Ро&агша plaćena u.Qfot&vu
Cena Din Z
GLASNIK
GtASILO SAVEZA SOKOLA. KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Mesečni prilog »Sokolska Prosveta«
JLf
9 juna
103 z
God. III. ~ Broj ^4
Iziazi svakog četvrtka • Godišnja pretplata 50 Din • uprava u Narodnem domu, telefon broj 2543 — Ljubljana
Uredništvo nalazi se u Učiteijskoj tiskari, Frančiškanska ulica 6, telefon broj 2177, ) Račun poštanske štedionice broj 12.943 e Oglasi po ceniku • Rukopisi se ne vračaj u
0 ucešcii našega Sokolstva na olimpijskim takmiceiijlma u Los Anđeleso I svesokolskim
- • u Pragu
Desetgodišn.fica venčanja Nj. Vel. Kralja i Nj. Vel. Kraljice
Na dan 22 juna 1922 godine venCao se u Beogradu NJ. Vel. Kralj Aleksander I sa NJ. Vis. princesom Marfjom Rumunskom.
Istinska ljubav prema našem viteškom Kralju I Njegovom Kra-Ijevskom Domu, koja oduvek plamti jednakim plamenovlma u srclma svlh Jugoslovena, Izbila je toga dana pred deset godina neodoljlvo, snažno I spontano, prekipljena najvrućom željom, da bi blagoslov Svevišnjega ovlm brakom uvečao sreću našega Kraljevskog Para I naše otadSblne.
Danas, nakon deset godina venčanja Nj. Vel. Kralja I Nj. Vel. Kra> Ijice, ceo jugoslovenski narod Istom nepodeljenom ljubavlju, koju gaji prema svom junačkom Vladaru, zavoleo je I svoju plemenltu Kraljiču, koja je usrečlla naš Kraljevski Dom i Jugoslavlju trojlcom Kraljevskih Sinova, naših dičnih Sokolića.
Deleči nepomućeno ovu radost desete obletnice venčanja Njihovih Veličanstva Kralja i Kraljice, jugoslovenski narod I uz njega njegovo Sokolstvo uzdiže svoja srca Providjenju, da bi sreča I radost naieg uzvišenog Kraljevskog Doma uvek bila sreča I radost J u gos la • vije I Jugoslovena!
Zdravo!
i
U poslednje vreme pojavili su se u našim dnevnim novinama, pre sveža u zagrebačkim »Novostima«, glasovi o učešču naših takmičara na olimpijadi u Los Anđelesu, odnosno na takmičenjima za slovensko prvenstvo u Pragu. Ti su glasovi delomično ne-tačni i tendenciozni.
Kako je stvar, koja zapravo ne spada u javnost, postala javna, i jer bi javnost mogla upravo da prema tim glasovima stvori pogrešno mišljenje, koje bi po Sokolstvo bilo štetno, pri-nuždeni smo da o tom javno pregovorimo Ovo pitanje, naoko novo, datira več od pre, i kako mi je ono po-znato, mišljenja sam, da je od potrebe da ga temeljitije razložim. I kako je savezno načelništvo pod mojim vodstvom i po mojoj inicijativi zaključilo da ne idemo u Los Andeles, a što bi imalo-naoko da bude početak nekog novog »spora«, pogotovo s toga razloga osečam se baš ja pozvanim da osvetlim ovu stvar.
Dakle:	načelništvo Saveza SKJ
soncem prošle godine donelo je rezo-iuciju, s kojom je potkrepilo svoj za-idjučak, da naše Sokolstvo ncče uče-stvovati na olimpijadi u Los Ande-lesu, te je taj zaključak također i stvarno obrazložilo. Rezolucija je bila jednodušno primljena od načelništva V	odbora Saveza, a isto ta-
° jednodušno su.je potvrdili savez-na uprava, zbor župskih načelnika i savezna glavna skupština, dakle svi merodavni forumi sokolske organizacije.
Stvar je bila dobro premišljena, Potkrepljena i obrazložena. Nalazimo se u teškim gospodarskim prilikama, koje iz dana u dan sve osetljivije tiste sve slojeve našega naroda. Sokolstvo je u. tom času prvo pozvano da bude svesno stanja narodnog položaja, i da sa svom savešču čuva narodnu imovinu, pa i ako se ne radi o usudnim iznosima. U tom slučaju je Sokolstvo dužno da se odreče trenu-tačnih dobara i da pokaže izgled takoder i drugima.
Nikako ne kanim da potcenjujem paše učešče na mcdunarodnim takmičenjima. Ali također i precenjivanje ne bi bilo na mestu. To treba prosu-đivati posve objektivno, i ako želimo da budemo strogo objektivni, ne smemo zaboraviti, da se u medunarodnom svetu za priredbe sportskog značaja zanima samo vcoma ograničeni krug publike. Sečam se rnedunarodnog tak-mičenja u Parizu 1913 godine, kada sam u danima takmičenja pokupio sve listove, koje sam dobio u kolpor-aži, pa je takmičenje zabeležio samo jedan list u jednoj notici od kakovih desetak redaka. Pri kasnijim takmiče-njima listovi su doduše pisali više o tim priredbama, ali pak u takovoj formi, da za našu narodnu propagandu to ne može da bude bogzna od kako-ve koristi, stalno pak ne od tako velike, kako mi to obično pretstavljamo po svojoj vlastitoj zamisli, koja je nasta a jz visokog ugleda, koji Sokol-stvo kod nas uživa kao uzgojna organizacija, koja obuhvata sve slojeve naroda. Tako n. pr. Francuzi smatra-ju gimnaste nižom vrsti ljudi. Radi coga ih glcdaju posve drugačije nego ni svoje vežbače, koje cenimo tako /isoko, kako što i zaslužuju. Psiho-oški je potpuno opravdano takoder, la mi uspehe svojih takmičara prosu-lujemo merilom onog oduševljenja, iojim ih primarno na povratku kao junake, koji su se za nas iskazali pred svetom. Ali medunarodni svet toga ne oseča i niti to zadržava u toj formi. Isto tako je ganutljivo ako vidimo na olimpijadi, kako se dižc naša državna zastava i kada slušamo da igra naša državna himna. Ali u toj prilici to 4anuce osečamo samo mi, dok drugi to osecaju kad se diže njihova zastava. lemeljitiji i povoljniji izveštaji d našim vczbacima vccinom su ogra-ličeni na stručne publikacije, koje >ak nemaju svojih čitalaca izvan spor-ista dotične struke. Velik postotak ih ljudi u medunarodnom svetu, koji čitaju te izveštaje, još uvek i no znajti, gde je i što je Jugoslavije
U narodno-propagandnom pogledu donaša naše učešče, naročito ako še ne radi o narodu, koji nas več i onako pozna, malu korist.
Korist učešča na medunarodnim takmičenjima može da bude veča za naše Sokolstvo samo nego za našu narodnu propagandu. S ovima se otva-ra pogled u medunarodni napredak i na nove tehnike, a osim toga pak i ambicija takmičara, dok se ta kreče u pravim granicama, te na takovim takmičenjima može da mnogo prido-bije i nije bez koristi za naš celokupni razmah na telovežbačkom području.
U istoj meri pak te priredbe mo-gu da budu od štete također i našoj celini. Mi naime nismo sportska, več uzgojna organizacija. Štetan pak upliv strasti, koje se tamo razvijaju, jer iz plemenitog takmičenja po sokolskim principima nastaje trka za tačkama, prilepčiv je kao zaraza. To se na prvi pogled čini kao malenkost, ali uistinu smo poslednjih godina videli, da je to pogubno i neverovatno dalekosež-no. Vrednost učešča na medunarodnim takmičenjima pri sadanjim okol-nostima također i radi toga znatno opada, te nam se nameče i pitanje, da li se s dosadašnjom praksom ne priklanjamo odviše pogrešnom smeru, da li moguče ne gubimo iz vida svoj glavni cilj: sokolski uzgoj?
Pri svemu tome ne mimoilazim ni naše moralne dužnosti, koje imamo prema prijateljskim narodima, udru-ženim u medunarodnom gimnastičkom savezu, naročito pak prema Francu-zima. Tim dužnostima moramo u granicama mogučnosti dakako uvek da udovoljavamo, a to smo takoder uvek i činili.
Čisto zasebna stvar je pak, koja se bitno razlikuje od pitanja učešča na medunarodnim takmičenjima, pitanje učešča na sokolskim takmičenjima, kod kuče ili u drugim slovenskim državama. Sva sokolska takmičenja su naša, potpunija su, svestranija, obično mnogo teža a takoder i teh-nički na vrhuncu. Takmičenje s bra-čom Čehoslovacima za nas je stvar časti, i pored ostal'oga takoder i radi toga, jer su to naši najozbiljniji tak-maci. Napustiti takmičenja s njima, na sokolskoj areni, iz bilo koga pri-vidnog uzroka, za nas je neoprostiv greh.
Iz osečajnih, taktičnih i materi-jalnih razloga učešče je dakle na takmičenjima slovenskog Sokolstva svr-šena stvar, učešče pak na medunarodnim takmičenjima pitanje mogučnosti i moralne kvalitete naših takmičara— Los Andeles pak nam je za sada prc-dalek.
II
čovečji je i psihološki takoder dokazano, da su takmičari s velikim sposobnostima i večim uspesima u jako velikoj meri izvrgnuti opasnosti, da njihova neophodno potrebna ambicioznost, koja mora da je več i tako veoma razvijena, ne postane pretera-na. Tome se priključuje i samovoljnost i neka vrst upornosti i slična svojstva, koja inače čoveka kao tako-vog ne diskvalificiraju, ali Sokolu odu-zimlju onu moralnu kvalitetu, kojom se odlikuje, koju mu daje pravilni sokolski uzgoj i koju Sokolstvo mora iz uzgojnih, taktičnih i opčenitih načelnih razloga tražiti od svakoga svoga člana i to u sve večem stupnju, jačoj i snažnijoj meri, čim on u Sokolstvu zauzimlje jedno vidnije mesto.
Kao što je jezgra sokolskog uzgo-ja u blagotvornom uplivu pojedinca na pojedinca, društva na pojedinca i pojedinca na društvo, tako mogu isto tako da budu štetni uplivi pojedinaca i društva. Ti štetni uplivi su najopas-niji u više ili manje zatvorenim dru-štvima, koja upravo rado, iako bez ikakvih slabih ciljeva, tvore skupine boljih vežbača. Ako ti vežbači u pre-teranom osobnom kultu, čime se mi inače vrlo razmečemo, izgube još objektivnost i autokritiku, onda su još više podvrgnuti štetnim uplivima, koji dolaze iz vlastitog društva ili pak iz najbliže okoline.
Kako je taj proces prirodan, tako I je isto opasan. U nas sc je pojavin
kod one skupine vežbača, kojima su središte medunarodni takmičari i kandidati za ta takmičenja. Možda smo za te stvari bili previše bezbrižni, možda smo bili u svoje reprezentante telovežbe previše zaljubljeni, možda smo pored toga još zaboravljali, da naši vežbači, koji nas i naš narod pretstavljaju na strani, moraju da ima-ju pored čisto fizičkih sposobnosti prvoga reda takoder §ve one moralno prvine, koje odlikuju Sokola, a koje su naš ponos, naša vrednost i uvet na-šeg postojanja. Te vrline moraju da imaju u tolikoj meri, da se s tom mo-ralnom snagom mogu dolično da pri-pravljaju za takmičenja i da u takmičenjima pobeduju, i da ujedno svemu našem članstvu budu čist izgled sokolske savršenosti, koju ne možemo zamišljati^ samo u zgoljnjem izvađa-nju najtežih telesnih vežaba, več mora takoder da tu bude i potrebna moralna podloga.
Tako se u našoj organizaciji pojavila neka skupina vežbača, koja po svojoj moralnoj kvaliteti sa sokolskog gledišta ne odgovara našim načelima, koja važe za sve članstvo. Ta se sku-pina naturuje na poseban način te time ugrožava preduvet, bez koga nema Sokolstva — sokolsku disciplinu.
Mi znamo, da ta skupina egzistira i da se želi da istakne na svoj način. Inače je pak tako tajnovita, da ju je teško definirati. Da ona postoji, znamo. Sada se pokazuje jedan deo, za-tim drugi, onda veči broj u solidarnosti, čime pak ta skupina još nije sva, jer ima svoju nevidljivu pozadinu. Takoder ne znaš, da li je skupina jedin-stvena ili pocepana. Nema takoder ni stalnih pripadnika, več je neverovatno nestalna i promenljiva.
Bitni i zajednički znak te skupine je nekakova borba za neko posebno gledište i posebna prava vežbača prvaka u Sokolstvu i stalna opozicija pro-tiv saveznog i tehničkog vodstva, ako joj to vodstvo uvek slepo ne ugada.
Firma te skupine je: medunarodni takmičari, iako zapravo ti nisu pri svakoj akciji solidarni, iako u skupini nisu uvek svi oni, koji se časomice ubrajaju medu medunarodne takmiča-re ili kandidate i premda časomice odlučuje njihova pozadina. Ta skupina takoder nije vezana za kakovo društvo ili kraj.
Kako je taj pojav tajanstven, on je i još opasniji za naš uzgoj, naše javno nastupanje i disciplinu, jer se pojavljuje na takav način, da mu zapravo ništa ne možeš; s dobrotom ili pedagoškim taktom pak nc možeš da ga otstraniš, jer ne znaš, s kim imaš posla.
Kako sam več spomenuo, taj pojav nije nov, ja ga več motrim naj-manje deset godina. Opažam pak takoder i to, da jc iz godine u godinu sve teži. Ako bi hteli da radi njega naprtimo uopšte svu krivicu na medunarodne takmičarc, bili bi nepravedni; kakova istraga disciplinsko« značaja nc bi pomogla ozdravljenju; treba dakle čekati, da jabuka sama padne s drveta, ta, po mome mišljenju, več je zrela.
Za to vreme, dok motrim tu sku-pinu ona je takoder več više puta menjala svoje pripadništvo, dok kontinuitet zadržava tako, da se sama stvar nije ništa poboljšala
Zanimljivo jc. kako ta tajinstvena skupina deluje. Da nabrojimo samo nekoliko rezultata tog delovanja: stvara se neraspoloženje, pri čemu se ne biraju sredstva; to stvoreno neraspo-ioženje zastalno ne jača autoritet sokolskog vodstva; drže se trajne sed-niee, debate, nastaje medusobno neraspoloženje, pozitivan rad se spre-čava i on zastaje; tok sednice iznosi se medu članstvo; članstvo »druka«, kritizira, ogovara, osuduje, stvara ne-prijateljstva i t. d. U Ljubljani je to svakog dana na dnevnom redu. — Takmičari zahtevaju suče po svojoj volji i svome izboru. Ako im se ne ugodi, onda prigovaranje, skriveno i otvoreno osudivanje, predbacivanje nepravičnosti, pritužbe i nedisciplin-ski istupi. — Ako si sudac, pa takoder i do njihovoj volji, čini H se ko-
me, da si ga za polovicu tačke pri-kratio, moraš da budeš pripraven na sve. — Ako takmičenje uspe slabo, nikada nije kriv takmičar, več uvek suci i vodstvo. Ako propišeš vežbu za takmičenje, tada ništa ne razumeš. Ako glede takmičenja nešto propišeš, nastaje pitanje, zašto pre nisi pitao za menje takmičare, jer sam ništa ne razumeš.
Zatim pak posledice: tamo gde očekuješ takmičare i tamo gde bi morali da budu, nema ih, takoder i ako ih baš lepo moliš; ako ih nc pustiš, kamo bi oni želeli, onda se bune, zgražaju, interveniraju.
Tekom vremena nastalo je u toj skupini neko posebno mišljenje, koje jc u protivnosti sa sokolskim načelima, ali im daje neka umišljena prava, na osnovu kojih se osečaju zapostavljenim, te priznaju samo svoj rad, a sve drugo im jc manje vredno.
Uzmimo još primer, da nisu uzroč-nici i glavni krivci u nesoko.skom na-stupanju pre pomenute skupine baš ti takmičari, koje ubrajamo u medunarodne, i da poticaji dolaze iz poza-djne _ onih, koji se izlažu, to opet ne opravdava. Morali bi znati, što je to sokolski pravilno a što nije, to jc najmanje, što moramo da tražimo od svojih reprezentantnih vežbača
Što znači za našu organizaciju pomenuti način delovanja, vidi sc iz sledečih činjenica:
Po tom načinu »delovanja« moralo je 1925 godine da izostane takmičenje za prvenstvo na medusletskim takmičenjima u Beogradu. Tada sam bio načelnik JSS i unatoč moga na-stojanja i rnolba, unatoč zakijucka zbora župskih načelnika, da niko ne sme učestvovati medunarodnim takmičenjima, a koji ne bi učestvovao svojim domačim prvenstvenim takmičenjima, unatoč toga nije ih bilo.
Na taj način nastala je sramotna afera sa sucima u Parizu 1926 godine i na taj način pustili smo na cedilu braču Čehoslovake 1926 godine pri tak-mičenju za prvenstvo Saveza sloven-skog Sokolstva. Opet čin sramote, koju smo hteli da operemo bar delomično ove godine tak mičen jem za prvenstvo u Pragu.
Na žalost, radi istoga načina ni to nam takoder neče uspeti.
ali »skupina« nije bila zadovoljna. Radi toga je počela delovati na svoj način. Konačno je to delovanje otišlo tako daleko, da prave neraspoloženje več i preko dnevnih listova. Ali listovi ne donašaju stvar tako, kako je ona počela i kako ona uistini završava, veo potvoreno. Radi toga potrebno je u tome objašnjenje:
Naročito ističem, da jc bio done-šen zaključak saveznog načelništva, da ne učestvujemo olimpijadi u Amcrici, bez obzira na sokolske moralne kvalitete eventualnih učesnika tekmičenja, jer pri motivima, koji su bili dovoljni za neučešče, nije bilo aktuelno kakovo kasnijc pitanje, n. pr. da li imamo pri-kladan materijal za učestvovanje i koga čemo izabrati.
Po primitku rezolucije o neučešču na olimpijadi bila jc stvar za savezno tehnioko vodstvo svršena, jer se nije pojavio nikakav povod, da se zaključak eventualno izmeni. To, što su navadah kandidati za takmičenje u svojim intervencijama pri pojedinim članovima tehničkog vodstva, pri podsta-rosti Saveza, u »Jutru« (članak br. Štu-kclja), nije moglo dati povoda za ka-kvu izmenu. Predlog, da bi se poslalo u Ameriku naše najbolje takmičare, u Prag pak neku slabiju vrstu, za sva-koga pravoga Sokola je neprilivatljiv. Na isti način neprilivatljiv je predlog da se pošalje u Ameriku samo braču Stukelja i Primožiča, koji da bi sami zastupali Savez SKJ. U položaju iz koga proizlazi prvotni zaključak, nije nastala nikakova premena. Ako ne postoji opravdan razlog za nov zaključak, ostajemo pri starem.
Savezno načelništvo je raspisalo izbirna takmičenja za takmičenja za prvenstvo SSS u Pragu, kako je to i neophodno potrebno i posve običajno. L rima takmičenja održavaju se uvek u tu svrhu, da savezno vodstvo vidi, kakav ima materijal i čime može da raspolaže, ko je dobar za skupnu tre-nažu i ko još nije zreo. Logično je i prirodno, da to ima da prosudi ono samo, kao što je logično i prirodno, da ko ne dode na izbirna takmičenja, sam se time odiiče učešča pri konačnom, pravom takmičenjti. Kod nas je sve dobrovoljno, i ko neče, ne možemo i nečemo da ga silimo, kao što nikoga ne odbijamo, ko pokazuje tla ima
III
Sokolstvo i jugoslovenska javnost i primili su vest o neučešču na olimni- I jadi u Los Andelesu s odobravanjem, j
volje.
Takmičari, koje smo bezuslovno očekivall, iakmičenju nisu učestvovall. Time su sami sebi zatvorili put za tak-mioenja u Pragu. — Da bi pak koga
ш. —
/LoVEH/Ko
/oKoL/TKO
f He. arhitekt Al. Driak
Dne 6 o. m. prepodne umro je u Pragu, dan nakon otvorenja sleta, tvorne sletišta br. Al. Driak, koji je fe-bruara ove godine proslavio svoju 60-godišnjicu. Ime ovog čuvenog arhitekta široj publici pre svega poznato je kao tvorca sokolskih sletišta. Početak njegovog značajnog rada povezan je
s imenom bečkog arhite!kta — profe-sora praške umetničko-obrtne škole F.
