Poitarlna plaćena u gotovu
Cena Din 2*—
SOKOLSKI GLASNIK
OUS | lO SAVEZA $ C K C LA KHAL J IVI^IE JUC€SLAV|Jt
Сш/ajie pt@mšwi§u!
i
Izlazi svakog petka • Godišnja pretplata 50 Din • Uredništvo i uprava nalazi se u Učiteljsko j tiskari, Frančiškanska ulica 6 • Telefon broj 2177 • Račun Poštanske štedionice br. 12.943 • Oglasi po ceniku • Rukopisi se ne vračaju
Ж
Ljubljana, 21 februara 1936 God. VII • Broj 8
SUDBINA MALOG NARODA
U brošuri »Slovenska ideja i slo-'cnsko Sokolstvo na delu« čitamo i j*ve retke: »Lužički Srbi, zadnji ostavk polapskih Slovena, imaju u svojem .Sokolstvu najjači stup, uz koji se vije 1 raste njihova narodna svest. Oni .su ?tok u silnome moru germanstva, ko-)emu jc železni kancelar Bizmark na-
l)]sao moralnu kvalifikaciju poznatom ^enicom: »Moč ide pred pravdom!« "■akva če biti u takvom položaju bu-ljucnost Lužičkih Srba, to ne možemo tla prorokujemo. Mislimo, da če oni ‘jstati ono, što jesu i takvi kakvi jesu, ^ok imadu svoje Sokolstvo i dok bude Pravde na svetu ... Dok je u duši nabila životna sila svesti i otporna mod lr>orala, narod nije osuden na smrt.«
Tako je bilo god. 1929, ali danas u irečem Rajhu nema više lužičko-srp-s*og Sokolstva, i nema prema tome za taj mali bratski narod ni pravde u rodenoj zemlji. Šta če, dakle, da bude °d ovog malog naroda? Kakva je njegova sudbina?
•Toš i danas nam svedoči bezbroj jniena gradova, brda i reka, da su veliki tleo današnje Nemačke nekada °bitavali Sloveni, i da je čak i sam glav-ni grad Nemačke, Berlin, slovenskog Porekla. U močvarama desnog brega ■?-Р.гс.Уе osnovali su ga slovenski Lu-‘|ci ili Veleti. Tu su oni na kolcima polizali svoje kolibe, koje su nazivali ''barle«. Od toga imena potiče Barlin, 'ako to današnji Berlin još i sada nazi-v'aju severni Sloveni. Sasvim slovenska naseobina bio je Berlin do godine kada jc počeo Albreht Medved Bar) da tamo naseljuje Nemce. Ber-lri je pripadao čak i češkom kraljestvu (1373—1415).
Lužičke Srbe spominjo istorija po Prvi put na kraju IX veka, i to u ba-varskom zemljopisu pod imenom Lun--isi civitates. Ime Lužica potiče od slovenske reči lug ili luža. U jednom jtelu pokrajine Lužice kompaktno žive Lužički Srbi. Taj deo ove pokrajine Srpska Lužica, koja počinje na severu otprilike 85 km od Berlina na Jugu pak udaljena je otprilike 12 kilometara od granice Češkoslovaeke ■^publike. Srpska Lužica deli se na t>ornju i Donju Lužicu, kojima jc po-уикао granice bečki mir (1815). Ovde i'1ve danas Lužički Srbi, koji su admi-n>strativno podeljeni tako, da svaka administrativna jedinica ima nemač-ku večinu. A i izborna geometrija je fome slična, tako da Lužički Srbi ne !«ogu da pobede uopče na nijednim ’/borima, premda ima 763 sela s lužico - srpskom narodnom večinom.
Njihov jezik pripada zapadno-?vropskoj jezičnoj skupini i srodniji Je češkom nego li poljskom jeziku. Jezik se deli u gornjo - lužičko i donjo -lužičko narečje, a razlika izmedu jed-nog i drugog otprilike je kao ona l2mcdu slovenačkog i srpsko - hrvat-^og. Zvanična statistika beleži 70.000 Lužičkih Srba, a stvarno ih je medutim t’o jednoj statistici dr. Arnošta Muke, ^jihovog nacionalnog vode i naučnika, *'6.969. Po veri ih je 20% katolika i "0% protestanata.
Da bi sc manifestovala njihova Racionalna svest i njihovo narodno Jcdinstvo, osnovao je br. Jan Skala, Pesnik i publicista, medu Lužičkim ^fbima Sokolstvo. Njihovo Sokolstvo bilo jc kompaktno, u stalnom napret-*u i snažnom poletu, o čemu smo se ruogli osvedočiti i na velikim svesokol-pini sletovima u Pragu godine 1926 i y32, kao i na našem svesokolskom s*ctu god. 1930 u Beogradu, gde smo 11 našoj sredini pozdravili braču i se-strc iz Lužičke Srbije. Tako oni, nai-J^e, sami nazivlju svoju domovinu (Serbja ili Serbska), a svoj jezik naoljil »serbska rječ«.
Ali neprijatelji nacionalne svesti 1 narodnog jedinstva Lužičkih Srba !lajpre su sc i najžešče okomili na njihovo Sokolstvo, jer su znali, da ako *ruše taj »najjači stup, uz koji se vije 1 raste njihova narodna svest«, da če u^drmati i srt siti i njihovu nacionalnu '■‘fizistenciju. Zla sudbina jc htela, da su se ovi neprijatelji najpre dignuli !z vlastitih narodnih krugova, i to ratoubilačko delo počinila jc nekolika od onih 20"o katolika, koji su tra-
da se katolički Sokoli odvoje od Protestantskih. I kada je preuzeo u Trečem Rajhu nemački nacionalni socijalizam, dokončao jc ovaj azOrnički rad time, što je raspustio ^ a sokolska društva u Srpsko j Lužici, ^Plenio njihovo imanje i internirao 'Mihove vode.
Sokolske zdravstvene zadruge
Sokolstvo jc prošio cru kada se je na njega gledalo kao na organizaciju za čistu fizičku kulturu tela. Danas Sokolstvo pretstavlja socijalno - kulturni pokret čiji krajni ciljcvi teže da našu nacionalnu jedinku obrade no samo fi-zički več i duhovno i da na taj način posredno utiču i na formiranje naše nacionalne sredine i našeg društva u pozitivnom smislu. Uzvišcniji cilj ne može ni da se zamisli: izgraditi jedinku sa svima pozitivnim biološkim i duhovnim vrednostima i uz toga formirati naše širc nacionalno društvo — to su smerovi dostojni svake pažnje i svakog poštovanja.
Sokolstvo kao pokret sa svojim težnjama i ciljevima nije se rodilo slučajno; ono je došlo spontano kao potreba sredine u kojoj je i stvoreno, kao moto u evoluciji jednog društva koje ima svoje odredene prteve. Baš zato što sc rodilo kao spontani pokret ono jc prvo socijalno pa tek onda nacionalno.
Sokolstvo kao pokret sa svojim težnjama i ciljevima nije so rodilo slučajno; ono je došlo spontano kao potreba sredine u kojoj je i stvoreno, kao moto u evoluciji jednog društva koje ima svoje odredene puteve. Baš zato što se rodilo kao spontani pokret ono je prvo socijalno pa tek onda nacionalno.
Prirodna je stvar da Sokolstvo za ostvarenje svojih krajnjih ciljeva ima i svoje specifične metode rada; ali nc-zavisno od toga ono ima i svoj stav prema drugim socijalnim pojavama i pokretima s kojima neposredno ili posredno dolazi u dodir. Danas kada su se društveni odnosi toliko koir.pliko-vali ne može upravo ni da se zamisli da sc jedan pokret u društvu može da emancipuje' od ostalih pojava .i po-kreta a naročito od onih čiji krajnji ciljevi ništa drugo nego mnogobrojne komponente za jedmi zajedničku re-zultantu. Moderno društvo na kraju nije ništa drugo nego jedan savršeni organizam. Celijo srca ne mogu u svo-me radu da se sasvim emancipuju od čeli ja jetre kao i ove od čelija central-nog sistema; iako svaka od ovc vrste čelija ima svoje specifične metode rada ipak se one dopunjuju i njihovim za-jedničkim kao i radom ostalih čelija rezultatuje ona savršena ravnoteža u funkciji organizma — ono što sc zove život. Ovaj zakon uzajamnosti ne mogu da izbegnu ni socijalne pojave u društvu. Sokolstvo kao što rekoh iako ima svoje specifične metode rada ipak za ostvarenje svojih krajnjih ciljeva mora da se posluži i metodom i drugih pokreta koji teže preporodu naše nacionalne jedinice i društva. Takvih pokreta ima mnogo pa ipak neki se naro-čito izdvajaju s obzirom na vrednost i značaj koji imaju u našem savreme-nom društvu.
Jedan od tih pokreta, koji ima svog priličnog udela za preporod našeg prosečnog čoveka, jeste zadružni pokret. Njegova pojava kod nas krajem devedesetih godina prošlog veka došla je kao stvarna potreba za našu on-dašnju sredinu i društvo. Neracionali-zirana proizvodnja privredne poteško-čc, a naročito potrebe za jevtinim kreditom nagonile su našeg prosečnog čo-velca-seljaka da stvara privredne za-jednice i da na ta j način savladuje po-teškoče koje su mu na putu.
Tvorac našeg zadrugarstva (u srpskom delu našeg naroda) Mihailo Av-ramovič tu istinsku potrebu zadružnog pokreta najbolje je podvukao kad je
rekao: »Zadrugarstvo je izraz socijal-nih potreba svakoga naroda«. Ove reči, koje pretstavljaju u neku ruku jedilu aksiomu, nije izgovorio otac našeg zadrugarstva posmatrajuči samo naše lokalne prilike. Naprotiv posmatrajuči zadružni pokret u čitavom svetu, on je svuda mogao da uvidi, da je on dolazio uvek kao izrazita narodna potreba za zajedničku borbu protivu ne-dača i nezgoda koje su .pritiskivale prosečnog čoveka. Šulccove i Rajfajze-nove zadruge u Nemačkoj, koje su nikle četrdesetih godina prošlog veka, eklatantni su primeri ove vrste.
Zadružni pokret, koji sc je razvio kod nas najpre u obliku kreditnog zadrugarstva, stekao je vrlo hrzo pravo gradanstva i ondašnji ministar narodne privrede dr. Sima Lozanič kada je dao zakon o zemljoradničkim i zanatskim zadrugama nije preterao, kada je svoj stav motivisao ovim rečima: »Privatna inicijativa, koja ide za stvaranjem zem-ljoradničkog zadrugarstva, preuzima na sebe ogroman državni i nacionalni posao«. Sve ovo dovoljno ukazuje na to od kolikog je značaja zadružni pokret imao još u svome začetku i ka-kve su sve nado u njega polagane.
Iz svoga prvobitnog oblika: kreditnog zadrugarstva zadružni pokret jc sve više evoluirao u razne pravce i oblike tako da danas posle 42 godine od osnivanja prve zemljoradiiičke zadruge u selu Vranovu kod Smedereva (prva zadruga i na Balkanskom Poluostr-vu) zadrugarstvo pretstavlja snažan pokret koji ima velikog značaja za narodno prosvečivanje, privredu i gaz-dinstvo.
U nizu oblika, koje jc zadrugarstvo u toku svoga razvoja zadobijalo, izdvaja se jedan važan, kako po svoj oj nameni tako i po tome sto je to jedi-ni oblik koji postoji samo kod nas i što je kod nas stvoren kao prvi i uzer-ni tip ove vrste. Taj specifični, jugo-slovenski tip zadrugarstva jeste zdravstveno zadrugarstvo.
Iako po svome tipu i obliku spe-cifično-zdravstveino zadrugarstvo ima svoju preteču uvek u zemljoradničkom zadrugarstvu. I može se bez preteri-vanja reči, da je dr. Gavrilu Kojiču, tvorcu i ideologu zdravstvenog zadrugarstva, kao inspiracija i primer po-služilo zemljoradničko zadrugarstvo kada je stvarao zdravstveno zadrugarstvo. U ostalom i same prilike na našem selu imale su svoj znatan udeo u stvaranju ove vrste zadružnog pokreta. Krajnja zapuštenost u problemima kako lične tako i opštc higijene dikto-vala je potrebu da se preduzme združena akcija za otklanjanje zajedničkog zla. Tamo gde pojedinac nije mogao da uspe javila se je zadružena akcija na principu samopomoči i rezultati su bili več na najboljem putu. Od osnivanja prve zdravstvene zadruge 1921 godine pa do 1934 stvoreno je 109 zdravstvenih zadruga s lepim rezultatima i plodovima zadružnog rada u pitanju zdravstvenih problema. Ovaj brzi porast i povoljni rezultati, koje beleži zdravstveno zadrugarstvo, nije proizvod nečega slučajnog; to je samo dokaz da je zdravstveno zadrugarstvo jedna is-tinska potreba za našu sredinu i jedini put za sigurno i ispravno zdravstveno unapredenje našeg sela i našeg seljaka. Njegovi su zadatci: 1) Da podiže zdrav-stvenu kulturu i da štiti zdravlje, 2) Da pomaže, leči i snabdeva lekovima obolele, 3) Da stvara pogodne uslove života radi zdravstvenog unapredenja i
(Nastavak na str. 2 stupac I)
Peta smučarska takmičenja Saveza SKJ na Pohorju
Takmičenjima je učesivovao 291 fakmičar i lakmičarka iz 11 župa
Pod pokroviteljstvom Nj. Vel. Kralja Petra II održana su dne 14, 15 i 16 o. m. na Pohorju peta smučarska takmičenja Saveza SKJ.
Njegovo Veličanstvo Kralja zastu-pao je brigadni general g. Milutin Milenkovič, a ministra vojske i mornarice pukovnik g. Marko Božovič. Vrhovno vodstvo takmičenja bilo je rukama saveznog načelnika br. dr. Alfreda Pihlera i njegovog zamenika br. Josipa Jerasa, te savezne načelnice s. Lize Skalar. Organizaciju ovih takmičenja, koja jc bila odlično sprovedena, vo-dio je posebni odbor, koji su sačinja-vala brača iz Sokolske župe Maribor na čelu s načelnikom župe br. Kom-cem.
Pomočnici vrhovnog vodstva takmičenja bili su: br. Setomir Ilič i brat Stanko Tončič te zamenica savezne načelnico s. Ljubica Pavičcvič. Vrhovno lekarsko vodstvo bilo je u rukama br. ilr. Černiča, primarijusa iz Maribora. Redateljsku službu- pri takmičenji-ma vršilo je 50 članova matienog smu-čarskog otseka.
Po svojim takmičarima i takmi-čarkama bilo je na ovim takmičenjima zastupano 11 župa. Največi broj tak-mičara bio je iz župe Maribor, kojih je bilo 148. Dalje bilo ih jc iz župa: Beograd 6, Bjelovar 2, Celje 33, Kranj 53, Ljubljana 26, Novo Mesto 9, Su-šak-Rijeka 5, Tuzla 2, Varaždin 18 i Zagreb 44.
Za treanje na 18 km prijavilo se 116, a na 12 km 28 članova; za trčanje na 5 km prijavilo se 25 članica, a na 6 km 61 naraštajac. Za takmičenja u smuku bilo je prijavljenih 181 član, 25 članica, 79 naraštajaca i 18 nara-štajki. U takmičenjima učestvovalo je
1 17 vojnika, koji su sc kao članovi Sokola takmičili za svoja društva.
Takmičenja pak u Skokovima na betnavskoj skakaonici radi veoma slabih snežnih prilika nisu se mogla odr-žati; za ova takmičenja bilo je prijavljeno 33 takmičara.
Od 364 prijavljena takmičara i takmičarke takmičilo ih je njih 291, i to u ovim disciplinama: u trčanju na 18, 12 i 6 km, te u smuku na 5 i na
2 km.
Takmičenja su počela u subotu dne 16 o. m. tačno u 8 sati ujutro; sav tok takmičenja prenosila je vojna radio-stanica na Ruškoj kuči.
Pred početak takmičenja otposlan je pozdravni telegram pokrovitelju takmičenja Nj. Vel. Kralju Petru II. Pozdravni telegrami otposlani su tako-der i ministru vojske i mornarice ar-mijskom generalu g. Petru Živkoviču te I zameniku starešine Saveza SKJ bratu Ganglu.
Otvaranju takmičenja prisustvo-vali su: zastupnik Nj. Vel. Kralja general g. M. Milenkovič, zastupnik ministra vojske i mornarice, pukovnik g. Božovič i zastupnik Zimsko-sport-skog saveza u Mariboru te Slovenskog planinskog društva kapetan g. Gnus, savezni načelnik br. dr. Pihler, zam. saveznog načelnika br. Jeras i savez-na načelnica s. Skalar, zamenik starešine Sokola Ruše inž. Teržan te mnogo Sokola i Sokolica.
Vremenske prilike su bile vrlo dobre, jer je na Pohorju bilo 60 cm dobroga pršiča. Takmičilo se je isto-
vremeno u tri grane, i to članovi na 18 i 12 km te naraštajci na 6 km, a članice na 5 km. Start je bio kod Ruške kuče.
Postignuti rezultati u pojedinim granama sledeči su:
trčanje na 18 km (članovi); 1) Andrej Kernštein (župa Kranj) 1:24,24;
2) Emil Žerjav (župa Kranj) 1:33,47;
3) Albin Jemc (župa Kranj) 1:35,35
4) Jože Bohinc (župa Kranj) 1:37,05;
5) Mato Milkovič (župa Kranj) 1:37,19;
trčanje na 12 km (članovi): 1) Konrad Klemenčič (župa Maribor) 49,19;
2) Jože Polajner (župa Kranj) 57,12;
3) Edvard Marguč (župa Maribor) 58,22; 4) Branko Golob (župa Celje) 1:1,30; 5) Ivan Marši (župa Maribor) 1:6,3;
trčanje na 6 km (naraštajci): 1) Jože Koprivnik (župa Maribor) 12,13;
2) Tone Štrubelj (župa Kranj) 17,08;
3) Drago Vukšinič (župa Novo Mesto) 17,50; 4) Nikolaj Šilih (župa Novo Mesto) 17,56; 5) Igor Triler (župa Kranj) 18,01;
trčanje na 5 km (članice): 1) Roza
Neuverš (župa Maribor) 22,52; 2) Marjana Ažman (župa Kranj) 23,04; 3) Žu-ža Jeglič (župa Ljubljana) 26,54; 4) Roza Ojcinger (župa Maribor) 27,10; 5) Olga Pavelič (župa Bjelovar) 27,36.
