JUGOSLOVENSKI SOKOL
PRILOG „SOKOLSKOM GLASNIKU"
1926.	VII.
Sugestivni upliv kod sokolslcog vaspitanja mladeži
Držeči se poznate definicije o sugestiji, koja kao svako pravilo ima svoje iznimke, nairiie, da je sugestija vladanje jednog jačeg ili raz-vijenijeg duha nad jedniin slabijim ili nerazvijenijim, promotrit čenio u kratko kako i 11 kolikoj meri možemo i o,vo uistinu jako srestvo upotrebiti kao valjano vaspitno srestvo u izgradnji pravog sokol-skog duha.
Razumljivo je, da u dečjoj i dečačkoj dobi, gde volja nije još razvijena i ho temelji se na odlučnom, samostalnom i kritičnom prosudivanju i delovanju, da je sugestivni upliv izvana mnogo jači nego li u pozni-joj dobi, kada je volja več razvijena do svoje relativne jakosti kod svakog pojedinea i kada je kritičko prosudivanje več samostalno. Doba, koja su osobito jako podložna sugestivnom uplivu pi'otežu se skoro do počimanja puberteta, ženske pa se dadu lakše Uplivati nego li muškarci.
Moč sugestije kod religija, njena moč, uporaba n. pr. u medicini i raznim drugim znanostima i životu do sada je u velike objašnjena i čo.vefanstvo se njome služi svesno i nesvesno na svoj uliar i štetu. Kao što je i utvrdeno, da može biti jako vaspitno sredstvo u ruka m a dobrog .vaspitatelja.
Evo ovo zadnje hočemo da naglasimo, naime, da analogno tonie, jedan dobar prednjak može upotrebiti sugestivni upliv kao dobro uzgojno srestvo kod fizičkog i moralnog vaspitanja mladeži u našim redovima.
Što mora znati jedan prednjak o sugestivnom uplivu, kako, do koje mere može se njime služiti?
Sugestivan upliv u sokolani možemo dvojako vršiti: prvo, služeči se njime više kao materijalnim elementom kod čisto fizičkog od-gajanja, a onda kao moralnim elementom u vaspitanju dečje duše i dečjeg duha. Ovi elementi, ne deluju svaki čisto za se, u svom delo-krugu, — jer znajuči, da fizičko vaspitanje kod svih današnjih opro-banih gimnastičkih sustava (stavljajuči im uz bok u mnogočem superiornost sokolskog) ne ograničuje se a i ne mogu se ograničiti, na samo materijaLno-fizičko .vaspitanje, nego je to psihofizičko usavrša-vanje i odgajanje pojedinaca i skupina — pa ovi elementi zasecaju jedan u drugoga, svaki od njih potpomažuči usavršavati i doteravati i osebine, koje specifično pripadaju drugom elementu.
Prema tome n. pr. vršim li ja sugestivni upliv na jednog vežbača, da on svlada ili izvede jednu vežbu, koju se boji izvesti, ne ograni-čujemo se na njen materijalni elemenat fizičke naravi, naime da svladavanjem vežbe postanemo okretniji, jači i sposobniji za još teže,
nego uplivamo, sen; ostalog, i na jačanje volje vežbača, koja je jedna psihička osebina i spada u delokmg onog dnigog elementa. A upliv na izgradnju volje bit če jači i izrazitiji, služi li se prednjak svesno oprobanim pedagoškim srestvima. I obratno: jačajuči i usavršavajući ovaj drugi, to jest psihički elemenat, ne fizičkom vežbom, nego recju, primerom i vlastitim ponašanjem, kako je to zamišljeno u sokolskc-vaspitnoj metodici, time potponmžeino i onaj fizičko materijalni elemenat. Opet jedan primer. Jedno predavanje ili nagovor pre .vežbe, da potaknemo muževno i neustrašivo držanje i ponašanje, može iinati upliva na lakšu izvedbu i svladavanje jedne vežbe, kojoj smo se do tada klonuli.