Omana, čiji je pokojnik bio dak i kas-nije saradnik. Godine 1899 preuzeo je građenje hotela »Central« u Pragu iz ruku Omana; ova prva moderna zgra-da u Pragu značila je upravo prevrat i otstupanje od stare tradicije u pra-škoj arhitekturi. Driak je išao svojim vlastitim putem, ne držeči se histori-cizma i banalnog kopiranja starih sti-lova
Od njegovih velikih projekata posle rata treba spomenuti palatu tiskare »Orbis«, »Radio-palatu« i palatu drž. monopola u Pragu i t. d. Izradio je takoder načrt regulacije akademskog trga u Brnu i načrte za zgrade Masa-rikovog univerziteta u Brnu. Mnogo njegovih projekata realizovanih je i u manjim mestima provincije. Posebno mesto u njegovom životu zauzima Sokolstvo, kojem je posvetio sve svoje slobodno vreme i vanredne sposobnosti. Bio je pretsednik sletskog grade-vinsko-umetničkog otseka, a tragika njegove smrti je u tome što je umro baš na sam početak sleta. — Večnaja pamjat br. A. Driaku!
Slet je počeo ...
Prošle nedelje po prvi put se je napunio s gledaocima ogromni sokolski stadion na Strahovu, 'kojih je bilo preko 50 tisuča, da prisustvuju javnom nastupu učenika i učenica praških osnovnih i gradanskih škola, koji su na-stuofli pod vodstvom svojih učitelja. Oni su prema tome prvi otvorili slavne dane IX svesokolskog leta, što je i pravo, da deca, naši najmladi, započnu onu velebnu uverturu, onaj svečani pristup največoj telovežbačkoj priredbi Sokolstva i da dadu sletu notu mladosti i punog poverenja u bolju buduč-nost slovenskoga plemena.
Vojntčke utakmice u Brnu za svesokolski slet
Divizija češkoslovačke vojske u Brnu priredila je izbirne utakmice Vojnika za natccanje celokupne češkoslovačke vojske na svesokolskom sletu u Pragu. U Brnu su postignuti sledeči rezultati: bacanje ručne granate 68, 85 m, bacanje kugle 11,6 m, bacanje diskosa 30.08 m, skok u visinu 150 cm, u daljinu 545 cm, trčanje na 10 kilo-metara s preprekama i gadanjem 57 i po minuta, trčanje na 25 km u potpu-noj- vojničkoj spremi 3 časa 27 minuta i 30 sekunada, trčanje na 100 mu 11 sekundi i 6 desetina, trčanje na 400 m u 51,1 minute, na 1500 m u 4 min. 47,7 sekunada; u isto vreme održanc su i utakmice na spravama, gde je postig-nuo prvo mesto J. Deml od 800 tačaka ukupno 782. Dalje su priredene i utakmice u plivanju na 100 metara na le-dima te je postignut najbolji rezultat .:a 1 min. 46,2 sok Konačno održane su i utakmice u mačevanju. Kao suci
fungirali su samo oficiri i podoficiri brnskoga garnizona, a vodstvo utakmi-ca bilo je u rukama štabnoga kapetana Konečnoga. — Utakmice su održane pod nazivom Tirševe jubilarne utakmice češkoslovačke vojske.
Tirševo sokolsko oporavište kod Razločna
Sokolska župa Považika-Stefaniko-kova i Nitranska-Svatoplukova sagra-dili su kod Raztočna u Slovačkoj, na uspomenu Tirševe stogodišnjice, sokolsko oporavilište u brdima Ptačnik kod Bralskog potoka. Oporavilište ima u prvom redu svrhu da daje sokolskom članstvu prilike da za vreme rekonva-lescence boravi u svežem zraku, u šumama. Početkom marta počelo se je s adaptacijom dviju brdskih kuča, a krajem maja bilo je oporavilište gotovo i predano svojoj svrsi. Celokupni tro-škovi oko opreme oporavilišta iznosili su oko 100 tisuča čeških kruna.
60 godišnjica Sokola u Hodoninu
U nedelju 5 juna proslavilo je sokolsko društvo u Hodoninu, rodnom mestu presidenta češkoslovačke republike br. dra. Tome Masarika, svoju 60-godišnjicu rada. Od svoga osnutka u aprilu 1872 godine, hodoninsko je sokolsko društvo uvek pokazivalo znat-nu radinost, te je proslavilo 1922 godine svoju 50-godišnjicu sletom sokolske župe Slovačke. Društvo ima veoma dobro ureden stadion i svoj sokolski dom, koji je otvoren pritokom pokra-jinskog sleta 1930 godine Društvo broji oko 1000 pripadnika, od toga članstva 527. U sokolskom domu, gde je centar sokolskoga rada, ima Soko svoju vežbaonicu, prostorije lutkov-nog pozorišta i vlastiti bioskop. Dom je dograden s troskom od skoro je-dnog i po milijuna Kč.
Župski slet Sredočeške župe
Sredočeška sokolska župa sa sedi-štem u Pragu može se uvrstiti, po svojoj snazi, medu najbolje češkoslovačke župe. Prošle nedelje priredila je svoj godišnji župski slet u predgradu Praga, u Vršovicama, gde je učestvovalo u nastupu ukupno preko 7700 lica. — Proste vežbe članova vežbalo je 882 člana s potpunim uspehom. Na tom sletu nastupilo je zapravo više žena nego muškaraca. Dok je vežbalo članske proste vežbe 882 člana, broj članica je iznosio 1062. Njihov nastup bio je vanredno uspešan. Isto tako su članice, 72 na broju, odvežbale teške vežbe s čunjevima. Muškoga naraštaja je nastupilo 408, ženskoga 496, a dece ukupno 1644 s igrama.
Slet istočnog okružja Lužičkih Sokola
Kako lepo napreduje sokolski stručni rad kod naše brače Iužičkih Sokola, najbolji je dokaz taj, da pri-reduju več i društva i okružja svoje utakmice u lakoj atletici i na spravama, gde medusobno takmiče u pleme-nitom natecanju za što bolji uspeh. — Tako je priredilo matično društvo lu-žičkih Sokola u Budišinu, u društve-nom okviru, svoje utakmice i istočno okružje imalo je svoj slet sa utakmi-cama u Mešicama, istočno od Budiši-na. Kod utakmica su se članovi nate-cali u peteroboju i to: u bacanju kugle i diskosa, skoka u vis i daljinu te u tr-čanju na 100 m. U istim disciplinama takmičio se je i naraštaj. Pored peteroboja, skakalo se je i s motkom u vis, te je postignut najbolji rezultat sa 250 cm. Prvo mesto kod utakmica po-stigao je br. Maks Pavol, član sokolskoga društva Bukeci. Posle podne održan je okružni slet i osvečenje no-vog letnjeg vežbališta bukečanskog društva, kojemu je bio prisutan savez-ni starešina br. Šajba i načelnik brat Mješkank.
Poljsko Sokolstvo i slet
I Savez poljskog Sokolstva spre-ma se u velikom broju na svesokolski slet u Prag. Svojevremeno je osnovan u centralnom odboru posebni sletski odbor, koji vodi sve pripreme za slet.
Kao i jugoslovenski tako če i poljski Sokoli saradivati kod sietske izložbe s njihovim odeljenjem, pa je stoga dano u dužnost trojici brače da u Pragu bla-govremeno sve urede za dostojnu re-prezentaciju poljskoga Sokolstva na izložbi.
Sokolska radio - predavanja
RADIO-STANICA BEOGRAD
Sledeča sokolska radio-predavanja održavaju se:
dne 10 o. m. predaje brat prof. Fr. Malin o temi: »Prag i praške znamenitosti«;
dne 17 o. m. predaje brat dr. N. Mrvoš o temi: »Praški svesokolski sletovi«.
Predavanja održavaju se redovito svakog petka od 20 do 20.30 sati.
(Nastavak sa 1. str.)
savezno načelništvo bilo kaznilo, kako to pišu listovi, to nije istina!
O kakvom »sporu« izmedu savez nog tehničkt g vodstva i neko j ih tak-mičara nema ni govora. Savezno teh n?čko vorlsivo o tome nc zna ništi. Mi znam? samo to, da nekoja brača, koja su pozvana ua bi takmičila za prvenstvo SSS u Pragu, nisu udovoljila za to propisanim dužnostima, nisu ni-šta učinila, da bi to popravila i dakle prema našim starim i važečim propi-sima ne dolaze u obzir za ta takmičenja.
Svoj brači, koja su pri prvom iz-birnom takmičenju opravdali svoju otsutnost, savezno je načelništvo do-zvolilo. da unatoč toga mogu učestvo-vati drugom izbirnom takmičenju, ostala brača za to nisu molila dozvolu.
Savezni načelnik je na sednici zbora župskih načelnika učinio svoju dužnost i izvestio o tom pitanju. Zbor župskih načelnika osudio je postupak one brače, koja se nisu opravdala, utvrdivši, da njihov postupak nije is-pravan ni sokolski.
Čovek bi očekivao, da če se brača, koja su izgubila pravo pristupa k drugom takmičenju, opravdati ili barem ponovno prijaviti za drugo takmičenje. Ali to se nije dogodilo. Naprotiv, savezno načelništvo bilo je izvrgnuto ostrim usmenim i pismenim protesti-ma, a načelnik je dobio čak i poziv da se »uvredenim« takmičarima ima da ispriča!
Za drugo izbirno takmičenje prijavila su se brača: Štukelj, Primožič, Stefanovič, Pristov i Boltižar
Vodstvo tog takmičenja bilo je povereno meni. Kako sam pak nepopravljiv optimista, sam u sebi zaklju-čio sam: Ako dodu na takmičenje i u zadnjem trenutku, preuzeču na sebe odgovornost i prepustiču ih. Medutim sam se silno prevario.
Dan pred takmičenjem dobio sam pismeno od brače Štukelj a i Primožiča da odustaju, a da nisu naveli uzroka; a tik pak pred samim takmičenjem, na moje pitanje, odgovorio mi je br. Stefanovič, da neče takmičiti, jer da se ne isplati!
Takmičili su dakle samo braca Pristov i Boltižar, koji če poči takoder na takmičenje u Prag.
Savezno tehničko vodstvo za sve vreme postupalo je korektno, svesno svoje dužnosti i svoje odgovornosti. Da je nas sve to nc malo bolelo, o tome nema dvojbe; da bi Pa^ mi imali kakovih kaprica, ili da bi bili prema:o popustljivi, o tome nema ni govora.
Činilo nam se je, da se radi zaključka, da ne idemo u Ameriku, pripravlja akcija, koja če nas stajati jedne od najvažnijih, ako ne i najvaž-nije tačke, t. j. takmičenja za slovensko prvenstvo. Zato smo i upozorili vodstvo svesokolskog sleta u Pragu na tu opasnost. Odgovor brace Ceho-slovaka glasio je:	»Disciphnu	treba
uzdržati!«
Konačno su izišle i potvorene vesti u dnevnim novinarna. Tako n. pr. nije istina, da bi savezno tehničko vodstvo bilo krivo neuspehu u Parizu. Pogledajte u tabelu rezultata, pa čete videti, da naši nisu imali lake atletike, zato su zaostali. Isto tako nije istina, da bi savezno načelništvo bilo koga kaznilo time, da bi mu zabranilo za ovu godinu učešče na medunarodnim takmičenjima u Pragu i drugamo (»Novosti« 1 juna 1932).
Smatram, da je za čoveka koji sokolski misli, to ne samo dovoljno nego čak i previše, i to naime takoder i u slučaju, ako još tako svesno uzme-mo u obzir uzroke i povode, radi kojih je nastalo sadanje stanje.
Pogreške i zablude, koje još ne-maju tako dubokog korena, moguče je još popraviti, takoder i oprostiti, ispade pak samovolje i nediscipline, a koji se opetuju i s takovim posledicama, kao što su navedeni slučajevi, treba svakako istrebiti.
U interesu je sokolske stvari medu ostalim takoder i neophodna potreba,^ da tehničko vodstvo našega Sa-veza čuva svoj auktoritet. Savezno načelništvo svesno je toga ne radi prava, koje ima u tom pogledu, več radi same dužnosti. Ako padne auktoritet sa-veznog tehničkog vodstva, pašče i so-
kolski uzgoj. Radi toga možemo de žrtvujemo osobe tehničkog vodstva, ali auktoritet pak mora da ostane.
'Isto tako j ugoslovensko Sokolstvo ne sme da bude odvisno od samovolje nekojih vežbača odličnih fizičkih sposobnosti. I sada kada su ti vežbači ot-kazali, vreme je da budemo svesni, da treba uzgojiti nove Sokole, koji če nas moči da zastupaju na strani u svakom pogledu časno i koji neče nikada ot-kazati.
'jPrigodna ra&prodafa pred slei
u z ponovno s n i i e n u c e n u od lO'— Tbllk	^
lJdšbeniK češRofj језНса" i „Čei>oslovačKa i Ce&oslovaci
Knjige neophodno potrebite svakom Sokolu i Jokolici, koji če učestvovati svesokolskom sletu u Sraga
Naruču/u se kod.- Jugoslovanska Sokolske Matice. CJubliana (Sarođnl tlom)
prof. Fr. Malin : „ i
Miroslav Ambrožič,
zamenik sav. načelnika, Ljubljana.
fX svesokolski slet u Pragu
Vežbališle u Strahovu fe goiovo
Dosada je bilo u Pragu osam sve-sokolskih sletova. Prvi su bili održani na manjim prostorima, od trečega dalje, sve javne vežbe priredene su na poznatoj ravnici iznad Praga i Vltave. Prošli, osmi slet, održan je na Strahov-skim Lomima, na mestu između praškega Petršina i poznate Bele gore. Na Strahovskim Lomima pretvorila je moderna tehnika pustinju u divan stadion, več 1926 godine a za I svesokolski slet taj je stadion potpuno preureden i proširen te obuhvata, kako je poznato, osim velikoga vežbališta za preko
17.000	vežbača, još i dva manja stadiona za održavanje raznih sletskih utakmica i manj ih nastupa. Svi dosadašnji sletski stadioni bili su opremljeni samo s drvenim tribinama, dok stadion devetoga sleta ima delove zapadne tri-bine i njezin srednji deo iz samog ar-miranog betona. Za svaki svesokolski slet bilo je potrebno da se gradi svaki put skoro dvostruko veče vežbalište. Ovu pojavu vidimo i kod ovog jubilar-nog sleta. Za sedmi i osmi slet bio je prostor za vežbače nešto veči nego za 14 tisuča vežbača, dok za deveti slet treba taj isti prostor uvečati za daljnje tri tisuče. Govorilo se je več dulje vremena, da uopšte neče biti moguče izvesti slet s više od otprilike 15 tisuča vežbača i to zbog prepreka akustičke naravi. Sasvim je naravno, da su ne samo sokolski nego i glazbeni stručnja-ci od poslednjega sleta dalje prouča-vali i ovo veoma važno, pače najaktu-
Omladtna otvara slet
Činjenica, da školska omladina otvara slet, koji se vrši u proslavu 100-godišnjice rođenja dr. Miroslava Tir-ša, od velike je važnosti i dobar je znak, da se je učiteljstvo s veseljem prihvatilo ovog vanškolskog rada, a negde čak i sa upravo uzornom mar-Ijivošču, samo da bi se školska omladina mogla dostojno pokazati kao ak-tivan saradnik na proslavama, s koji-ma Sokolstvo i s njim ceo narod želi da oda poštovanje jednom od svojih največih sinova.
Interesantno je kao dokaz pravil-nog shvačanja ovih svečanosti, da su i roditelji daka, koji inače pohadaju vežbe u nesokolskim organizacijama, po večini pristali da im deca nastupe na školskim danima svesokolskog sleta. Besumnje su svesni toga, da je osnova telesnog vaspitanja u svim češkim te-lovežbačkim organizacijama Tiršev telo vežbački sistem.
U nedelju 5 juna pojavili su se na vežbalištu, koje je več skoro potpuno dovršeno, najmladi pretstavnici Veli-kog Praga. Nastupili su dači osnovnih i gradanskih praških škola. Zbog loših iskustava iz prošlih godina, kada su se pojedine škole spremale za nastupe
Sietske vesti
PRETSEDNIK REPUBLIKE BR. MA-SARIK POSETIĆE SLET
Kancelarija pretsednika republike obavestila je sletski odbor, da če pretsednik republike br. Masarik posetiti sledeče piredbe svesokolskog sleta na sletištu: 12 juna dan sokolske dece,^ a 18 juna pak pred njim če na Hradča-nima defilovati dači srednjih škola. Po drugi put posetiče slctište pretsednik republike 26 juna, kada nastupa naraštaj, te na glavne sietske dane 3 i 6 jula.
IZLOŽBA UKRAJINSKIH SOKOLA U PRAGU
U desnom krilu industrijske pala-te biče smeštena izložba ukrajinskih Sokola, koja če u diagramima prikazi-
elnije pitanje sletskih prostih vežaba i konačno došli do zgodnog rešenja, kojeg možemo da opišemo ukratko ovako: muzika neče, kao dosada, svi-rati^u jednoj školjci otvorenoj napra-ma »vežbalištu, več u zatvorenim pro-storijama otkuda če se pružati vidik na čitavo vežbalište. Putem električno-ga prenosa zvukova na devet zvučnika, koji če biti namešteni na članskoj tri-bini, biče vežbačima davan istovreme-no prenos muzike iz pomenutih pro-storiia. Time prvenstveno otpada onaj veliki broj potrebnih muzikanata, kojih je več na osmom sletu bilo preko 150, dok bi ih za IX slet trebalo sko^ ro 200; ovim pak načinom svirače u muzičkom paviljonu samo oko 75 glaz-benika. Isto tako biče omogučeno, da i veliki simfonički orkestar Češke Filharmonije, sa svim svojim velikim spo-sobnostima, prati sletsku scenu s upravo umetničkom muzikom, koju če ujedno biti moguče prenašati u čitav svet. — Sletski stadion je dakle, u glavnim črtama, završen. Sada, u junu. kada su več započeli pretsletski dani. biče izvršeni još ostali sitni radovi oko dekoracije i potanje opreme sviju pro-storija, naročito onih za reprezentan-cije. Tada če več zapravo i započeti pravi, veliki slet. Sletski gospodarski otsek več je preuzeo sletište od graditelja, te vrši pomoču streljačkih družina i vatrogasaca nadzor noču i danju nad ogromnom sletskom gradevinom *
svaka za sebe, odlučeno je da se ove godine izvede zajednički nastup u masi, jer se i publici ove vrste nastupa najviše svidaju. Za dečake osnovnih škola sastavio je vežbe učitelj Pan-krac, a dači gradanskih škola vežbali su Očenaškove proste vežbe za naraštaj. Prve baziraju na narodnoj pesmi i za decu su veoma dobro pogodene. Vežbe za žensku decu osnovnih škola sastavila je s. Hana Burgerova, a glaz-benu pratnju dr. Siksta. Kompozicija ima i uvod. Prvi deo vežbe prikazuje kretnje sejanja žita, pak rast i talasa-nje žita, a kao svršetak kretnje pri žetvi. Drugi deo prikazuje kretnje igre s lop tom, a treči plesne kretnje val-cera.
Dakinje gradanskih škola vežbale su vežbe koje je sastavila s. Božena Matjejovie. Vežbe prikazuju radosti lepog sunčanog jutra, dalje rad gazda-rice preko dana i završavaju opet plesnim motivima. Vežbe su veoma dobro i precizno uvežbane, što se postiglo u pretpisanim vežbenim časovima, a što ujedno pokazuje sistematičan i plodan rad samih učitelja telovežbe. Kao završetak nastupa bio je zajednički poklon državnoj zastavi.
vati rad ukrajinskog Sokolstva pre i posle rata. Pored diagrama, biče izlo-žene i razne spomen-fotografije, zastave i istorijski dokumenti.
NAJMODERNIJE UREĐENA POŠTA NA SLETU.
Poštanski ured, koji če biti ureden na sletištu, biče snabdevan s naj-modernijim aparatima, telegrafskim, telefonskim i drugim, tako da če zbi-lja prctstavljati najmodernije uredenu postu u ČSR.