U 14 časova počela su takmičenja u smuku na 2 km za m. i ž. naraštaj i za članice, a u 15 časova za članove na 5 km. Start je bio kod Ruške kuče. Na prvoj pruzi je vis-inska razlika iznosila 220 m, a na članskoj pruzi 650 m.
Rezultati u smuku:
Naraštajci na 2 km: 1) Igor Triler (župa Kranj) 3,02; 2) Srečko Škofič (župa Maribor) 2,03; 3) Edvard Že-vart (župa Celje) 2,08; 4) Ernest Marguč (župa Maribor) 2,11; 5) Nikolaj Šilih (župa Novo Mesto) 2,13;
naraštajke na 2 km: 1) Mira Langus (župa Kranj) 3,19; 2) Slavica Pogačar (župa Kranj) 3,29; 3) Vida Pohar (župa Kranj) 3,32; 4) Marija Čes-novar (župa Celje) 3,50;
članice na 2 km: 1) Ana Čebela (župa Celje) 3,40; 2) Roza Neuverš (župa Maribor) 3,46; 3) Marjana Ažman (župa Kranj) 3,53; 4) Sonja Nučič (župa Kranj) 3,56;
članovi na 5 km: 1) Emil Žerjav (župa Kranj) 10,28; 2) Alojzij Levstik (župa Kranj) 11,12; 3) Milko Mcjov-šek i Miro Cizelj (oba župa Maribor) 11,21; 4) Konrad Klemenčič (Maribor) 11,26; 5) Ivan Bohinc (ž. Kranj) 12,28.
Nakon završenih takmičenja tak-mičari i takmičarke s vodstvom takmičenja i svim pretstavnicima otišli su u Ruše, u Sokolski dom, gde su ih ruški Sokoli najsrdačnije dočekali i pozdravili. Iz Sokolskog doma pošlo se na kolodvor, gde je gostima bio pri-reden takoder vrlo srdačan oproštaj.
Po dolasku u Maribor pretstavnike na ovim takmičenjima, takmičarsko vodstvo te sve takmičare i takmičarke dočekalo je na samome kolodvoru mariborsko Sokolstvo i velik broj gradanstva s glazbom »Drava« na čelu.
Te večeri je Sokolska župa Maribor priredila u hotelu »Orel« pozdravno veče, komo su uz zastupnika Nj. (Nastavak na str. 2 stupac IV)
Srpsku Lužicu obitavaju Sloveni od pradavna, kako to dokazuje i poljski istoričar Boguslavski, a i prema na-vodima Pavla Josipa Safaržika, pozna-tog i u našoj kulturnoj istoriji (koji je bio profesor i direktor gimnazije u Novom Sadu). Središtc Srpske Lužice je Budišin, koji se u istoriji po prvi put spominje u doba Karla Velikog. Da je pak Budišin postao i kulturni centar lužičko - srpskog naroda, zasluga je to ponajviše njegovog največeg sina, Bjarnarda Krauca, koji je — kako smo to i izvestili u našem prošlom broju — proslavio dne 5 o. m. sedam-desetpetgodišnjicu svoga života. Njegovem inicijativom u Budišinu je podig-nut i »Seibski dom«, koji je postao ža-rište svegn nacionalnog i kulturnog života Lužičkih Srba i u kome su Lužicam smestili sva svoja prosvetna društva, svoju tiskaru, knjižnicu i t. d. —
Proslava jubileja ovog lužičko-srpskog narodnog borca i kulturnog radnika iz-gleda da je ponovno rasplamtila nacio-nalnu svest njegovih sunarodnjaka, koji su se okupili oko njega kao dcca oko svog ljubljenog oca. Iskrena Iju-bav njihovih vernih srdaca kao da jc bila najlepši i najdragoceniji dar Bjar-nardu Kraucu. Kroz tu ljubav izbila jc duhoka vera u konačnu pobedu pravde, koju nikada ne može ništa da uništi, pa ni proganjanjc ni ugnetava-nje.
Napisali smo ovo povodom pomenu tog jubileja Bjarnarda Krauca, želeči da upozorimo na tešku sudbinu naše brače u dalekoj Srpskoj Lužici. I sečajuči se njih, mi se ujedno sečamo i druge naše brače, koju ne prati ništa bolja sudbina, sečamo se naime i onih 600.000 naše brade i sestara tamo za na-šom severo - zapadnom granicom. Se-
čajuči sc tako jedilih i drugih, kojima na žalost danas ne možettlo ničim da pomognemo i da im olakšamo njihovu tešku sudbinu, mi im poručujemo, da su naša srca s njihovima za uvek vezana vručom bratskom ljubavlju i ose-čajima krvnog bratstva i da ih neeemo nikada zaboraviti. A oni pak sami neka ne zaborave na sebe; neka ne zabo-rave na svoju slovensku krv i neka ne zaborave da tu svoju slovensku krv, slovensku dušu i osečaje te svoj narodni jezik prenose od sebe i na svoju deeu. Jer kako to Tirš uči, svaki na rod, što god je manji, mora tim više da jača svoju otpornost i svoju od-branbenu snagu. Svoj izdanak, svoj rod i svoju postojbinu moramo sami čuvati i braniti, jer sudbina jednog naroda ovisi o njemu samome!
Sudbina ovc naše brače namiče nam stoga da- se unitarno, da li smo
svi mi svesni, što za jedan narod znači njegova vlastita domovina i što za tai narod znači njegova nacionalna i državna sloboda? Da li mi ovu slobodu izgradujemo ili rušimo, i da li je možda ne rušimo mi sami, a ne naši neprijatelji? Preispitajmo stoga i odgovorimo, kako stoje naše stvari! Da li, nadalje, mi Jugosloveni znamo, da u svome Sokolstvu imamo »najjači stup, uz koji se vije i uz koji raste naša narodna svest?« Da li i sami to znamo, da li znamo svi i da li to zna svaki od nas?
Setimo se zato dalekog ostatka nekada tako silnih polapskih Slovena; setimo se Srpske Lužice i njenih sinova, iz čijih napačenih duša dopire do nas glas nade i vere: »Hišče Serbstvo njezhubjene!« I iz tih istih duša podi-žo sc molitva večnoj pravdi Svevlš-njega: »Ali avoihož nas od zleho!«
4)	Da nabavlja higijenske predmete za unapređenje zclravlja. Ovi zadaci pret-stavljaju pravu i vitalnu potrebu našeg prosečnog čoveka. I j edina sigurna zaloga da se ti ciljevi sprovedu do kraja pretstavlja zdravstveno zadrugarstvo.
Prema svemu ovome zadružni pokret ovakav kakav je u ma kome vidu i obiiku pretstavlja za našu sredinu jedan socijalno privredni i kulturni po-kret, koji našeg prosečnog čoveka obdelava, unapreduje i doteruje, a preko njega i čitavo naše nacionalno društvo.
Ako se sada vratimo na naša prvobitna i kratka izlaganja o sokolskom pokretu i posmatramo Sokolstvo i zadružni pokret uporedo, videčemo da velike razlike nema; naprotiv njihovi krajnji ciljevi se u potpunosti pokla-paju, različite su samo metode rada. Uostalom nije i nikakvo čudo. Za po-stignuče krajnjih ciljeva t. j. savršenu obradu jedinkc do potpunog izražaja svih bioloških i duhovnih vrednosti i preko nje formiranje jednog idealnog društva, potrebno je toliko mnogo pu-teva i načina tako da ih jedan pokret ne može sve ni da asimilira u sebi. Zbog toga u svakom narodu i ima tako mnogo pokreta čije su metode rada različite a krajnji ciljevi isti. Prirod-no je da uspeh i ishod ovili raznih metoda rada zavisi u mnogome i od toga L'koliko za sve postoji jedan odredeni sistem i plan i u koliko se one medu-sobno dopunjuju i ispomažu. U tome baš i leži tajna uspeha mnogih pokreta što sve svoje metode rada celishod-no povežu i koordiniraju s metodama rada drugih pokreta te tako ostvaraju svoj krajni cilj s maksimumom rezultata.
Kada je reč o Sokolstvu i zadruž-nom pokretu njihov se odnos može da izrazi u dve reči; to su dva idealna so-cijalno-kulturna pokreta koji ako se u svome radu zajednički spregnu dače najbolje rezultate u ostvarcnju krajnjih ciljeva. Ovo nije bez osnova rečeno. Sokolstvo kao pokret što trpi mnoge minuse u svome rade, ne trpi ih zbog toga što mase nisu dovoljno ideološki obradene, koliko zbog toga što ne raspolaže s dovoljno matcrijal-nih sredstava za programsko izvodenjc svoga rada. Nc treba biti i suviše sentimentalen pa verovati da če samo ideološko vaspitanje i živa reč biti do-voljni pa da se postigne krajnji uspeh u radu. Katkada i češče materijalni mo-menat je ipretežniji ili bolje rečeno anatomski supstrat za ideološko formiranje i vaspitavanje. Njega treba uvek ozbiljno shvatiti, pravilno razumeti i konkretno računati s njim. Koliko bi sokolska ideologija i vaspitanje uspeli kad bi se njihov rad zamislio bez so-kolana, bez sprava, bez vežbačkog odela i t. d. najbolje če preceniti onaj koji je iole i malo saradivao i radio u Sokolstvu. Sem toga i mentalitet našeg prosečnog čoveka takav je, da on svaku ideološku pobudu u sebi uvek vezilje za nešto konkretno, materijalno, vidljivo; ako toga nema on je prema svakoj akciji nepoverljiv i malo se odu-ševljava za nju. Pitajmo se koliko pak Sokolstvo raspolaže s tim materijalnim sredstvima? Gotovo sc može reči da je bez njih. članski ulozi pretstavljaju jedan nedovoljni minimum, pa i on se katkada teško realizuje. Svo se je svr-šilo na tome da Sokolstvo očekuje sva svoja materijalna sredstva od države i od privatne incijative, bolje da kažem čaršije. Svima treba objasniti da je Sokolstvo pokret s uzvišenim ciljevima i naporima, treba im tumačiti ideologi ju pa da nešto pomogne, a sve to se katkada rđavo razume i tumači. Na ovaj način ne samo što se onemogučuje kon-kretan rad nego se stvara jedan veliki minus u čisto ideološkim pitanjima Sokolstva. Baš tim oeekivanjem mate-rijalne pomoči od drugoga gubi se onaj princip samopouzdanja, samoradnjc i samopomoči, što najnegativnije utiče na svaki ideološki pokret, a pogotovo na Sokolstvo i sveukupni njegov rad.
Za jedan plemeniti i uzvišeni ideološki cilj ljudi mora da su spremni i na žrtve i mora do maksimuma da razviju princip samopomoči i samoradnje. Samo tako oni če moči da sc cmancipuju od stranih uticaja u svome radu i da u potpunosti ostvare svoje ciljeve. Svakako za svoje napore oni mora da imaju i adekvatne vrednosti; i one ne-če ni izostati ako se ide pravim putem i ako se ispravno radi.
Jedno naravoučenije proizlazi: Sokolstvo mora i treba da stvori sopstve-na materijalna sredstva za svoj rad. Na koji način? Jedino tako ako uz ostale svoje metode rada unese i rad na zadružnoj ideologiji t. j. ako programski izvodi i primenjuje zadružne principe kako na sebi, kao na jedan organizovani pokret, tako i na široke narodne mase. Uneti zadružne principe u Sokolstvo to znači razviti samopomoč i samoradnju, formirati svoja sop-stvena sredstva i dati prilike pojedincu da za ono što unese i primi u odgova-rajučoj adekvatnoj vrednosti. To traže za momenat i naše prilike i savremeni mentalitet našeg čoveka.
Praktično uzev prvi zadružni oblik, koji bi došao u obzir u sokolskom radu bilo bi zdravstveno zadrugarstvo. Ne želim time reči da su ostali zadružni oblici isključeni, nego samo to da je zdravstveno zadrugarstvo za sadašnje prilike najostvarljivije i najtesnije vezano za metode sokolskog rada i stva-ranja. U ostalom i slučaj sa stvaranjem sokolske zadruge u Palama najbolje svedoči o toj najtesnijoj Vezi izmedu Sokolstva i zdravstvenog zadrugarstva.
Dok se u vodečim sokolskim krugovi-ma o zadrugarstvu, kao ideološkom pokretu, nije ili vrlo malo govorilo, dotle je narod sam, spontano osnovao svoju zdravstvenu zadrugu. Po izveštaju koji imam pred sobom vidi se, da jo bilo krupnih teškoča koje je trebalo savla-divati, ali istinska i nepokolebiva vera u to, da se putem združene akcije samo mogu da reše najbolje svi njihovi vitalni i zdravstveni problemi dala im je snage da svoju samisao privedu potpuno i do kraja. Te napore treba istin-ski pozdraviti i iskreno pomoči. Vodeči krugovi če učiniti svoju dužnost ako taj spontani poduhvat odozdo pravilno ocene i pomognu. Slučaj u Palama ukazuje još i na jednu stvar, a to je da za uvodenje zdravstveno zadružnog pokreta u sokolski rad nije potrebna ni-kakva naročita procedura niti organizacija. Zdravstveno zadrugarstvo kao pokret ima več potpuno izradenu svoju organizacij u i svoj programski rad. Njegov odnos prema društvu i državi regulisan je več postoječim zakonima i uredbama. Treba sada samo za taj več gotov i formirani pokret uzeti in-cijativu u ruke i prencti ga u jednu organizovanu celinu kao što su omanja provincijska društva ili sokolske čete. Čitava organizacija sokolskih zdravstvenih zadruga bila bi time gotova. Kada bi se stvar konkretno i tehnički pretstavila izgledala bi ovako: v jed-nom društvu ili četi gde se želi osni-vanje zdravstvene zadruge procenila bi se situacija s obzirom na uslove, koje predvida zakon o zdravstvenim zadrugama i ako bi isti bili povoljni iza-brao bi se odbor vodečih ljudi. Taj bi odbor s jednim delegatom iz Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije i Saveza zdravstvenih zadruga svršio tehničke formalnosti oko osnivanja. Zadruga bi tako osnovana odmah mogla da pri-stupi svome radu.Važnost izbora vodečih ljudi je od ogromnog značaja. Ne samo organizacija zadruge več i sve-ukupan njen rad zavisiče od izbora ljudi koji budu vodili zadrugu. Jer ako je gdegod i bilo neuspeha u zadruž-nom radu uopšte, on je dolazio otuda, što je vršen rdav izbor ljudi, a nikako od toga što bi zadružni rad sam po sebi bio deolasiran.
Sokolske zdravstvene zadruge pri svome osnivanju dobijale bi uvek svoje sokolsko ime i uz ostali zadružni rad sprovodile bi i cclokupan sokolski rad-ni program. Njihova pak organska veza sa Savezom zdravstvenih zadruga ostala bi onakva kako to predvida zakon i za ostale zdravstvene zadruge, koje nisu u okviru sokolskog pokreta. Na kraju pri osnivanju sokolskih zdravstvenih zadruga trebalo bi pod-vrči još jednu stvar, naime, da pri osnivanju zadruge kao zadrugari mogu učestvovati i oni ljudi koji nisu članovi Sokola Kraljevine Jugoslavije. Ova činjenica je važna kako za osnivanje samih zadruga, tako još više i za opštu sokolsku stvar. Interpretirati ovu stvar nije potrebno, jer svaki ko radi u Sokolstvu zna s kakvim se poteškočama i danas sve Sokolstvo bori u svome radu.
Da završim na kraju: zadrugarstvo je potrebno Sokolstvu i Sokolstvo če mnogo učiniti i za sebe i za narod, ako i ovaj savremeni pokret uvrsti u svoje metode rada.
Dr. Vojislav Stojanovič, Beograd
Prosvetno delo Sokola Zagorje ob Savi
Prosvetni odsek Sokolskega društva Zagorje ob Savi, ki obsega nad 40 bratov in sester, si jc pri širšem sestanku razdelil delo, kakor sledi: pro-svetar br. Jože Kalan, tajnica s. Ivanka Drnovšek, referent za predavanja in časopisni poročevalec br. Arnošt Adamič, vodja mladinskega odseka brat Adalbert Potočnik, arhivar br. Požun Herman, gospodar br. Križnik Luka, odrski mojster br. Danijel Čuk z br. Mikličem Hermanom, reklamni odsek br. Čuk Danijel, Korbar Branko, Potočnik Adalbert, Miklič Herman in Arnošt Adamič, v odboru so pa br. Klun Frane, Jesih Netka in Rak Justa.
Sestanku je načeljeval starosta br. Lojze Kolenc, ki jc v vzpodbudnimi besedami bodril k intenzivnejšemu in smotrcnejšemu delu. Izvoljeni funkcionarji so z vidnim veseljem prevzeli odločene jim naloge ob živahnem navdušenju navzočih. Bodoče delo bo stremelo za idejnim razčiščen jem sokolskih načel, skušalo bo vzgojiti trdne in zanesljive značaje po svetlih vzorih velikega Tyrša in to v debatnih večerih, ki se vršijo redno vsako sredo v društvenem lokalu čitalnice. Preskrbljeno bo tudi za širšo izobrazbo s predavanji, saj je na razpolago lastni dragoceni epidiaskop. Pa tudi za razvedrilo bo vodstvo poskrbelo, da bo našel vsak pripadnik društva po dnevnem delu potrebno duševno in telesno razvedrilo.
Oder bo uprizoril v bodoče le dela res priznanih tvorcev, z najskrbnejšo režijo in izbrano scenerijo bo skušal vrniti sokolskemu gledišču prejšnji renome in pridobiti stalnih ljubiteljev.
