sa napravom, koja je ovde o-pisana primera radi, jeste sledeći:
Kroz ustavu i unosi se u neprekidnom toku sirovina u korito b,. Ovo se korito sa sitastim dnom i bočnim zidom d, nalazi u obrtanju i nosi materijal, koji dolazi iz ustave i sa sobom, dok ne dospe do naprave za smicanje h, koja ga kroz otor 1 nepokretnog bočnog zida iznosi iz korita. Materijal pada na ono mesto korita b2 koje se u tome trenutku nalazi baš ispod otvora 1, jer se i ovo korito sa svojim pokretnim delovima obrće. U ovom se koritu odigrava isti proces, sve dok materijal ne dospe u korito b3, a iz ovoga zatim na isti način kroz ustavu k ispada napolje. Za vreme kretanja sirovine u koritima b,, b2 i b3 sprovodi se pomoću voda cevi g,, g2 i g3 rastvorno sredstvo kroz materijal; rastvorno sredstvo rastvara rastvorile sastojke sirovine i pada kroz sitasta dna c1( c2 i c3 u karlice f,, f2 i f8. Rastvorno sredstvo, koje
se, skuplja u karlici f3 sadržaće samo neznatne količine sastojaka izlučenih iz sirovine, jer je sirovina već u koritma bj i b2 glavnim delom ekstrahovanja. Pomoću voda cevi g2 dovodi se rastvorno sredstvo na sirovinu, koja se nalazi u koritu b2, đospe-va odatle, pošto je rastvorila jedan deo sastojaka, koje treba da ponese sa sobom, u karlicu f2, odatle kroz vodnu cev g2 na sirovinu u koritu b,, koja sadrži još sve one sastojke, koji treba da se ekstrahuju, a zatim u karlicu l^ iz koje se, jako zasićeno, sprovodi kroz vod cevi g4 za dalju poznatu preradu.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za postupno izlučivanje sastojaka iz sirovina (na pr. ulja iz uljanih semena, ribljeg zejtina iz ribljeg brašna, sumpora iz iskorišćene mase za prečišćavanje gasova i t. d.), naznačen time, što se sirovina sprovodi ozgo na niže jed.io za drugim kroz pokretna korita, koja su na-ineštena jedno ispod drugog u komori, koja je sa sviju strana zatvorena, a istovremeno je sirovina izložena dejstvu rastvornog sredstva (na pr. benzin).
2.	Postupak za postupno izlučivanje sastojaka iz sirovina (na pr. ulja iz uljanih semena, ribljeg zejtina iz ribljeg brašna, sumpora iz skoršćene mase za prečišćavanje gasova i t. d.) u suprotnom strujanju, naznačen time, što se sirovina sprovodi ozgo na niže jedno za drugim kroz pokretna korita, koja su nameštena jedno ispod drugog u komori, koja je sa sviju strana zatvorena, dok se rastvarač, strujeći u svakom koritu ozgo na niže, sprovodi kroz korita, raspoređena jedna iznad drugog oz-do na više.
3.	Naprava za izvođenje postupka shodno zahtevinia 1—2, naznačena time, što se korita sastoje iz jednog niza položenih, kružnih karlica, čija su sitasta dna, u da-tom slučaju zajedno sa jednim bočnim zidom, pokretna, a čiji su drugi bočni zidovi nepokretni; ova su korita smeštena u jednoj sa sviju strana zatvorenoj komori; na pokretnim bočnim zidovima korita nalaze se otvori, kroz koje sirovina posle punog ili delimičnog obrtaja, a pod dejstvom jedne naprave za smicanje, bude prebačena u etažu, koja je neposredno ispod ove.
Adpatent brof9671.

h
2.
3