FRANCUZT NA SLETU ~ ,
Početkom ovc godine bio je osnovan u Parizu naročiti sletski propagandni odbor iz redova članstva pa-riškog Sokola, koji je imao da zainte-resuje što veči deo francuske javnosti za svesokolski slet u Pragu. Pretsednik
odbora je starešina pariškog Sokola br. SmutnL Sada su već skoro zaključene brojne prijave učesnika sleta. Te prijave stigle su ne samo iz skoro svih večih krajeva Francuske, nego i iz nje-zinih kolonija: Alzira, Maroka i Tunisa, a posredno i iz susednih zemalja Belgije, Španije i Portugalske;
PRODUŽENJE VOŽNJE TRAMVAJA I AUTOBUSA ZA VREME SLETA
Za vreme sleta uvesće se produ-žena nočna vožnja tramvaja i auto-busa do tri sata ujutro. Cena ove nočne vožnje biče 3 Kč.
BRIGA ZA STRANCE NA SLETU
Za strane goste brinuče se naročiti odbor, koji broji 20 članova, dok če se za slovenske goste brinuti slovenski odbor-. Svaki prijavljeni stra-
nac, koji ni j e Sloven te koji če na sle-tu zastupati neku korporaeiju, prideli-če se odnosnoj grupi, germanskoj ili romanskoj, te če se za nj ispuniti po-seban arak, u koji če se pored njego-vog imena upisati još i njegov stan u Pragu, koga zastupa i t. d. Dalje če se ovaj odbor brinuti da svakom stranom gostu dostavi programe priredaba, da se brine o njegovim željama i t, d.
KAKO ĆE BITI NASTANJENI GOSTI U PRAGU
Za goste, koji če posetiti slet pri-premljenih je u praškim hotelima 6000 soba. ali pošto je ovo svakako daleko premalen broj, stanbeni odbor rezervi rao je i mnoge privatne sobe, pa i po pojedinim zavodima sobe za manje grupe. Stanovi po privatnim kučama podeljeni su u tri grupe i stajaee dnevno po 10, 20 i 30 KČ.
Privlačnost svesokolskog sfela u Pragu
(Prager Preše)
Praška hipotekarna banka počela je 1 juna s pretprodajom ulaznica za priredbe svesokolskog šteta. Nasa slika prikazuje nam pravu navalu sveta pred bančinim blagajnama gde se prodaju sletske ulaznice. Mnogi i mnogi strplijvo čekaju i po cele satove dok dođu na red. To je prizor, koji nam budi uspomene iz vremena svetskog rata, kada se je tako čekalo u zbijenim redovima na aprovizacijske karte.
Upule za učesnike IX svesokolskog sieža
u Pragu
Obavezno nošenje sokolskog znaka na I lutarne propise. Da se izbegne svaki Cratfanclmm nHoln	nesporazum, uprava Saveza SKJ daje
sledeče objašnjenje:
gradanskom odelu.
v ^oslednja sedniea izvršnog odbora •’iiveza SKJ donela je zaključak, da svi ueesnici sleta u Pragu, članstvo i na-faštaj obojega spola, moraju na svo-mc gradanskom odelu bezuvetno da nose propisani članski, odnosno nara-stajski znak. Nadalje svaki od pome-nutih učesnika sleta treba sa sobom ima i propisanu sokolsku društvenu It'gitimaciju.
Naglašujemo, da če se o tome vodni stroga kontrola i da če vodnici posebnih vozova zabeležiti svako ono lice, koje se ne bi držalo ove odredbe.
Objašnjenje glede nošenja novca.
U vezi sa svesokolskim sletom u Pragu stižu na upravu Saveza SKJ razni upiti, kojima se traže objašnjenja u pogledu nošenja novca obzirom na va-
Pozivlje se članstvo i naraštaj da sav novac, koji misli imati u Pragu za lične potrebe, položi kod uprave Saveza SKJ, jer je gledom na postoječe prilike koje vladaju u celom svetu, po valutarnim propisima zabranjen svaki izvoz novca iz naše države.
Svako ono lice, koje putuje na slet u Prag s kolektivnim pasošem, dakle koje če biti uneto u kolektivni pasoš, može sa sobom poneti samo 200 Din u našem novcu.
Onaj koji ima svoj sopstveni pasoš može sa sobom poneti iznos od najviše 5.000 Din, ali nipošto u našo j, več u stranoj valuti.
Uprava Saveza SKJ uredila je s Narodnom bankom i Ministarstvom fi-nansija, da če se Savezu dozvoliti izmena naših dinara u češkoslovačke
krune na način, koji je naročito prepisan. Zato svaki onaj koji putuje u Prag neka svoj novac bezuvetno položi kod uprave Saveza, koji čc mu neposredno kod dolaska u Prag isplatiti od-govarajuču sumu u češkoslovačkim krunama.
Naročito upozoravamo na činjeni-cu, da je več danas vrlo tc.ško, i uz
visoki kurs, nabaviti češkoslovačke krune, a u Pragu bičo to upravo ne-moguče. U interesu je dakle svakog po-jedinca da postupi u smislu ove upu-te.
Pri polaganju novca treba se strogo pridržavati propisa, koji su nave deni na uplatnim tabaeima, a koji su razaslani direktno Svim društvima.
Jugoslovenski pučki plesov!
Dr. Stanislav Bukovski, starešina Češkoslovaške obce sokolske nekoliko dana iza svoga izbora kazao je ovo:
»Želimo narodu i svetu pokazati, da sokolske redove uzgajamo u duhu Tirša i da smo kao celina vredni i drugima za uzor organizacije, koja je zadojena jednom misli: koristiti otadžbini. Marljivo jačamo svoje telesne snage i duševne sposobnosti, jer želimo da budemo zdrava jezgra čitavog naroda.«
To je zastalno najsnažnija želja i našega Sokolstva. Baš u ovo kritično doba, kad i najbogatije i stare države ne vide izlaza iz situacije u koju ulazc, treba naše Sokolstvo u našoj mladoj državi da svesno izrabi svaku danu zgodu, kako bi donosilo korfsti svojoj otadžbini. Naše Sokolstvo treba da medu svojim članstvom i medu svojom okolinom nastoji da i neprimetnim načinom poradi na budenju i jaeanju nacionalne svesti, te dizanju ljubavi prema svojoj otadžbini, koja ipak i u ovo najteže vreme, iako mlada država, odo-leva svima nasrtajima svetske krize.
Da ojačamo ljubav prema otadžbini i da podignemo nacionalnu svest, moramo da usmerimo naš posao naj-pre na upoznavanje naših najljepših narodnih osebina. Ta spoznaja dovešče nas i na ljubav svega, što je naše. Jer, samo se ono može zavoleti, što se po-znaje, a samo za ono može da se radi, što se vole.
U ovom momentu mislim na jedan
naš narodni specijalitet, koji ne izrab-ljujemo u dovoljnoj meri i koji ne cenimo, koliko bi to trebalo. To su naši pučki plesovi, naša narodna kola.
Večina naših sokolskih priredaba svršava vrlo cesto zabavama, kod ko-jih se marljivo pleše. Plešu se razni blusi, fokstroti, rumbe, tango i sam ne znam, kako li se sve ne zovu ti crna-eki plesovi. Zar ne bi bilo umesno i potrebno da plešemo više naše jugoslo-venske pučke plesove, koji svojom le-potom i ritmom nadmašuju sve one druge. Svakako su nama naši jugoslovenski pučki plesovi bliži, jer nam nisu tudi, a i prirodniji su za nas, jer su pvoistekli iz nas, iz našega naroda. Da ti naši plesovi imaju i svoju vrednost, dokazom je, što su izašli obradeni po našem poznatom i uvaženom kompo-ponisti, profesoru Anti Dobroniču, u nakladi znamenite pariške kuče Morisa Senarta, pod naslovom »Jugoslovenski pučki plesovi.« Prednost toga izdanja je u tom, što su ti plesovi opisani. Iz opisa plesova razabiremo, kako se plešu. Prema tome mogla bi pojedina sokolska društva da uvedu u svoje plesne redove i te naše plesove, koji sc mogu iz knjige uvežbati. Osim toga pojedini naši tehničari moči če se vrlo dobro poslužiti tom knjigom, da na naš muzički folklor udešavaju skupne proste vežbe. Plesovi su pisani za klavir i harmonizirani na moderan način. Knjiga sc može nabaviti kod knji-žare Kugli ili Rosskamp u Zagrebu.
Pokušajmo, da i na taj način pri-donesemo našoj najsnažnijoj želji da koristimo otadžbini. — A. Š.
Vidovdanski svečani brof SoJcol. glasnika
lxići će dne 24 juna s- Rukoplse xa ovaj brof prima uredništvo, oglase J narudstbe uprava Usta nafdalfe do 20 Juna 193H
Ix načelnišiva I te&ničUog odbora Savexa SKJ
mrmmm
Iz sednice saveznog TO
od 7 juna 1932 god.
Savezni načelnik saopštava, da je primio, po bratu Macanoviču, poziv Jugoslovenskog olimpijskog odbora za učešče na olimpijadi u Los Andelesu.
0 tome se je razvila opširna debata u kojoj je savezni načelnik tačno ocrtao svoje stanovište i mišljenje velike večine članova T. O., našto se je odlučilo, da odluka načelnika i T. O. ostaje nepromenjena i da na takmiče-njima olimpijade ne učestvujemo. Nadalje izveštava, da su preuzela brača Ban i Poljšak uvežbavanje takmičara
1 takmičarki za takmičenja u Pragu. Za prehranu u Pragu brinuče se sami
takmičari i takmičarke. — Konačna
izbirna takmičenja takmičara za
vrstu SSS, koji su bili odredeni za
skupnu vežbu, vršiče se dne 22 i 23
t. m. — Poželjno bi bilo, da bi društva sa sobom u Prag uzela i svoje zastave. — Za jugoslovcnsku akade-miju, 'koja če se prirediti u Pragu dne
6 jula, na dan pred povratkom u do-
movinu, odredilo se je nekoliko do-
brih tačaka, a nekoje če se odrediti
po pregledu, tako da če program te akademije obuhvatati 10 tačaka. Na-stup če pripraviti brača Keber i Ma-canovič. — Za pokuse za proste vežbe u Pragu biče zbor po garderobama i to 3 jula u 8 časova za članove, a u
10 za članice, te 4 jula u 5 i Уз za čete. Za vodnike na zboristu odreduje se: za članove br. Vojinovič, za čete br. Trček, a za članice s. Trdinova. Zk naraštaj biče pregled vežaba dne 25 juna, a pokusi za nasttip dne 26 juna u 6 i 'A izjutra. Za sastav naraštajskih
kolona odreduje se br. Prosenc, a za ženski naraštaj s. Tratarjeva. Za vodnika takmičarskih vrsta odreduje sc br. Todorovič. Za postavljanje zastavica, koje su potrebne kod nastupa članova, članica i četa umoljava se br. Ahčina da on preuzme tu zadaču. Za vodstvo izbirnih takmičenja za štafete članova(-ica) odreduje se br. Ma-canovič i s. Brozovič. Za vodnika tak mičara(-ki) odreduje sc br. Rudolf. Da hude oprema svečanosnih odora i vežbačkih odela po propisima upozo-riče se župe posebnom okružnicom. Bilo kakvi nakiti na rukama i t. d. za-branjeni su. Prednjačke znakove mogu da nose samo prednjači s propisa-nim ispitima. — Olimpijski odbor po-tvrduje primitak obaveštenja o prijavi br. Macanoviča kao delegata SKJ u olimpijskem odboru, te moli za pot-pis i povračaj izmena pravila olimpijskog odbora. Istovremeno ša1lje olimpijski odbor po br. Macanoviču 12 medalja za naše takmičare na me-dunarodnom takmičenju u Amsterdamu u god 1928, t. j. za vodu vrste. br. dra Murnika, takmičare braču: Anto-sievieza, Čiotija, Derganca, Gregorku, Maleja, Primožiča, Štukelja, Porentu, te suče: Vidmara, Smertnika i Šumija.
— Brat Bajželj izveštava o župskom sletu u Varaždinu, kojemu je učestvo-vao dne 4 i 5 t. m. Iz tog izveštaja donosimo sledeče: Akademija dne 4 t. m. uspela jc dobro. Javni nastup drugog dana delomično je dobar. Proste vežbe članova i članica su bile pri-lično dobre. Nastup naraštaja takoder nije bio slab. Manje dobar je bio nastup četa. — Brat Rudolf je izvestio
0 sletu župe Ljubljana, koji se je vršio dne 4 i 5 t. m. u Ljubljani, u proslavu stogodišnjice Tirševa rode-nja. Prilikom tog sleta vršile su se takoder i utakmice članova, članica i naraštaja, te akademija, dok je drugog dana bila povorka i javna vežba. Na takmičenjima je učestvovalo 228 takmičara i to 84 člana, 54 članice, 54 muškog naraštaja i 56 ženskog naraštaja Uspeh takmičenja bio je bolji kod naraštaja nego kod članstva. Svečana akademija 4 t. m. naveeer, na Taboru, uspela je najbolje. Sledečeg dana bila je povorka u kojoj je učestvovalo na čelu 56 konjanika, 424 člana u kroju, 220 članica u vežbačkom odelu, 70 naraštajaca i 200 naraštajki
1 nekoliko u narodnim nošnjama. U javnoj vežbi nastupiio jc 1801 pripadnik, što iznosi 10 % celokupnog članstva župe. Disciplina bila je vrlo dobra i tačnost na višini. Čitavi op.širni program javnog nastupa trajao je samo jedan sat i po. Redala se je jedna tačka za drugom bez ikakvih pauza.
— Savezna uprava šaljc na occnu predlog o uvedbi gimnastike kao oba-veznog predmeta na trgovačkim ško-lama. S predlogom se je saglasilo. — Osječka župa umoljava da se izrade smernice za minimalni rad društava, te za minimalni broj kategorija i minimalni broj vežbača, koji bi bio do-statan da sc u društvu u opštc vežba. Pita ujedno, da li može postojati društvo, a da ne gaji telovežbu. Župi se ima javiti, da se mora u svakom dru štvu vežbati, ako ne kroz čitavu go-dinu, a ono barem u letnje vreme. Najmanji broj vežbača za gajenje te-lovežbe ne može se odrediti niti pro-pisati. Društva pak treba da ustraju i da nastojc da pridobiju čira više vežbača. — Prema izraženoj želji, da bi naš naraštaj u Pragu nastuplo prc češkog naraštaja, nastojače se da se tome udovolji, ako samo bude ČOS na to pristala, te izmenila program. Ta izmena bila bi od velikog uzgojnog
PROF. BOGOLJUB KREJČIK (Beograd):
Radio »tečaj češkog jezika
(Nastavak.)
47 ČAS.
(Na Beogradskom radiu u utorak 14 juna 1932 u 19 časova).
PRILOŽI.
Građenje priloga od prideva.
Kao i u našem jeziku tako i u češkom mnogi priloži su napravljeni od prideva. Ovo gradenjc priloga od prideva vrši se dodavanjem raznih nastavaka.
1) Kada se pridev završava na tvrdi suglasnik onda može da se od njega napravi prilog nastavkom -e (e);, slab — slabe = slabo; rychle — brzo; časny — časne — rano; pravy — pra-vč = upravo; krasny — krasne = krasno; moudry — moudre — mudro. Ovako su postali i priloži: špatne :=; zlo; liplne = potpuno; divoce = div-Ijački; spravnč = tačno, dobro; sehvalnč = hotimice; stejne = jedna-ko; stale = neprestano i t. d.
2) Rede se prilog gradi s nastavkom -o: skoro, často = često; davno, rano — ujutru; lacino — jeftino; mno-ho = mnogo; malo = malo i t. d.
3) Od prideva na -sky, -zky, -ekv, dobijaju se priloži na sky, zky, eky: lidsky = ljudski; hezky — lepo; an-glicky ~r englcski i t. d
4)	Od prideva kojj se svršavaju na ilugo meko -i (i) postaju priloži kada na njegovo mesto dode -e: predni, prednč = najpre; denni, denne — svaki dan, svakodnevno; vlastni, vlast-ne = upravo; každoročni, každoročne = svake godine; pfišti, pfištč == ubu-duče i t. d.
Najobičniji priloži za način su: asi = otprilike; aspon ali alespon — barem; bezmala = skoro gotovo; bez-poehyby = nesumnjivo; beztoho = ionako; celkem — svega; darmo = uzalud, badava; dilem = delom; docela = sasvim; dohromady — ukupno; dokonce = štaviše; dost — dosta; jak = kao; jak, tak = kako, tako; jen ili jenom = samo; ješte još,- jinak — drukčije; kolmo — vertikalno; koneč-nč = konačno; leda = osim ako, osim da; letmo — letimice; mermomo-ci = svakako; mlčky = čuteči; možna = možda; nadarmo = uzalud; na-hlas glasno; naopak = naprotiv; naseliva! = hotimice; nijak — nikako; opravdu — zaista; ovšem = dakako i t. d.
Divlja zver »sl.«.
Učitelj govori deci o životinjama, pita koje zveri žive u džunglama i pra-šumama, a deca odgovaraju:
Lav, tigar, šakal — znadu ih bez-broj.
»Zar ni jednu drugu zver niko više ne zna?«
Prijavljuje se Franja i veli: »Sl.«.
»šta?« upita učitelj iznenadeno.
»Molim: Sl.« — odgovori ubedlji-vo Franja.
Veliko iznenadenjc nastadc i kod učitelja i kod učenika.
Franija medutim izvuče iz klupe knjigu i pobedonosno pokazuje re-čenicu, koja mu daje pravo. Tamo je stiajalo naime crno na belom: tigar, jaguar i sl. (slično).
Neznama slovička.
Dravec = divlja zver, grabljivac; zvire =± životinja; vyptavati se = pitati; prales = prašuma; spousta = gomila, hrpa- bezbroj; prihlasiti se == prijaviti se; cože? — šta?; udiv = čudenje; vytahnouti = izvuči; lavice = klupa; knižka = knjižica; vitezoslavne = pobedonosno; veta — rečenica; to-tiž ~ naime; presvedčenč = ubedlji-vo; podobne — slično.
Dravec »pod«.
Učitel mluvi s detmi o zviratech, vyptava se ktefi dravci žiji v džun-glich a pralesich, a deti odpovidaji:
Lev, tygr, šakal — spoustu toho vedi.
»Tak už žadneho dravce nikdo nežna?«
Ješte se prihlasil Frantik a povi-dač: »Pod.«
»Cože?« taže se učitel prekvape-
ne.
»Prosim pod« odpovida pfesvčd-čene Frantik.
Velky udiv nastal u učitele i spo-lužaku.
Frantik však vytahl z pod lavice knižku a vitezoslavne ukazuje kterA mu dava za pravdu. Stalo tam totiž čeme na bilem: tygr, jaguar a pod.
48 ČAS. "
Na Beogradskom radiu u petak 17 juna 1932 u 19 časova).
POREĐENJE PRILOGA.
Prvi stupanj nastaje:
Kao i u našem jeziku tako i u češkom svi priloži koji su postali od prideva mogu da se porede i to dodavanjem nastavaka -eji (-eji) i -e (-e): bohattji — bogatije; moudfeji = mudrije; lehčeji = iakše; snadnčji r= lakše; pevneji = čvršče; tvrdčji tvrdc; oškliveji = ružnije; radčji = radije i t. d.
ili dćle (daleko) = daleko; bliže (blizko) = blizu; težce (tžško) uzee (iizko) =: uzano i t, d.
Drugi stupanj poredenja gradi se kada sc na prvi stupanj doda prefiks ne j-: nejmoudfeji najmudrije; nej-slabeji — najslablje; nejčastiji — naj-češče i t. d.
Najobičniji priloži za mesto su; dole 5= dole; doma = kod kuče; ji-nam ~ drugde; kam — kaino; kde = gde; kdekoliv = magde; nahore j= gore; nekde — negde; sem = ovamo; tadv = ovde; vedle = pored; venku = iiapolju: všady = svuda i t. d.
Najobičniji priloži za vreme su; časem — ikatkad; dnes — danas; druhdy = nekad; jednou — jednom; již ili už = več; kdv = kad; kdysi = nekad; konečne = najzad; nvni — sada; pak = zatim; p,ofad = neprestano; pozde = kasno: prozatim — medutim, za sada; ted’ = sada; včas =? na vreme; zaroveti — ujedno. u isti mah i t, d.