Posebna skrb bo posvečena dcci, ki bo deležna pestrih popoldnevov, ki jih bo vodil br. Potočnik. Z raznimi izleti pa bo treba ustvariti večjo povezanost prav vseh oddelkov in vseh starostnih stopenj.
Tako si novi odbor zamišlja bodoče delo v glavnih obrisih. Videti je, da
se morala med članstvom razveseljivo dviga, zgleda, da je kriza par let že popustila. Upajmo, da se bo vsak najmanjši član društva v polnem obsegu zavedal svoje naloge, da jo bo vršil z največjo vestnostjo v zavesti, da je le na ta način mogoč uspeh velike slovanske ideje našega Sokola.	-ta.
Bral Franijišek Kudela— šezdeselgodlšnjak
Dne 26 o. m. slavi šezdesetgodiš-njicu svog života poznati sokolski rad-nik brat Frantjišek Kudela. Brat Kudela počeo je da pohada sokolanu još u svojim mladim godinama — bra&i kažu u šali, da se je več radio kao Soko. Najpre je radio i vežbao u Sokolskom društvu Žižkov, gde je bio vežbač, kasnije takmičar i prednjak; obavljao jc i razne odborske funkcije. Kada je službom bio premešten u Prag VII, i tamo je odmah preuzeo razne funkcije, a sada več petu godi-nu starešina je ovog društva. Nakon rata došao je i u pretsedništvo Sokolske župe Podbjelogorske, u kojoj danas radi kao prvi zamenik starešine. Pošto je bratu Kudeli bio cilj samo uspeh u sokolskom radu, svojim uzor-nim radom i svojim gospodarskim sposobnostima bio je kao predestini-ran, da bude izabran i u pretsedništvo ČOS, gde mu jc bio poveren gospodarski referat, a pre svega uprava Tirše-vog doma i hotela »Sokolski domov«. Na ovom položaju pokazao je van-redne organizatorsko - ekonomske sposobnosti, pa se hotel Sokolski domov baš njegovom zaslugom ubraja u red najomiljenijih hotela u Pragu. Svom dragom sokolskom bratu i prijatelju našeg naroda čestita njegov jubilej uz najbolje želje i jugoslovensko Sokolstvo. Zdravo!
Naši pokojnici
t Brat Danilo Dogo
član čete u Stepanovičevom
7 februara ispustio je svoju plemenitil dušu brat Danilo Dogo, posle du-gogodišnje bolesti. Br. Danilo je uži-vao ugled i puno poverenje svih svojih drugova kao i članova ove čete, u kojoj je bio dugogodišnji blagajnik i uvek tačno i revnosno zastupao njene interese i Sokolstva uopšte.
Pokojnik je učestvovao i u ratu od 1914—1918 godine, gde se je istakao kao dobrovoljac. Na grobu su uzeli včešča pored mnogobrojnog gradan-stva i članovi Sokoli, gde mu se bratski zahvalio s oproštajnom reči brat Mihailo Kolak. Sokoli su mu položili na grob lovorov venac.
Večna mu pamjat i laka mu crna zemlja!  ___________________
Glavna skupščina Sokolske župe Celje
Župna glavna skupščina naše župe se vrši v nedeljo, dne 15. marca 1936 ob pol desetih dopoldne v zboro-valnici Celjske posojilnice v Narodnem domu v Celju.
Dnevni red: 1. zapisnik zadnjega občnega zbora in določitev dveh ove-rovateljev letošnjega skupščinskega zapisnika; 2. nagovor brata župnega starešine; 3. poročila župnih funkcionarjev: a) tajnika, b) načelnika, c) načelnice, č) blagajnika, d) prosvetarja, e) matrikarja, f) gospodarja, g) socialnega odseka, h) nadzornega odbora;
4.	proračun za leto 1936; 5. župni prispevki; 6. župne prireditve; 7. predlogi društev in čet za župno skupščino; 8. predlogi župne uprave za savezno skupščino; 9. predlogi za imenovanje župne uprave, nadzornega odbora in častnega sodišča; 10. slučajnosti.
Glede števila delegatov in pravice do glasovanja opozarjamo na 51en 13. župnih pravil.
Pričakujemo, da se bodo bratske edinice polnoštevilno odzvale.
Zdravo!
Sokolska župa Celje
Jože Smrtnik 1. r. Franjo Čepin 1. r.
starosta	tajnik
SoKolsUa radio - predavanja
Radio slanice Beograd — Zagreb -r Ljubljana
Sledeča sokolska radio-predavanja održavaju se:
dne 23 o. m. predaje br. dr. Milo-rad Dragič, Beograd, o temi:	»Naše
gledište«;
dne 27 o. m. predaje br. Gavra Miloševič, Cetinje, o temi: »Njegoševo Sokolstvo«;
dne 1 marta o. g. predaje br. Tima Dimitrijevie, Beograd, o temi: »Jugo-slovenska etika i Sokolstvo«.
dne 5 marta predaje brat Bogoljub Krejčik, Beograd, o temi: »Prezi-dent Masarik i telesno vaspitanje«;
dne 12 marta predaje brat Josip Bačič, Sušak, o temi: »Sokolska organizacija i njeni propisi I«;
(Nastavak sa str. 1 stupae V)
Vel. Kralja, generala g. Milenkoviča, prisustvovali i ostali .pretstavnici te takmičari i takmičarke.
Tom prilikom pozdravio je zastup-nika Nj. Vel. Kralja, sve pretstavnike i takmičare domačina, dr. Milan Gorišek, starešina Sokolske župe Maribor.
U ime vodstva takmičenja zahvalio se je zamenik saveznog načelnika br. Josip Jeras, koji je u prvome redu zamolio zastupnika Nj. Vel. Kralja da na najvišem mestu izvoli biti tumač najvcee sokolske blagodarnosti i oda-nosti visokom pokrovitelju ovih takmičenja, našem mladom Kralju, Nj. Vel. Petru II.
Nadalje se br. Jeras posebice zahvalio g. ministru vojske i mornarice, koji jc ukazao svu pomoč za održanjc ovih takmičenja.
Br. Jeras zahvalio se na koncu j os i tehničkom vodstvu takmičenja, koja je s največom požrtvovnošču vodio ostalim članovima vodstva župski referent za smučarstvo kapetan br. . kao takoder i svima taknncarima takmičarkama.	.
Nakon što su bili objavljeni rezultati takmičenja uzeo je rec i stupnik Nj. Vel. Kralja, gen. g- Milenkovič, koji je izrazio svoje puno zadovoljstvo nad postignutim l.,s^-ers: ma na ovim takmičenjima, lzJavl,V-ujedno, da če na najvišem mestu e tumač sokolske vernosti i odanosti Kralju i Otadžbini!	..	.
Ova peta smučarska takmieenj' Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije potpuno su postigla svoju evrhu. ^e, ujedno u još večoj meri priižila iy0 .. lima potstreka da prigrle i s ljubav j neguju smučarstvo, tu lepu granu zm skog sokolskog telesnog vaspitanja.
Priprava naših Sokola za olimpijske igre
u Berlinu
Pregledna lakmičenja u Ljubljani
Dne 16 o. m. održana su u Ljubljani, u vežbaonici Ljubljanskog Sokola, pregledna takmičenja naših sokolskih takmičara, koji se spremaju za berlinsku olimpijadu.
Za ovo pregledno takmičenje bilo je prijavljeno 26 brače, i to iz Ljubljanskog Sokola:	Marjan Skrbinšek,
Boris Gregorka, Oton Vildman, Jože Vadnav, Neli Zupančič, Emil Frelih i Janez Malnarič; iz Beograda: Dimitrije Merzlikin, Miloš Strgar, Juraj Budja, Evangelij Perfiljev, Svetomir Romelič i Radivoj Mihočinovič; iz Zagreba: Petar Vukičevič i Josip Kozjak; iz Maribora - matice:	Josip Primožič i
Grilc Konrad; iz Novog Sada: Marko Vilic i Djakov Radomir; iz Sombora: Borislav Jovin i Ivan Ivančevie; iz Zemuna: Josip Rumenčič; iz Subotice: Ivo Kujundžič; iz Jesenica: Janez Pristov; iz Kranja: Milan Košnik, te iz Celja: Franjo Lesjak.
Ova pregledna takmičenja vodio jc naš prokušani sokolski stručnjak br. dr. Viktor Murnik uz pomoč starih poznatih medunarodnih takmičara brače: Petra Šumija, Stane Derganca, Stane Žilića i Mihe Osvalda.
Pregledna takmičenja počela su u 9 časova ujutro, kojom jc prilikom sve takmičare pozdravio načelnik Saveza SKJ br. dr. Alfred Pihler.
Zanimanje za ovaj pregled bilo je vrlo veliko te su sve galerije vežbaoni-ce Ljubljanskog Sokola bile dupkom punc. Ovom preglcdnom takmičenju prisustvovao je i I zamenik starešine Saveza SKJ br. Gangl, kao i mnogi drugi sokolski funkcioneri iz Ljubljane.
Samo pregledno takmičenje bilo je razdeljeno na dva dela, naime u takmičenje A, koje je obuhvatalo pro-pisane olimpiiske vežbe na preči, ru-čama, konju u šir, proste vežbe i skok preko konja u dužinu ,te na takmičenje B, u čemu se je tražilo od takmičara da pokažu svoju snagu i ustraj-nost.
Disciplina svih takmičara bila j uzorna, a takoder isto tako i sprema. osobito kod nekojih, koji su u ovo takmičenje uložili sve svoje sile da bi postigli što bol ji uspeh. U tome pogledu najugodnije jc iznenadio mlac) i talentovani brat Konrad Grilc, koji je postigao prvo mesto.
Od 60 postizivih tačaka brača takmičari na ovom preglednom takmicc-nju postigli su sledeče rezultate:
1) Konrad Grde, Maribor-matica,
56.33 tačaka; 2) Janez Pristov, Jesenice, 54.06; 3) Josip Primožič, Maribor-matica, 50.96; 4) Petar Vukičevič, greb II, 48.76; 5) Neli Zupančič, Ljubljanski Sokol, 48.11; 6) Dimitrije Mej' zlikin, Beograd V, 46.83; 7) Jože Vadnav, Ljubljanski Sokol, 46.46; 8) №* lan Košnik, Kranj, 44.26.
Na pojedinim spravama takmiean su postigli ove rezultate:
na preči:	1)	Grilc, 2) Merzlikin.
3)	Primožič i Pristov;
na ručama:	1) Grilc, 2) Pristov>
3)	Primožič;
na krugovima: 1) Primožič, 2) Grilc,
3)	Ivančevie;
na konju u šir s hvataljkama: J) Grilc, 2) Skrbinšek, 3) Pristov;
u preskocima preko konja u du-žinu: 1) Pristov, 2) Grilc, 3) Kujundžič;
u prostim vežbama: 1) Merzlikin.
2)	Primožič i Zupančič, 3) Vilic.
Posle ovih preglednih takmičenja brači takmičarima izrazili su svoje zadovoljstvo i hvalu savezni načelnic br. dr. Pihler i voda takmičenja bra dr. Viktor Murnik.
Naredno, drugo pregledno takmi-čenje održače se u mesecu martu, a prvo izbirno takmičenje u aprilu, a zatim od 1 maja do odlaska u Berlin izabrana braća pristupiče skupno«1 vežbanju pod vodstvom br. dr. Mur* nika.
Godišnje slcupšiine našli} jeffinica
Glavna godišnja skupšlina Sokolskog društva Botoš
U nedelju, 2 februara, održalo je Sokolsko društvo Botoš svoju glavnu skupštinu uz učestvoavnje preko tri četvrtine članova. Bratsku župu je zastupao brat Konjič Branko, starešina Sokolskog društva Orlovat.
Skupštini jc pretsedavao starešina Marije Maričič, koji je pozdravio pri-sutne članove i članice i župskog delegata, a zatim pročitao poslanicu brat-skog Saveza za Novu godinu. Pošto su izabrana dva overovitelja zapisnika, podneli su društveni funkcionari izve-štaje o radu u prošloj godini. Iz tih se izveštaja vidi, da je društvo bilo dosta aktivno, naročito u prosvetnom radu, dok je tehnički rad bio slabiji, poglavito s razloga, što društvo raspolaže skromnim sredstvima i nema po-desnih prostorija. Finansijski je društvo završilo god. 1935 s blagajničkim suficitom od 1262 Din i s inventarom vrednim 2071 Din, tako da je vrednost čitavc imovine bila 3333 Din. Društvo ima članova 32, članica 4, naraštaja 17, dcce 49, svega 102 pripadnika. Pošto su revizori podneli svoj izveštaj i predlog, podeljena jc razrešnica upravi društva. Zatim je prihvačen predlog budžeta za 1936 god., koji predvida primitke sa 4162 Din, izdatke sa 2534 Din i ostatak 1628 Din. Članarina za članove je odredena s 24 Din godišnje i plača se kvartalno. Pošto je prihvačen predlog uprave, o iz-najmljivanju prostorija za Sokolsko društvo, izabrana je sledeča uprava za god. 1936: starešina: Marije Maričič, zamenik starešine: Sima Gjurkin, tajnik: Ozren Veselinovič, blagajnik: Dušan Nikolič, načelnik: Nebojša Erdc-ljan, zamenik načelnika: Žika Ilijašev, načelnica: Milosava Putič, statističar: Josipa Scršič. Članovi uprave: Branko Novakovič, Miša Veličkov, Ilija Putič, Bogdan Petrov; zamenici: Nikola
Petrovački, Maksa Gavrilov, Nikola Sremac, Tihomir Nikolič. Revizori ra-čuna: Žarko Sremac, Marko Nikoli^ Jovan Sremac, Jagoš Papič; zamente1, Roksanda Vukobratovič, Milan Uba-vič. Sud časti: Aleksandar Kainenko-vič, Ljubica Nikolič, Nikola Milin; menici: Stanko Srcmački, Dušan Veh' savljev.
Na kraju je župski delegat P°' zdravio skupštinu, koju je zatim sta* rešina zaključio. Skupština je protcklj* u najboljem redu, u bratskoj soko' skoj ljubavi i slozi.
Glavna skupšlina Sokolsko0 društva Ravna Reka
2-II 1936 godine održalo je na^c društvo svoju VI godišnju skupštjp ■ Skupštinu je otvorio brat starešin-inž. Ljubomir Brusni. Poslat je Pc’ zdravni telegram Nj. Vel. Kralju lc tru II.
Svi funkcioneri podneli su izveštaje, koji su primljeni. B ra ^ blagajniku uspelo je da sakupi 1ZP i od Din 120.000,— za gradnju sokoi-doma. Ovo je od svih skupština ‘ primljcno s dugotrajnim odušcvljcm poklicima.
U novoj godini ponovno je ri^ bran za starešinu brat inž. Brus • Izabran je i tehnički odbor za izr nju doma; generalni plan d°nia_ odobren, koji če biti skromen Pr . sredstvima za izradnju i zauzece lepši prostor u Ravnoj Reci.
Društvo je u prošloj godini P^r(r zalo lep uspeh u svom radu, a n čito posle podizanja svog doma ^ štvo če se i u tehničkom P°fc‘ istači.	...
Novoj upravi je dat ovc	,
najteži zadatak: pozidanje sokol doma.
Glavna skupština Sokolskog društva Beograd II
Glavna godišnja skupšiina Sokolskog društva u Ogulinu
U nedelju 9 februara t. g. održalo
ovo društvo svoju devete godišnju 'uPstimi na kojoj su podneti i prim-jeni izveštaji o radu u prošloj godini. . Skupštinu je otvorio br. starešina, . Ji je u svoj o j pozdravnoj reči nagla-o značaj i važnost skupštinskog ra-a.v pa je zamolio prisutne da obrate paznju na izveštaje, kako bi mogli vi-D .,š*a se je sve radilo i uradilo u prosioj godini pa prema torne mogli
pravilniju oeenu o tome radu.
• , ,P daljem govoru brat starešina je takao one važne činioce — upravo t?e osnovne elemente — na kojima je jo baziran rad društva u prošloj go-Ini i koji su stvorili toplu atmosferu Pogodnu za bratski rad. Ti osnovni 'nioci bili su: velika bratska ljubav, secaj zajednicc i svest o celini. O svaril11,. °vom činiocu dato je opširnije Ojašnjenje i ukazano na njihovu ve-. ,u vrednost u sokolskom radu. Ova zlaganja skupština je primila s veli->m zadovoljstvom.
.. Posle ostalih formalnosti pristup-Jeno je čitanju izveštaja pojedinih 'unkcionera.
Izveštaj brata tajnika daje jednu pseznu i potpunu sliku svega društve-°ga rada s potertavanjem glavnih i aznih momenata. U čitavom nizu do-gaaaja i posvršavanih poslova, koji su izveštaju pomenu ti, vide se postig-uti rezultati s kojima je skupština 4a zadovoljna pa je brata tajnika t0Plo pozdravila.
. U izveštaju brata prosvetara izrazom u jednoj novoj formi i kompo-г1С1Ј1, izloženi su rezultati vaspitnoga uelovanja. Brat prosvetar je izbegao sedanje statističkih podataka i prosto zanemario suvoparne cifre, pa se za-rza0 na tome da pruži što verni ju uku o tome: Kakav je duh vladao u uruštvu, kakva je atmosfera bila stvo-rena uzajamnim radom i kakvo je psi-10k>ško raspoloženje vladalo kod sve-Sa članstva.
On nalazi da su svakodnevni šumeti i dodiri starijih i iskusnijih člano-a s mladim kategorijama; davanje uPutstava i saveta; česti razgovori o s°kolskim pitanjima i tretiranja svih Pojava u društvu i van ovoga, na sed-nicama i drugim sastancima — bili od veeeg efekta u vaspitanju članstva ne-So kratki govori pred vrstom za koje članstvo pokazuje sve rnanje intere-ovanja. Zatim je podvukao kao vrlo vaznu činjenicu za vaspitanje onu tesnu J nerazlučnu vezu izmedu tehničkih i 'posvetnih radnika i njihove paralelne ?kcije. I samo od takvog stanja stvari 1 odnosa mogu se očekivati povoljni rezultati. Skupština je ovo primila i brata prosvetara toplo pozdravila.