Kod uporabe sugestivnog upli,va moramo biti vrlo oprezni, jer koliko prava mera može polučiti pozitivan uspeli, nepoznavanje te prave mere vrlo lako poluči i negativnu stranu. Pozitivnu, u koliko ltao takav može biti od uspelia, kod spomenutog svladavauja materija] ne strane fizičkog elementa, kod usavršavanja i proširivanja in-telektualnog obzorja i raznih psihičkih osebina. Negativnu, jer vršenje preteranog sugestivnog upliva na mladeg, odnosno time prouzročeiia sugestivna ovisnost, je na uštrb razvoju dvaju pozitivnih vrlina, koja ne samo kod odgoja u sokolani, nego uopće u životu, igraju takoder veliku i važnu zadaču, a to je jačanje i izgradivanje individualnosti i samostalnosti pojedinca. Dakle, znati vršiti sugestivni upliv, a da ne bude od zapreke razvoju individualnosti i samostalnosti. Služeči se kod fizičkog i moralnog odgoja u sokolani sugestivnim uplivom i tamo gde nije potreban, čestoputa znači odgajati buduče ljude ovisne u mišljenju i radu o drugima, ljude bez inicijative, mekušce, a ne ljude borbene i energične, što je jedino uvet progresa.
Dakle, sugestivni upliv treba znati ograničiti i upotrebiti, kada je 1'aktično potreba da se izbegne jedno moralno zlo, a postigne dobro; znati vršiti sugestivni upliv u cilju usavršavanja na način, da dete ne oseča ovisnost, nego da ima osećaj samostalnog delovanja. Kad dete ne zna i ne može dalje, onda je faktično potreba sugestivnog upliva starijeg.
Znati dati impuls u pravo doba, a da ujedno ne bude na uštrb individualnosti i samostalnosti, u tome leži umetnost uporabe sugestivnog upliva.	S.	Vrdoljak.
Sokolstvo i škola
Jugoslo,vensko Sokolstvo kao opšta narodna organizacija, koja obuhvača sve	slojeve	naroda, budno	pazi na način vaspitanja naše
omladine, jer	ono si	svesno	toga, da	samo po zdravoj omladini biti
če omogučeni svi uslovi za opšti razvitak naroda i države. U toj brizi za telesnim vaspitanjem omladine, Jugoslovenskom sokolskom: sa-vezu nije ostala neprimečena činjenica, da se u naučnim osnovama, koje su se u	zadnje	vreme	izdavale,	vrlo malo posvečivalo pažnje
telesnom vaspitanju.	Kako	nam od	toga pretilo veliko zlo, to je
.Jugoslovenski sokolski savez osetio se ponukanim da na ovaj propust upozori nadležne faktore, pa je u tu svrhu ministarstvu prosvete odaslao poseban memorandum, kojeg radi njegove vrednosti do-našamo u celini.
Sam memorandum je glasio:
Gospodine ministre!
Kako se opaža u naučnim osnovama — koje su bile izdane u poslednje vreme — posvečuje se telesnom vaspitanju školske omladine, što dalje manja pažnja. Uziniajući u obzir velike važnosti, koje ima telesno vaspitanje u opštem vaspitanju i pozivajuči se u tom pogledu na najnovije reforme drugih naroda, koji odmeruju telesnom vaspitanju školske mladine uvek više vremena, dopuštamo si upozoriti gospodina ministra prosvete na sledeča dejstva sa molbom, da se naši opravdani predloži, koji imadu u vidu napredak i poboljšanje fižičke kulture našega naroda, kod sastavljanja naučnih osnova pre-tresuju i uzrnu u obzir te da se izdane več naučne osnove u tom smislu poprave.
1.) Naučna osnova za gradanske škole u našoj kraljevini propisuje za telesno vaspitanje po jedan sedmični čas u svakom razredu. Prema umstvenim predmetima i slabim uplivima, koje ima škola na pravilni telesni razvoj razvijajuče se omladine, jedan sedmični čas telovežbe, koji radi blagdana češče dapače odpada, nikako se nemože postiči onaj uspeh radi kojeg je bila primljena medu obavezne školske predmete. NaroČito važi to za omladinu u dobi od 11, odnosno 12 do 15, odnosno 16 godina, kojoj starosti pripadaju upravo učenici i učeniee gradatiskih škola. U drugim državama, koje teže k napredku, kraj d v a j u sedmičkih časova školske telovežbe, uvodi se još jedno čitavo posle podne u sedmici, koje je isključivo namenjeho fizičkom vaspi-tanju omladine koja poseduje školu te su radi toga za te dane za-branjene sve domače zadaće. I Jugoslovenski Sokolski Savez je u svoje vreme kod sastava predloga o novoj naučnoj osnovi uzeo u obzir važnost te grane vaspitanja i predlagao po dva sedmična časa telovežbe. Jednako je kongres Slovenskih lekara, koji je zborovao letos septembra meseca u Beogradu, jasno naglasio potrebu što iz-dašnije fizičke kulture.