Najobičniji priloži za način su: pomalu = polako; potichu = tiho,
mirno; pouze — samo; pravda = dakako; pfece — ipak: prednč = ponaj-pre; prillš = i suviše; razem = naje-damput; rovnčž = istotalko; snad = možda; sice = doduše; sotva •= je-dva; spolu = zajedno; teprve = tek; treba = makar; uhrnem = ukupno; velice ili velmi = veoma; všdijak a= svak oj ako; vubec — uopšte; zadarmo zabadava; zas ili zase = opetj z pamčti napamet; zvlaštč 2= nero-čito i t. d.
StAH. — Starost.
Kolik vam je let?
Koliko vam je godlna?
Je mnč dvaeet pčt a pdl.
Imam dvadeset i pet i po godlna.
Vy j ste zajiste starši než ja.
Vi ste sigurno stariji nego ja?
Ano, pHStf vanoce bude mi tfloet гокЛ.
Da, idučeg Božiča biče mi trideset godina.
Pokladal jsem vas za staršiho.
Držao sam da ste stariji.
Vy zase vypadate mladSi než jste.
Vi opet izgledate m'ladi nego Što ste. Kolik je asi vašem panu otoi?
Koliko je otprilike vašem gospodi-nu otcu?
O, on je už davno preš padesat.
O, njemu več odavrto preko pe-deset.
V knihkupeetvi. — U knjižari.
Prodavdte takč dopisni papir?
Da li prodajete također hartiju za
pisma?	,	...	„
Ano prosim, jc libo lepši kvaiita.
Da, molim, želite li bolji kvaliteti
ZnaSenja za nas naraštaj, jer bi tako mogao da vidi nastup celokupnog češkog naraštaja. — Predloži br. Maca-noviča za župske i savezne utakmice primaju sc u cclosti. Savezna takmi-čenja vršiče se u Karlovcu dne 13 i 14 avgusta t. g. Onima, koji postignu prepisane mere, izdače se uverenja. —-Izvestitelje na praškom sletu za razne grane odrediče se na idučoj sedniei.
Umnožiče se raspis načrta predloga za medusletska takmičenja SKJ u Ljubljani 1933, te če ga se razaslati na proučevanje svim članovima sa-veznog T. O. Načrte su sastavili br. Maeanovič i br. Trček. — kao nado-puna zadnjem izveštaju sedniee od 31 maja t. g. treba dodati, da je za skupno vežbanje za takmičenja u Pragu bila odredena takoder i s. Milena Škotova iz St. Lenarta, što je u zadnjem izveštaju pomutnjom izostalo.
Sednica je zaključena 23 i 3A.
Sokolske priredbe koje su oslobodene platan ja taksa
Temeljem zaključka glavne godiš-nje skupštine Saveza uprava Saveza obratila se na Ministarstvo finansija radi oprosta od taksa na sokolske priredbe, pa je preko Ministarstva pri-mila akt br. 922, da se prema tarifnom broju 99-a taksene tarife oslobadaju od plačanja takse samo akademije, javne vežbe i sletovi, koje prireduju sokolska društva. Za ostale priredbe, kao što su posela, zabave i kinematografske pretstave, nema zakonske mo-gučnosti da se oslobode od plačanja takse.
Kupujte zastave kod I. Heškudla, Ljubljana
№
lOgodišnjica smrti velikog češkog kipara Mislbeka. Dne 2 juna po skoro svim večim krajevima setila su se mnoga društva pietetnim priredbama 10 go-dišnjice smrti jednog od največih čeških kipara poslednjih decenija — Vaclava Josipa Mislbeka.
Auto-iziet siromašne praške dece.
Liga motorista u Pragu več niz godina svakog proleča posveti jedmi nedelj u siromašnoj deci, ko ju poveze na svojim automobilima i motoriina u prašku okolinu na izlet. Tako su i ove godine na 225 automobila i motoriina povezli za ceo dan preko 1300 siromašne praške dece na izlet u kupalište l louštki, gde su deca bila i pogoščena.
40 godišnjica velike rudničke katastrofe. Dne 31 maja 1892 desila se u srebmom rudniku u Marijinom rovu pod Brezovom gorom kod Pršibrana velika rudnička katastrofa, prilikom koje je, pored mnogo lakše i teže ranjenih, bilo mrtvih 227 rudara. Ovo je je-dna od največih katastrofa u istoriji rudarstva.
•
50 godišnjica smrti Garibaldija. Jedna od najromantičnijih figura 19 sto-leča besumnje je največi i najidealniji borac za slobodu i ujedinjenje Italije Duzepe Garibaldi, koji je rodio u Nici 4 jula 1807 godine, kada je čitava [talija bila pod vlašču velikog Napoleona. Nakon Napoleonovog pada opet se u Italiji povratilo fetaro stanje, kada se razdelila na desetak malih državica, dok su Veneeija i Lombardija pripale Austriji. Četiri slavna imena su povezana s istorijom borbe za ujedinjenje Italije i to: veliki državnik Kavur, veliki filozof Macini, kralj Emanuel II i legendarni junak Garibaldi, čiji je rad bio krunisan punim uspehom, jer je 1870 god. dočekao oslobodenjc i ujedinjenje čitave Italije. Garibaldi je umro 2 juna 1882. Pcdesetogodišnjica njegove smrti proslavljena je ovih dana u čitavoj Italiji veoma svečano s velikim nacionalnim priredbama, na kojima su učestvovali svi najviši državni funkci-oneri. — Garibaldinci nosili su kao svoj znak ervenu košulju, koju su, zaslugom Pignera koji je simpatizirao s borbom Italijana za slobodu, preuzeli i Sokoli kao znak borbenosti. Dok Sokoli još i
Potfebuju jen obyčejny papir a dejte mi take pera, inkoust a pečetni vosk.
Treba mi samo obična hartija i dajte mi talkode pera, mastila i ervenog voska.
Zač jsou (kolik stoji) tyto tužky?
Pošto (koliko staju) ove pisaljke? Potfebuju nekolik obalek a plnici pero.
Treba mi nekoliko koverata i naliv pero.
(Ihtel bych si koupit nekolik knih. Kde jest oddelčni slovniku?
Hteo bili da kupim neke knjige. Kde je odeljenjc s rečnieima?
Jakv si slovnL'k prejete?
Kakav želite rcčnikV Mate češko-jihoslovanskv slovnik & nčjakč dilo kterč obsahuje popis vSech pamatuosti Prahy a okoli? Imate li češko-j ugaslo venski rečnilk i nekakvo delo koje sadrži opis svih znamenitosti Praga i okoline?
Mate nčjakf plan Prahv, ale nejno-včjši vvd&nf i ne moc drahć?
Imate li plan Praga najnovijc izda-nje i ne mnogo skup? To je moc drahe, nemdte nčco laci-nčjšiho?
To je mnogo skupo, nemate li nešto jeftinije?
49 ČAS.
(Na Beogradskom radiu u utorak 21 juna 1932 u 19 časova).
PREDLOŽI.
Kao 1 u našem jeziku tako i u če-škom jeziku predloži mogu da idu s jednim, dva, IH tri padeža.
danas vidno nose i ponose se ervenom košuljom, dotle je današnja Italija, službena, zamenila ovaj simbol slobo-darstva ernim košuljama, u znaku fa-šističkog duha zatiranja svake slobode.
103 bioskopa u Pragu. Statistički ured grada Praga objavio je statistiku prema kojoj Prag ima 103 stalna bioskopa sa 57.666 sedišta.
*
Dar Beograda Brnu. Beogradska opština ovih je dana darovala opštini grada Brrra veliku sliku, koja pret-stavlja panoramu Beograda. Ovo je učinjeno kao uzdarje za skupocen kip, koji pretstavlja češkog legionara, rad kipara Maha, a koji je Brno poklonilo Beogradu 1928 godine.
Is telovešbačKoffl sveta
m
»ČEŠKA POČETNICA«
Izašla je iz štampe »Češka po-četnica«, koja može vrlo korisno da posluži svakome bratu ili sestri koji se interesu j e za češki jezik. Knjiga je izradena sistematski, jasno i pregledno. Gradivo i metoda je uglav-nom ona kojom se radilo prilikom radio-časova. Predgovor knjiži napi-sao je pretsednik prosvetnog odbora Saveza SKJ brat Vladimir Belajčič. Najtoplije preporučujemo ovu knji-gu. Knjiga iznosi 7 i H štampanih ta-baka, t. j. 120 str.
Poručuje se kod pisca: Bogoljub Krejčik, Katičeva 14, Beograd. Cena 13 dinara
»Biblioteka jugoslovenske škole«,
za mesec maj izašla je sa sledečim sa-držajem: Kosovo. — Problem narocl-nog prosvečivanja. — Jugoviči. — Vi-dov-dan. — Zašto stvorisno našu veliku Jugoslaviju? — Boj na Kosovu. — Gradivo i metod školskih javnih vežbi. —• Skupne vežbe. — Oj letni sivi Sokole, — Sokolova mi smo roda, — Note za pratnju sokolskih vežbi.
Jesam li poslao pretplatu <1 za sokolske lisiove %
TELESNO VASPITANJE NEMAČ-KIH VOJNIKA
Princip telesnog vaspitanja nema-čkog vojnika danas je sasvim mode-ran. Na mesto starog »drilovanja«, u Nemačkoj veoma poznatog iz prerat-nih vremena, u a naročito u Prusko j, stupio je posle rata princip vaspitati sve vojnike u tom pravcu podjednako, kako bi se podigao vaspitni nivo celine, a ne samo nekih spremnijih poje-dinaca. Zato u nemačkoj vojsci danas vojnici vežbaju svi zajedno bilo vežbe na spravama, bilo laku atletiku, pa i medusobne utakmice održavaju se interno u istom pravcu. Tu se ne ide za rekordima sa nekolicinom lica, nego za tim, da se tako podigne zdravlje, ot-pornost i snaga svih pojedinaca, koji mogu samo na taj način da pretstav-Ijaju onda i jaku, vaspitanu vojničku jedinicu u telesno uzgojnom pogledu. Dapače, pri provadanju telovežbe ot-stranjena je i tesna vojnička odora i svi vojnici imadu na sebi samo lake lakoatletskc dresove. Razume se, da vojnici vežbaju prvenstveno one vežbe, koje im mogu da korisno posluže za izvršavanje njihovog zvanja, a noreti ovih gaje se i mnoge grane lake atletike, plivanje i t. d.
SVEČANOSTI ČEŠKOSLOVAČKIH ORLOVA NA SVETOJ GORI
Na Svetoj Gori kod Pržibrana, po-znatom kraju hodočasnika, održali su češkoslovački Orlovi od 14 do 16 maja svoj pokrajinski slet sa telovežbe-nom akademijom, javnim vežbanjem i raznim propagandnim sastancima i sednicama njihovog vodstva. Istovre-meno vršile su se i međužupske utakmice.
SVEČANOSTI ORLOVA U BEČU
Češkoslovački Orlovi priredili su u Beču na Duhove svoje svečanosti prilikom jubileja bečkih orlovskih dru-štava. Preko 3700 gostij u stiglo je tom prilikom iz Češkoslovačke iz raznih orlovskih jedinica. Svečanosti započele su s akademijom, a narednog dana odr-žarui je po X kotam Beča povorka bečkih Orlova u odorama, dok su češkoslovački gosti bili u civitnom odelu pošto im austrijske vlasti nisu dozvo-lile nastupiti u odorama. Na javno j vežbi, koja je veoma dobro izvedena, nastupilo je u prostim vežbama 130 ženske i 118 muške dece, 33 naraŠtaj-ea. 72 naraštajke, 228 članica i 148 članova. Osim češkoslovačkih Orlova, na svečanost došlo je i 13 Poljaka u narodnim odelima. češkoslovački stanov-niei austrijske prestonice, kojih je preko četvrt milijuna, primili su bez razlike političkog naziranja češkoslovačke i poljske goste veoma gostoljubivo, uvažujuči prilikom ove priredbe i njen zamašan značaj iz nacionalnih obzira u nemačkom Beču.
STOGODIŠNJICA ŠVAJCARSKIH G1MNASTA
Organizacija švajearskih gimnasta jedna je od najstarijih u Evropi. Več 1832 godine osnovan je u slobodnoj Švajcarskoj savez švajearskih gimna-stičkih društava, koji dakle ovc godine slavi svoju lOOgodišnjicu rada. U tu svrhu održače se u Aarau, sedištu saveza, savezni jubilarni slet sviju gim-
a) S jednim padežem:
s drugim padežem: beze — bez; blizko = blizu: dle = prema, po; do — u, do; kol (cm) = okolo; kromč == osim; misto = mesto; stran = s obzirom na; u = kod, kraj; z (e) = iz, od.
S treeim padežem: k (e), ku — k, ka, prema; proti — protiv, prema; vštric — nasuprot, protiv.
S četvrtim padežem: mimo = mimo, izvan; preš — preko; pro — za, zbog; skr z (e) = kroz).
Sa šestim padežem (lokativom): pri = pri.
b) Sa dva padeža:
S četvrtim i šestim (lokativom): na — na
S četvrtim i sedmim (instrumen-talom): mezi — medu; nad (e) = nad, iznad; pod (e) = ispod; pred (e) = pred i pre; o ~ o, za, na; v (e) — u.
c) S tri padeža:
S drugim, četvrtim i sedmim (in-strumentalnom): s(e) = s, sa; za = za.
Reporter klasičar.
»Dakle kratko, u koliko je mogu-ee,« završio je direktor instrukcije za novog reportera, »nikakva dugaoka pričanja, samo tako nekakav lepi reljef...«
Drugoga dana saopštio je novi reporter ovu vest:
»Veče kod direktora banke koje se održalo sinoe, završilo se na neoče-kivani način. Duševna bolest jednoga od prisutnih, trgovca Hruške, naglo je izbila. Gospodin Hruška je uzeo štap, šešir, revolver domačinu i sebi život, našta je gospoda Rajhova uzela u ruke telefon a policija cclu stvar. Ceo ovaj žalosni dogadaj nije trajao duže od deset minuta.
nastičkih društava, kojih danas ima u Švici 1725 sa 152.917 članova, od ovih pak 54.581 vežbača. Pored ovog mu-škog saveza postoji u Švici još i sa-mostalni ženski gimnastički savez sa 502 društva i 25.501 članicom. Oba saveza rade uzajamno i postizavaju svojim istrajnim i sistematskim radom veoma lepe uspehe. Poznato je, da su Švicari ne samo veoma dobri vežbači te da znaju s punim uspehom priredi-vati njihove savezne i_župske sletovc, nego da su i opasni protivnici na me-di1 na rodni m takmičenjima, bilo to na olimpijadama ili na takmičenjima Me-dunarodne gimnastičke federacije. Slet u proslavu ovc stogodišnjice švajcar-skog gimnastičkog saveza odreden je za juli ove god., a pozvati su i inostrani gimnastički savezi, medu kojima: Belgija, bugarski Junači, češkoslovački i jugoslovenski Sokoli, Francuzi, Ilolan-dani, Italijani,’ Madžari i Nemci. Naročito Nemci spremaju sc več sada sa šesnaestocicom svojih izabranih vežbača za javni nastup na ovom sletu.
INTERESOVANJE U ŠPANIJI ZA SOKOLSKE UČITELJE TELOVEŽBE
Španjolski grad Vigo, koji ima oko 65 tisuča Stanovnika, a leži u bližini portugalske granice, ima što se tiče telesnog uzgoja veoma naprednoga referenta, koji poznaje i Sokolstvo. Spo-menuto mesto, naime obratilo se je na češkoslovačko poslanstvo u Madridu s molbom, da mu ono priskrbi za škole u Vigu jednog učitelja gimnastike iz češkoslovačke, koji bi morao tla vež-ba po 5 časova dnevno sa svim pitom-cima osnovnih i gradanskih škola u Vigu. Osim stalnih prinadležnosti u iznosu od 4000 peseta, t. j. oko 20.000 dinara godišnje plate, smeo bi održa-vati i privatne časove u samom gradu, gde je sportski' život dobro razvijen iako tamo nema nijednoga tehnički sasvim spremnoga lica, nego same amatere.
RADNIČKE TELOVEŽBAČKE JEDI-NICE U ČSR
Ovo udruženje češkoslovaških so-cijalističkih gimnastičkih društava, koje vežba po Tirševom sustavu te pretstavlja drugu najjaču organizaciju u Češkoslovaekoj, održače u danima 28, 29 i 30 juna o. g. u Pragu X veliku glavnu skupštinu, na kojoj če se ras-pravljati pored izveštaja pojedinih funkcijonera DTJ i pitanje prirediva-nja III čsl. radničke olimpijade. Debata če sc voditi takoder i o pitanju: telesnog uzgoja, države i samouprave, dalje o ženskom pitanju u DTJ, o štampi i vaspitanju omladine. Konačno odrediče se radni program udruženja za iduče godine i sprovesti izbore vodstva DTJ. Zajedno s velikom glavnom skupštinom održače se i zbor sviju društvenih načelnika i načelnica, prosve-tara društava, okružja i pokrajina te samaritana sviju jedinica.
49 GODIŠNJICA RADNIČKOG SOKOLA U AMERICI
Radnički Soko u Americi osnovan je 1892 godine posle razlaza socijalisti-čkih članova američkih sokolskih dru-stava sa nacionalistima. Nova organizacija promenila je najpre ime Radnički telovežbački zbor, a docnijc pro-
Neznama slovička
Tedy = dakle; stručne = ukrat-ko; pokud = ukoliko; mo^no -— nio-guče; ukončiti = za vršiti, zadny == nikakav; povidani = govor; пејаку
— nikakav; povidani ==govor; пеЈаку = nekakav; peknv = IeP,>, c’°uati — javiti; zprava = vest; vecirek = ve-čerinka; bankovni reditei == direktor banke; konati se -- oorzati se; vecra = juče; skončiti = zavrsiti, zpusob == način; duševni choroba — duševna bolest; učastnik = sudelovac; obehodnik
— trgovac; vyvrcholiti == izbiti; vziti = uzeti; hul = štap; klobouk = šešir; hostitel — domačin, vče — stvar; smutny = tužan; prihoda = slučaj, dogadaj; trvati = trajati; dele — duže; než = nego.
Reporter klasik.
»Tedy struenč, pokud možno,« ukončil redaktor instrukci pro noveho reportera, »žadne dlouhe povidani, jen takovv пејаку рекпу relief ek
Druheho dne dodal novy reporter
tuto zpravu:	„	_	.
»Večirek u bankovniho reditele Reicha, jenž se konal včera ve‘čer, skončil neočekavanvm zpusobem. I ro-pokavajici duševni choroba jednoho z učastniku, obehodnika Hrusky, nahle vyvrcholila. Pan Hruška vzal hul, klobouk, revolver hostiteli i sobe život, načež vzala pani Reichova do rukv telefon a policie celou vec. Cela smutna prihoda netrvala dele než deset minut.
Otazky.
Jak ukončil redaktor instrukci piro noveho reportera? Jakou zpravu dodal novy reporter druheho dne.
menila je taj naziv u sadašnji. Prvom sastanku za osnivanje Radničkog Sokola u Americi pretsedavao je poznati socijalistički propagator i voda Gustav Hab rman, a medu drugima slagao se je s programom organizacije i poznati profesor antropološkog zavoda u Ve-šingtonu dr. Aleš Hrdlička. Organizacija američkih radničkih Sokola radi zajednički s američkim Radničkim te-lovezbačkim jedinicama te podržava i žive veze sa češkoslovačkim DTJ u Pragu, koja je na poslednjoj II radni-čkoj olimpijadi DTJ bila veoma broj-no te je i javno nastupila sa svojim vežbačima.
NEŠTO O ŽENSKOJ GIMNASTICi
Dok u Sokolstvu ženska odeljenja vežbaju u večini društava pod vodstvom ženskih načelnica i prednjačica, u Švajcarskoj i Francuskoj postoje sa-mostalne telovežbačke organizacije žena, a po zapadnim evropskim državama pak ženska gimnastička društva gde celokupno vodstvo vežbanja imadu u rukama muški. Zbog ovoga još uvek vode se žestoke diskusije u pogledu pitanja: da li vodstvo za ženska odeljenja pripada ženama ili muškar cima. Konačno u svim zapadno evropskim udruženjima ženskih gimnastičkih društava do danas nije rešeno ni pitanje najbolje vaspitne metode, dok medutim u Sokolstvu žene vode svoja odeljenja potpuno samostalno, po jedilom odredenom sistemu i metodi, oba-zirujuči se i na fiziološke i moralne potrebe žena, sprovadajuči pored vežaba na spravama i s ovima i ritmičke, šport ske i druge vežbe.