Izveštaj brata načelnika pruža u '^okim linijama i slikovitim potezima ehnički rad i njegove rezultate. Iscrp-no i detaljno je brat načelnik na jedan
^obrtni — glavna skupšiina
U subotu 8 II 1936 g. održalo je ftaše društvo svoju III redovitu godiš-uju skupštinu. Sa strane župe posetili
nas i skupštini prisustvovali brača *• Polič, župski starešina, i br. Al. Bo-ras, župski načelnik. Željno smo ih očekivali da vide naš, rad i prilike u kojima živimo i radimo — a spceijal-no naše društvo, koje je mlado i živi J1 najtežim prilikama našega otoka Krka. Skupštinu je otvorio starešina brat J1 • Volarič pozdravi'vši braeu iz Suša-ka, zatim je pročitao poslanicu Savo/a, a iza toga su sledili izveštaji društvenih funkeionera:	tajnika,	blagajnika,
Prosvetara, načelnika, statističara, re-vizora i gospodara, koji je naglajio da bi Bog dao da dodemo što skorije do svoga doma, jer što kaže naša narodna »Svoja kučica, svoja slobodica« — a ne potucati se pod tudim i za rad ne-Podesnim krovom. Svi izveštaji prim-•jeni su sa zadovoljstvom, a nato brat župski starešina uzima reč, pozdravna svu prisutnu braeu, odobrava ir.d Prema datim izveštajima, te naglasuje Va ovako i napred pokročimo i doči Cemo do onoga što nam je najmilije: svoga doma. Na koncu društveni sta-J"ešina ponovno pozdravlja braeu iz j>ušaka i ostalu braeu, te pevanjem sokolske himne »Oj Slaveni« zaključuje skupštinu. _____________________ S.	V.
Redovna godišnja skupšiina Sokolskog društva u Orlovu
nepunu godinu dana svoga opstan-ka društvo je uspelo, da otpočne s
gradnjom svog vlastitog doma.
Skupštinu je otvorio starešina društva brat ing. K. Milevič šef Šumskc uPrave. Nakon hiranja zapisničara i °Verača zapisnika on je komemorirao *nirt blaženopočevšeg Viteškog Kra-Ja Aleksandra 1 Ujedinitelja. Posle •oga je pozvao skupštinare, da 3 put ,K‘>knu Nj. Vel. Kralju Petru II, te je
učinjeno spontano i oduševljeno. /akoder je oživeo uspomenu na veli-j°8 Jugoslovena J. J. Štrosmajer^i, pa i njemu skupština odala dužnu po-®st. Nakon toga je održala predavaje o J. J. štrosmajeru sestra Ružija ^amenarie, učiteljica. Ovo predavanje Je saslušano pomno
izrazit način izneo sve momente i prilike u kojima se radilo i šta se uradilo. Iz izveštaja se dalje vidi koliko se truda i napora ulagalo da se razne teško-če prebrode i dode do rezultata. Sitan, stalan i neprekidan rad davao je svako-dnevno pomalo uspeha pa su rezultati tako rasli i za godinu dana postali vidni.
Kao redak i značaj an uspeh za društvo brat načelnik beleži odlazak vrste od 9 članova na slet v Tabor, da re-prezentuje celo Jugoslovensko Sokolstvo pred bračom Cehoslovacima. Taj izbor naše brače za ovu važnu misiju, bio je i velika čast i velika dužnost, koja se mogla poveriti samo oprobanim snagama. Brača su izvršila ovu deli-katnu dužnost časno i dobila priznanje i tamo i ovde.
Pomenuti su dalje: slet u Sofiji, društveni javan čas, včešče članstva na priredbama župskim, i dr. ustanova u raznim prilikama uvek s rezultatima. Pomenuti su uspesi društva na župskim utakmicama gde je društvo postiglo za-vidno mesto, a pojedinci se pokazali kao prvaci u župi. Naglašena je u izveštaju i disciplina, koja je u svima prilikama bila na dostojnoj višini i zapažena. Izveštaj brata načelnika skupština je primila s oduševljenjem.
Brat blagajnik je izneo finansijsko poslovanje s jednim lepim i razložnim objašnjenjem svih pojava, koje su se dešavale u njegovom komplikovanom i zamornom radu. Teška privredna kriza imala je uticaja na članstvo i to je otežavalo njegov rad. Ipak su se i tu pokazali izvesni rezultati. Skupština je usvojila razlaganja brata blagajnika i s odobravanjem primila njegov izveštaj.
Statistički izveštaj sa svojim hladnim i nevmitnim ciframa, pokazao je brojnu jačinu društva, i kretanja članstva. On beleži jedan osetan višak što je vrlo lepo primljeno od skupštine.
U izveštaju ekonoma pokazano je inventarsko stanje i imovina, pa se i tu vidi jedno napredovanje. Skupština je primila izveštaj s odobravanjem.
Jedno važno pitanje i prešno zanimalo je gotovo sve funkcionere pa su ga u svojim izveštajima svi pominjali i naročite isticali kao nasušnu potrebu — pitanje doma. Svi su činili apel da se do njega dode što pre.
Po ovome je predložena kandidatska lista za novi’ upravu, koja je jedno-glasno primljena. Predložena je prošla uprava s malim popunama upražnjenih mesta. Vračen je raniji načelnik, koji je otsustvovao prošle godine radi popravke zdravlja, i uzet je nov tajnik jer se dosadašnji ni je mogao primiti ove dužnosti.
Inače skupština je bila sva u znaku jednodušnosti, koja jo stalno vladala u društvu što je nesupinjivi dokaz velike moralne snage.
Nakon gornjeg, osvrnuo se je na rad u prošloj godini brat ing. Milevič, u širim potezima. Napomenuo ie velik uspeh društva, koje je za nepunu godinu dana svoga rada uspelo, da otpočne s gradnjom svog vlastitog doda. Društvo je takoder bilo aktivno i u širenju sokolske ideologije na selu, pa je osnovana i četa u selu Bjelišu, koja pokazuje lepe rezultate u s v orne radu. Nakon toga je podneo svoj izveštaj društveni tajnik brat ing. P. Gorupič. Njegov izveštaj je skupština primila. Blagajnički izveštaj je podneo brat Asim Kadrispahič, pa ga je skupština pohvalila na njegovom požrtvov-nom radu. Takoder je skupština odala priznanje na radu oko prikuplj mja materijalnih sredstava za gradnju doma. Izveštaj o radu načelnika i načelnice je podneo brat Alojz Breki. Izveštaj o radu prosvetnog odbora je podneo brat Burhanudin Fočič. Izveštaj o stanju gradnje doma je podneo pretsednik gradevnog odbora brat ing. Albert Kideri. Nagiasio je, da je brat Fehim Jankovič, koji je dao inicija-tivu za gradnju doma, dao 53 m‘ rezane drvene grade — t. j. sav rezani materijah Predlog budžeta za iduču godinu je podneo brat Kadrispahič, te je isti predlog skupština usvojila. Гако-der je pretresena i višina članarine, pa je zaključeno, da se zavede dobro-voljna članarina od 5 i 10 dinara. Nakon toga je podneo izveštaj nadzor-nog odbora brat Šimo Rudelič. Nakon razrcšnice staroj upravi prešlo se je na biranje nove u koju su ušla sledeča brača i sestre: starešina ing. Kuzman Milevič, zamenik starešine ing. Albert Kideri, tajnik Asim Kadrispahič, blagajnik Dragomir Cvijetič, načelnik Alojz Breki, načelnica Ružiča Kame-narič, prosvetar Burhanudin Fočič, zdravstveni referent dr. Edo Hom, pročelnik diletantske sekcije Milutin Buhičt pročelnik tamburaške sekcije Ivica Jergovič. Odbornici: Fchim Ja-makovič, Marko Golubovič, Vojna Babunovič, ing. P. Gorupič, Dimitrije Stefanovič i Sadik Levi. Zamcnici: D. Popovič, J. Rudelič, R. Kanjič, M. Ma-tijaševič, S. Levicki. Nadzorni odbor: Šimo Rudelič, Refik Degirmendžič i Nikola Vignjcvič.
Nakon izbora uprave skupštinari su sc največem redu razišli.
Glavna skupščina Sokolskega društva Beltinci
Dne 9. febr. se je vršila glavna skupščina Sok. društva Beltinci. Ob zadovoljivem številu članstva je brat starosta dr. Gesardič otvoril skupščino, pozdravil navzoče kakor tudi odposlanca župe brata prof. Degena. V svojem govoru je pozval navzoče brate in sestre naj vztrajajo v delu za sokolsko idejo ter v bratstvu in slogi vršijo svoje dolžnosti napram društvu in narodu. Nato so podali izčrpna poročila posamezni funkcionarji.
S. tajnica je obširno poročala o društvenem delovanju v preteklem letu. Po večletnem prizadevanju si je društvo zgradilo svoje letno telovadišče, ki je za tukajšnje razmere res. krasno. Društvo stopa v enajsto leto svojega delovanja in pri tej priliki se je spomnila s. tajnica br. Kocmuta, ki je pred desetimi leti položil temelj našemu društvu. V znak hvaležnosti se mu je poslal s skupščine pozdrav. Iz poročila s. načelnice je bilo razvidno, da se je vršila telovadba v vseh oddelkih, katerih je bilo 6. Vsled požrtvovalnosti voditeljic, posebno s. načelnice so se dosegli v telovadbi prav lepi uspehi, kar nam je pokazala akademija o priliki desetletnice obstoja društva meseca junija. Velika škoda za društvo je, da nima stalnega načelnika, vsled česar trpijo posebno višji moški oddelki. Br. prosvetar je poročal o prosvetnem delu v društvu, ki izkazuje: 1 telovadno akademijo, 4 predavanja, 32 govorov pred vrsto, 1 družabni večer, 5 gledaliških iger, 2 svečani proslavi in 2 za naraščaj. Društvena blagajna beleži Din 28.064.33 dohodkov in Din 24.696.01 izdatkov. Tudi ostali člani uprave so s svojimi poročili izčrpno podali pregled .svoj c ga .dela. Župni odposlanec sc je v svojem govoru pohvalno izrazil o vsestranskem društvenem delovanju. Nato je bil sestavljen novi odbor iz sledečih članov: starosta br. Bezjak, podstaro-sta br. Pisanski, tajnica s. Prešern, načelnik br. Goberc, načelnica s. Ko-sovič, podnačelnica s. Ukmar, prosvetar br. Medvešček, blagajnik br. Fujs.
Po končanem dnevnem redu je s. tajnica Prešern predala društvu lutkovni oder, ki ga je ustanovila iz lastne pobude z nabiralno akcijo prostovoljnih prispevkov. Društvo si je pridobilo lutkovni oder brez da bi bila prizadeta društvena blagajna. Za to velikopotezno in požrtvovalno delo sestri tajnici bratska hvala!
Glavna skupština Sokolskog društva u Visu
Naše društvo držalo je u nedelju 26 januara 1936 svoju redovnu glavnu skupštinu. Nakon izveštaja pojedinih funkeionera, razvila se živa diskusija s obzirom na razloge, koji su u mimi loj godini kočili sokolski rad. Potom je data razrešnica staroj upravi, a radi nesporazuma o sastavu kandidacione liste skupština je odložena za 9 - II.
Na nastavljenoj skupštini birana je nova uprava od potpuno novih lica i to: starešina Vodanovič Mate, zamenik starešine Nešič Dušan, tajnik Kar-lie Miho, blagajnik Ivelie Jakov, stati-stičar Radojevič Petar, gospodar Rf:-stovič Niko, prosvetar Jurinovič Cecilija, načelnik i referent za čete Poduje Miho, zamenici: I Radišič Dinko, H Ilič Miho, načelnica Kumanič Perka, zamenica Poduje Andrijana, te zamenici odbornika: Zlatar Dušan, Mladi-neo Mate, Linčin Anka, Roki Antun i Voj kovic Prošper.
Osim toga izabran je sud časti i revizioni odbor.
Skupština je — nakon zahvale novog starešine na izboru, — završena u najboljem redu, uz pevanje nacionalnih pesama.
Novi upravni odbor daje jnino jamstva za uspešan društveni rad.
Glavna skupština Sokolskog društva Trogir
Sokolsko društvo održalo je 19 februara glavnu godišnju skupštinu. Iz referata pojedinih društvenih funkcio-nera opazio se lep napredak u prošloj godini. Društvo je osobito napredovalo u financijskom pogledu, jer su likvidirana skoro sva dugovanja iz ranijih godina. Zatim je osnovan fond za gradnju doma, koji je postavljen na realnu osnovu, pa se nadati, da če tro-girski Soko i ti: svoju zelju u skoroj budučnosti ostvariti. Osim toga vrsta u odbojci odnela je prvo mesto na župskim i okružnim takmičenjima, a sudelovala je i na saveznim utakmicama u Beogradu.
Nakon apsolutorija staroj upravi, biran je aklamacijom novi upravni odbor u koji su išla sledeča brača: B. Gregovie, starešina; Z. Munitie, pot-starešina; T. Cocc, tajnik; V. Pavičič, blagajnik; I. Madiraca, prosvetar; M. Tepša, gospodar; Z. Madiraca načelnik; N. Koščina, načelnica; a kao odbornici tir. Š. Matejčič, J. Nikolič. V. Karara, I. Slade, G. Dckaris, V. Ambrožič, V. Luič i t. d.
Sa skupštine je poslat brzojavni pozdrav kumu društvene zastave Nj. Vis. Kraljeviču Tomislavu, čij.i se ro-dendan baš toga dana slavio.
Dne 8 II 1936 održana je glavna godišnja skupština Sokolskog društva u Ogulinu. Prisutan jc bio lep broj članstva. Župu su zastupali starešiila brat Marko Sablič i načelnik brat Branko Blaškovič. Čete su takoder poslale svoje delegate.
Skupštinu je otvorio starešina društva brat Vladimir Bosnič, koji je prve svoje reči uputio Njegovom Veličanstvu Kralju Petru II. Njegove tople reči prihvatila je skupština uz burne poklike »Živco«.
Setio se zatim u prošloj godini preminulih članova, kojima skupština kliče »Slava«.
Zatim su pročitani izveštaji pojedine brače funkeionera, koji su prim-ljeni u celosti. Primečeno je iz izveštaja tajnika i statističara, da je dosta brače istupilo iz sokolskih redova, ali je dobro rekao referent za čete brat P. Kneževič, da su to bili samo članovi društva, a nikako Sokoli.
Iz pročitanih izveštaja vidi sc, da je rad društva bio pozitivan.
Naročitu pažnju svratio je na sebe izveštaj brata Kopljcvskog, kao blagajnika odbora za gradnju Sokolskog doma Viteškog Kralja Aleksandra 1 Ujedinitelja. Iz izveštaja se sa-znalo, da imade društvo u gotovom Din 71.000.—, a kad izvrše uplate svi oni, koji su se obvezali doprineti sta-
novite svote, imače društvo preko Din 100.000.—.
Nakon razrešnice date starom odboru, izabrala je skupština aklamacijom sledeči upravni odbor: starešina: Vladimir Bosnič, zamenik starešine: Tomislav Kružič, načelnik: Viktor Ču-ljat, zamenik načelnika: dr. Stanko Vojnovič, načelnica: Anka Matič, zamenica načelnice: Dragica Stip£i, tajnik: Dušan Kneževič, blagajnik: Stanko Kopljevski, prosvetar dr. Zlatko Vajda, prosvetar II dr. Stjepan Stubi-čanin, gospodar: Duro Tatalovič, sta-tističar:	Mihajlo	Milojevič,	referent
za čete: Duro Momčilovič, odbornici: inž. M. Jevtič, inž. M. Manojlovič, Viktor Misner, VI. Matič, Doko Tatalovič, Danilo Fon, Puniša Kneževič, M. Pecič, Horvatin dr. Ljudevit, Svetozar Lončar. Zatim je izabran potre-ban broj revizora, članova časnog su-da, te njihovi zamenici.
Na koncu je govorio starešina župe brat Marko Sablič, koji apeluje na prisi tr.u braču, da sokolske zadatke i sokolski rad izvršavaju bratstvom, lju-bavlju i sokolskim dostojanstvom. Na istup nekih članova iz Sokola kaže, da to nisu bili pravi Sokoli, jer pravi Soko neče pokolebati, nego če uvek iči onim divnim putem koji nam odreduje velika sokolska misao.
Potom je brat starešina Bosnič za-ključio skupštinu.	Mr
Občni zbor Sokolskega društva Ptuj
Dne 15. februarja je imelo Sokolsko društvo Ptuj svoj letošnji redni občni zbor, ki se je vršil ob obilni udeležbi društvenega članstva. Otvarjajoe občni zbor se je društveni starosta br. dr. Šalamun spomnil najprej prerano umrlega kralja Mučenika, ki so mu navzoči zaklicali trikratni »Slava«. Po vzkliku »Živijo!« Nj. Vel. kralju Petru II. se jc spomnil še tudi v letu 1935. umrlih društvenih članov, katerih spominu so sc zborovalci tudi oddolžili z vzklikom »Slava«. Nato je podal sam svoje poročilo, v katerem je v kratkih potezah podal bežen pregled javnega nastopanja Sok. društva v 1. 1935.
Po prečitanju savezne novoletne poslanice oo poročali posamezni društveni funkcionarji. Iz teh poročil posnemamo: Odbor je imel v 1. 1935. 10 rednih sej, 2 sestanka in 1 svečano sejo. Na njih se je rešilo poleg drugih poslov 625 dopisov, od katerih je bilo sprejetih 353, ostali pa so bili odposlani.
