KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 20 (4)
1NDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 Aprila 1932.
PATENTNI SPIS BR. 8740
Grand Jean Fran^ois Eugene, ing.. Pariš, Francuska.
Ukrštaj pruga.
Prijava od 5 jula 1929.	‘	Važi od 1 juna 1931.
Traženo pravo prvenstva od 5 jula 1928 (Francuska).
Sledeči pronalazak tiče se ukrštaja pruga, od sastavljenih šina, nazvanog pojačanim ukrštajem i ima za cilj da ukloni većinu nezgoda ukrštaja od sastavljenih šina, koji se sada upotrebljavaju na železničkim prugama.
Zna se da glavna nezgoda potiče od mana u vezi između šiljatog dela središta i suprotnog dela koji se sastoji iz produženja šina. Usled loga što na ukrštajima ostaje razmak između šina obe strane pruge, proizvodi se pri prolazu točk ova kola treperenje i udaranje, što potresa konstruktivni sklop i izaziva brzo labavljenje pojedinih elemenata ukrštaja i trošenja šina, u toliko brže u koliko je veći saobraćaj.
Pronalazak je naznačen time, što se pojačani ukrštaj sastoji iz dve šine koje nisu prekinule već se obadve produžuju preko mesta njihovog susreta i razilaze se od ove tačke ne ukrštajući se. Skup svih de-lova je potpuno čvrst sistem i, daje potpunu stabilnost pri ukrštanju. Četiri kraja šine su vezana za prugu na običan način.
Pri ovom uređaju napon usled savijanja i udara koji obično teže da olabave spoj, znatno su smanjeni. U istoj meri je smanjeno i trošenje glave šine i ploča kojima se šine spajaju, a dobija se veća sigurnost protiv lomljena sastavnih delova bez znatnog povećanja težine upotrebljenog metala. Šta više usled promene pravca koji se daje srednjem delu šina i struganja koje je neophodno izvršiti na njenom podnožju
koje se najbolje uradi, tako da bi obe ši ne ušle jedna u drugu, mogućnost pome ranja šine jedne prema drugoj biće prak tički nula. Razume se, da će upotreba š na sa pojačanim srednjim delom samo povećati korist od ovog tipa ukrštaja.
Jedan oblik izvođenja pokazan je samo kao primer, na priloženim slikama.
Sl. 1 je izgled odozgo jednobločnog u-krštaja od sastavljenih šina
SI. 2 je izgled odozdo istog ukrštaja.
SI. 3 je presek po ravni a b si. 1.
SI. 4 je presek po ravni c d si. 1.
SI. 5 horizontalan presek ukrštaja kroz sredinu vrata šina.
SI. 6 je vertikalan izgled dela šine koji se nalazi naspram šiljka.
SI. 7 je izgled istog dela u horizontalnoj projekciji.
SI. 8 i 9 su izgledi šiljka u vertikalnoj i horizontalnoj projekciji.
SI. 10 i 11 su izgledi produženja šina u vertikalnoj i horizontalnoj projekciji.
SI. 12 je izgled jedne varijacije ukrštaja.
SI. 13, 14 i 15 su preseči po ravnima A—B, C—D i E-F si. 12.
SI. 16 predstavlja kako se može izvršiti uzglobljivanje.
Kao što se vidi na crtežu, ukrštaj pruga v, \t sadrži šiljak srednjeg dela, 1, protiv šiljka 2, levi produžni deo 3 i desni 3'.
Din. 30.
Šina 1 gradi srednji šiljak u delu e—f koji pripada pruzi Vj, njena je glava sastru-gana kod e tako da se nastavlja na glavu dela 2 koji je spram šiljka na si. 1. Osa šine 1 koja je paralelna sa osom pruge v^ u delu e / postepeno menja pravac i to malo ispred središnog šiljka tako da postaje paralelna sa osom pruge va — šina 1 pripada onda toj pruzi. Glava koja je sa-strugana između e i ^ na slikama 8 i 9 sa-slrugana je u ^ tako da njena površina čini produženje dela 31.