U Francuskoj i Švajcarskoj postoje pored ženskih gimnastičkih društava i privatne gimnastičke škole za ženske pod vodstvom poznatih učiteljica gimnastike i ritmike. Sve ove škole prireduju na kraju svake godine svoje javne vežbe i to obično s puriim uspehom.
Medunarodni ženski savez pretstavlja. takoder udruženje, osnovano posle radničke olimpijade u Beču 1931. u kojem su organizirani svi ženski socijalistički telovežbački savezi iz Amerike, Nemaeke, Estonije, Finske, Poljske, Švajcarske, Austrije i Čehoslova-čke (DTJ). Sistem i metoda spomenu-tog saveza baziraju na iskustvima, ste-čenim naročito u nemačkim i austri-skim ženskim gimnaštičkim udruženjima.
POKRAJINSKI SLET JUNAKA U SOFIJI
Kako smo več izvestili, bugarski Junači prireduju 18 i 19 juna svoj pokrajinski slet u Sofiji. Kako naknadno doznajemo, na taj slet pozvali su Junači pored Švicara, Italijana i Židova, sada još i češkoslovačku obec sokol-sku. Sasvim pak zaboravili su pozvati i Savez slovenskoga Sokolstva, u koji bi oni na svaki način želeli da pristupe kao punopravni članovi -— Sloveni. Nečemo ni da kritikujemo sam način postupka oko pozivanja češkoslovačkih Sokola na taj slet, jer svaki, Soko može sam da o tome učini svoj komentar.
O TEŽI NI NAŠEGA TELA
Dosada prevladavalo je nekako naziranje, da ima onaj čovek normalnu težinu, ako ona iznosi onoliko kilograma, koliko je dotični imao preko jednog metra višine u centimetrima. Po najnovijim naučnim proucavanjima pak to je pravilo ponešto preterano. Sa-
50 ČAS.
(Na Beogradskom radiu u petak 24 juna 1932 u 19 časova).
SVEŽE.
Kao i u našem jeziku sveže se dele na:	_
spojne: a = i; i = i; take ili tez £= takode; ani = niti;
razdvojne; či, čili, nebo a nebo — ili; neb =: neb; bud'-buđ’, bu’ a nebo —
suprotne: ale — ali; však ili av-šak — ali, palk; nvbrž ili leč = nego;
poredne: jak ili jako — kao; jak-tak = kako-tako; kterakoli = kaiko-god; než = nego; pokud == koliko; _ pogodbene: jestli-žc, jestli, kdyz —- ako; kdyby	kad; pakli — a ako,
dopusne: ač, ačkoliv = j ako treba (s) — premila; pfece — ipak; tfebaže
— premda;
zaključne: tedy, tudy, tudiz — dakle; a proto = i zato;
uzročne: nebot’ = jer; protoze— zato, što; pončvadž — buduči da; je-likož, ješto = jer, što; totiž = na ime; vždvt’ = ta;
namerne: abv (abych, abys, aby, abychom, obyste, aby = da; at da (iza zap. načina);	•
vremene: kdvž = kad; kdvkoli — kadgod; jakmrle ili jak = čim; sotva
— jedva; již = tek, tek što; než dok; co — do; až = dok; jen co — samo što;	. .
izrične: že ~ da; aby = da;
= kako; jako by — kao da;
posledične:	tak, že = tako, da,
talk- až = tako. da; tak, abi = tako,
upitne: zda li = da li; eož = zar,
či ili čili = ili.
Jedna finansljerska.
Sedeli su jednom slavni finansijeri Bosel i Kastiljoni u kafani i pričali su
0 svome životnom iskustvu. Najedam-put Bosel upozori Kastiljona:
»Pogledaj tamo, onaj čovek tamo hoče da ti odnese tvoj gornji kaput.«
Kastiljoni pogleda u tome pravcu a zatim odgovori s izvesnom dozom plemenite dobročutnosti’
»More, ostavi ga, seti se, da smo
1 mi takode počeli na malo«
Neznama slovička.
Finančnik finansijer; kavarna t= kafana; \*ypravovati = pričati, zku-šenost izkustvo; upozorniti = upn-zoriti; podivati se — pogledati; svreh-nfk — gornji kaput; odvetiti odgovoriti; davka = doza; ušlechtily — -. plemenit; dobromyslnost — dobro-čudnost; vzpominati si = secati se; začinati = počinjati.
Jedna finansierska.
Sedeli jednou slavni finančnici Bosel a Castiglioni v kavarnč a vypra-vovali si sve životni zkuscnosti. Na-jednou upozorni Bosel Castiglioniho:
»Povidcj sc, tam ten človek si chehe odnest tvuj svrehnik.«
Castiglioni se podival tim smerem, a pak odvetil s davkou ušlechtile dobromvselnosti:
»Ale nech ho, vzpomen si, že jsme take začinali v malem.«
Otazky.
Kde sedeli jednou slavni finančnici Bosel i Castiglioni? O čem si vypra-vovali? Jak upozornil najednou Bosel Castiglioniho? Co odvčtil Castiglioni t
(Svršetak)
Ootl. Ш.
br. 24.
»8 O K O ti 8 IK I Q L A 8 N I K<
Str. 5.
svim odrastao čovek u višini od 370 cm itnao bi po staroj teoriji tačno 70 kg. Po novom razlaganju njegova je normalna težina samo 65 kg, a za svaki centimetar u visinu ili na , doie treba da se pribroji odnosno odbije presečno % kg. Dakle moderni atleta sa vi-sinom tela od 180 cm teži samo 72-5 kg po novom, a 80 kg po starom nazira-nju. izgleda, da nova teorija ponešto suviše popusta od zlatne sredine, dok je stari ji nazor o tome takoder prete-ravao prema gore.
SEDNICA TEHNIĆKOG VODSTVA SOCIJ ALISTIČKE MEĐUNARODNE
TELESNOUZGOJNE UNIJE
Pošto sc vrši na jesen ove godine u Liežu u Belgiji VI kongres Socijali-stičke telesnouzgojne internacionale, te je potrebno da se za nju spremi sav potreban materijal, sazvana je bila u
Pragu od 19 do 21 maja sednica teh-ničnoga vodstva članova i članica, na kojoj su bili zastupani socijalistički gimnastički savezi iz ČSR, i to nemač-ki i češkoslovački, dalje Finske, Litve, Nemačke, Austrije i t. d. Na sednici bila jc p rimi j ena veoma oštra rezolu-cija protiv fašizma, a nato se prešlo na dnevni red. Konstatovano je tom pvl-likom, da se redovi Telesnouzgojne internacionale zadovoljivo množe pri-stupanjem novih saveza. Nadalje je stvoren zaključak, da se poverava če-škoslovačkom radničkom telesnouzgoj-nom savezu da s vodstvom Internacionale u tehničkom pogledu spremi sve potrebno za održavanje il meduna-rodne radničke olimpijade. Učesnici sednice ogledali su također gradnju sokolskega stadiona na Strahovskim Lomima, gde če se održati, verovatno u 1934 godini, češkoslovačka radnička olimpijada.
Divna slika zejednlčkog napora, volje, čvrstine, zdrav-Ija i snage: engleski veslači na utakmici sveučilišnih momčadi Kembrlč (Cambridge) — Oks-ford (Oxford) u složnom groz-ničavom radu pred ciljem.
Veslanje u lakim čamci-ma uvada se sada i u sokolsko svestrano vežbanje.
mm
Takoder slika snage, od-važnosti, volje i čvrstine: plemeniti i negovani konji pre-skaču najtežu zapreku na poznata j Gran Nasional utrci u Liverpulu, gde Anglosakson-ci uživaju u lepoti plemenitog športa jahanja.
Jahanje u svim oblicima i stupnjevima, od školskog, preko manješkog do ovog na utr-kama, deo je svestranog so-kolskog vežbanja, pa ćemo na sletu u Pragu gledati i uspeh toga rada,
mk i m
, Župa lian ja CuKa
SOKOLSKO DRUŠTVO BANJA LUKA
pne^ 23 maja o. g. držao je br. J o rde Krstič, sudija Vrhovnog suda u Sarajevu, vrlo interesantno i aktuelno predavanje: »O položaju naših agrarnih produkata na svetskom tržištu«. tredavanje je bilo namenjeno sokol-skom članstvu i široj banjalučkoj pu-nlici.
Predavanje je bilo vrlo interesantnojer se predavač u njemu dotaknuo sviju važnijih pitanja iz svetskog gospodarstva, koja uplivaju ili mogu upli-vati na naše gospodarske prilike. Za požaliti je, da ga banjalučko gradan-stvo nije posetilo u večem broju,
Župa Beograd
PODELA ŽUPE NA OKRUŽJA
Još na zboru društvenih načelnika primljen je detaljan raspored rada za ovu godinu koji u glavnom sadrži tečaj za načelnike, župski tečaj, tečaj za su-dije odbojke, ritmički i lakoatletski tečaj. Sem ovih tečajeva, u saglasnosti društvenih načelnika, održaće se ove godine okružni sletovi koji u nekoliko pretstavljaju smotru našega članstva pre odlaska u Prag.
Imajuči u vidu komunikaciona sredstva i jačinu pojedinih društava, T. O. župe podelio je župu na pet okružja i to:
I Zemun, St. Pazova, St. Banovci, Dobanovci, Bežanija, Batajnica sa pri padajučim otsecima i četama. Slet če se održati u St. Pazovi 26 juna.
II Sr. Mitroviča, Vrdnik, Ruma, Nikinci, Šabac i Indija, gde če se i slet održati 19 juna.
III Beograd I, IV i VI te Debelja-ča, Deliblato, Kovin, Crepaja i Pančevo, gde je slet održan 29 maja o. g.
IV Beograd II i III te Vel. Gradi-šte, Vel. Orašjc, Grotska, Petrovac, Požarevac i Smcderovo, gde se slet održava 9 juna.
V Beograd-matica, Beograd V i VII, Valjevo, Arandelovac, Lajkovac, Ložnica, Ljig. Ljubovija i Obrenovac, gde ee sc održati slet 12 juna.
Za svako okružje odredeni su nadzornici i po njihovim izveštajiina su svršene sve pripreme.
OKRUŽNI SLET U PANČEVU
Unatoč ružnog vremena ovaj okružni slet jc u potpunosti uspeo.
Slet su vodili od strane župe kao nadzornici br. B. Koutck i s. O. Skov-ran.
Sem pripadajučih društava. za kola je ovai slet bio obavezan, učestvo-
vali su mu i članovi T. O. župe i Sokolsko društvo Beograd-matica.
Na programu su bile proste vežbe muške i ženske decc, obavezne za sve okružne sletove.
Sem tih vežbi, nastupalasu starija muška deca slikovitim prostim vežba-ma, koje su vrlo toplo pozdravljene.
Posle toga nastupa ženski i muški naraštaj sa sletskim vežbama kao i članico i članovi s praškim prostim vežbama, koje su uzorno izvedene.
Posle vežbi na spravama nastupili su naraštajci i naraštajke s češkim narodnim igrama, koje su odigrali sa pu-no života i u češkim nošnjama, što je dopunilo lepo izvedenu tačku.
U banatskoj narodnoj nošnji nastupili su članovi četa sa simboličkim prostim vežbama, posle kojih je vežba-la kopnena vojska vežbe s puškama, koje su bile lepo i precizno izvedene, pod vodstvom p. ,p. Makarova. Pošto je prestala da pada kiša, po zavrsenom vežbanju nastalo je sokolsko veselje s igrankom.
Kako je ovo prvi okružni slet, mora se ukazati na neke nedostatke, koji štete i krnje tehnički uspeh.
Na prvom mestu sama organizacija sleta nije bila najbolja; doček, sme-šta j gostij u, povorka i ispračai gosti-ju. Zbog toga čemo na drugim sleto-vima voditi više računa o ovakoj oz-biljnoj priredbi, koja traži žrtava od tehničara kao i od starešinstva.
Na sletu je vežbalo ukupno 688 vežbača, sem vojnika. Najviše vežbača dalo je Sokolsko društvo Beograd I.
Sada smo pred drugim okružnim sletom, koji če se održati u Valjevu 12 o. m. za koji vlada u samom mestu neobično zanimanje , a i pripadajuča društva ozbiljno sc za nj spremaju.
SOKOLSKO DRUŠTVO ZEMUN
U nedelju je održan mali turnir u odbojci, kojem su učestvovala društva Beograd II sa pet vrsta, Beograd-matica ';a četiri vrste i Zemun sa četiri vrste.
Organizacija ovog prvog furnira bila jc dobra: igre su se vodile u naj-večem redu. Takmičare je pozdravio starešina društva hr. Živkovič kračim govorom.
Na ovom turniru po sistemu bo-dova prvo mesto zauzelo jc Sokolsko društvo Beograd II, na drugo mesto dolazi Zemun, a na treče Beograd-ma-tica.
Najlepšu igru pokazao je muški naraštaj Zemuna i Beograda II.
Svi sudije vodili su igru vrlo dobro samo se ipak može priinetiti da su učinjene neke očiglcdne greške, a i mnoge netačnosti. čemu je uzrok dorekle nepoznavanje pravila i nedosta-tak sudijske prakse.
Za iduči turnir na skupu se utvr-dilo, da če se vrsta moči takmičiti samo u tom slučaju, ako postigne u odre-denim telovežbenim disciplinama odre-den maksimum tačaka. Do toga se zaključka došlo zbog toga, da se članstvu omoguči svestrano telesno vežbanje i obezbedi sokolsko vaspitanje. — P.
OKRUŽNI SLET U INDIJI
Dana 19 juna o. g. održače se u Indiji okružni slet okružja Indija, na kojem čc sudelovati bratska sokolska društva: Indija, Ruma, Srem. Mitroviča, Šabac, Vrdnik i Nikinci, te sokolske čete: Kuzmin i Noćaj, a kao gosti pozvana su i okolna bratska društva.
Tog dana osvetiče i razviti društvo Indija svoju društvenu zastavu, koju je darovao brat J^arko Mičic, ugledni trgovac u mestu.
Pre podne u 11 sati održače se svečana povorka kroz mesto, a posle podne u 15 časova na igralištu šport kluba »Radnički«, obaviče se svečani čin osvečenja društvene zastave i slet, a uveče svečana sokolska akademija.
Kako če na ovom sletu učestvovati večinom jaka i napredna društva i u lepom broju, to se veruje u dobar uspeh, koji če mnogo doprineti širenju sokolske ideje u ovom kraju.
Župa njalovar
II OKRUŽ. SLET DARUVARSKOG OKRUŽJA
Daruvarsko okružje Sokolske župe Bjelovar priredilo je svoj (II okružni slet 5 juna u nedelju u Uljaniku, udaljenom od Daruvara 21 km.
Več su se od meseca marta spre-mala sva društva ovoga okružja, a na-ročito društvo u Uljaniku, kako bi ova sokolska priredba otskočila od dosa-dašnjih u moralnom i materijalnom pogledu. U tome su potpuno uspeli, biagodareči sokolskoj svesti i lepom vremenu, što ih je poslužilo.
Ujutro oko 9 sati skupljali su se u Uljaniku Sokoli iz okolnih mesta do-lazeči automobilima i kolima, tako da je u 3 sata posle podne bilo na sleti-štu oko 500 lica što Sokola što gostiju, Formirala se je velika povorka pd 300 učesnika sa dvema sokolskim glazba-ma (Daruvara i Uljanika) a na čelu se nalazilo strešinstvo, pa redom Sokoli i Sokolice prolazeči glavnom ulicom Uljanika. Skoro sve kuče u Uljaniku su iskičcue drž. zastavama, a s prozora bacalo se cveče na Sokole, a zatim je otpočeo biran program s govorom člana uprave Sokola u Uljaniku br. Milanovima, tamošnjeg paroha.
Na izdignutoj tribini nalazili su se starešine društava i pretstavnici vla-sti. Zapaženi su starešine iz Daruvara (dr. Latkovič, kao član^ župskog odbora i dr. I Jelavič, starešina iz Garešni-ce, takoder član župskog odbora, sre-ski načelnik iz Daruvara br. Mišulin s podnačelnikom br. Rukavinom, starešina sreskog suda Daruvar, br. dr. Georgijevič, sudija br. dr. Gold, starešina Sokola iz Lipika br. Babič.
Govor br. Milanoviča, paroha, bio jc pun divnih misli o Sokolstvu, o negovanju nacionalne misli, telesne i duševne kulture, o čuvanju naših ideala, našeg državnog jedinstva, završujuei govor s pozdravima Kralju, Kraljev-skom domu, Starešini sveg Sokolstva i celokupnom Sokolstvu.
Nakon toga je glazba iz Daruvara otsvirala državnu himnu.
Javna vežba je trajala od 4—6 sati Sve tačke programa su divno izvedene, a naročito vežba »oslobodcnja i ujedinjenja«, koju su izvodili članovi društva Uljanik. simbolizirajuči naše robovanje. odbranu, borbu, oslobode-o|e i ujedinjenjc jugoslovenskog jiaro-da. Takoder su sjajan uspeh postigli gosti iz Daruvara i praške vežbe članica. Divan utisak stvorila je novo-osnovana četa u Trojeglavi, koju je za vrlo kratko vreme izvežbao agilni učitelj br. Dimitrije Momčilovie.
Na sletištu je nastupilo 253 vežbača i vežbačica raznih kategorija (članova 40, članica 32). Na kraju se za-hvalio svima br. Ničitovič, starešina.
Uljanik nije do sada nikada doži-vio takvu divnu manifestaciju Sokolstva, kao što je juče. Tako su gosti ostali do kasno uveče u divnom ras-položenju vračajuči se svojim kučama sa željom, da se ubrzo opet nadu na zajedničkom sokolskom radu.
Pored moralnog uspeha ovog so-polskog rada. bio je velik i materijalni uspeh, jer su domači znali sve udesiti kako če postiči lepše i veče uspehe. Upravni odbor Sokola Uljanik sa svojim starešinom zaslužuje pohvalu za' dobru organizaciju. Takoder se mora priznati organizatorski duh brata Toše Radosavljeviča, koji je s načelnikom okruga br. Momčilovičem dobro orga-nizovao dolazak gostiju iz Daruvara i D. Daruvara (145 sokolskih pripadnika), koji su i učestvovali. na sletu.
š. M.
SOKOLSKA ČETA U ŠPIŠIĆ BUKOVICI
Sokolska četa u špišič Bukovici održala je svoju javnu vežbu na dan 26 maja.
Iako je bio dan nestalan i malo kišovit, nije smetao brači iz Virovitice koji su došli u velikom broju sa sokolskom fanfarom. Došli su da zajednički s bračom iz Lozana, Lukača, Detkovca i Bazija manifestirajuči pokažemo kako je Sokolstvo složno, ustrajno i veliko. Na vežbalištu koje je bilo lepo iskičeno zelenilom i zastavama, pozdravio jc sabranu braču i sestre starešina čete brat Stjepan Sitek kratkim pozdravnim govorom, zahvalivši im sena lepom broju i odazivu.
Nastup po programu bio je sledeči: Deca muška (36) vežbe sa štapo-vima; deca ženska (66) vežbe sa zastavicama; naraštaj muški (15) proste vežbe; naraštaj ženski (16) proste vežbe; članovi (36) proste vežbe; članice (12) proste vežbe; skupna vežba muške i ženske decc (35); šestica, izvadah brača iz Lozana. Na spravama nastupi-la su sva brača.
Da je ovako sakupljen velik broj dece muške i ženske, te ženskog nara-štaja i članica, zasluga je naročito sestre načelnice Anice Stojanovič, koja nč žali truda i danomice vežba sestre i dccu. Poset pak od doinačeg opčin-stva bio je pohvalan. Nakon programa razvila se igranka. Materijalni uspeh ove javne vežbe takoder je vrlo lep.
SOKOLSKA ČETA U TROJEGLAVI
Na 24 aprila 1932 započela je naša četa svoj sokolsko-tehnički rad. Poradi svoje bližine pripojila se matici Sokol-skog društva Dežanovac. Za njezmu upravu predložena su brača: starešina Franjo Bervida, podstar. Vaso Krajno-vič. tajnik Din. I. Momčilovie, načelnik Din 1. Momčilovie, zam. nač. St. Snaj-der prosvetar Din. i. Momčilovie, blagajnik i statističar Venel Novotny; odbornici; Venel Brzobohatv, Jovo Džo-dan, Brandaja Antun, Fešo Peakovič, Gojko Slavujac, Gajo Podunavac; rev. odbor: Josip Škribanek, Tešo Radojčič i M. Lukič.