Sokolski naraščaj, ki se upravlja sam ter v veliki meri skrbi tudi sam za svojo telesno in idejno vzgojo, ima 24 naraščajnikov in naraščajnic v svojem prednjaškem zboru. Da bi tega usposobil za njegove naloge, je priredil proti koncu pret. leta prednjaški tečaj, sedaj pa se vršijo tedensko redno prednjaške telovadne ure. Pri tekmah naraščaja v 1. 1935. je naraščaj odnesel v višjem oddelku I., v župnem nižjem pa II. mesto. Zato čuva že tudi drugo leto prehodni prapor Sok. župe mariborske, ki ga ima vsakoletni zmagovalec v višjem oddelku pri naraščaj-skih tekmah. Naraščaj ima svoj orkester ter lasten dramski odsek. Priredil je svoj Miklavžev večer. Ob nedeljah je imel odsek 30 sestankov s predavanji in diskusijami. Odsek je imel 7 rednih in 2 izredni seji. Revne naraščajnike je odsek podprl z zneskom 300 Din, v blagajni pa še ima znesek Din 1667.50. Naraščaju prihaja 27 izvodov »Sokoliča«. Naraščaj zasluži vso podporo in razumevanje s strani sokolskega članstva.
Telovadilo se je v 1. 1935. v 20 oddelkih in sicer je bilo ob koncu leta 1935. vpisanih 64 telovadcev in 25 telovadk, 94 moškega in 56 žen. naraščaja ter 145 moške in 128 ženske de-ce, skupaj 512 telovadečih. Ti so dosegli v preteklem letu skupni telovadni obisk 21.465 oseb. Društvo je sodelovalo, ozir. samo nastopilo s telovadci 16krat.
Prosvetnih podjetij je bilo v preteklem letu 66. Knjižnica je štela 335 številk s 379 knjigami. Sokolskih listov je prihajalo v Ptuj v celoti 121. Za Prosvetni odbor je bilo izdanih Din 2116.25. Društvo ima svojo »Prosvetno dvorano«, ki je bila rabljena od njene otvoritve do Novega leta 1936. 58krat. Posetilo je dotlej dvorano okroglo 7700 oseb.
Blagajniški promet izkazuje v letu 1935. znesek Din 427.318.98. Bilanca izkazuje znesek Din 83.323.83; ker znašajo društveni dolgovi Din 1073.75, znaša društveno čisto premoženje Din 82.250.08. K temu pa pride še posebni fond Gradbenega odseka, čigar imovina predstavlja vrednost 106.801.76 Din.
Ker jc imelo društvo koncem 1. 1935. 225 članov in 154 članic, znaša število sokolskih pripadnikov z naraščajem in deco vred dne 31. dec. 1935 857 oseb.
Sok. društvo Ptuj je matično druj-štvo 7 sokolskim četam s skupno 807 pripadniki; od teh je telovadečih 495. V četah je bilo 20 predavanj, 101 nagovor pred vrsto, 4 gledališke igre in 10 družabnih večerov. Četne knjižnice imajo skupno 2100 leposlovnih in 124 strokovnih knjig.
Zdravniški odsek je pregledal 19 telovadnih oddelkov tekom leta ter našel, da je zdravstveno stanje dece še kolikor toliko zadovoljivo, stanje naraščaja in članstva pa z majhnimi izjemami prav dobro. Seveda je opaziti sledove obstoječih, tudi sokolske pripadnike tlačečih socialnih neprilik. Nezgod pri telovadbi je bilo le nekoliko, trajnih posledic pa ni zapustila nobena.
Volitve so poverile vodstvo sokolske edinice zopet po ‘večini istim osebam, ki so jo vodili doslej; izpre-membe so le majhne. Starosta jc ostal br. dr. Šalamun, podstarosta br. Komac, načelnik br. Pertot, načelnica s. Šedlbauerjeva, prosvetar br. dr. Kovačič. Ostale funkcije so tudi ostale skoro vse v dosedanjih rokah. Članarina je bila določena za 1. 1936. na 48 Din, za telovadce in družinske člane brez lastnega zaslužka na 24 Din.
Pri slučajnostih je bilo najavljeno, da obišče letos pomladi sokolska deca iz Parudbic v ČSR ptujsko sokolsko deco, s katero si že sedaj pridno dopisuje. Pričakuje se, da bo tedaj ves — tudi izvensokolski! — Ptuj vedel ceniti obisk iz bratske nam države ter bo češki mladini napravil bivanje med nami kolikor mogoče lepo. Izražena je bila želja po zgradbi posebnega kopalnega in plavalnega basena ob potoku Studenčici; ostvaritev te zamisli pa bi vsekakor morala vzeti na sebe ptujska mestna občina, v kolikor dopuščajo to njene finance.
Z najlepšimi nadami v napredek Sokolskega društva ptujskega jc bil občni zbor zaključen.
Godišnja skupština Sokolskog društva VuKover
U nedelju 9 febr. održana je godišnja skupština Sok. društva Vukovar. Izaslanik župe Osijek bio je pot-starešina brat Vujičič. Skupštinu je otvorio u 4 sata posle potlne starešina br. Koh pozdravnim govorom. Posle čitanja poslanice bratskog Saveza dali su glavni funkcioneri svoje godišnje izveštaje. Svi su izveštaji primljeni aplauzom. Iz izveštaja brata načelnika razabire se, da je bilo uspeha u prošloj godini u takmičenju i nastupima. Javan nastup 1 decembra naročite je imao uspeha. No pored toga društvo ima vrlo malo vežbača članova i članica. Društvo nema dobrih prednjaka, te se za uspeh u tehničkom radu mora na to obratiti pažnju. Brat prosvetar to isto podvlači. 1935 godinu naziva godinom čiščenja sokolskih redova. U Sokolstvu treba da su samo oni koji su idejni borci, oni koji se ne boj«* Jugoslovenstva i koje če samo jedna misao voditi. Prosvetni rad bio je dosta plodan. Iz izveštaja tajnika i blagajnika se vidi, da je društvo organi-zovalo nekoliko proslava i nastupa, da i materijalno prilieno stoji.
Posle primanja sviju izveštaja aklamacijom izabrana je nova uprava i to: starešina Koh Matija, potstareši-na Teodorovie Nikola, pretsednik prosvetnog odboru Vujisič Dimitrije, načelnik Ivičič Bogdan, tajnik l.štako-vič Petar, načelnica Hornjiček Olga, blagajnik Selakovič Toša, zamenik blagajnika Unkovič Voja, referent za sok. čete Spajič Svetislav. U odbore i ostale funkcionere izabrani su večinom prokušani sokolski radnici. Nova uprava je izabrana večinom od starih funkeionera, koji su s puno vbije, pa i uspeha vodili društvo do sada.
Na kraju pozdravio je skupštinu župski delegat, poželeo uspeha i podvukao iskrenost i kritički iznet rad od brače funkeionera. Ovim jc skupština zaključena.
ROSIJA-FONSIER • društvo га osiguranfe i reosiguranje m BEOGRAD
Glavna skupština Sokolskega društva Trbovlje
Trboveljsko Sokolstvo je polagalo obračun svojega enoletnega dela na 23. redni skupščini, ki se je vršila 1. II. t 1.
Po uvodnem govoru br. starešine in prečitanju savezne poslanice so podali poročila vsi funcijonarji.
Iz teh poročil posnemamo:
lz tajniškega: Uprava je imela 11 rednih, 1 slavnostno, 1 žalno sejo in dva sestanka. Smrt je v lanskem letu kosila baš med aktivnimi člani. Tako smo izgubili br. Maksa Čehovina, pod-načelnika godbe, br. inž. Ivanoviča Iva, zamenika starešine in podnačel-nico s. Franico Pečnikovo. Delo društva je bilo začasno paralizirano radi izstopa tlrž. uradnikov ob znanem znižanju plač; vendar se je ta kriza kmalu rešila, ker je večina prizadetih bratov in sestra sledilo klicu svojega srca in je zmagala sokolska zavest in prepričanje.
Iz načelnikovega: Pri javni telo-, vadbi, ki se je vršila 15. IX. je nastopil 41 domači član, 18 naraščajnikov in 134 moške dece. Na svečani akademiji
I. XII. je nastopilo v devetih točkah 54 pripadnikov moških oddelkov. — Telovadci so se udeležili tekme moškega naraščaja zgornjega posavskega okrožja v Trbovljah in tekem višjega oddelka v Celju, kjer >i je naša vrsta priborila II. mesto. Kot posameznik pa je dosegel br. Piki I., br. Gala pa
II. mesto. Dalje smo se udeležili župnih plavalnih tekem v Trbovljah, okrožnih tekem v odbojki, kjer je članska vrsta dosegla III., naraščajska pa 1. mesto. Naši telovadci so se končno udeležili lahkoatletske tekme
S.	K. Trbovlje. Telovadečih članov je 49, naraščaja 26, moške dece pa 241.
Na domačem javnem nastopu je sodelovalo 14 domačih članic, 14 nara-ščajnic in 82 ženske dece. Na akademiji 1. XII. so ženski oddelki sodelovali s 6 točkami. Udeležile smo se okrožnih naraščajskih tekem v Zagorju in okrožnih članskih tekem v Trbovljah.
Poročilo prosvetarja:	izkazuje	2
predavanji, predvajanje filma o življenju in delovanju blagopokojncga Viteškega kralja Aleksandra I. Ujedi-nitelja, komemoracijo 9. X. in slavnostno prireditev ob prvem rojstnem dnevu našega mladega kralja.
Drama je v 6. predstavah igrala »Konec poti«, »Drzni piavač« in »Žalujoči ostali«. Priredila je lepo uspel Silvestrov večer in sodelovala tudi pri prireditvi »Jadranske straže«. V pre-
teklem letu je bil oder precej izpopolnjen in kljub raznim investicijam je blagajna drame aktivna. Godba je priredila prvi samostojen koncert in se s tem afirmirala. Sodelovala je pri bratskih društvih v soseščini. .Nastopala je pri pogrebih naših članov in pri nacijonalnih manifestacijah v Trbovljah. Orkester, ki praznuje letos desetletnico svojega obstoja, se lepo razvija in sodeluje pri vseh domačih prireditvah. Lutke so v začetku leta lepo oživele in smo imeli šest predstav s tremi premijerami. Nato je delo zastalo. Potrebna je reorganizacija tega odseka.
Iz matrike je razvidno, da smo imeli začetkom 1935. leta 507 članov, med letom je pristopilo 33 člfmov, izstopilo, črtalo, odšlo oz. umrlo 65 članov. Konec leta 1935. je imelo društvo 446 članov in članic. Konec leta je bilo 56 pripadnikov obojega spola naraščaja in 612 dece. Skupaj vseh pripadnikov Sokola 977.
Jezdni odsek si je v teku leta nabavit precej inventarja in dva konja. Da ne obremenijo društvene blagajne, so si jezdeci naložili še poleg redne članarine še posebno, višjo članarino v odseku.
Blagajnik je poročal, da so znašali dohodki Din 65.519,70, izdatki pa Din 37.185,37. Je torej Din 28.461,33 prebitka. Kljub nepovoljnim finančnim razmeram je društvo odplačalo Din 32.690,— dolga tako, da znašajo celokupni dolgovi društva konec leta še Din 101.983,—. Premoženjsko stanje je cenjeno na Din 993.848,—.
Po izčrpnih poročilih je bila dana odboru razrešnica. Nato je spregovoril bodrilne besede župni zastopnik br. dr. Milko Hrašovec, nakar je bil izvoljen soglasno sledeči odbor: starešina br. Pleskovič R., I. in II. namestnik starešine br. Jesih A. in Kužnik D., tajnik br. Lavrini F., nam. tajnika br. Gonelli R.. blagajnik br. Jesih A., namestnik blagajnika br. Plavšak R., načelnik br. Rupnik K., I. in II. nam. načelnika brata Komat I. in Bizjak, načelnica s. Bizjak M., L in II. nam. načelnice ss. Oblak D. in Dolničar Z., prosvetar br. Pahor D. Ostali odborniki: bratje inž. Hamrla J., Fcštajn F., Radej D., Šetinc F„ dr. Baumgartcn
H.	(kot društveni zdravnik), Paternost .L, Hauptman L., Dolničar R., Rihar R., Grosar F., Deu R„ Toman V. ter namestniki: Tori J.. Piki F., Borušak F., Lebar J., Berger I., st., Brglez I. in Guna R.
Glavna skupština Sokolskog društva Indija
U nedelju 2 februara 1936 godine održana je glavna skupština Sokolskog društva Indija. Odziv članstva bio je dobar. Delegat bratske župc Beograd bio je brat dr. Kristo Grbin.
Skupštinu je otvorio starešina br. Đorđe Vojnovič upravljajuči na prvom mestu tople sokolske pozdrave prvom Sokolu, Nj. Vel. Kralju Petru II, uz trokratne poklike »Zdravo!«, a zatim je pozdravio brata izaslanika župc i svu prisutnu braču i sestre.
Prosvetar br. Lozjanin, pročitao je saveznu poslanicu, pa se prešlo na čitanje izveštaja pojedine brače i se-stara funkcionera, koji su svi bili dobro obradeni i primljeni bez diskusije.
Iz izveštaja se vidi, da je rad društva bio napredan i da se broj članstva povečao. Društvo je imalo lep broj priredbi i tehničkih i prosvetnih. Kao važnijc spominjemo: proslava 700-god. smrti sv. Save, proslava todendana Nj. Vel. Kralja Petra II, proslava 30 - godišnjice postanka društva s javnim časom, tužna obletnica mučeničke smrti Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja, proslava Prvog decembra i proslava materica. Društvo ima svoju soc. hurn. sekciju »So-polsko srce«, koja je pokazala lep i uspešan rad. Odenula je i obula 7 siromašnih sokolskih pripadnika i učinila još više pomoči i priloga.
Društvo je uzimalo vidnog uče-šča na priredbama svih okolnih dru-štava i na slctu »Junaka« u Sofiji.
Društvo ima svoju četu u Putin-cima, koja dobro napreduje, te če u ovoj godini podiči svoj dom. I društvo ima fond za gradnju svoga doma sa svotom od Din 45.000,— u gotovom, a isto toliko još u obveznicama, pa če verovatno još ove godine početi s gradnjom svoga doma.
Posle razrešnice date staroj upravi, izabrala je skupština, na predlog kandidacionog odbora, sledeči novi upravni odbor: starešina br. Dordc Vojnovič, I zam. star. br. Milan Petrovič, II zam. star. br. Danilo Draku-lič, tajnik br. Marko Nikič, prosvetar br. G. Petar Lozjanin, načelnik br. Vlado Goranovič, zam. načelnika br. Mitar Atanackovič, načelnica s. Nada Petrovič, zam. načelnice s. Štefanija Goranovič, ref. za četu br. Đorđe Vojnovič, blagajnik br. Dragutin Miha ljevič, ekonom br. Sava čurkovič, sta-tističar s. Anica Vojnovič. Članovi
uprave brača: Grabovački dr. Krsta, Bogdan Azarič, Budimir Komadina. Đorđe Popovič, Krsta Kovačevič i Jovan Kovačevič. Revizioni odbor. Najhauser Ignjat, Vranič Marko, Todorovič Dobrosav; zamenici: Kovačevič Siniša, Stevanovič Sava, Ruševljan Mirko.
Iza primljene liste nove uprave br. dr. Grbin je čestitao novoj upravi i tom prilikom održao jedan lep i to-pao sokolski govor, ističuči potreba, da se sokolski zadaci provode: brat stvom, ljubavlju i dostojanstvom, kako bi svojim bratstvom povoljno delovali i na nesokole. Ističuči napredan rad društva u prošloj godini, pozvao je braču i sestre da u budučoj godini prionu još jače uz sokolski rad, koji je u današnje doba vrlo potreban kao putokaz u ovoj opčoj pometenosti. — S ovim jc bio rad završen. Još da kažemo na ovom mestu hvala našem ve-likorn prijatelju i bratu inž. Iliji Joj-kiču, koji nam kroz celu godinu daje besplatno svetlo i opč. upravi na stal-nom godišnjem prinosu.	P.	L.
Godišnja skupština Sokolske čele Žirovac Donji
U nedelju 2 februara održana je u prostorijama osnovne škole glavna godišnja skupština Sokolske čete Žirovac Donji, kojoj su prisustvovali svi članovi. Skupštinu je otvorio za-menik starešine brat Carič Dragan, koji je u glavnim črtama prikazao prošlogodišnji rad čete. Svoj govor je završio poklicima Njegovom Veličanstvu Kralju, što je bilo od svih odur še vi j eno prihvačeno.
Iscrpne izveštajc podneli su zatim
0 radu čete tajnik, blagajnik, načelnik
1 prosvetar. Posle krače debate izabra-na su trojica brače da stave predloge za novu upravu, nakon čega jc jedno-glasno izabrana sledeča nova uprava: starešina brat Carič Dragan, zamenik Vladimir Velebit, tajnik brat Stojan Komljcnovič, za blagajnika brat Milivoj Jandrič, za prosvetara brat Ostojič Aleksa, revizori Glušac Nikola i Ostojič Dušan.
Nakon ovoga novoizabrani brat starešina zahvaljuje sc na poverenju, koje su mu iskazali, nakon čega je skupština bila završena.
Glavna godišnja skupšllna Sokolskog društva Priština
Na dan 9 - II, Sokolsko društvo u Prištini, održalo je glavnu skupštinu, kojoj je prisustvovao i izaslanik župe brat Vozarič Nikola.
U 10,30 časova, starešina društva brat Spirič, pozdravljajuči delegata i prisutno članstvo otvara skupštinu, a odmah zatim prelazi se na rešavanje dnevnog rčda.
O društvenom radu podneli su svoje izveštaje tajnik, načelnik, blagajnik i statističar, koji su prihvačeni s odobravanjem i bez primedbe. Nakon toga rešena su i ostala pitanja dnevnog reda, pak se je prešlo na da-vanje razrešnice staroj upravi i hiranje nove za tekuču 1936 godinu.
Aklamacijom je jcdnoglasno iza-bran za starešinu p. pukovnik brat Or-lovič Svetozar, dok ostali članovi bi-rani su po predlogu kandidacionog odbora, te su tako ušli u upravu društva sledeča brača i sestre: I zam. starešine Spirič Dimitrije, II zam. starešine dr. Panterič Milan, načelnik Dukič Bori-voj, I zam. Radojevič Krsta, II. zam. Lilič Mladen, načelnica Vukovič Lepo-sava, L zam. Brezovčeva Julka, II. zam. Živič Persa, pretsednik prosv. odbora Panovič Ilija, tajnik Ivčič Ivan, blagajnik Čelič Mladen, statističar Dimič Gligorije. Članovi suda časti Stojkovič Milan, Paradanin Milan, Mitič Božidar, Spirič Dimitrije i Celic Mladen. Revizori Vodenik Josip, Kuzmič Dragutin i Prekič Mladeh, te usto još 15 članova uprave.