Protiv-šiljak 2 čini svojim delom h—i jednu od šina koloseka vs sl. 1 i 2. Njena je glava sastrugana u h, tako da se naslanja duž šiljka 1. U blizini tačke h osa protiv-šiljka postepeno menja pravac tako da postane paralelna sa osom koloseka v,, šina 2 pripada onda tom koloseku u delu k—l, sl. 1, 6 i 7. Njena glava je odstrugana između h i k, sastrugana je u ft tako da produžuje glavu dela 3 s leve strane.
Bolje je da obe šine imaju isečena postolja kao što je pokazano na si. 16.
Deo 3 s leve strane sl. 1, 2, 3, 4 i 10 sastrugan je na izvesnoj dužini m—n tako, da je njegovo spajanje sa šinom 2, si. 4. olakšano.! istog razloga njegova osa je savijena u m. Njegovo podnožje je sasečeno tako, da se naslanja na podnožje šine 2 koje je u tu svrhu isečeno kao što se vidi na si. 6 i 7. Slično je udešeno i sa desne strane za deo 31.
Šine su pričvršćene zakivcima, zavrtnjima 5 i spojevima 4 na podesnim mestima, kao što je predstavljeno na si. 5.
Na ovaj način je onemogućeno svako uzdužno klizanje ma koje od šina po ostalima i to usled raspinjača i sklopa strmih ravni sastruganih oslonaca. Ali i ako bi ovo klizanje nastupilo, svi bi spojni zavrtnji zajedno bili napregnuti na istezanje a ne pojedinačno na savijanje ili smicanje.
Sve četiri šine leže na dve podložne pločice od struganog čelika, od kojih je jedna nameštena ispod šiljka na uobičajenom mestu, a druga ispred ovoga šiljka.
Ove dve podložne pločice navučene silom, stežu spoljašnje ivice oslonaca, pojačavaju sklop sve četiri šine i dozvoljavaju
da pričvršćenja za pragove rade pod najboljim uslovima.
Drugi način izvođenja ove konstrukcije pokazan je na si. 12 ona se razlikuje od prednje u tome, što sem neprekidnosti šina 1 i 2 ima delove izložene udarima točkova izrađene od tvrdog metala kao manganski čelik, hromiran nikel i t. d. čime se povećava jačina, čvrstina i trajanje ukrštaja.
SI. 13, 14 i 15 koje su preseči po A—B C—D, E—F si. 12 pokazuje usvojen raspored.
Vidi se da su glave šina 1 i 2 delimično sastrugane da bi se mogao staviti deo 6 od tvrdog metala. Taj deo podesnog oblika sačinjava istovremeno kod preseka A—B (si. 13) dve glave, između A—B i C—D površinu po kojoj idu točkovi, kod preseka C—D (si. 14) srednji šiljak, i kod preseka E—F (si. 15) srednji deo šine koji je zajednički za oba koloseka.
Očigledno je da se za izgradnju mogu primeniti ti svi načini autogenskog ili električnog zavarivanja, radi uprošćavanja u sklapanju i povećavanje solidnosti konstrukcije.
Patentni zahtevi:
1.	Ukrštaj koloseka od sklopljenih šina, naznačen time, što je ukrštaj sastavljen od dve šine koje se susreću i koje, mesto da se prekidaju, produžuju se obe tačke susreta, razmičući se počev od te tačke bez ukrštanja, što skupa čine jedan potpuno čvrst sistem i što se četiri kraja šina priključuju običnom koloseku na uobičajeni način.
2.	Ukrštaj prema zahtevu 1, naznačen time, što osa svake šine ukrštaja menja svoj pravac u ukrštanju tako da šina čiji je deo ona bila a koja pripada jednom koloseku pre ukrštaja, pripadne drugome koloseku posle ukrštaja, što su glave, oslonci i de-lovi 3 šina isečeni i istrugani i što se ovi delovi kombinuju uobičajenim načinima vezivanja i raspinjanja.
3.	Ukrštaj preme zahtevu 1, naznačen time, što se deo glave dveju šina ukrštaja koji je najviše izložen kvaru, zamenjuje jednim delom od tvrdog metala.

■
. ' &'! i;
r




' .



'
Fig .11,







Adpatent broj8740.


.


/
'




l