Volja i ljubav za sokolski rad izražena je najviše kod seljačke omladine, koja ne žali žrtava ni vremena, i ako je sezona seljačkih poslova, več odu-ševljeno hrli u Sokolanu Radi javnih nastupa vežba se održava skoro svaki
dan u nedelji, a istu poseduje oko 20 vežbača taeno i redovno. Formirana su i ostala odelenja od školske sokol ske dece: muški naraštaj oko 15, tern uški i ženski pomlađak oko 40. Ceo vaspitni rad na tehničkom i idejnom polju vrši naš agilni brat načelnik Din. I. Momčilovič, učitelj. Sa zadovoljstvom u duši konstatujc sc, da je sokolska ideja prodrla medu seljačke redove u selu Trojeglavi. Za uspeš-an sokolski rad ima uslova, jer je selo obilato seljačkom omladinom. Do sada je ista bila prepuštena samoj sebi. Vredno je istaei. da je selo postalo mnogo življe, odkako je sokolska četa organizovana. Veliki broj naroda dolazi kao promatrač u sokolanu, koja je napunjena bračom vežbaeima, a tom prilikom brat prosvetar održava lepe i kratke nagovore, koji vaspitno deiu-ju na same vežbače, kao i na prisutne gledaoee.
Naši stari seljaei mnogo su konzervativni, ali sc može i na njiii delovati, samo treba strpljcnja, vremena i takt a. U omladini postoji mnogo više idealizma, pošto-seljaeka.omladina gleda u SokolstA’u školu telesne, 'moralne i nacionalne kulture. U našoj sok. četi ističe sc priličan broj ljudi stare generacije. a naročitu hvalu zaslužuje brat Novotnv, gostioničar, koji je u mladosti bio vežbač praškoga sok. društva, dok je bio kao trgovac u Pragu, te nam daje besplatno svetlo i dvoranu.
Župa Cel/e
SOKOLSKO DRUŠTVO MOZIRJE Proslava 50-letnice
Napredno-zavedni trg Mozirje, ki leži v prekrasni Zgornji Savinjski dolini, se pripravlja na svečani jubilej domačega Sokolskega društva, katero bo praznovalo dne 26. junija 1932 50-letnico svojega za slovenski del naroda plodonosnega, nesebičnega in vztrajnega delovanja na prosvetno-nacional-nem polju v zvezi z okrožnim zletom savinjsko-šaleškega okrožja in javnim nastopom.
Mozirski Sokol, kot drugo n^jsta rejše društvo med Slovenci, je bil ustanovljen leta 1882. To društvo ima za seboj pestro zgodovino nacionalnih bojev proti Nemcem pod bivšo avstro -ogrsko državo. Trg Mozirje, kot so kolska postojanka, je bil narodno - zavedna trdnjava, ki je ustavila prodiranje Nemcev v prekrasno Zgornjo Sa^ vinjsko dolino z divjeromantično slovensko Švico — Logarsko dolino
Vsa proslava se bo vršila na lepem in senčnatem prostoru v tako zvanem mozirskem parku ob Savinji tik trškega kopališča.
Zato vabimo vse prijatelje in pristaše Sokola in narave, da posetijo v velikem številu dne 26. junija t. 1. naš planinski trg in sc udeleže proslave, za katero potrebne priprave so v pol nem teku.
SOKOLSKO DRUŠTVO HRASTNIK
Trud svojega sokolskega delovanja jc pokaza!!lo to društvo, ki je eno izmed najmarljivejših v zgornjem Posavju, v teh dneh z javnim nastopom, dasiravno se ima boriti v teh časih z velikimi tež-kočami. Z 10 točkami obsegajočim programom se je vrstila točka za točko. Prva je nastopila ženska deca (26) z zelo lepimi toda za deco pretežkimi vajami. Moškega naraščaja je bilo 15, ki se ni mogel v celoti izkazati s skladnostjo -prostih vaj, ker godba nikakor ne odgovarja tej sestavi in nas že izkušnja prejšnjih nastopov uči, da bo treba druge godbe. Zelo zabavne so bile igre dece, ki so zelo ugajale občinstvu iz česar sklepamo, da proste vaje dece ne najdejo pri gledalcih toliko zanimanja ikakor igre. Ženskega naraščaja je bilo 28. ki je izvajal prosti vaje še dokaj skladno Zadivila nas je orodna telovadba vrst na drogu in na bradlji s telovadci sosednjih društev. Bilo je sicer vmes nekaj nepripravljenih, ki so malo pokvarili celoten utis. Nastopila je zopet moška deca. 26 p« številu, ki je nove, težke a lepe vaje izvajala zelo skladno. Tudi gimnastične vaje so bile efektne posebno ker je nekaj novega, samo škoda, da niso mogli nastopiti na telovadnem prostoru, kjer bi imelo občinstvo boljši pregled. --članic nas je s skladno izvajanimi prostimi vajami zadivilo. Člani so bili nad pričakovanjem najmočnejše zastopam (50). Proste vaje so izvajali skladno m
Rosifa ~ Fonsier ♦ društvo га osiguranfe i reo^Iguranfe ♦ Beograd
God. III. — br. 24.
strumno. Ves nastop je bil zelo skrbno in lepo pripravljen in se je takoj na prvi pogled videlo, da je vodstvo v zelo dobrih in veščih rokah ter sloni vse sokolsko dem na ramenih učiteljstva. Z uspehom tega nastopa so lahlko ponosni. Dopoldan so sc vršile tudi tekme v odbojki med gornje-posavsJcimi društvi ter med društvoma Kranj in Celje. Kranj je dobil 4 zmage in I. mesto, Celje 3 zmage II. mesto, Hrastnik III., in Zagorje IV mesto. Najbolj zanimiva in napeta tekma je bila med Kranjem in Celjem, kjer je prišla do izraza vsa tehnika posameznikpv in lepota igre. Zmagal je Kranj in sieer 30 :26. Zmagovalec Kranj je preje1!' lepo izdelano zastavico društva Hrastnik. Občinstvo je z velikim zanimanjem sledilo poteku tekem.
SOKOLSKO DRUŠTVO RAKA
Na binkoštno nedeljo je uprizorila naša dramska družina občeznano in priljubljeno igro: Trije vaški svetniki. Občinstvo je napolnilo dvorano in se “je nad dve uri jako dobro zabavalo. Igralci so nas prav prijetno iznenadili. Posebno nam je ugajala s svojo mimiko in temperamentom s. Malenšek v ulogi Urške. To je že druga uprizorjena igra v tekočem letu. Zato kličemo: Le tako naprej!
Druga nedelja v juniju t. j. 12. t. m. pa je posvečena pregledu dela v našem mladem društvu.
Dasiravno nima Sokolsko društvo lastne telovadnice, v kateri bi moglo smotreno in neovirano razvijati svoje sile, smo vendar z marljivostjo in vstrajnostjo dosegli, da se bo vršil naš javni nastop, ki je prvi nastop mladega društva.
Nastopili bodo vsi oddelki in pokazali koliko zmoreta dobra volja in vstrajnost.
Žttpa Cfublfana
ŽUPNI ZLET
Tisti, ki so trdili, da za Sokolstvo pri nas ne vlada več zanimanje, so z župnim zletom dobili najprimernejši odgovor, kajti pokazalo se je, da je v naših edinicah toli mladostnega duha in elana ter delavoljnosti, da je tozadevna bojazen brez vsake osnove, na župni upravi pa je, da to delavoljnost in vnemo za sokolske ideale tudi vnaprej krepi z neprekinjenim kontaktom z našimi edinicami, ki se ne smejo nikdar čutiti same sebi prepuščene, kajti same pisane okrožnice še niso dovolj jak in prisrčen kontakt, one morejo biti le dopolnilo osebnih stikov.
Odkrito povedano in priznano nas more v glavnem župni zlet zadovoljiti, dasi zopet lahko mirno ugotovimo, da bi mogla biti udeležba še večja, pri čemer ravno slabo vreme v nedeljo zjutraj ge more biti posebno uvaževanja vredno opravičilo.
Vse priprave za župni zlet je vodil vzorno zletni odbor, a za njegov velik telovadni uspeh, za vzorno organiziranost in disciplino pa gre priznanje župnemu načelništvu, ki je v polni meri izvršilo zastavljeno si nalogo.
Zletne svečanosti so se pričele že v soboto 4. junija dopoldan z župnimi tekmami, ki so bile do večera do-malega že dovršene. Tekmovalo je okrog 100 članov, 80 članic ter po 50 obojega naraščaja. Uspehi tekem so prav dobri ter kažejo na vestno pripravo tekmujočih, ter je ena naraščaj-nica dosegla polno število dosegljivih točk. dočim so se najboljši rezultati gibali med 80—98% dosegljivih točk.
V soboto zvečer ob pol devetih sc je vršila v veliki dvorani sokolskega doma na Taboru svečana akademija, ki so jo poleg mnogih odličnih zastopnikov oblasti in uradov, poleg zastopnikov Saveza z br. Ganglom, dr. Fu-xom in s. Skalarjevo na čelu posetili številni gostje, ki so povsem napolnili to največjo dvorano Ljubljane. Akademijo je otvoril orkester Sokola I s Kmochovo »Sokolsko koračnico«, nakar jc župni starosta br. dr. Pipenba-cher v lepo zasnovanem govoru prikazal dobo postanka Sokolstva in vzore, ki so služili Tyršu-znanstveniku pri stvarjanju mogočne armade borcev in vitezov duha, srca in zdravja. Telovadni del akademije je obsegal dvanajst izbranih točk, od katerih pa je žal morala odpasti telovadba izbrane vrste na drogu. Vse točke so bile prav dobre, tako glede sestave, kot tudi samega izvajanja, nekatere med njimi »Boks«, ki so ga izvajali bratje iz Žirov, ter zadnji dve točki inž. Černeta »Pesem pomladi« (članice) in dr. Murnika »Telovadni ples« (člani Sokola Matice) obe sestavljeni na Men-delssohnovo glasbo — naravnost odlične. Navzoča publika ni štedila z odobravanjem, kar je dokaz, da so bile vse točke res posrečene. Nedeljsko jutro ni obetalo nič prida, saj je bilo nebo zastrto z oblaki, iz. katerih jc rosil nezaželjen in nepotreben dež, vendar je pri nas že pregovor »Bog Sokolov ne zapusti«, pa se je po deveti uri začelo veti riti in nastal je krasen pomladanski dan. Dopoldanske skušnje so
se sicer zato zakasnile, vendar je velika in impozantna povorka krenila z jedva 20 minutno zamudo izpred Narodnega doma po ljubljanskih ulicah, kjer je bila burno in simpatično >o-zdravljena od številne publike, ki jo napolnila stranske hodnike. Na čelu povorke je jezdilo 62 konjenikov, njim je sledila močna godba Sokola I, га godbo so stopali zastopniki Saveza, prvi namestnik staroste br. Gangl, načelnica s. Skalarjeva, član uprave br. ir. Riko Fux in član nadzorstva br. Milan Sterlekar, savezni T. O. sta zastopala br. Rudolf in s. Majda Slapničar-jeva. Za zastopniki Saveza so korakali zastopniki sosednjih žup s starosto mariborske sokolske župe dr. Goriškom, starostom novomeškega Sokola dr. Marinčkom in tajnikom celjske župe Cepinom na čelu. Za gosti pred župno upravo je stopal župni načelnik, ki je vzorno formiral in vodil povorko. V sami povorki je poleg gostov in članov uprave bilo še 445 članov v kroju, dalje 220 članic, 160 naraščajnikov in okrog 200 ženskega naraščaja torej skupno nad 1100 udeležencev, kar je za župni zlet brez dece gotovo častno število. Da ni zjutraj dež marsikoga. zadržal doma, zlasti smo pogrešali nekatera bližnja društva in đa so se odzvali pozivu zletnega odbora tudi mnogi bratje iz Ljubljane, ki imajo sicer svoje kroje, pa smo jih videli med gledalci, bi bila povorka lahko še številnejša.
Č<? je bila sobotna akademija nekaka intimna revija naših najboljših društev z elitnimi točkami, če so tekme pokazale izvežbanost poedinih vrst in posameznikov, pa je nedeljski popoldanski javni nastop pokazal lepo višino in delavnost naših edinic, kajti vse vežbe so razen malih neskladnosti v nekaterih gibih bile odvežbane prav dobro in je bilo tudi število nastopajočih častno, saj je nastopilo oboje dece iz ljubljanskih in predmestnih društev nad 1000, moškega naraščaja okrog 240, približno isto število naraščajnic, 38 starejših bratov, 336 članic in skoro 450 članov, skupno torej preko 2300 nastopajočih. Pri štafetnem teku na 400X300X200X100 m jc zmagala štafeta ljubljanskega Sokola. Pozornost in priznanje so želi starejši bratje, ki so eksaktno odvežbali lepe vaje s palicami. Ves nastop se je vršil točno po sporedu in so se po-edine točke hitro vrstile druga za druga. Z župnim zletom sc je naša župa dostojno oddolžila spominu na velikega vzornika, genija dr. Miroslava Tyrša, pred čigar posrečeno improviziranim spomenikom so sokolske čete defilirale v nedeljo dopoldan. Z uspehom vseh prireditev moreta biti tako zletni odbor, kot tudi župno načelni-štvo zadovoljna ter sta dolžna, da se izrazita bratsko zahvalo vsem sodelujočim, posebno priznanje pa še vrlim bratom iz Gcrova, ki so napravili skoro 60 km dolgo pot do železnice v dežju in s tem najlepše dokumentirali svojo veliko sokolsko zavednost. Naj bi njih požrtvovalnost našla odmeva zlasti pri onih edinicah, ki se iz malenkostnih, lahko premagljivih zaprek zleta niso udeležile, odnosno onih, ki so se sicer odzvale toda s številom, ki nikakor ne more zadovoljevati. Praški zlet je pred nami, zato zopet na delo! Zdravo!
*
JAVNA ZAHVALA
O priliki priprav za župni zlet so zletnemu odboru šla uredništva Jutra, Slovenskega Naroda, Domovine in Kmetskega lista toli na roko, da smatra zletni odbor za dolžnost, da jim javno izrazi svojo bratsko zahvalo, tako za priobčevanje vseh notic in uspešno propagando kot tudi krasna obširna poročila o zletu. Zdravo!
Župa Mostar
SOKOLSKO DRUŠTVO BLATO (KORČULA)
U nedelju dana 29 maja o. g. na še je društvo na vrlo lep način proslavilo naraštajski dan.
U jutro u 5 sati bio je uranak do romantičnog predela gde se nalazi Dom narodnog zdravlja, gde je brat K. Andrijič održao prigodnu reč o značaju naraštajskog dana. Posle se je povorka povratila u novosagrađeno letnje vežbalište, gde su sc održale pripreme za natecanje. Posle podne od 5 do 8 sati sledila je utakmica muškog i žen-skog naraštaja pri čemu su naraštaj-ci-ke pokazali prisutnim zavidati uspeh svog rada. Uveče je na terasi hotela Zagreb priredena akademija. Sve su tačke akademije bile dobro izvedene, a osobito slikovite vežbe, koje je uvež-bala sestra načelnica Marija Kalodera sa ženskim naraštajem, kao i pevanje dečjeg /.bora pod dirigovanjem pome-nutc sestre.
SOKOLSKO DRUŠTVO NEGOTIN
Sokolsko durštvo Negotin priredilo jc 29 maja o. god. svoj drugi javni čas, koji jc veoma uspeo i moralno i
materijalno.
Pre javnog časa izvedena je veoma uspela sokolska povorka na čelu sa za-stavom i muzikom. Povorka je svojom disciplinom i redom ostavila dubok utisak. U povorci su učestvovale sve kategorije u potpunoj odori, ukupno oko 480 članova. Povorka je prošla kroz važnije ulice varoši, a zatim se za-vršila u mesnoj sokolani. Naročito je lep momenat, kad su Sokoli svih kategorija promarširali pored svoje zastave i odali joj pozdrav.
U 5 sati popodne tačno počeo je javni čas u prisustvu župskog načelnika brata D. Putnikoviča, društvene uprave, pretsednika opštine, ostalih mesnih vlasti, kulturnih i humanih udruženja, kao i mnogobrojnog gra-danstva. Vežbale su se poglavito praške proste vežbe i vežbe na spravama. U svim tačkama članstvo je pokazalo veoma dobru sokolsku disciplinu te preciznost i sigurnost u vežbanju.
Društveni načelnik brat D. Bogič vodio je čas tačno i besprekorno.
Po svršenom času nastalo je sokolsko veselje. — D. M.
Župa Novi Sad
VIII ŽUPSKI SLET u ST. BEČEJU 29 MAJA.
Ovaj naš VIII slet trebao je biti kao neka vrsta generalne probe za učesnike devetog svesokolskog sleta u Pragu, pa je stoga neoeenjiva šteta što jc velika i neobično jaka kiša u subotu i nedelj u pokvarila ceo, veoma brižlji-vo izradeni program. Veoma lepo opremljeno i prostrano vežbalište os-vanulo je u nedclju pokriveno vodom i žitkim blatom do članaka; radi toga o probama za nastupe nije moglo biti ni govora.
Jutro je bilo veoma lepo, i obeča-valo je lep dan; sletski odbor uloživši velike napore dao je pumpama isčrpati vodu sa sletišta i nasipati ga suhim peskom, kad nešto posle 8 časova, neobično jaka provala oblaka uništi sve dosadanje napore slet. odbora i naše poslednje nade. Posle ovoga načelni-štvo župe odredilo je da se javni na-stup od rži na prostranom Trgu Kralja Petra, koji je ceo asfaltiran, i na taj način obezbeden od vode i blata. — Probe su počele nešto posle 6 časova u dvorištu drž. gimnazije, no kako je i ovde bilo malo prostora, nisu bile skupne, več po okružjima. Ovaj nedosta-tak zejedniekc probe vi dan je bio i kod popodnevnog nastupa, ali druga-čijc se nije moglo.
Pred početak svrstavanja za po-vorku vreme se opet malo razvedrilo, tako da je povorka prošla bez kiše. Na čelu povorke nošeno je 9 članskih i 5 naraštajskih zastava iza ovih je išlo starešinstvo sa sletskim odborom, zatim jedna četa pitomaca Vazduhoplov-ne podoficirske škole iz N. Sada. (85), žen. naraštaj (10 u svečanom, 276 u vežb. odelu), pa ženska gimnaziia (72); muški naraštaj (180) nastupao je čvrstim, otsečenim koracima; m. gimnazija (136); jedna seoska četa (12); članice u odori (60), u narodnoj nošnji (25), u vežbačkom odelu (180), članovi (278) — po sebi sc razume — svi u odori. Povorku jc zaključila sok. konjenica (7). Pored gore navedenih u povorci je bilo razporedeno 5 sokolskih muzika (4 društva i 1 seoska četa). Ukup-ni broj učesnika u povorci je iznosio 1456. U povorci nisu učestvovala de-ca, koja su ovu dočekali na trgu, gde su održani pozdravni govori. Dece je bilo 908. — Br. dr. Pa vi a s, kao delegat saveza i starešina župe pozdravio je na trgu sakupljene Sokole jednim oduševljenim govorom, i pozvao ih da se vredno i savesno spretne za veliko sokolsko slavlje, na koje eemo uskoro poči. da rame uz rame, sa našom osta-lom sokolskom bračom celom svetu pokažemo, da smo uvek jedno bili, i da čemo večno jedno ostati.
Starešina domačeg društva zahva-lio se na usrdnom i bratskom pozdravu, pa je zatim pretsednik opštine St. Bečeja pozdravio goste. Posle ovih govora, izvršen je mimohod svih učesnika u povorci pred pretstavnicima civilnih i vojnih vlasti te starešinstva župe. Desetak minuta posle povorke opet je pala jaka kiša.
U četiri časa popodne po veoma tmurnom vremenu i pod prvim kapi-ma sitne kiše, počela je javna vežba na Trgu Kralja Petra. Veliki trg bio je sa svih strana opkoljcn gustim rodovitna gradanstva, koje je jedno vreme po kisi strpljivo posmatralo sve vežbe. Sam trg veoma je nepogodan za javne nastupe, jer u sredini stoji spomenik Kralja Petra, i usled toga niti se može izvesti neki lep nastup a i same kolone su usled toga nejednake. Značke nije bilo moguče postaviti pa jc, radi toga, pokrivanje mnogo trpelo. Izvedene su samo proste vežbe. — Kako je ovaj nastup bio potpuno neobičajan, na kakav naši vežbači nisu naviknuti, pod kišom i vetrom, bez zajednicke probe i radi ostalih mnogih nedosta-taka, za koja se apsolutno niko nc može kriviti, nečemo sc zadržavati na prikazu svake pojedine tačke; no mislim, da če biti dovoljno ako se kaže, da jc
prosečna izvedba bila dobra. Tu i ta-mo bilo je nedostataka, i to koji put i podosta, ali uzevši u obzir napred iznete prilike, potpuno zadovoljni možu biti i vežbači i vodstvo i gledaoci.