Nikako nečemo omalovažavati veliku važnost, koju ima higijena za narodno zdravlje, ipak nam se čini, da bi zadovoljavalo predavanje liigijene u 3. i 4. razredu gradanskih škola, u 1. i 2. razredu neka bi se časovi odredeni za predavanje liigijene upotrebili za telovežbu,' i to iz sledečeg razloga: Kod telovežbe mora ju učenici i učeniee u koliko je moguče skinuti gornju odječu te ima učitelj telovežbe do-voljno prilike, da upozorava na ličilu liigijenu. Povrh toga se kod telesnih vežbi neprestano nude prilike za nauk o higijeni i zdravstvu. Na ta j način nebi se učenici u 1. i 2. razredu sa uvodenjem dva ju sed mičnih časova za telovežbu preopterili, telesnom vaspitanju pak bi bilo makar nekoliko udovoljeno, a i predavanje o higijeni nebi izostalo.
Bučna dela, koja su primljena u naučnu osnovu, bez d.vojbe jednostrano uplivišu na telesni razvoj omladine, zato su telesne vežbe jedino protuutežno sredstvo 'te bi se več radi toga morale što više uzeti u obzir i usvojiti. Još u večoj meri važi to za djevojčice. S obzirom na navedeno predlažemo, da se uvedu u sve razrede gradanskih škola najmauje dva sedmična časa telovežbe.
2.) Kod sastavljanja naučne osnove za učiteljske škole bilo je od-redeno, da u 4. tečaju učiteljskih škola telovežba sasvim izostane. I ovo reduciranje nije u skladu sa današnjim' zahtevima telesnog vaspitanja, i to iz istih razloga, koje smo pre naveli u predmetu gradanskih škola. Povrh toga je na učiteljskim školama, koje uzgajaju buduće učiteljstvo, kraj telesnih vežbi treba i teoretske i metodične nastave, tako kao što su bili do sada u 2., 3. i 4. razredu odmereni jedan sedmični čas za praktičnu telovežbu, drugi pak teoretsko j i metodičkoj nastavi o telesnom vaspitanju. Ako uvidamo važnost fizič-kog vaspitanja za učiteljstvo, koje je pozvano, da i u toj štruci radi na osnovnim školama t. j. medu narodom, zatiin je svakako potrebno i korisno, da se i u 4. razredu učiteljskih škola odrede i nadalje dva sedmična časa za telesno vaspitanja, jer jedino na taj način biče moguće učiteljske kandidate dovoljno spremiti za njihov budući poziv.
Pošto teže naši gore navedeni razlozi jedino za poboljšanjem telesnog razvoja školske omladine, a jer je naša prva i glavna zadaća, da se brinemo za telesno vaspitanje i fizičko zdravlje našega naroda, molimo gospodina ministra prosvete, neka blagohotno uznie u obzir naše dokazane i stvarne predloge i odmah odredi, da še im u punoj meri udovolji.
U očeki,vanju potpiinog uvaženja naših predloga šal jemo gospodinu ministru ubedenje odličnog poštovanja i bratske sokolske pozdrave!
Eto tako se Jugoslovenski sokolski savez zauzeo za zdravlje, snagu i telesnu lepotu naše školske omladine. Istina, on je kod toga vršio svoju sokolsku dužnost, ali je delotvorno pokazao merodavnima, kako oni slabo shvaćaju uzgoj mladih narodnih generacija.