Na poslednjoj tački dnevnog reda: pitanja i predloži, uzeo je reč brat Ivič Ivan. Izneo je svoja zapažanja, osvrnuvši se u prvom redu na sokol-sku ideologiju kao vitešku i nacionalnu organizaciji!, s jasno izraženim ciljem, — zatim je apelovao da se iz društvenih redova izbace neka lična razmi-moilaženja i netrpeljivost pojedinaca. te svaki član da usto nastoji zavesti konstantnu i striktnu propagandu na širenju Sokolstva i izvan sokolskih redova ili barem davati primere samo-požrtvovna i samopregorna rada.
Posle toga p. starešina brat Spirič predlaže, da se sa skupštine pošaljc pozdravni telegram odanosti i vernosti uzvišenom starešini Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije Nj. Vel. Kralju Petru II, što je prihvačeno odušev-ljenim poklicima i odobravanjem.
Župski delegat brat Vozarič, pošto je odgovorio na neka pitanja, dao je savete i uputstva izrazivši svoje zadovoljstvo na radu u društvu. Brat Spirič poziva prisutne na svesrdnu i živu saradnju i uzvišene sokolske cilj e ve.
Prilikom raspravljanja raznih predmeta bilo je reči i o proširenju sokolskog doma u Prištini.
Uprava društva čvrsto je rešena da dode do potrebnog kredita, kako bi se dom udesio prama stvarnim potrebama, ali i merodavni treba da uvide opravdanost ovih nastojanja.
Glavna skupšllna Sokola u Bjelovaru
Sokolsko društvo Bjelovar održalo je u nedelju 9 februara t. g. svoju re-dovnu glavnu godišnju skupštinu.
Iz izveštaja brata tajnika, Sestre načelnice i brata statističara vidi se, da je društvo tokom god. 1935 proživelo mnogo poteškoča, ko j ima su krive ne-sredene političke prilike;
Tako je dao ostavku starešina Sokolskog društva, a i mnogi članovi te je broj vežbača pao na dosta mali broj. Isto jc dao ostavku na svomc položaju brat načelnik iz privatnih razloga.
Uza sve poteškoče tehnička strana rada društva bila je na svojoj višini, što se pokazalo prilikom raznih društvenih priredaba, a napose prilikom odf-žfinja naraštajskog dana kao i župskdg eleta Sokolske župe Bjelovar.
Ostavkom brata prosvetara društvo je do meseca oktobra 1935 ostalo bez prosvetara, kada je dužnost pre-uzeo novi prosvetar i u dva meseca svoga rada pokazao dobar us'peh.
Blagajničko poslovanje društva kretalo se uglavnom u okviri: proračuna za god. 1935, a največi zadatak bio jc temeljito popravah Male sokolane, koja je time stavljena u potpunoma uporabivo i ispravno stanje.
Nakon pročitanih izveštaja sve brače funkcionera isti su primljeni jednoglasno bez debate i staroj upravi podeljena jc razrešnica.
Nova društvena uprava, koja je izabrana jednoglasno, je sledeča: starešina: brat Vukobratovič dr. Mihailo, I zamenik starešine: brat Rotkvič Luka, II zamenik starešine; brat Tatalovič dr. Vajo, tajnik: brat Šramek Boža, blagajnik: brat Former Duro, prosvetar: brat Nojhold ing. Božidar, načelnik; brat Tatalovič Nikola, I zamenik načelnika: brat Bakič Milan, II zamenik načelnika: brat Kalman Slavko, načelnica: sestra Fuksa Sofica, I zam. načelnice: sestra Vukelič Danica, II zam. načelnice: sestra Šarko Hilda, statističar: brat Prijič Rade. lekar: brat Nikolič dr. Danilo, gospodar: brat Polašek Vil,im, referent za čete.: brat Vukovič Nikola. Članovi uprave: brača Tomič Dimitrije, Milojevič Nikola, Vagncr Robert, Radotič Stevo. Bjelajac Dušan, Romanič Dimitrije, Kraus Josipa, Bakič Nikola, Vrana Josip, Galovič Nikola, Hohman Leo i Joič Jovo. Zamenici: brača Abramovič Božo, First Hugo, Grdijan Branko, Sekulič Savo, Vukobratovič Milan, Urbanek Vilim i Ja-njatovič Milan. Revizioni odbor: brača Ivankovič Ljubomir, Martinčevič Stje-pan i Stepanovič Josip. Zamenici: Denk Ljudevit, Milojevič Stojanka. Sud časti: Bosanac Petar, Kovačevič dr. Lazo i Milič Slavko. Zamenici: Ban Nikola, Munzar Alojz.
Proračun za god. 1936 je primljen jednoglasno i bez primedaba.
Glavna skupščina Sokolskega društva Gornji grad
Tudi pri nas se je pred kratkim vršila glavna skupščina najbolj delovnega in najvažnejšega društva v našem mestu. Skupščine se je udeležilo preko polovice članov, ki so s pazljivostjo sledili kratkim, toda stvarnim poročilom posameznih funkcionarjev.
Uvodon\a se je v toplih besedah spominjal br. starosta dr. Janko Rak v preteklem letu umrlih dveh za Sokolstvo zaslužnih bratov, t. j. ustanovitelja društva br. Podbrežnika Frana, ki je umrl v Beogradu in br. Fluxa Franca, znanega gornjegrajskega rodoljuba. V svojih nadaljnjih izvajanjih je ugotovil br. starosta,, da je bilo preteklo leto" 1935. ne le za naše društvo, temveč splošno za naše Sokolstvo, leto težke depresije, katero je zakrivila v materijelnem oziru še vedno latentna gospodarska kriza, v moralnem oziru pa grozni marsejski dogodek. V preteklem letu je društvo izgubilo tudi nekaj pripadnikov, kar gre na rovaš deloma političnih razmer, deloma^ toda to le v zelo majhni meri, na rovaš znane redukcije plač. Vkljub težkim časom pa je bilanca društvenega delovanja vendarle precej pozitivna. Okrog doma in v domu se je marsikaj izpopolnilo in boljše uredilo, nakupilo sc jc tudi nekaj novega inventarja, v telovadnici se je vršilo delo skoraj celo leto normalno, istotako je bilo tudi prosvetno delo živahno. Društvo sc je udeležilo 7 telovadnih prireditev bratskih društev, razven tega j c pohitelo s 4 brati in z eno sestro na vsejunački zlet v Sofijo in vzelo s seboj tudi društveni prapor. Koncem svojega poročila je apeliral br. starosta na članstvo, da podpira v vsej slogi društveno delovanje in da zlasti navaja našo mladino k sokolskemu delu.
Iz poročil ostalih funkcionarjev je posneti, da je bilo stanje pripadnikov društva koncem leta 1934. 193, koncem leta 1935. pa 168, torej znaša upadek 25 pripadnikov. Članov je 58, članic 36, sokolske mladine je 74. Društvo ima svoj dom in letno telovadišče, bremena nastala z zgradbo doma so sc znižala vkljub težkim gospodarskim razmeram, ker je bilo gospodarstvo vzorno in zelo racionalno. Dohodkov je bilo 10.245 Din, izdatkov pa 7937.80 Din, tako, da znaša blagajniško stanje koncem leta 1935. Din 2.307.75.
Telovadilo se je v 9 oddelkih pod vodstvom 7 vaditeljev, vsak oddelek po dvakrat tedensko. V društvu je organiziran smučarski odsek, na novo se organizira strelski odsek. Vaditeljstvo jc opravilo pod vodstvom br. načelnika Kolenc Alberta in načelnice s. Križ-manič Milke mnogo težkega dela, polnega požrtvovalnosti, obenem pa tudi s prav lepim uspehom. V preteklem letu je troje vaditeljev položilo tudi župne prednjaške izpite v Celju.
Prosvetno poročilo, ki ga je sestavil prosvetar br. Tratnik Josip, je bilo sprejeto.
Po končanih poročilih je bil stavljen predlog za upravo društva v prihodnjem poslovnem letu in sicer: starosta dr. Rak Janko, podstarosta dr. Mejak Ervin, načelnik Kolenc Albert, načelnica Križrnanič Marija, tajnica Križmanič Marija, prosvetar Tratnik Jožef, blagajnik Ribič Alfonz, gospodar Žigart Janez, matrikarica Horvat Anta, člani uprave pa Božič Franjo, Žmavc Franjo, Lobnik Franc, inž. Vcn-ko Boris, Križmanič Milka, Škoflek Marica, Ribič Marija in Tratnik Rezika.
Glavna skupšlina Sokol. Cele u Šumanovcima
Dne 2 februara o. g. »držala je svoju godišnju skupštinu Sokolska e ta u Šumanovcima, kojom su prilikom pojedini funkcioneri čete godišnje izveštaje. Izveštaji su jednoglasno primljeni. Staroj upravi, s iz-menom nekih članova, dato je P°n(fv ^ poverenje i za ovu godinu. Ove go-dinc odbor če produžiti s akcijom oko gradnje doma i verovatno je, da ce se več ovc godine otpočeti s gradnjom.
Brat potstarešina čete Dušan Vujičič — Baba, nadlugar u penziji, izj ■ vio je na skupštini da daje svoj Pr}'°® od 5000 ilinara za gradnju sokolsko^, doma, koji če biti posvečen Y1S?^0^ uspomeni blaženopočivšeg Viteško. Kralja Ujedinitelja. Brat Dušan Bup-čič-Baba jc poznat u celom ovom kraj ^ kao stari nacionalni borac za vreme Austro-Ugarske. Neka je hvala ovak plemenitom srcu našeg brata Babe čestitom i iskrenom rodoljubu!
Glavna skupština Sokol, čele u D. Boglčevcima
Dana 12 januara 1936 održala K glavnu godišnju skupštinu Sokolsk četa u Donjim Bogičevcima u zgra državne narodne škole.	.
Posle izveštaja brače:	tajnika,
prosvetara, načelnika i blagajnika, Prl stupilo se je izboru nove uprave za godinu 1936.	,
Jednoglasno je izabrana sledeča nova uprava: starešina Niko Balič, zamenik starešine Vaso Vučetič, tain.V Stevan Jeličič, prosvetar Stevan Je,1‘ čič, načelnik Mladen Baukovič. zam načelnika Nikola Pehar, blagajnik Ji,r' jačanin Jovo. Za revizore, brača: I’u' njevac llija st., Baukovič Mile i Mi*?11 Ljubojevič. __________
Glavna skupština Sokolske čele Brlog
Sokolska četa Brlog održala je svoju drugu glavnu godišnje skupštim* dne 29 januara o. g. U otsutnosti bo lesnog starešine čete br. Žakule, skupštinu je otvorio tajnik čete br. J»v?f
I.	Karleuša, za kojim su govorili Gy.e," gat društva br. Aleksandar Nikolič, potpukovnik, župski delegat br. Bi't,c Ružič i drugi delegat društva br. Sla'" ko Moračcvič.
Zatim je tajnik čete br. Karleuša podneo izveštaj o sveukupnom ra. čete. O tehničkom radu čete izvestio je društveni načelnik br. Nikola РаУ: Ogrizovič. Medu ostalim br. Ogrizovm istakao je, da četa u tehničkom pog‘c' du lepo napreduje. O prosvetnom radu u četi izvestio je br. Jovan I. Karleuša, koji jc osobito istakao činjcnicu, sto je u selu osnovana i zemljoradnicka nabavljačka i prodavačka zadruga, koja aktivno radi i koja je donela vidno koristi u ekonomskom i u kulturno**} pomaganju sela. Blagajnički izvesta.) podneo je br. Iso Tomič, a statisticki br. tajnik Karleuša.
Zatim se je prešlo na biranje n°' ve uprave, koja je sastavljena ovako starešina brat Dušan P. Žakula, zamenik starešine brat Moraš Juraj, načelnik Ogrizovič P. Nikola, zameni*' brat Ogrizovič Pav. Duro, načelnica sestra Bosiljka Drakula, zamenice sestra Darinka Ogrizovič, tajnik Jovan L Kar" leuša, prosvetar Jov. I. Karkuša, zamenik Irena Herakovič. učiteljica, blagajnik Irena Herakovič, zamenik Antonije Tomič, gospodar iso Tomič, sta* tističar sestra Branka J. Vrzič, učitelj1' ca. Revizori: Puhalo Vukašin, Agbab Ilija, Žakula Mišo. Sud časti: Drakula Mile, Karleuša Voj o, Stefanič Petar st-; Ogrizovič Dane. Društveni barjaktai-Ogrizovič Pav. Duro. U o’dbor biran je još deset odbornika i deset zamc" nika.	.
Posle primanja kandidacionc »Sl prešlo sc na cvcntualijc.
Pretsedavajuči zaključio je skupštinu s pozivom da prisutni kliknu tro kratno »Zdravo« Nj. Veličanstvu Kr * Iju Petru II. Kraljevskem domu i J goslaviji.
Skupština jo završena u najlepse redu.
Prednjak - načelnik
večeg Sokolskog društva s bulj1® preporukama radio bi kao načelu* ili prednjak kod društva koje & izdejstvuje postavljenjc za č*u°. ničkog pripravnika, odgovaraju privatno nameštenje ili honora • Pitati pod prednjak.
Tamburaški inštrument naprodaj
Sokol, društvo Preddvor ( banovina) zelo ugodno proda -ro nove tamburaške inštrum j (2 bugariji, 3 brače, 2 b*sen?‘ckih kontrašico, 1 berdo in 12 kovi stojal).
God, vii — hrni a
»SOKOLSKI GLASNIK«
Str. 3
Uspešno delo Jeseniškega Sokola
-9 januarja zvečer se je v Sokol-sKeiri domu vršila letna glavna skupščina Sokolskega društva na Jesenicah, atere se je udeležilo 136 članov in atuc. Starešina brat dr. M. Obersnel v svojem govoru naslovil pozdrav starešini Saveza Nj. Vel. Kralju Petru 1 se spominjal med letom umrlih članov rranca Koblerja in Konrada Roj-• ter ■!? v daljšem poročilu omenjal ajvaznejše dogodke v savezu, župi in domačem društvu.
v . Tajnik brat Lovro Humer je poro-ai da je imela uprava 9 sej, izvršni uQbor35 sej, bilo je 14 članskih sestan-
kov
v zvezi s predavanji, katerih se je
delezilo skupno 1610 bratov in sester, v ? kariea sestra Koroščeva je poro-47r?’-i šteje društvo koncem leta 'U elanov in članic, 18. pa sc jih na-aJa na poizkusni dobi.
l ,^° pregledno poročilo je podal rat Anton Buh, društveni načelnik, z njegovega poročila posnemamo, da
Prednjački zbor štel 15 članov in ,ter da sc je v društvu poleg аН°Гч gojilo smučarstvo, lahka tletika, odbojka, drsanje in ping -Pong. Po vprečno je bilo vpisanih 49 ^ovadcev, 19 telovadk, 29 moškega in . renskega naraščaja, 92 moške in 75 cnskc dece. Skupno v 433 urah je te-ovadilo 15.162 sokolskih pripadnikov. rust\’° jc priredilo vsakoletni sokolji javni nastop, na katerem je nastopi ° 330 oseb, dalje po dve članski in jniadmski akademiji, eno pa v svojem delokrogu odsek na Hrušici, tet let vseh oddelkov v Martuljek, ki • e. Sa je udeležilo 141 oseb. Župnega if h a-iV branju se Je udeležilo 150 pri-sp f O_v> tekmovalo jc 35 bratov in m! ' Župnih in saveznih smučarskih -n -se uc^eležilo 30 tekmovalcev, ' ^nih tekem za prvenstvo v tclo-adbi se je udeležil brat Janko Pri-’ ov> ki je dosegel II. mesto. Skupno =>0 vsi tekmovalci pri vseh tekmah minulega leta priborili 50 diplom.
Prosvetar brat dr. Janko Vovk jc Poročal o delovanju društvene knjiž-^odbo na pihala, orkestra, gledališkega odseka, pevskega zbora in n tkovnega gledališča. Tudi njegovo Poročilo je bilo zelo pestro in zanimi-o saj je pokazalo kako ogromno delo izvršil prosvetni odsek na znotraj, -eprav to ni bilo tako močno vidno SftV«naj\ Je ce^a vrsta predavanj ^Kolške in znanstvene vsebine in člankih sestankov, na katerih se je tudi
kritično premotrilo društveno delova nje.
Načelnik mladinskega odseka brat Razinger je poročal, da ima odsek šti ri oddelke in sicer za pravljice, ša hovskega, pevskega in orkestralnega Pevski odsek se je delil v dva oddel ka, ki sta štela 32 in 34 pripadnikov.
Načelnik odseka na Hrušici brat Napokoj Ivan je poročal o intenzivnem delu odseka na Hrušici, ki šteje 109 pripadnikov. Apeliral je, da posveti matično društvo vso pažnjo adaptaciji dvorane na Hrušici, kar bi bilo za od sek zelo velikega pomena.
Gospodar brat Marinko Tone je poročal o izvršenih popravilih in o vzdrževanju doma.
Zelo pregledno in strokovno se stavljeno poročilo je podal brat bla gajnik Pohar Ivan, ki je poročal, da jo denarni promet v preteklem poslovnem letu znašal 213.324.88 Din, društvena imovina pa da znaša 94.110 Din Po njegovem poročilu je v imenu nadzornega odbora poročal brat Bavdek Viktor, da jc našel vso ogromno delo blagajniškega poslovanja v vzornem redu, je apeliral na članstvo, da bolj redno izvršuje svoje obveznosti in predlagal blagajniku posebno zahvalo, upravi pa razrešnico, ki je bila soglasno sprejeta.
Vsa poročila so bila skaro brez vsake debate sprejeta. Predsednik kandidacijskega odseka, ki ga jc za to mesto izvolil članski sestanek brat Matija Sušnik je nato prečital predlog za novo društveno upravo, ki sc bo poslala v odobritev župi.