Tehničko vodstvo bilo je potpuno na višini svoga teškog zadatka i veoma uspešno je rešilo zaista ne laku situ-aeiju. Nastupi i pored nevremena, išli su brzo jedan za drugim. Nastupilo je svega 2078 Sokola, a sa vojskom i ško-lom svega 2442 lica. Nalazimo potrebnim istači ovde dobru disciplinu svih kategorija, jer zaista trebalo jc puno i disciplinovanosti, svesti i volje na kiši stojati i čekati nastup. pa i vežbati pod »tušem«. Izgleda medutim, da se i nebo smilovalo na onu našu najmanju braču i sestre, jer se pre njihovog nastupa razvedrilo, pa je cak i suncc ogrenulo.
Vredno je još istači, da je ovo možda, prvi župski slet, u našem Save-zu koji je u pogledu muzike stao na sokolske čvrste noge. Kako u povorci, tako i za javnu vežbu, svirale su sokolske muzike društava : Subotica, Novi Sad i Sombor.
Što se tiče same organizacije sleta, ne može se puno toga reči, jer ona nije ni došla do punoga izražaja; jedino za nastanbe moglo bi se prigovoriti, da je po negde trebalo staviti malo više slame, jer ono što je bilo, taman je toliko, da se ne može reči; »Nije bilo ništa. Spavali smo na golom patOsu.« Nadalje, nastanba se nikako nije smela smestiti u prostorije bez električnog svetla i kapi vode za umivanje. Što se samog putovanja tiče, nalazimo, da bi br. uprava župe trebala da upozori nadležne, da nije red u marvenim, »G« kolima prevoziti one, koji plačaju po-lovicu redovne tarife.
U veče priredena jc akademija, koju je otvorio župski prosvetar br. Sv. Marie jednim veoma lepim sokolskim govorom. Nakon govora sokolska muzika iz N. Sada otsvirala jc od Stefanoviča: »Narodni zvuci« i od Bodeja uvertura iz op. »Karlovački dači«. — Najstarija sokolska muzika u župi, somborska, otsvirala je Sedlačekov: »Beograd u noči« i ».Marš Masarikove župe«. lako brojno znatno slabija od predašnje, što je donekle uticalo i na 'opšti utisak, ali to je nadoknadeno bo-ljom prečiščenošču u tonovima i zao-kruženijom celinom. Kao treča svirala je sok. muzika iz Subotice »Moja kraljica« od Štolca, i veliki potpuri iz »Fausta«.. Svojom čistinom i finim muziciranjem dokazala je, da jc bess sum-nje najbolja muzika u župi, a uzevši u obzir i težinu druge kompozicije, još bolje se utvrdila na tomc svom prvom mestu. Na kraju su svi slušaoci to svoje dopadanje i izrazili u burnom aplati-zu.
Drugi deo akademije imao je na programu gimnastičke tačke. Ne znamo, ko je sastavljao program, ali nalazimo, da se nikako ne sme desiti, da se od 6 tačaka stavljenih na programu, izvedli samo dve i u nedostatku stave druge dve tačke, od kojih jedna nikako ne spada na sokolsku akademiju. — Članice iz Sombora u šokačkim narodnim odelima izvelc su »Narodna kola« veoma lepo i skladno, te naišlc na veliko dopadanje gledalaca. — 2) Članice iz N. Sada vežbale su praške vežbe (češke) odlično i zaslužile s-u svaku hvalu. — 3) Članice iz St. Palan-kc izveli su »simboličku osmicu«; na početku su se malo zabunili, što je donekle kriva i pratnja na klaviru, tako da su morali početi drugi put, te su sa priličkom izvedbom odvežbali do kraja. Zabune i izvedba ovakove vrste ipak svedoče o nedovoljnoj uvežbano-sti, pa bi trebalo izbegavati stavijanja na program ovakovih tačaka. — 4) Članovi i članice iz Sombora pokazali su nam neke »mornare«, koji su posve lako mogli izostaviti; vežbe ovakove vrste ne spadaju na sokolske akademije, a naročito ne u takovoj grotesknoj izvedbi, kako je to činio jedan posled-niji brat. Reputacija ozbiljnog društva ne stvara sc ovakovim tačkama, več se baš ruši i ono malo što sc več stvorilo. — Akademiju je zaključio tamburački zbor Sokola iz Turije, ili bolje reči zaključili su je ncstrpljivi gledaoci jednim urnebesnim pljeskom, tako da su u polovici druge tačke sviranje morali prekinuti i spustiti zavesu. —
Iz ovoga kratkog prikaza jasno se vidi, da ova akademija nije imala ono-ga uspeha, kakov se od nje očekivao. Jedino dve tačke programa su potpuno zadovoljile, (ne računam muzičke tačke), a drugim dvema nije bilo mesta ni na jednoj, a pogotovo nc, na župskoj akademiij. Nalazimo, da bi priredivači, ili oni koji su o sastavu programa ima-li voditi računa, mnogo bolje uredili, da su ceo gimnastički program otkaza-li i mesto njega priredili samo konce-rat sokolskih muzika, koji bi bez sum-njc imao mnogo večeg uspeha nego ovaka krnja akademija. Ovako sc kod gledalaca primečivala stanovita dosatla, koja jc dostigla vrhunac pri poslcdnjoj tački turijskih tamburaša.
Na kraju i u kratko rečeno, ceo slet nije imao pozitivnog uspeha, za što, medutim, niko nije kriv, več jedino vremenske neprilike. Jedino, što sc mora opetovano istači, to je visoki mo-
ral svih^ vežbača, koji su vežbali pod tako teškim okolnostima, a što služi na čast celokupnom tehničkom vodstvu i svima prednjacima novosadske župe. Želeti je, da isto takav, visoki moral i disciplinu pokažu naši vežbači u Pragu, i u to m slučaju sa punom nadom verujem da če Sokolstvo novosadske žu pe biti reprezentovano sa puno časti i dostojanstva.	M.	B.	N!.
Župa OsijeR
IZ NAŠIH DRUŠTVAVA I ČETA
Sokolska četa Bapska Novak (društva Šid) održala je u nedclju 29 maja o. g. svoj prvi javni čas.
Sokolsko društvo Čadavica održa-lo je dana 4 maja o. g. Zrinjsko-Franko-pansku proslavit. Proslava je održana u zajednici sa Dobrovoljnim vatrogas-nim društvom. O propasti mučenika bana Petra Zrinjskog i kneza Krste I rankopana i prenosu njihovih kostiju u domovinu govorio je prosvetar br. Kovač Ivan. Sledile su dobre recitacije naraštajaca. Igrokaz »Pogibija Petra Zrinjskog i Krste Frankopana« od Ljud. Krajačiča, kao i igrokaz »Pred mošti-ma Zrinjskog i Frankopana« od J. Mitroviča izveo je naraštaj Sok. društva pod vodstvom svojih nastavnika vrlo dirljivo i na zadovoljstvo. Pevanjcm prigednih pesama završena je ova uspela svečanost.	,
Sokolsko društvo Darda prireduje 12 juna o. g. svoj javni čas u Dardi, na koji če, prema rešenju Sokolske župe Osijek, učestvovati sva bratska sokolska društva i čete iz Baranje i Osijeka. Pored ovih društava dobro-voljno če učestvovati još i bratska društva iz Vinkovca i Donjeg Miholjca.
Istog dana pre podne društvo če osvetiti i razviti svoju društvenu za-stavu. Ova je radena u sopstvenoj režiji, i izvanredne je lepote. S jedne strane zastave izraden je soko, koji je verna kopija sokola sa Masarikove zastave. Ispod sokola ispisano je: Sokolsko društvo Darda 1932 god., a sa druge Strane izraden je lipin venac s velikim zlatnini monogramom: Soko kraljevine Jugoslavije i natpisom: Ni koristi. ni slave! U uglovima zastave izradeni su vezo vi iz narodnih motiva.
Zastava pretstavlja jednu pravu umetničku tvorevinu, jer je sva izra-dena rukom. Zastavu je vezla gospoda Vera Komarek, supruga brata blagajnika društva Alfreda Komarčka.
Na ovu vellku i retku svečanost pozvat je uzvišeni Kraljevski Dom, a delegacija društva pozvala :e gosp. Bana Dunavske banovine, koji je obečao lično prisustvovati osvečenju zastave, nadalje su lično pozvani dakovački bi skup gospodin Akšamovič i episkop bački gospodin dr. Irinej. I jedan i drugi naručili su veliki zlatni spomen-čavlič za zastavu i obdarili lepim pri-logom! Zatim če na proslavi uzeti uče-šča pretstavnici vojske, bratskog Saveza i župe kao i gradanstvo celc Baranje.
Ova sokolska proslava biče opštc slavlje cele Baranije, koja če i na ovaj način izraziti svoju budnu svest i nacionalni osečaj.
U vezi s velikim slavljem Baranje, koje če se održati 12 juna o. g., društvo je izdalo sledeči letak; Veliki javni čas Sokolsko# društva Darda odr-žače se na dan 12 juna 1932 u Dardi uz učešče Sviju bratskih društava i Sokolskih četa u Baranji, kao i oba bratska društva iz Osijeka; izaslanika našeg okružja, Banovina i celokupnog bratskog župskog odbora i pretstavnika di-čne nam vojske. — Na ovom javnom času osvetiče se svečano društvena sokolska zastava — ono znamenje, koje pretstavlja Kralja, Otadžbinu i Sokolstvo! — Ovaj svačani dan Sokolskog društva Darda biče radosni dan ne samo Sokola, nego cele Baranje i Osijeka i ostale okoline. Zato sve vas molimo i pozivamo, da se za ovaj naš veliki dan još sada svi pripremite, kako bi on bio što veličanstveniji i lepši, i kako bi još jedanput svima pokazali, da je Baranja uvek nacionalno svesna!
Sokolsko okružje Donji Miholjac priredilo je u nedelju dne 8 maja o. g. jednodnevni tečaj za načelnike svojih jedinica. Tečaj se održavao u Belišču.
U Sok. društvu Dakovo konstitu-irao se jc prosvetni odbor te su uz brata pretsednika prosvetnog odbora An-dre Moriča ušla sledeča brača: Bila D., profesor; Herlinger D., sudija; Čeleda dr. R., lečnik; Lončarič K., školski nadzornik; Gašparac I., ravnatelj grad. škole; Prijič M., učitelj; Sarkanjac J., sreski pisar; Herman 1., nadzornik u m.; Smiljanič M., pošt. čin. i Rac A., priv. činovnik.
Sokolska četa Durdanci održala jc 1 maja uveče sokolsku akademiju kao spomen proslavu na pogibiju Zrinjskog i Frankopana. Akademija jc vrlo dobro uspela u svakom pogledu.
Sokolsko društvo Đurđenovac priredilo je kao pripremu za TirScvu sta-fetu pokusno trčanjc na pruzi Durdc-novac—Vclimirovac i natrag i to^ lo maja o. g. na Duhovski ponedeljnk. Dužina pruge Iznaša oko t 'A km. Sta teta počela je u 5% sati u jutro, a sa-
God. III. — br. 24.
»SOKOLSKI GLASNIK«
Str. 7,
delovalo je članstvo i naraštaj obojeg spola.
Sokolsko društvo Habjanovci odr-žalo je dana 30 aprila o. g. na večer svečanu akademij u u spomen hrvatskih mučenika Zrinjskog i Frankopana. Akademija je izvedena s lepim programom. Napose treba istaknuti lepo predavanje o Zrinjskom i Frankopanu, ko-je je održala sestra M. Papla, prosve-tar društva. Isto tako treba istaknuti da su naša deca izvela vrlo lepo ulo-mak iz života poslednjih Zrinjskih: »Naši mučenici« od M. M. Ribariča i igrokaz »Prodano srce« od Z. Peteka.
Sokolska četa Lovas, — uvidajuči veliki značaj prosvetnog rada u najši-ritn slojevima naroda, — uvela je »Sokolske večeri«, koje se održavaju svakih 14 dana. Pored ostalih tačaka odr-žava se na tim večerima po jedno predavanje. Do sada su održana predavanja: brata Matiča Andrije: »O radu i štednji« i brata Dumiča Branislava: »O alkoholizmu«. Slušalaca ima svaki put sve više na tim predavanjima.
Sokolska četa Mirkova! (društva Vinkovci) priredila je pretstavu pozo-rišnog otseka, koja je odlično uspela. Cisti prihod ove priredbe upotrebiče se za podizanje spomenika zaslužnom bratu pokojnom Jovanu Ignjatoviču, učitelju. Zaista je hvale vredan ovaj plemeniti gest ove naše Sokolske čete.
Sokolsko društvo Nijemci priredilo je 15 o. m. u 4 sata po podne javni nastup sa ženskom i muškom deeom, ženskim naraštajem i članovima na op-štinskom šetalištu. Uveče u 20 sati održana je zabava sa diletantskom pret-stavom.
Sokolsko društvo Podrav. Slatina
održalo je komemoraciju Zrinjskog i Frankopana 26 aprila t. g. Predavao je brat Ljudevit Miholjevič.
Sok. društvo Valpovo održalo je u petak 29 aprila o. g. u Jugoslovenskoj čitaonici Zrinjsko - Frankopansku proslavil, kojoj je prisustvovao vrlo lep broj članova i članica. Predavanje je održao brat starešina mr. ph. F. Desati.
S onim članovima, koji odlaze u voj-sku, lepim govorom se oprostio brat Dane Puhalo, kapetan u penz., koji im je stavio na srce, da uvek savcsno vrše svoju sokolsku i vojničku dužnost na-prama Kralju i otadžbini. Iz našeg društva odlazi ove godine u vojsku 10 vežbača. — Moralni uspeh ove priredbe bio je velik.
Sokolsko društvo Vinkovci prire dilo je 6 maja o. g. za svoje članstvo i građane đurđevdanski uranak u Seta Hštu Dra. Miroslava Tirša. Uranak je održan sa sledečim programom:
• Koncertiranje fanfara. 2. Značaj flurđevđanskog uranka, govorio brat načelnik Sokolskog okružja Ante Bar-. i ^as mu§ke dece. 4. Narodne junačke igre. 5. Narodna kola.
Sokolsko društvo Vinkovci priredilo je 15 maja o. g. kod Sonenfelda za-bavu sa igrankom, veselim pozorišnim komadom, koncertiranjem fanfare, tombolom i t. d.
Sokolsko društvo Vinkovci razvija veoma agilan prosvetni rad. Prosve-tar Sokolskog društva aranžirao je u martu i aprilu više posela sokolske dece i naraštaja i zainteresovao time i siru publiku, što dokazuje lep odziv na ista posela. Održano je 15 govora i predavanja, a teme su bile: Svrha Sokolstva, Dr. M. Tirš, Dr. J. Šajner, Revnost u vežbanju sokolske organizacije, Sokolsko starešinstvo, Sokolsko bratstvo, Strosmajer i narodno jedinstvo, Sokolska ideologija i naraštaj, Istorija Čeha, Republika čehoslovačka i t. d. Bilo je sviranja na violini i na bisernici, čime su deca potaknuta na takmi-čenje patriotskih i narodnih pesama, te su se naročito odlikovali u dvoglasnom pevanju. Mladi .deklamatori imali su prilike da pred publiku istupe i težim stvarima. Preuzimane su lepe sokolske vežbe, kojima je dokazana požrtvov-nost sokolskih tehničara: prednjaka i prednjačica, koji uzajamno podupiru raci prosvetnog odbora.
Takvijn priredbama udara se čvrst temelj sokolskoj misli, a zaintere-suje sc i šira javnost, što se vidi i po tome, što nam broj sokolske dece i naraštaja konstantno raste. Posclima pri-sustvovalo je poprečno po 250 osoba, a bilo bi i više da imamo svoju soko-lanu. Nadamo se da če i to biti u dogledno vreme.
Društvo vrlo mnogo žrtvuje i za svoju društvenu fanfaru, kojoj je za-dača da oživljuje i diže sokolski duh, da dadc svežine i poleta sokolskome radu i da razonodi prijatelje glazbe i Sokolstva. Fanfara ima danas 23 instrumenta, a po 25 do 28 svirača. Fanfara
vežba redovno triput nedelj no. Inštruktor i dirigent fanfare je brat Ladislav Mažgan, narednik vojne muzike, a pročelnik joj je naš agilni brat Bra-toljub Peternek. Pod vršnim i požr-tvovnim nastojanjem brata Mažgana, fanfara se odlično razvila i postigla zamernu tehničku i dinamičku veštinu, te služi na čast i ponos Sokolskom društvu i njegovoj upravi. Fanfara nastu-pa svakom sokolskom prilikom, te se odlikuje i svojom disciplinom, koja imponuje i nesokolima. Dne 1 maja priredila je na Trgu Slobode vrlo uspeli popodnevni koncerat, precizno izveden i s užitkom saslušan od vrlo broj-ne publike, što je vrednim fanfarašima najlepša nagrada za trud i požrtvova-nje.
Sokolsko društvo Vukovar gradiče
na Dunavu svoje vlastito kupatilo, koje če služiti i gradanstvu. Veličina ku-patila biče dužine 40 m, širine 20 m. Kupatilo če se sastojati za početnike i malog bazena za neplivače i decu. Biče snabdeveno s modernim uredajem, tu-ševima, trambulinom, sklizaljkom te spravama za vežbanje. Broj kabina biče 80.
Troškovi če iznositi po prilici
60.000	dinara. Kupatilo če se nalaziti u neposrednoj bližini pristaništa, dakle u sredini grada Vukovara.
Sokolsko društvo Vukovar priredilo je 19 maja o. g. izlet u Ilok i sude-lovalo s nekoliko tačaka na priredbi, koju je dalo Sokolsko društvo Ilok.
Ž.upa Varax€Un
PRVI SLET SOKOLSKE ŽUPE VARAŽDIN
Prvi javni nastup te mlade župe, koja je tek osnovana u martu prošle godine, imao je mnogo uspeha. Uz župsku javnu vežbu održana su prvenstvena takmičenja, razviče društvenih i četnih barjaka te svečana akademija.
na čelu sa konjicom, barjacima i broj-nim muzikama kroz zastavama okičen grad na trg Kralja Tomislava. U po-vorci stupalo je 1529 Sokola raznih kategorija i jedna četa vojnika sa kop-ljima. Pred gradskom večnicom sa lepo dekorirane tribune pozdravio je izasla-nika Nj. Vel. Kralja, bana, izaslanike ministra, Saveza, župa i društava, gra-danske i vojne vlasti, gradanstvo i sve-ukupno sakupljeno Sokolstvo, gradona-čelnik i starešina matičnog društva brat Stjepan Novakovič.
Predaja dara N|. Vel. Kralja na župskom slelu u Varaždinu 4 i 5 VI 1932
Kolika je važnost data tome sletu na severu naše otadžbine znak je to, što je Nj. Vel. Kralj odaslao na taj slet svog izaslanika u osobi deneral-štabskog brigadnog denerala g. Mihaila Bodia, a svoje izaslanike poslali su i gospoda ministri vojske i mornarnice te fizičkog vaspitanja i komandant če-tvrte armijske oblasti, dočim je ban Savske banovine brat dr. Perovič osob-no prisustvovao sletu.
Savez SKj zastupao je zamenik starešine brat L. Križ, a načelništvo sa-vezni načelnik, brat Ivan Bajželj i za-menica savezne načelnice, sestra Štefa Brozovič. Pretstavnike svojih župa poslali su mariborska, zagrebačka i oseč-ka župa i to braču Dojčinoviča, \\ ohe-la, ing. Dominiča i dr. Kenfelja. Od susednih društava bila su zastypana društva Središče ob Dravi, Ljutomer i Murska Sobota.
U sobotu posle podne (4 ov. m.), nakon sednice sudaca, započelo je na-tecanje trojnih vrsta, koje se je i po največoj kiši nastavilo u nedelju u jutro. Rezultati natecanja su dobri.