Medutim ministarstvo prosvete uvidilo je, da je ipak zdravlje omla-dine, koje mu osigurava razumna telovežba, najveće jamstvo za u/,gojiti zdrav i otporan narod, pa je putem opšteg odelenja pod brojem 4500 izdalo okružnicu svima velikim županima, direktorima i upravi-teljima gimnazija, realka i učiteljskih škola, kojima nareduje sledečim rečemi:
«Prilikom VIII. svesokolskog sleta u Pragu 1926. godine svaki od učesnika iz država celoga sveta imao je jedinstvenu priliku da se averi od kakvog je nedoglednog značaja narofno telesno vaspitanje na osnovi naučnoga dela i sistema telesnoga vaspitanja dra. Miroslava Tyrša. Svi ti prisutni kao i svi značajni i stručni listo,vi celoga sveta doneli su jednoglasno najsjajnije priznanje celome sletu, radu, organizaciji, disciplini kao i narodnom, svestranom, estetskom i nmet-ničkom telesnom vaspitanju koje od nekadašnje telesne kulture slavnih Grčkih Olimpijada svet nije video. Uz taj ogroman slet vež-bala je i takmičila se javno i srednjoškolska omladina čehoslovačke države sa velikim uspehom. Od kak,ve je važnosti i značaja takav sistematski način svestranoga vaspitanja omladine u jačanju zdravlja i snage, a u vezi sa Sviin lepim i plemenitim osobinama, ne treba dokazivati. S toga se ponovno u pozora vaju s,ve škole na sve propise i navedbe o telesnom vaspitanju naše školske omladine, koje su bile školama ranijo več poslate a koje su štampane u III. i IV. srednje-školskom zborniku. Naročito se skreče pažnja svima nastavnicima
telesnoga vežbanja da se u svojo,j štruci usavršavaju proučavanjem sistema metodike i sve stručne i ostale sokolske literature dr. Miroslava Tyrša tako, bi poverenu im omladinu mogli zbilja svestrano i što korisnije vaspitati za buduči život i službu, a na ponos naroda i države.
U ,vezi s tim naređnjem: 1.) da se nastava telesnoga vežbanja, a prema sredstvima pojedinih škola izvodi redovno, savesno i što više u prirodi na svežem vazduliu; 2.) da i škole, koje nemaju dvorane ni sprave za vežbanje, održa,vaju propisanu nastavu telesnoga vežbanja (vidi raspored za zinm u raspisu C. K. br. 14.021 od 4. novembra 1920. godine). Izgovora da nema dvorane ili sprava ne sme biti, pošto je Tyršev svestrani sistem vrlo bogat i vežbama bez sprava. Teorijsko predavanje na časovima u razredu upotrebiti samo u kraj-njem slučaju kad nema već nikakve mogućnosti za praktično vežbanje u prirodi, na dvorištu, u hodniku i slično. Prema navedenom ne sme se izgubiti ni jedan čas zbog kise i t. d. 3.) Pa se nastava telesnoga vežbanja ne vrši samo šablonski i forme radi ili da se čas nekako samo održi, več da se nastavom pruži omladini najbogatiji i najrazno-vrsniji izvor telesnoga osveženja, radosnog raspoloženja i zadovoljstva. Na taj način otvoriče se izmedu nastavnika i učenika onaj naj-potrebniji odnos ljubavi, poverenja i požrtvovanja, a čas gimnastike postače i samoj omladini zbilja omiljen, koristan i potreban kao što treba. U tu svrhu treba iskoristiti svaki trenutak. 4.) Da se nastavi telesnoga vežbanja i od strane školskih uprava i lekara pokloni što veča pažnja tako da ovaj važan i još nedocenjen predmet ne bude iii od koga više zapostavljen ili čak omalovažavan. 5.) Da se o svim javnim vežbama škola uvek izveštava Ministarsto.
Ministarstvo očekuje da če ovi merodavni i nadležni faktori sa razumevanjem shvatiti ovu veliko potrebo i da če svi zajedničkim intereso.vanjein i saradnjom pripomoči da se nastava telesnoga vaspi-tanja po svim našim školama uzdigne na stepen kako to našoj omladini, narodu i državi treba.»
Ova okrožnica ministarstva prosvete veliki je uspeh Sokolstva, koje eto dobiva gla.vnu reč u telesnom vaspitanju po našim školama.