Upravo tvorijo naslednji bratje in sestre: Starešina dr. Obersnel, podsta-rešina, Zupan Tino in dr. Rekar Ernest, načelnik Pristov Janko, namestnika Sušnik Matija in Gorup Tone, načelnica Lapajne Slavica, namestnica Berlisk Vilija, prosvetar Franjo Klavora, tajnik Mirko Štebih, blagajnik Pohar Ivan, njegov pomočnik Mešiček Hugo, gosnodar Čop Srečko, kletar Ulčar Ivan, vodja odseka za prireditve Humer Lovro, matrikarica Vida Korošec, zastopnik odseka na Hrušici Napokoj Ivan, člani uprave: Ogrin Ru dolf, Ravnik Pepca in Razinger Lado, namestnika: Brun Viktor in Zen Ivan. Člani nadzornega odbora: Inž. Bartc-njev Dimitrij, Črnko Viktor in Rožič Leopold, namestnik Stegu Milan. Častno razsodišče: dr. Kogoj Frančišek, dr. Rekar Ernest, dr. Vovk Janko, namestnik Božič Jože.
Glavna skupština Sokolskog društva Bregana
Sokolsko društvo u Bregani odr-zalo je u nedelju dne 9 februara svoju redovi tu godišnju glavnu skupštinu. Skupštinu je otvorio pozdravnim govorom starešina društva Petar Rajče-Vlć. te napose pozdravio izaslanika žu-?e br. Stjepka Debeljaka, zamenika Zupskog starešine. Nakon pročitanja Poslanice SKJ podneli su pojedini ‘Unkcionari društva svoje iserpne izveštaje, koje je glavna skupština prišla jcdnoglasno. Zatim jc bila iza-°rana ista uprava s malom izmenom i to ovako: starešina Pero Rajčevič, za Jfienik starešine Aleksič Franjo, tajnik Feliks Kalin, načelnik Zdenko Dolinar, ?amenik načelnika Rotkvič Drago, na-S^lnica Hermina Dolinar, prosvetar Frdan Anton, blagajnik Feliks Kalin, Sospodar Zobarič Jakob. Članovi odboja: Kalin Josip, Jelinek Milan, Sfernima Alojz, Vegelj Ivan, Lazanski Fra->, Rotkvič Mimi, Frlan Marija, Hribar Amalija. Nadzorni odbor: Dolinar p*ijo, Bratanie Franjo, Šetinc Anton, “rosvetni odbor se konstituisao ovako: Pretsednik Trdan Anton, zamenik Do-‘•ftar Elvira, tajnik Feliks Kalin. Članovi odbora: Dolinar Elvira, Havliček "Osip,* Udir Francka.
Sokolsko društvo Dobova — glavna skupščina
Sokolsko društvo Dobova je imelo dne 1. februarja svojo letno glavno skupščino. Bratsko zagrebško župo jc ?astopal br. Milan Grl. Skoro polnoštevilna udeležba na skupščini je pokazala, da je sokolska misel v Dobovi ^očno zasidrana ter da kljub zadnjemu neugodnemu razpoloženju v javno-napram Sokolstvu, ležimo namreč Ila meji Dravske in Savske banovine Г~ ni popustila, temveč vrste celo še ®°lj strnila. Starosta br. Vadnal je v dojeni otvoritvenem govoru izrečno P°vdaril in slično kasneje župni od-P°slanec v svojem bodrilskem nagovo-• u na navzoče članstvo. Posebno pristno se je dojmil članstva nagovor .^Poslanca društva kmetskih fantov in pklet g. Daneva. Iz poročil posamez-. lf\ funkcionarjev se je razvidelo, da inielo društvo 14 rednih in več ne-Ctlnih sej, priredilo okrožni telovadni P°d vodstvom načelnika brata v i'.^ariea, gojilo petje ter nastopilo v ^učastni pevski tekmi s svojimi 28 j! УС1 pod vodstvom staroste br. Vad-uprizorilo mladinsko predstavo Vr?S-,n?ni Tonček« pod vodstvom s. ri 1*е«*к°уе ter spevoigro »Kakor sta-f>r vfi^d'* P°d režijo p ros ve tar j a j. • Vebleja, komemoracijo za blagopo-Jn*m Kraljem, akademije z vsemi
kategorijami pod vodstvom br. Vogrinca in drugo. Pri vseh prireditvah je večinoma sodeloval pevski zbor ter društveni orkester pod vodstvom br. Srečka Kovačiča. Društvo ima tudi svojo knjižnico s kakimi 400 knjigami, ki jo marljivo vodi knjižničar s. Micika Gerjevič.
Ko jc še poročal blagajnik brat Andrej Pavlič in dalo nadzorstvo raz-rcšnico, so se po kratkem odmoru izvršile volitve novega upravnega odbora, ki je sledeči: starosta: Vadnal Fran, podstaresta: Kovačič Miha, tajnik: Kežman Anton, prosvetar: Der-žič Franc, načelnik: Križanec Adolf, podnačelnik: Mlinarič Leo, blagajničarka: Gerjevič Micika, gospodar Roverc, odborniki: Regovie, Sablič, Peterkovič, Kovačič Srečko, Antolovič Alojz, Zajc Anton. Namestniki: Antolovič Cirila, Skvarč Miha, Bogovič Franc,* FIribernik K.. Tomažič Anica. Nadzorstvo: Kovačič Jože, Prestor Ciril, Antolovič Ivan, Pavlič Andrej. Razsodišče: Lapuh Miha, Kramar Anton, Vatovec, Veble M.
Občni zbor Sokola Brezovica pri Ljubljani
Marljivo Sokolsko društvo na Brezovici, ki se mora boriti z velikimi težavami in zaprekami za svoj obstanek je imelo nedavno v svoji društveni dvoranici pri br. Janku Rcmškarju svoj letni občni zbor, ki se ga je udeležilo članstvo v lepem številu. Občni zbor je otvoril starosta br. Andrej Je-vec, ki je v svojem otvoritvenem govoru toplo pozdravil župnega starosto br. Josipa Pipenbacherja. Vsi društveni funkcionarji so nato podali izčrpna poročila o delovanju društva v preteklem letu. V novo upravo so bili izvoljeni z malimi izpremembami dosedanji člani uprave s starosto br. Jevccm, ki vodi društvo že od ustanovitve. — Skupščina je potekla v najlepšem redu in disciplini, ker je iz društva odpadlo vse, kar ni bilo prežeto resnične sokolske ideje in so tako ostali v sokolskih vrstah le res pridni in delavni člani in članice. Po volitvah društvene uprave se je oglasil k besedi župni starosta br. dr. Pipenbacher, ki jc pohvalil društveno delovanje. Brat starosta je nato v jadrnatem govoru pojasnil položaj Sokolstva v današnji dobi in dal smernice za bodoče uspešno sokolsko delovanje. Vsi navzoči so z velikim odobravanjem nagradili izjavo br. staroste, nakar je br. Jevec zaključil uspelo sokolsko zborovanje.
Sokol na Brezovici si je nadel letos še važno nalogo, ki jo bo skušal uresničiti to je gradnja lastnega Sokolskega doma, kjer bo društvo še uspešnejše lahko vršilo svoje delo.
J. H.
Glavna skupšlina Sokolskog društva Plaški
Sokolsko društvo Plaški održalo je 26 januara 1936 redovni’ glavnu godišnju skupštinu.
Skupštini su prisustvovali delegati bratske župe i to: župski starešina br. M. Sabljič, tajnik br. B. Dočkal i načelnik br. B. Blaškovie i od strane Ličko-goranskog okružja br. V. Bosnič.
Nazoenost brače delegata delovalo je vrlo povoljno na sabrano članstvo. Blaga reč brata župskog starešine na-pbse je delovala.
Nakon dulje diskusije upravni odbor izabran je ovako: starešina: br. G. R. Grba, zam. starešine: br. B. Meda-novič, tajnik: sestra R. Mihelič, zam. tajnika: br. R. Jakšič, načelnica: sestra Z Vorgič, zam. načelnice: sestra S. M. Nikolič i s. J. Čiča, načelnik: br. L Žu-tič, zam. načelnika: br. D. Grba, blagajnik i blagajnik fonda za gradnju doma: br. F. Vaupotič, statističar: s. M. Ogrizovič, odbornici: s. Z. Ljubi-bratovie i braea: M. Skorupan, P. J. Bunjcvac, P. Vučinič, M. Zatezalo i S. Orlič. Revizori: s. G. Vaupotič i braea: M. Zlatar i D. Kosanovič. Sud časti: br. dr. B. Milutinovič, br. M. Dokmanovič i s. M. Nikolič.
Glavna skupština i rad Sokolskog društva Ruma
Sokolsko društvo Ruma je matično društvo 4 sokolskih četa: Platičc-vo, Voganj, Budanovci i Hrtkovci. Rad u svim četama je dobar i moguč prema prilikama. Četa Voganj nosi prvenstvo u odbojei u župi za god. 1935 dok četa Platičevo prvenstvo u lakoj atletici. Čete su održale skupštine ovim redom: Platičevo 5 jan. Delegat društva br. Mil. D. Vorkapič. Četa Voganj 5 jan. Delegati društva brača A. Lovasič i Lj. Vukelič. Četa Budanovci 26 jan. Delegati društva brača dr. D. Petrovič, dr. S. Suvajdžič i O. Milunovie. Četa FIrtkovci 26 jan. Delegati društya brača A. Lovasič, dr. Petar Jovič i Mil. D. Vorkapič. Skupštine su bile brojno posečene. Izabrane su u glavnom ranije četne uprave na čelu s vrednim sokolskim radnicima. Četa Budanovci radi na podizanju doma.
Dana 12 januara o. g. održana je godišnja skupština ovog društva. Delegat br. župe Beograd bio je br. D. Vojnovič. Skupštini je pristupio veo-ma malen broj članstva. Skupština je održana te je izabrana s više izmena ranija društvena uprava. Starešina društva je br. Albert Lovasič, prosvetar br. dr. Petar Jovič, tajnik Mil. D. Vorkapič, načelnik Lj. Vukelič, načelnica S. Maletič. Društvenu upravu sa-činjava pored ovih i ješ i nekoliko članova. Na predlog br. dr, Petra Joviča donet je zaključak, da se pristupi sabiranju sredstava za podizanje dru-štvenog doma.
Od 13 januara održavao se okru-žni tečaj, o čemu smo več izvcstili. Isti dan održan je u Rumi, kao sedi-štu III okružja, zbor načelnika i načelnica društava i četa III okružja. Učesnika je bilo malo. Izvršen jc izbor načelništva okružja, koje sačinja-vaiu brača i sestre iz Rume
  M. D. V.
Glavna godišnja skupština Sokolskog društva Vinkovci
U nedelju 2 februara o. g. održana je u sokolani I glavna godišnja skupština Sokolskog društva Vinkovci. Skupštini je prisustvovalo oko 150 članova i članica. Nakon uvodne reči i pozdrava starešine brata dr. Paje Šumanovca pročitali su društveni funk-cionari svoje izveštaje. Iz tajničkog izveštaja proizlazi, da je administrativni rad u 1935 go d in i bio u društvu opsežan, tako, da je društvena kance-larija primila ukupno 1294 komada akata, a odaslala 1810 komada.
Na početku godine imalo je društvo ukupno 777 članova, a koncem godine 621. Iz blagajničkog izveštaja proizlazi, da je u godini 1935 novčani promet bio 57.472,80 dinara, u fondu za gradnju Sokolskog doma ima društvo 200.000 dinara, koji je novac uložen kod gradske štcdionice u Vinkovcima. Inače društveni inventar i pokretnine vrede 80.000 Dinara.
Nftčelnički izvcšinl nrikazuje teh-nički rad u društvu. Vežbača je bilo u toku godine sveukupno 231; ukupni broj vežbovnih časova iznosio je 590 časova. U toku godine društvo je priredilo dve akademije i sudelovalo u dva takmičenja i jednom sletu.
Konjički otsek broji 22 izvršujuča člana, a održana su ukupno 72 vežbov-na časa, dok je u toku godine nastu-pio devet puta.
Prosvetni rad bio je takoder obi-lan; predavanja je ukupno održano 204, a nagovora 59. Novinarski otsek isto jc pokazao lepe rezultate; krajem godine broji knjiga novinskih isečaka (za period 1920—1925) ukupno 653 vesti i članaka sa 21.206 redaka. — Društvena glazba sastoji se od 18 članova, a nastupila jc u toku godine osam puta.
Pevački otsek ima 21 člana, a na-stupio je 6 puta.
Izveštaj referenta za sokolske čete, kojih društvo ima 9, pokazao je slabo stanje i opadanje sokolskog rada na selu.
Sve izveštaje primila je skupština s odobravanjem na znanje, na koncu je izabrana nova uprava na čelu s vi-šegodišnjim starešinom bratom dr. Pajom Šumanovccm.
Godišnja skupština Sokolske čete Ladevac
Dne 26 januara 1936 god. održala je naša četa svoju glavnu godišnju skupštinu, kojoj je prisustvovao iza-slanik matičnog društva brat Ilija Vui
čič.
Posle kratkog govora brata starešino prešlo se na čitanje izveštaja po-jedinih funkcionera, koji su primlje-ni jcdnoglasno. Broj članova iznosi 44 6 naraštajaca.
Iz načelničkog izveštaja se vidi, da je četa sudelovala na svima javnim nastupima okolnih četa s lepim bro-jem članova.
Iz blagajničkog izveštaja se vidi, da jc stanje blagajne povoljno i da je četa udovoljila svima dužnostima prema župi i Savezu.
S dobrovoljnim prilozima prihod je bio god. 1935 11.355 Din, a izdatak 3.159.50, gotovina u blagajni 190.50 a višak je uložen na priplod kod Poštan-ske štedionice s prenosom iz 1934 od 1007 Din, što sve iznosi Din 9.012 (na uložnoj knjižici).
Uložena svota biče upotrebljcna za gradnju sokol, doma, koji će nositi ime Vitcškog Kralja Aleksandra I Ujc-dinitelja.
Iza kako je skupština dala razreš-nicu staroj upravi prešlo sc na izbor nove uprave, koja je s aklamacijom izabrana i u koju su ušla brača i to: starešina: Ilija Spanovič, zam. starešine Duro Paravif, tajnik: Duro Vez-mar, načelnik i knjižničar: Milan Tep-šič, zam. nač.: Milan Čugalj, blagajnik:
Glavna skupština Sokol, društva Slav. Brod
Sokolsko društvo Slav. Brod održalo je 26 januara 1936 godišnju glav nu skupštinu, na kojoj su društveni fuukeionari podneli izveštaje o radu društva u prošloj godini. Iz izveštaja se videlo, da je društvo u prošloj godini najviše bilo zauzeto gradnjom svoga doma. Za sada jc za dom utro-šeno 250.000 dinara i več je doveden pod krov. Dom če biti divan spomenik Viteškom Kralju Aleksandru I Ujedi-nitelju, čije če ime nositi, a biče izgra-den do konca ovc godine.
Na skupštini je izabrana nova uprava, koju je i župa potvrdila. Starešina br. dr. Jelavič Ivo, starešina sre-skog suda; zamenik starešine dr. Mil-čič Aleksandar, advokat; tajnik Lončar Josip, učitelj; prosvetar prof. Ilič Ž. Tanasije; načelnik Dekval Drago, gr. nameštenik; I zamenik načelnika Franetič Edo, žel. čin.; II zamenik načelnika Greguričevič Mirko; načelnica Babin Branka, nastavnica gimn.; I za-menica načelnice Komljenovič Ljuba, priv. namešt.; II zam. načelnice Kike-rec Ivka, učiteljica. — Upravni odbor: 1) potpuk. Celestin Vladimir; 2) Ga-čcea Milovan, učitelj u p.; 3) Kikerec Branko, prof.; 4) dr. Krmpotič Josip, advokat; 5) Milinkovič Antun, prof.; 6) Nunkovie Mato, podv. gimn.; 7) dr. Pandak Antun, lečnik; 8) dr. Petrovič Dorde, sudija; 9) ing. Svagel Josip, šef ložione; 10) Tasovac Dimitrije, šef žel. stanice. Zamenici: Babič Milena, nast. gimn.; Benažič Viktor, sudija; dr. Biga Vasilj, advokat; Biljčevič Teodor, kapetan u p.; Dapčevič Josip. kroj. obrtnik; Kovač Milan, polic, čin.; dr. Kun Leo, lečnik; Orcškovič Stevo, pek. obrt; Predmerski Franjo, privatnik; Smaič Valentin, nast. grad. školc.. — Isto tako izabrani su i revizori i sud časti.
Glavna skupština Sokolske čete Velo Selo
Naša Sokolska četa održala je dne 2 februara svoju glavnu, a ujedno i prvu godišnju skupštinu, kojoj su prisustvovali svi članovi. Od Strane matičnog društva prisustvovali su: starešina br. Mate Mužina, tajnik br. Mate Puhalovič, načelnik br. Pave Linčir, prosvetar br. Ivo Kljenak, br. Mateo Vodanovič, te sestre: Perka Kuzmanič i Mužina.
Skupštinu je otvorio starešina br. Petar Bratič. Odajuči poštu Bli»enopo-eivšem Viteškom Kralju Aleksandru I Ujedinitelju, setio se je i umrlog čla-
rta n lturianini по?л! \Ti \7л1	I..	TT
Jovo Mirčič, prosvetar: Nikola Milje- na, a uzdanici našoj Nj. Vel. Kralju II, vič, odbornici: Rade Ljiljak, Ilija Lji- našem dičnom starešini, uputio je so-ljak, Milan Ugarkovič, Joso Bosanae, 1	”	•
i Miter Ostojič, revizori: Milan Jan-drič i Vlado Dodikovič, te referent tamb. zbora Pero Durič.
Posle izbora nove uprave čestitao je našoj četi na radu izaslanik matičnog društva.
kolski »Zdravo!«
Prosvetar matičnog društva brat Ivo Kljenak govorio je o Sokolstvu, jugoslovenskoj misli, njenim preteča-ma i pokretačima, nakon eega je četni prosvetar br. Petar Ivčevič pročitao okružnicu bratskog Saveza.