Naveče održana je, u posvema ras-prodanom pozorištu, svečana akademija s biranim rasporedom, koju je otvo-rio pozdravnim govorom zamenik žup-skog starešine brat dr. Oto Santel. Na-raštajka Milkovič Ljerka lepo je dekla-movala jednu Nazorovu pesmu, a sestra Marija Šuligoj-Zvonarevič otpeva-la je odlično, uz pratnju na klaviru br. Dure Štecha, dve Zajčeve pesme. Glaz-ba matičnog društva, pod ravnanjem brata mag. pharm. Vaučka. otsvirala je vrlo dobro par muzičkih komada. Na akademiji nastupile su pojedine vrste iz Varaždina, Čakovca, Kotoribe, Lud-brega, Macinca i Sv. Ilije. Največma su se svidale vežbe članova »Novom šilom starom cilju«, »Polkin ples u dvoje«, »Večer na školju« i »Narcis«. Vežbe su izvadane pod vodstvom brače Šuligoja, Iskre, Kovačiča, Baruleka, Stankusa i Košaka te sestre Semrekar, Madarič i Gudel. U nedelju ujutro nastavljena su natecanja, dok se pokusi za popol-dnevnu javnu vežbu, usled kiše, nisu mogli održati. U pol 11 došli su na sle-tište izaslanik Nj. Vel. Kralja i ban te su pregledali postrojene čet-e i društva, a nakon toga pošla je povorka, koju je predvodio župski načelnik brat Stare
O značaju Sokolstva u ovome kraju i razviču sokolskih barjaka održao je zanosan govor starešina župe brat Mladen Belič. Prigodom razvijanja 15 društvenih i četnih zastava govorio je izaslanik Nj. Vel. Kralja, g. deneral Bodi, koji je zastave predavao starešinama društava i četa, a od njih su, uz sokolska gesla primali barjake barjakta-ri. Sve su zastave jednake, vrlo lepe izradbe po načrtu profesora brata Ladislava Kralja. Nakon razviča barjaka predao je g. deneral Bodi župi prekra-san velik srebrni lovor-venac, prelazni dar Nj. Vel. Kralja najboljoj četi župe. U odličnom govoru spomenuo je i ban, brat dr. Perovič, značenje Sokolstva na ovom severnom kraju naše otadžbine. Nastavili su govorima zamenik saveznog starešine, brat Lacko Križ. pretstavnik mariborske župe br. Dojčinovič i pretstavnik zagrebačke župe brat ing. Dominič.
Ogromna povorka održala je zatim na Petrovičevom trgu mimohod te se vratila na sletište.
O podne održan je u čast izaslanika Nj. Vel. Kralja, bana, i pretstav-nika Saveza svečani ručak na kome su govorili brača Belčič, dr. Engelhart, Novakovič, dr. Šantel, dr. Svoboda, dr. Stankovič, Matica, deneral Bodi, deneral Miljkovič, ban dr. Perovič, Plantič, Grabar, Bajželj i Stankus.
Pri lepom vremenu održana je javna vežba, koja je bila posečena sa velikim brojem gledalaca. Programje sa-državao deset tačaka, u kojima je pod vodstvom načelnika, brata Starca, na-stupilo 819 vežbača raznih kategorija. Osobito dobro su izvedene proste vežbe za članove društava, praške vežbe za članove četa, vežbe naraštajske i muške i ženske decc. Nastupila su i dva odeljenja vojske u vežbama skop-ljima i sabljama, koje su oštro i dobro izvedene. U natezanju konopa između četa Kamenica i Šenovca pobedila je potanja. Nakon javne vežbe održana je zabava.
Uspeh prvoga sleta je u svakome pogledu potpun, a pokazana je i tom zgodom odlična disciplina jedinica župe, od kojih je tek malcn broj usled jake kiše ostao kod kuče, dočim su mnoga društva i čete i iz najudaljenjih krajeva stigla u punom broju. —
Župa Zagreb
SOKOLSKO DRUŠTVO ZAGREB II Akademija.
»I ritam je sve!« — veli Nazor u svoj oj pesmi »Ritam«, a to je Sokolsko društvo II. u Zagrebu dokazalo svojim vežbama na akademiji 29 maja o. g.
U velikom Narodnom kazalištu, pred punom kučom priredilo je Sokolsko društvo Zagreb II svoju akademiju ritmičke gimnastike pod naslovom »Ritam — Polcret — Snaga«.
Interes, koji je vladao u sokolskim i širim gradanskim krugovima, za ovu priredbu bio je vrlo velik. To je poka-zao veliki poset svih onih, koji vole Sokolstvo i gimnastiku, a osobito rit-rničku gimnastiku. Sokolsko društvo Zagreb II poznato je kao vrlo solidno društvo, koje gaji sve discipline našeg bogatog Tirševog sistema, a osim toga provodi u svim svojim kategorijama najmodernije metode, koje su do sada stvorene na polju telesnog odgoja u opče, a gimnastike napose.
To je jedno od naših društava, koje je ispravno shvatilo pokret ritmičke gimnastike, i koje se je i u toj grani. polaganim i sistematskim uzgajanjem svih svojih kategorija, popelo na visoki stepen shvačanja tog smera kao i same telesno-ritmičke izvežbanosti.
Ovo društvo nije radilo onako kako to nažalost radi ogromna večina naših društava, t. j. da naruče koji rit-mički sastav, pa ga onda bez ikakvih predvežbi na brzu ruku nauče.
Ova priredba najboljeg zagreba-čkog sokolskog društva, a rukovodena bratom Josipom Krameršekom, pokazala nam je svima kako treba raditi, a da se postigne željeni uspeh, i kako treba sastavljati i izvoditi kompozicije ritmičke gimnastike. Isto tako nam je ovaj nastup Sokola II pokazao, 8 kakovim programom treba izidi pred zagrebačku i sokolsku publiku i kakav se program sme izvoditi na pozornici našeg Narodnog kazališta u Zagrebu.
Uz brata Krameršeka, koji je pož-njeo kao gimnastički kompozitor velike uspehe u Zagrebu, Ljubljani, Pragu, Poznanju i Varšavi, videli smo rado-ve i naših mladih radnika na tom polju: braeu inž. Stjepana Hana i Stjepana Boltižara. Dok je brat inž. Han poznat kao odličan muzičtir, koji s ovim svojim sastavima ulazi medu najbolje sa-stavljače ritmičkih kompozicija, moramo istači brata Boltižara, koji, iako još vrlo mlad, ipak sc dobro snašao u toj ulozi.
Vežbači, svi od reda, pokazali su potpuno razumevanje svojih učitelja
— autora. Sva gibanja bila su im skladna i profinjena, tačno odmerena i odu-hovljena, što je dokaz da su autori-učitelji znali dovesti u vezu i u potpuni sklad njihovu umitrašnjost i vanjštinu
— t. j. duh i dušu s telom. Možda bi se moglo kazati, a da budemo potpuno tačni, da su vežbačice bile ipak nešto bolje od vežbača. Držimo, da je to razlog savesnijeg rada naših sestara, što se”očituje u celokupnom našem sokolskom radu.
Muzika kao i pratnja bila je potpuno na mestu. Ukusno odabrana i u potpunom skladu s vežbama. Pratnja vrlo dobra, osim u predzadnjoj tačei.
Odela vežbača (kostimi) decentni, i potpuno su odgovarali duhu i karak-teru vežbi, ofcim u predzadnjoj tačei.
Pozornica bila je jednostavno ure-dena, što je samo koristilo kompozicijama, i učinilo ih još lepšim i efektni-jim.
Ull tačaka programa, koji je bio vrlo ukusno odabran, i upravo sistematski svrstan, vodili su nas izvadači kroz »carstvo priča«.
Žeska deca (16 na broju) pokazala su nam, kako treba početi raditi, a da se u nastavku rada postigne ono, što se hoče s ritmičkom gimnastikom u Sokolstvu. Skladno i nežno, kako to samo mogu devojčice, izvodile su one svoje pokrete, koji su bili izazvani vanjskim ritmom — muzikom. Sretno je bila izabrana muzika: G. Karganow
— Petit valse. Sastav od J. Krameršeka.
Dečaci kao da nisu hteli zaostati za svojim sestricama, borili su se od-lučno i muški, te su nam pokazali jas-nu razliku izmedu muške i ženske kretnje, koja je več u detetu iskonski odre-dena kao različita. Bio je to potpuni pandan prikazu ženske dece, jer je i glazba: E. Grieg-Vaegtersang — mnogo tome doprinesa. Sastav od br. Stj. Boltižara.
Naraštajke nastavile su uz gong tamo, gde su prestala ženska deca, te
8U. _nam pokazale nebrojeno mnogo riV mičkih školskih primera. Burati aplatii
dokazao je lepotu, važnost i vrednest sastava kao i izvedbe. Sastav od br. i Krameršeka.
Tek sada dolaze naraštajci, d* ,4 oni potvrde svoja nastojanja i sv6j rad. Slove kao najbolj^ kafegoJija u društvu, i mladi autor br; Han potp*» no je uspeo u izboru vežbača, gibanja 1 muzike. Profinjenim muziekim shva-tanjem i poznavanjem naraštajca, iza brao je dobro muziku: F. Schubert — Marche heroique — te ubrao svekoliko priznanje i odobravanje.
Kao za dokaz da i one znadu plesati i uz muziku, pojavljuju sc u 5 točki opet naraštajke da uz muziku; R. Schumann — Studien nach Paganinl — razvesele publiku svojim veselim i čistim pokretima kojima su dokazale do bru školu i Icdu izvežbanost. Sa još više rada postiči če sigurno ono, što od njih želi Sokolstvo. Sastav br. Hana, No naraštajci se ne daju nikako pobe-diti. Sastav po muzici: F. Mendelssohn — Bartholdy — koii je br. Krameršek gotovo virtuozno obradio, izveli su oni bez jiogrcškc, mlado, sveže, veselo 1 junački. Bio je to redak užitak, kada smo gledali čvrsta, mlada telesa u tafi-nim pokretima, koja izražavaju Ru»-dost, snagu i finoču. Slikovitim lzme* nama mesta pojačavao se je vanjskl efekat ove radnje, dok se je unutamji dojam vežbe jasno izrdžavao na zadovoljnim i srečnim liclrna dobrih nafft štajaca. Frenetičan pljesak otpratio Ih je sa pozornice.
Nakon kratke pauze diže se ponovno zastor. U stavu je 7 članica. Mir-kao da su od kamena. Ne 6uje-
no
mo muziku — ništa — mir. Sve suzdr-žava dah. Najednoč glas negde kao \г višina, i tela počinju da se kreču za-čudo melodiozno, rltmiČkl, skltdno — divno. Zašto? Jer im je to diktirao ritam pesme našeg slavnog pesnika Vla-dimira Nazora, koji je sadržan u njegovoj pesmi »Ritam«, ft koju je s u*Pe" hom rccitovao br. Karasek. To je bilo otkrivenje. Publika nije u prvi mah znala, kako bi se zahvalila vežbačlma t br. Krameršeku. A onda se je snaSla
— pljeskanju nije bilo kraja, Taj divnl, toliko uverljivi prikaz prekrasne pc sme, a pomoču najboljih vcžbafiica I njihovih harmoničnih pokreta bio je vrhunac priredbe. Morala se Je ponoviti.
Još smo bili pod dojmom Jednog jedinog versa: »I ritam je ave«, kada se pojavljuju i opet članice, ali sada njih 16. Muzika od J. Sibeliusa: Valse triste — počinje akordima — tiho, tuž no i teško. Obuzima nas čudno raspo-loženje. Nešto je u nama i nad nama. Članice divno parirajti — uveibane su prccizno. Ne može se natn ni jedn:| grešita. Razumeju potpuno muziku i autora Krameršeka. Tu je on dao aebc
— celog. One shvačaju. Prožete duhom muzike, pokreču se kao nekada božice u svojim hramovima-nečujno- mistički
— divno. Osečamo da je to več visoki stupanj telesne izvežbanosti i delo velike muzičke kulture. Slike ne zaostajn za pojedinim gibanjima i Sve se sleva u veliko delo kome je tvorac čovek umetnik — slikar. Dubok dojam te kompozicije ostače večno u nama.
Kao čisti kontrast nastupa 8 članova, da nam i opet prestave br. Ha na, ali sada po muzici: G. Meyerbeer
— Marche — iz opere »Der Phrophet«. Veseli, živi i snažni pokreti, puni volje, mladosti i života izmenjuj u se slikama, koje deluju burno. Cela kompozicija izaziva kod gledalaca burno ke-lanje krvi, što je dokaz velike Impresivne snage ovog sastava. Ovde nara se brat Han pretstavio kao potpun i velik umetnik’, i to muzičar koji operira sa tonovima na svoj poseban način
— silno uverljivo i snažno.
U zadnjoj svojoj tačei nisu članice potpuno uspele. Krasna muzika: P. Čajkovskij — Danse russe — nije bila interpretirana, kako smo očekivali Kostimi su takoder učinili svoje, j*r su pokrili \ efi leo najlepših gibanj? kod ovog plesa (noge). Nadamo ee ds če to biti popravljeno.
Dostojan zavrsetak ove jedinatve ne priredbe i po svojem izboru kao i po izvedbi bio je Krameršekov *Na-pred«, muzika od br. Đ. УаМа.
Prikaz je to životne borbe, a napose borbe nažeg Sokolstva, koje hoče popravljanje i podizanje čoveka. U besnoj borbi padaju ljudi, klonu, qc rade, ali uvek dođe nešto, Sto ih diže 1 tera. Sva isleušenja prolaze s najve čim gubicima, ali opet osteje ono Jed no, i iskonsko ljudsko: Napred. Brat KramerSek je ovom svojom kompozici
SOKOLSKE ZASTAVE
jizradjuje po duboko sniženim cenama
Tražite ponude s a s v i m neobavezno!
KIPOVE (poprsja) Staroste Saveza SKJ Nj.Vis. Kraljeviča Petra
od gipsa ili od bronca po osnovi akademskog vajara Lobode primio sam u prodaju te ih nudim za ukras vežbaonica, trgovačkih radnja, pisarna i t. d., uz veoma umerene cene!
JOSIP HAFNER
LJUBLJANA
PRISOJNA IMJCA в
(TABOR)
jom pokazao svoje potpuno i visoko razumevanje gimnastike uopče, a rit-
mičke napose.
Brači i sestrama — vežbačima, autorima i celom Sokolskom društvu Zagreb II na ovoj akademiji hvala i iskreni Zdravo!
Milan Jankovič.
SOKOLSKO DRUŠTVO BREGANA
Sokolsko društvo Bregana prosla-viče svoju desetgodišnjicu javnom vež-bom, koiu prireduie dne 18 juna o. g. Posle javne vežbe biče vrtna zabavica s plesom. Kako je Bregana jedno lepo izletište, to se očekuje što veči poset br. društava. Potanje upute i program javiče se naknadno.
SOKOLSKO DRUŠTVO PAKRAC
Sokolsko društvo Pakrac održaloje svoju javnu vežbu 29 maja o. g. Dobro je poznato, da su naše javne vežbe smotra i prikazivanje našeg rada javnosti. Ako bi se medutim ovog puta moglo štogod predbaciti neuspehu, moralo bi se to pripisati ružnom vremenu, koje je vladalo i na sam dan javne vežbe. Oko 16 sati pred sokolskim domom formirana je povorka, koja je na čelu sa društvenem fanfarom kao i tanfarom bratskog društva Nova Gradiška, prodefilovala ulicama samog mesta, te time objavila gradanstvu, da če se vežba ipak održati. Nakon povratka počelo je pristizati i gradan-stvo, pa se je pristupilo izvodenju samog programa. Nastupile su sve kategorije vežbača, te su lepo i skladno uz pratnju glazbe prikazali svoje vežbe. Naročito odobravanje pobrali su članovi Sokolske čete Bodegraji, matičnog društva Okučani, koji su pod vodstvom brata S. Vidiča s puno volje i sokolskog zapta izveli praške vežbe na veliko zadovoljstvo svih prisutnih.
Po svršetku programa, društveni načelnik brat Rehak kratkim govorom zahvalio se prisutnima na poseti, skre-nuvši pažnju roditeljima, da svoju de-cu šalju u sokolanu.
Ovim izričemo bratsku blagodar-nost bratskim društvima Nova Gradiška i Okučani, kao i bratskoj Sokol-skoj četi Bodegraji, koji su i po onako ružnom vremenu došli da uveličaju naše sokolsko slavlje, iako u malom bro-ju, ali i to se ne sme zaboraviti. — A. M.
IZ UREDNIŠTVA
Umoljavamo bratske jedinice kao i njihove izvestioce, da nam svoje iz-veštaje šalju na vreme, dok su još ak-tuelni, jer ih inače ne možemo objav-Ijivati. Izveštaji, opetovano naglašuje-mo, treba da su kratki, stvarni i sočni, a pored toga, čisto i jasno pisani, i to samo na jednoj strani lista. Strojem pisani sastavci, a što, u koliko je mogu-če, naročito preporučamo, treba da su pisani u razmaknutim retcima. Svaki dopis, bilo članak, izveštaj ili vest, treba da bude, radi ravnanja uredništva, ured-no potpisan, inače se neče objaviti. Nadalje molimo, da čete i društva u svojim izveštajima ne zaboravljaju datume, kada se je odnosna priredba održala, te da u jedno redovito označuju i žu-pu kojoj pripadaju. Priposlane slike pak, koje moraju da budu jasne i oštre, uredništvo če objavljivati po moguč-nosti.
Rešenjem Saveza, svi naši savezni listovi uveli su pravopis propisan po Ministarstvu prosvete, prema kome če-mo unapred strane nazive i imena: ljudi, krajeva i sl. pisati fonetički, našim pismenima onako kako se pravilno iz-govaraju; u dvojbenim slučajevima ili pak da se neko strano ime ili naziv pisan zvucima našeg izgovora ne bi mogao dovoljno jasno da raspozna, a naročito imena i nazivi, koji se kod nas rede upotrebljavaju, to če se pored fonetičkog načina pisanja napisati i pismenima izvornog jezika. Od pro-pisanog pravopisa pak otstupamo u toliko, što čemo reči: Soko, Sokollca i Sokolstvo, pisati velikim početnim slo-vima.
jUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA
ЧС svakoj je mapi 25 papira za pisma i 25 kuverata američkog fermata sa sokolskim monogramom. Cena mapi 32 S)in. - ZNarudžbe prima ^Jugoslovenska Sokolska Zlatica, £jubljana, Narodni dom
NOVO !
Peter Žitnik
Splošno kleparstvo
Instalacija strelovodov po najnovejših sistemih in kritje lesno - cementnih streh
LJUBLJANA
Ambrožev trg 9 TELEFON 31-46
za sokol, zlete, slavnosti, društva, športne klube itd. najhitreje in najceneje po lastnih ali pa vposlanih načrtih slikane ali plastične — tvrdka
VILEM PEČINA, Tumov, ČSR
Dobavitelj ČOS v Pragi in JSM v Ljubljani
Odbojka!
Mih a j I o v a 35
iPasaž Sikademije VfauUa
Трговина соколских потрепштина и кроЈачка дворана
Delo solidno — cene zmerne
Грга Хорватек
Добављач Савеза Сокола краљ. Југ.
ŠOTORI
za taborenja vse oblike in velikosti
Čolni zložljivi, leseni in motorni Katalogi gratis!
Športna delavnica
B. KOLE
VIŽMARJE -ST. VID nad L}.
ŠIRITE SOKOLSKU
(SOKOLSKI GLASNIK'
SOKO“, „SOKOLIC'
RUDE in KOVINE
LJUBLJANA,MASARYK0VACESTA15
Naslov za brzojavke: Rude Telefon interurban štev. 2827
Na vsesokolski zlet
KlIfEli
je najmoderneje urejena in izvrSuje vsa tiskarska dela od najpreprostejiega do najmodernejiaga.
V Prago morate v svečanem kroju. Tega Vam izdela solidno po meri in zelo poceni tovarna oblek
najsetidne/se
KtJsAftNACTDEII
ци»17*шв AiMATIHOVAll
Stermecki, Celje, št. 44
Dobro češko in domače blago,	J
rdeča tkanina za srajce, platno	Ш
za naraščajske hlače, telovadne	Ж	|
triko hlače in maje, telovadni	||l|
čevlji, sokolske kape, pasovi,	|i	j
ovratniki, znaki in vse druge	JI J
potrebščine po zelo nizkih cenah.
Društva zahtevajte ponudbe s ceniki in vzorci!