Poželjno bi bilo da se još pode korak napred, pa da se omladini održe predavanja o Sokolstvu, da ona tako još u ranoj svojoj dobi primi smisao i razumevanje za našu ovu najistaknutiju i največu nacijonalnu organizacijo, koja če ga i dalje, kada ostavi školske klupe i stopi slobodnom nogom o život, vaspitati u moralnoni i telesnom pogledu, da bude dostojan sin svoje domovine, a ne suvišan teret ljudske porodice.
Dr. Л. Košir:	(Konec.)
Anatomija in fiziologija človeka
s posebnim ozirom na telovadbo.
Pri vsaki novi vaji si moramo šele naučiti pravilno koordinacijo ali sodelovanje mišic, pri čemer potrošimo začetkoma preveč mišične energije. Če že obvladujemo vajo, tedaj se vrši koordiniranje komaj zavedno, ker smo si ga že naučili, tedaj tudi štedimo z energijo.
10.5
Koordiniranje pa vadimo najbolje s prvinami vaje, iz katerih sestavimo pozneje kompliciranejše gibe.
Razvidno je iz tega, kako zelo sestavljeni so že običajni gibi v vsakdanjem življenju, nadalje, da ne moremo strogo ločiti delovanj živcev od delovanja mišic, kajti mišica, ki ji pretrgam ali prereže n njen živec, je hroma, za vsako gibanje neporabna.
Živčne proge, ki pričenjajo v skorji velikih možgan ali tam končujejo, se držijo redno gotovih krajin skorje. Tako govorimo o g i b -nih ali čutnih krajinah skorje. Če zbolijo pri kakem člove’. u te gibne krajine, recimo one v levi polovici velikih možgan, tedaj odpovejo svojo službo vsi oni živci, ki dobivajo iz te krajine svoja živčna vlakna, s tem ohromijo seveda tudi vse mišice, ki jih prosu rbu jejo dotična živčna vlakna. Ker križajo te živčne proge sredino, ohromijo pri okvarjenju levih gibnili krajin mišice desne strani. V skorji poznamo nadalje take krajine za govor, za sluli, za vonj itd. Tudi čisto duševnemu delovanju so določene posebne krajine.
ČUTILA.
O k o. Od zadaj pristopa očesu ali zrklu njegov živec, vidni živec ali v i d n i k, iz katerega izžarevajo živčna vlakna v notranjo plast zrkla. Vstopno vidnikovo polje (papila) je slepo, ker ne nosi za svetlobo občutljivih elementov. Zrklo ima tri lupine ali kože: zunanja beločnica, v kateri se prepletajo gosta vezna vlakna, je spredaj bolj izbočena in popolnoma prozorna, rož eni c a. Srednja ali žilni c a odvaja in dovaja zrklu krvne žile. Skozi roženico zagledamo
zorna os
tako zvano cili arno telo
cilijarna
mišica
vlakenca leče
leča
—• mrežnica
beločnica
osrednja jamica
Slika 8(>. Desno zrklo. Prerez v vodoravnem meridijanu.
barvan kolobar žilnice z osrednjo odprtino ali pupilo. Pupila se nam zdi običajno črna, ker ne propušča zadostnih svetlobnih žarkov do očesnega ozadja. Vidnemu kolobarju žilnice pravimo šarenica (iris), njena barva zavisi od količine barvila ali pigmenta; če ga je malo, mu je oko plavo, ako več, sivkasto do črno. Notranja koža ali mrežnica je edina, ki sprejema svetlobo, katera vpada skozi pupilo na ozadje zrkla. Sprejemalni elementi mrežnice so palčice in č e p k i, ki jih vzburjajo svetlobni dražljaji, vzburjenje dovajajo preko več nevronov končno velikim možganom..
Med roženico in šarenico je s prav finimi vlakenci krožno pripeta leča, njena prednja ploskev manj ukrivljena kakor zadnja. Ostali prostor v zrklu zavzema po večini zdrizasta, prozorna snov, steklo-v i n a.