Iserpne izveštaje o radu u prošloj godini podneli su: tajnik, načelnik, prosvetar i blagajnik, Svi su izveštaji primljcni od skupštine, a iz ovih se vidi, da se jt- rad u četi odvijao normalno. Najviše se polagalo na prosvetni deo programa. Osnovana je Sokolska čitaonica, koja je pretplačena na: »Sokolski glasnik«, »Sokolsku prosvetu«, »Soko«, »Soko na Jadranu«, »Našu radost« i jednu novimi.
Po datom apsolutoriju staroj upravi, prešlo se na biranje nove uprave u koju su ušli: starešina br. Petar Bra-lie, zamenik starešine br. Mate Klarič, tajnik br. Jakov Vodanovič, načelnik br. Luka Bakotič, zamenik načelnika br. Ivo Bralič, prosvetar br. Petar Ivčevič, blagajnik br. Jakov Kordič; odbornici: br. Juraj Ivaniševič, br. Jakov Roki, br. Pavao B. Klarič i br. Ante Žitkovič; revizori: br. Juraj J. Karu-za, br. Petar Bralič pk. Ilije i br. Jakov Vojkovič; zamenici revizora: br. Pavao Ivaniševič, br. Ante Vodanovič i br. Stjepan Matijašcvič.
Ponovo izabrani starešina br. Petar Bralič zahvalio se na poverenju. Preporučio je brači da zajedničkim silama doprinesu što boljem napretku svoje mlade čete. Time je skupština bila zaključena.
Godišnja skupština Sokolskog društva u Risnu
2 februara je Sokolsko društvo u Risnu održalo godišnju skupštinu. — Iza kako je brat starešina Kokotovič biranim rečima pozdravio prisutue i delegata čete Crkvice, pročitani su- iz veštaji društvenih funkcionera iz kojih jc zapažen intenzivan rad u svakom pogledu. Po svim pitanjima, koja za-diru u interese Sokolstva, govoreno je opširno i znalački. Zatim jc izabrana поча uprava u koju su išli: starešina O. Kokotovič, 1 zam. 1. Milutinovič, 11 zam. R. Kosovič, načelnik D. Skurič, načelnica D. čelovič, tajnik G. Zam bata, prosvetar V. Čukvas, lekar D. Ludvig, blagajnik D. Kovačič, statisti čar S. Baldani, ekonom K. čukovič. — Članovi uprave: M. Subotič, R. Zdra-1 je vič, S. Jovanovič. I. Kidovič, Đ. čo-tovič i V. čelovič. Revizori: M. Dre curo i R. Jovanovič. Sud časti: K. Ive zič, G. Durkovič, Š. Dragičcvič i S. Ra dovič. Ref. za čete i štampu: D. Živ kovič. Brača, koja su izabrana u upravu su radini ljudi, te se od njih očeku-je, da če u toku ove godine dati društvu više takta i dinamike, više zamaha i plodova. Ovo društvo ima sve uslove za rad; ima dom i prostorije prvoga reda. Zanosa ima, ljubavi tako-der, pa očekujemo največe rezultate na ponos Sokolstvu Boke i na diku domovine.
Izraden je program rada i odrede-ni delegati za župsku skupštinu i skup-štinu čete Crkvice.	D. Ž.
Glavna skupština Sokolske čele Plavči
U nedelju 26 januara 1936 održa-la jc Sokolska Četa u Plavči svoju pr-vu godišnju skupštinu, kojoj su uz veliki broj članstva prisustvovala i braea izaslanici i to od župe: starešina brat Sablič, tajnik brat Dočkal i načelnik brat Blaškovič, od okružja: starešina brat Bosnič, te izaslanik društva Plaški brat Vaupotič.
Iz podnešenih izveštaja vidi sc, da jc ova mlada četa u 10 meseci rada postigla sasvim zadovoljavajuče rezultate, pa je nakon što jc dana raz ruš-nica staroj upravi, izabrana jcdnoglasno nova uprava u koju su ušla sledeča brača: starešina brat Mandič Petar; zamenik brat Jovetič Ilija; tajnik brat Matijevič Vilko; blagajnik brat Kosanovič Rade; zamenik brat Dokmanovič Mihajlo; načelnik brat Matijevič Vilko; zamenici brača Kosanovič Ilija i Kosanovič Mile; prosvetar sestra Šimič Anica, te revizori brača Jovetič Miloš i Jovetič Đoko.
Na kraju je starešina župe brat Sablič u lepom govoru pozdravio nakupljeno članstvo i pozvao ga na pre dan sokolski rad.
Brača izaslanici bili su na odlaskir srdačno ispračeni od celokupnog član-stve.	______
Godišnja glavna skupština Sok. čete u Svetoblažju
9 februara o. g. održala je naša četa svoju godišnju glavnu skupštinu, koja je bila lepo posečena. Na skupštini su pojedini četni funkcioneri podneli svoje izveštaje iz kojih se vidi, da je rad bio uspešan, a jedina mu je smetnja bila nemanje vlastitih prosto-rija, kao i nemanje sprava.
Po datoj razrešnici staroj upravi birana je nova uprava u koju su ušli: starešina br. Jovan Radonič, zam. starešine i načelnik br. Jakob Lenajič, tajnik br. Nikola Mirosavljevič, blagajnik br. Dušan Vučetič, prosvetar s. Josipa Markovič, knjižničar br. Bogdan Jerkovič.
S ovime je dnevni red bio iserp-ljen i skupština je zaključena s verom U lepšu i bolju budućnost naše čete i Sokolstva uopšte.
V
SVILENA U SVI1I BOJAMA
SAMET KOMBINIRAN SA LAKOM
ELEGANTNA SVILENA 01PELA
?0
&гМШ
^■Љ:гЉ
SREBRNA ZA 8TAHC TOALETVJ
gg s--:';-
w№rm
NOVOST SEZONE — SREBRNA
i
mm
ELEGANTNA SAMET CIPELA ZA PLES
ELEGANTNA, OD NAJBOLJEG LAKA.
Sokolski tečaj u Gospiču
Prednjački tečaj za članove sokolskih četa ličkih sokolskih društava održan jo u Gospiču od 21 do 30 ja-nuara 1936 god., a vodio ga je savezni prednjak br. Rafael Ban.
U tečaju se radilo: strojevne i proste vežbe, vežbe na spravama i sa spravama, vežbe različnosti, otpori i igre, praktično i teoretsko vodenje odela i to od 8—12 i od 14/4 do 19 časo-va dnevno.
Svakog dana od 11 do 12 predavala se teorija, a često i od 17У* do 19 sati.
Nekoliko sati iz sokolske ideologije, gimnastike, sokolske organizacije, anatomije, higijcne vežbanja i prve pomoči održafa su neka brača, članovi Sokolskog društva Gospič kao i voda tečaja br. Ban.
Volja tečajnika za rad bila jo uzorna, a red, disciplina i uspeh vrlo dobar. — Tečaj bi bio završen još s večim uspehom da je vežbaonica od-govarala svim zahtevima za vodenje sokolskih četa.
Čete Sokolskog društva Gospič bile su zastupane s ovim brojem članova: Lipovo Polje 2, Perušič 2, Čitluk 2, Pavlovac 3, Ostrvica 1, Mcdak I, Mo-goric 2, Široka Kula 2, Divoselo 3; Cere Sokolskog društva Gračac: Kupiro-vo 1, Otrič 1, Zrmanja 2, Srb 1, Malo-van 1 — u sve 24 člana.
Čete društava: Otočac, Brinje, Ko-renica i Udbina nisu našli za potrebno da pošalju svoje članove u tečaj.
Tečaj je otvorio brat Ivo Majcan, okružni načelnik za lički okrug, a za-vršio ga brat tir Petar Zec, starešina Sokolskog društva Gospič, koji je i u eokolani i na zajedničkoj oproštajnoj večeri iserpno predočio polaznicima tečaja važnost sokolskog rada u selu za naš narod i našu državu.
KNIIGE I LISTOVI
м««м*и«ми*н*н«н««нм*(нн*иимм«н«мнт«
UPUTSTVA ZA STATISTIČKI RAD
U nakladi Jugoslovenske sokolske matice izašla je nova knjiga »Uput-stva za statistički rad«, koju je napi-sao brat Verij S v a j g a r, pretsednik Saveznog statističkog otseka.
Sadržaj ove knjige govori o potrebi statističkog rada u Sokolstvu te ras-pravlja o svim granama statističkog rada u Savczu, župi, društvu i četi. Naročita poglavlja sačinjavaju: članski katastar, naraštajski katastar, dečji katastar, sastav godišnjeg statističkog izveštaja i izveštaj za »Sokolski pri-
ručnik«. Sva ova pitanja obradena su jasno i precizno. Pisac je, naime, sa-stavio ovu knjigu na osnovu važečih propisa i svojih iskustava, a sadržinu odobrio je Savezni izvršni odbor i time dozvolio, da se njenim siidržajcm mo-gu u svom radu koristiti statističari po svim jedinicama. Prema tome moraju onda da svuda vode statistiku po jc-dnoobraznom načinu i u onim grani-cama, kako to od brače statističara traže potrebe naše organizacije. Pisac sam kaže: »U našoj sokolskoj statisti-čkoj službi ne sme da bude jalovog i nepotrebnog rada.«
Sada kad imamo ova uputstva, neče takvog rada biti, zato je hitno
Eotrcbno, da ovu struenu knjigu na-ave sve jedinice za svoje statističare. Cena primerku je Din 10.—, a naru-čujc se kod Jugoslovenske sokolske matice u Ljubljani, Narodni dom.
Knjigu, koja je uspela po sadržini i po obliku, preporučamo svoj brači za koju je napisana.	—a —
KRONIKA
Visoko odlikovanje Ivana Hribara.
Ovih dana pretsednik češkoslovačke Republike odlikovao je ordenom Bc-log lava niz jugoslovenskih kulturnih radnika, koji su svojim radom pripomogli širenjc češkoslovačke kulture i zbližcnjc dvaju bratskih naroda. Medu odlikovanima primio je najviše priznanje senator i prvi jugoslovcnski poslanik u Pragu br. Ivan Hribar i to orden Belog lava I stepena. Ovim visokim odlikovanjem dato je ovom sta-rom nacionalnem borcu, poznatom panslavistu i prijatelju Čehoslovaka, zasluženo priznanje za njegov, dugo-godišnji rad na zbliženju oba ju naroda.
I Iribar je bio prvoborac najuže poli-tičke, kulturne i privredne saradnje s Čehoslovacima i ostalim Slovenima, št<» mu je bilo naročito omogučeno njegovim ličnim poznanstvom s naj-istaknutijim prvacima češkoslovačkog naroda. Od mladih godina oduševljen je Soko.
Novi akademici Srpske kraljevske
akademije. Na godišnjoj skupštini Srpske kraljevske akademije u Beogradu, koja je bila održana 13 o. m., bili su izabrani za prave članove poznati književnik Veljko Petrovič i profesor beogradskog univerziteta dr. Anton Bilinovič. Za dopisne članove izabrani su Jaša Prodanovič, dr. Vale Vouk, dr. Fran Tučan, dr. Jovan Hadži, dr. Ljudmil Haupman i još nekolicina drugih. Poznatoj književniei Milici Jovanovič dodelila je skupština pomoč u iznosu 2000 dinara. Izabrani su bili
nadalje tajnici pojcdinili grana i to za filozofsku-naučnu dr. Jovan Radonjič, za granu prirodnih ‘nauka dr. Jovan Erdeljanovič i za umetničku naš popularni pisac Branislav Nušič.
IV kongres slovenskih geografa i etnologa. Za dane 16—29 avgusta sa-zvan je če tv rti kongres slovenskih geografa i etnografa u Sofiji, gde je naročiti odbor več počeo s priprema-ma. Rasprave če biti opet podeljene na osam otseka. Za vreme kongresa učcsnici čc poduzeti krače izlete u okolinu Sofije, a nakon završetka kongresa poči če učcsnici na ekskurzije na pianinu Rila, u Rodopsko pogorje, u dolinu Marice i u istočnu Bugarsku. Za vreme kongresa prirediče sc u Sofiji i geografska, kartografska i etno-ška izložba. Pretsednik odbora za IV kongres je profesor M. Arnaudov, a generalni sekretar prof. Ivan Batakli-jev. Poslednji kongres bio jc u Jugoslaviji.
Sedamdesetgodišnjica Jegea. ne-stora slovačkih književnika. Dne 12
o. m. setila se je čitava čcškoslovačka kulturna javnost scdamdesctgodišnjice jednog od nesiora slovačkc literature, lekara dr. Ladislava Nadašija, koji je u literaturi poznat pod pseudonimom Jegc. Jubilarac rotlio sc u Don jem Ku-binu, u dolini Orave. Nakon svršenih srednjoškolskih študija upjsao se je na medicinski fakultet u Pragu, gde sc je oduševio za nacionalno-kulturni rad. Nakon svršenih študija i krače prakse povratio se u rodno mesto, gde radi kao vrlo popularan lekar još i danas. Svoj literarni rad započco je nakon povratka iz Praga pod pseudonimom dr. Jan Grob. Pisio je krače priče i novele iz života ljudi u provinciji. Kas-nije je usvojio pseudonim Jcge, pod kojim je mnogo pisao kao literarni kritik. Njegovi veči radovi datiraju tek iz vremena nakon svetskog rata. Godine 1923 izišao jc njegov čuveni historijski roman iz sedamnaestog veka »Adam Šangala«, koji je bio nagraden prvom državnom nagradom za slovačku literaturu. Godine 1927 na-pisao je istorijski roman »Svatopluk«, 1930 »Put kroz život«. Od njegovih dramatskih dela valja spomenuti »Prevrat«, »Janko Sokol«, »Mia« i »krecp-ki svetog Florijana«.
Razne kulturne vesti. Početkom februara umrla jc poznata belgijska nacionalna herojka Bodarova, koja jc bila za vreme svetskog rata uapšena od nemačkih okupatorskih vlasti i osu-dena na 15 godina zatočenja. —
Krajem januara naša i čcškoslovačka javnost sečale su sc 25 - godiš-njice boravka i rada našeg popularnog književnika Bože Lovriča u Pragu, gde se je potpuno aklimatizirao i gde je počeo sada i njegov sin književničku karijeru. —
KIISAMACT«DEII
SitiU „Sokolski aiosuik"!
MALE VESTI
IZ NAŠIH JEDINICA
ММЧ—
GOLUBINCI. — Prosleva Štros-ma јега. U nedelju 9 februara 1936 god. naša jc Sokolska četa obavila Štrosma-jerovu proslavu. Svečanost je otvorio staiešina čete br. M. Andrič i objasnio prisutnima značaj i veličinu ovog našeg velikana. Za ovim je prosvetar br. A. Tomič održao predavanje o stros-majerr. Posle ovoga izveden je prigo-dan program sastavljen iz horskih P*:* sama, deklamacija i pozor, prikaza-Svečanost je završena pesmom »Oj Sloveni«.
Na proslavi prisustvovali su osno članova čete i mnogi gradani. L. P-
KRK. — Sokolski ples. Dne 8_februara o. god. održan je u prostorijama sokolane društveni ples. Sokolska dve* rana, koja jc bila krasno uredena, bila jo puna posctilaca.
NOVA GRADIŠKA. — Svetosav-sko selo. 26 januara 1936 održano jc u 4 sata posle podne u sokolani svetosav-sko selo, spojeno s čajankom i plf" som. Predavanje o sv. Savi održao Je prosvetar br. Emil Ketig. Bilo je i J}**
koliko deklamacija, dobro pesečena.
Priredba je
bila
NOVA GRADIŠKA. — štrosma-jerovo selo. 2 februara 1936 priredeno jo u sokolani v 4 sata posle podne Štrosmajerovo selo, spojeno s čajankom i plesom. Naraštajke su deklam0* vale dve pesrae, posvečene Štrosmaje-ru, a brat prof. Juraj Kratki održao kratko predavanje o političkom radu i o nacionalnim pogledima vladike Štrosmajcra. Selo je bilo vrlo dobro posečeno i program je pažljivo saslu-šan.
SUPETAR. — Društveni ples. L’
subotu dne 8 februara 1936 Sokolsko društvo u Supctru priredilo je svoj _g°‘ dišnji društveni ples, koji je odličn0 uspeo. Materijalni uspeh plesa bio Jc
ispec
velik, prihoda 4.400 dinara.
TROGIR. — Svetosavska proslava. Trogirsko sokolsko društvo prire-•lilo je 2 februara svetosavsku akade' miju s biranim programom, a u korist socijalnog fonda. Dvorana je bila dup-kom ispunjena rodoljubnim gradan-stvom. Sve su tačke odlično izvedene-Akademija, koja je moralno i materi-jalno uspela iznad očekivanja, završe; na jc pevanjem sokolske himne »Hej Sloveni!«.	^
ŽIVAJA. — Svetosavska akademija. Na dan sv. Save, 27 januara, priredila je Sokolska četa u Živaji akademije s dečijim deklamacijama, vežba-ma i s dva igrokaza i to »Jankovič Sto; jan« istor. slika po poznatoj pesm< »Ropstvo Jankoviča Stojana« te »Jaza-vae pred sudom« od P. Kočiča. Oba komada su odigrali vrlo lepo. Po svr-šenom programu bila je bogata tombo* la, a zatim ples. Poseta je bila odlična-
IZRAD JI JEM po propisa sve vrste sokolskih zastava, kao i sve vezo /o sa zlatom i svilom« Produjem zlato za vez.
NIKOLA IVK0VIĆ
NOVI SAD
vo\'9en	.
v^e>-ce
Izdeluje diazo-amoniak-papir »JASNIT«, za kopiranj« načrtov, ki Je edini 100% domač izdelek te vrete v driavi
Izdaje Seve* Sokola Kraljevine Jugoslavije (E. Gangl) • Glavni I odgovorni urednik Stjepan Celar • Uredjuje Redakcijeki otyak • Tiska
Učiteljska tlskara (pretstavnlk Franc* Štrukelj) - Ljubija