Zrklo tiči v maščevnem ležišču očesne dupline, kretanje zrkla se vrši ravno tako kakor pri kakem kroglastem sklepu; zrklo obračajo (zunanje) očesne mišice, ki jih je šest. Brambne naprave za zrklo so: zgornja in spodnja veka ter solzila in njih proizvod, solze. Vsaka veka ima svoje precej trdno ogrodje, v katerem leže velike lojnice, ki mažejo vekin rob s svojo mastjo. Solze se odtekajo iz solzne žleze ali s o 1 z n i c e v vrečico med vsako veko in zrklom, stalno močijo prosto površino zrkla, zlasti roženico, in se odvajajo potom dveh cevčic v s o 1 z o v o d in končno v nosno duplino. T r e p a 1 k e v vekinem robu ščitijo oko pred tujimi majhnimi telesci.
sluhovoda
hrutsanCev del
коббеп! đel
držalo
kladveca
zabobnina
uhod v sluhovod
ulieljoek
kost zareza hrustanec
Slika K7. Prerez skozi vnanje in srednje uho,
Kadar fiksiramo kak predmet, ustavimo zrklo tako, da se iz te točke izhajajoči svetlobni žarki združijo v centralni jamici (glej sliko), to je ,v onem kraju mrežnice, ki nam daje najbolj razločno in ostro sliko tega predmeta. Z drugimi besedami, mi uravnamo oko tako,
da gre sedaj zorna os od predmeta k osrednji jamici očesnega ozadja. Da vidimo predmete ostro, je potrebna točna združitev žarkov v mrežnici. Če imajo svoja združišča pred ali za njo, je slika teh predmetov neostra, zabrisana. Tako si razlagamo postanek nejasne slike pri kratkovidnem, oziroma dalekovidnem človeku; če hočemo, pravimo, da je kratkovidno oko predolgo, dalekovidno prekratko. To očesno napako popravimo s primerno lečo (očala).
Uho. Koščeni deli ušesa so nam že znani iz poglavja o skeletu. Dodajmo še mehke dele: zunanje mehko uho predstavlja hrustancev uhelj, katerega koža prevlači tudi zunanji sluhovod. V bobničevi duplini pokriva kost tenka sluznica, napram sluhovodu se zapira za-bobnina po bobniču. Nadalje izhaja iz bobničeve dupline ušesna troblja (Eustachije,va cev), ki se otvarja v goltu. V notranjem ušesu imamo ravno tako poleg koščene stene tudi kožno, to je kožni polžek, kožni pridvor in kožne oblokaste kanale. V kožnem polžku je nameščen Cortijev organ s svojimi posebnimi dlačičastimi stani-cami, ki jim je naloga, sprejemati slušne dražljaje m to zburjenje dovajati osrednjemu živčevju. V kanalih se nahajajo posebne, zopet dlačičaste stanice, katerih delovanje je namenjeno ohranitvi ravnotežja.	i
Voli ja 1 o. Zgornji okraji nosne sluznice vsebujejo v epitelu poleg običajnih stanic tudi z dlačicami opremljene vonjalne stanice, ki oddajajo svoje dolge izrastke končno vonjalnima možganoma, ki pa sta pri človeku le slabo razvita. Imata obliko batiča in ležita pod čelno loputo.
Okušalo. V sluznici večjih papil jezika in deloma v ostali ustni sluznici opažamo značajne okusne brbončice, to so kroglasta ali bolj podolgovata telesa, v katerih pričenjajo živčna ,vlakna pristojnega živca. Edino raztopine raznih snovi, ki pridejo v dotiko z živčnimi končki, zdražijo dotična živčna vlakna.
Koža kot čutilo. Vsled mnogobrojnih živčnih ;vlaken, ki preskrbujejo kožo in izhajajo direktno iz epitela ali iz posebnih telesc (tipalna telesa itd), smemo imenovati kožo pravo čutilo, ki nam posreduje tako različne občutke dotika, pritiska, bolečine, višje in nižje temperature itd. Čim več živčnih vlaken vživčuje dotični okraj kože, tem bolj občutljiva bo. Najbolj občutljiva je koža v dlani in podplatu, najmanj ona na hrbtu. Celo lasje imajo svoja živčna vlakna; najlepše vidimo to pri živalih. V tem zmislu je las pravo tipalo.
Ako je Jugoslovansko Sokolstvo lurlšha kolona Jugoslavenstva, onda
n njegovim redovima smetaju slabiči, sumnialice, nečisti i neopredjelivi! U
borbi za ideiu treba čistoče, hrabrosti i idealizma. Ko za borba nije, nema
prava ni da smeta!	„ ,
Dr. Laza Popovič.