PoStarina plaćena u gotova Con« Din 2*— SOKOLSKI GIASN1VC GLASILO SAVEZA SOKOLA KRAlJEVIH JtCOJLAV|j£ Izlazi svakog petka o Godiinja pretplata 50 Din •yr**nii^'°} Ljubljana, 11 Septem. 1936 God. VII • Broj 36 A *s 4 A •• | se u Učiteljsko] tiskari, Frančiškanska ulica 6 o Telefon broj 2177 o Račun ШУПЏ0 Ј&Ш&бшУЦи ! Poštanske štedionice br. 12.943 « Oglasi po ceniku • Rukopisi se ne vračaju Zameuik saveznog' starešine brat Gangi otvara svečanost na kojima počiva divni zejednički naš dom, č.'ji se vrhovi spliču u veličan-stvenu kupolu duhovne, moralne i fi-zičke snage jugoslovenskog Sokolstva. Ovog trenutka Belog Orla na Kraljev-skom Dvoru okružuju jata stotina ti-suća sivih Sokolova, kao dGbrovoljna narodna vojska (odušcvljeno odobravanje), koja pozna s&mo dve, puta: u smelom poletu neustrašivc napred za sreću Mludogn Kralja, za sreču slobod-nog nsvroda, za čast suverene i slobod-ne Jugoslavije (burno odobravanje') — ili u smrt, kada bi to c d nas tražila i zahtevala domovine! — (Dugotrajno odušcvljeno edobravanje). Tada je brat Gangl pozdravio iza-slanika Nj. Vel. Kralja, kapetana korvete g. Zdenka Vukoviča, umolivši ga, da na Najvišcm mestu izvoli biti tu-mač največe ljubavi i najdublje vernosti i odanosti svega jugoslovenskog Sokolstva Njegovom Veličanstvu Kralju. U tome času dvoranem zaorili su gromki i oduševljeni pozdravi N j. Vel. Kralju, Kraljcvskom Domu i Jugoslaviji. Zatim je brat Gangl pročitao sledeči pozdravni telegram N j. Vel. Kralju: Pozdravni telegram Nj. Vel- Kralju NJEGOVOM VELIČANSTVU KRALJU PETRU DRUGO M BEOGRAD Proslavljajuči svojom svečanom sednicom i akademijom u se-d 'štu Uprave Saveza i sličnim proslavama po eeloj otsdžbini, gde-god kucaju verna i edana sokolska srca, četrnaesti rodendsn Vašeg Veličanstva, Stvez Sokcla Kraljevine Jugoslavije, okupljajuči u dr-hu radesna s*ca i uzdignuta čela celokupno svojo članstvo, kao nej-svežiji venae oko svetlega prestole na kome sedi Mladi Kralj Jugoslavije i naš mili Starešina, pozdravlja Vaše Veličanstvo na današnji svečani dan najtoplijim po-zdrtvo.v. i najiskrenijim žeijarna, klicu dl: Sokolstvo je uza Te, Mladi naš Kralju, i nerazdvojno je cd Tebe, dični naš Starešino! Zdravo! — Citanjc pozdravno g telegrama Nj. Vel. Kralju evi prisutni saslušali su stoječi i popratili na koncu burnim i oduševljcnim poklicima »Zdravo« i »Živco Kralj!« Brat Gangl je tada ujedno izve-stio, da jo Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije primio iprigodom Kraljevo g rodendana brojne telegrafske i pismene čestitke, medu kojima pozdrave i čestitanja Kraljevskih Namesnika, gg. drn Radenka Stankoviča i dra Iva Peroviča, čestitke bratske češkoslovačke obce sokolske, Saveza bugarskih Junaka, brata Junaka prof. dra Mihaila C. Mineva, Saveza ruskog Sokolstva i t. d. Zatim je brat Gangl poimence toplo pozdravio sve več pomenute pri-sutne visoke pretstavnike crkvenih, civilnih i vojnih vlasti, koji su bili sr-dačno i odušcvljeno aklamirani. kao takoder i pretstavnike zastupanih korporacija, ustanova i nacionalnih udru-ženja. U nastavku svog govora brat Gangl je rekao: — Sve ono na što smo se odlučili svojom slobodnom voljeni, sve ono što danas osečamo i što ?climo da izvedemo, po inicijatvvi brdske Sokolske župe Sarajevo, a što demo i izvršiti u narodnih pet godina do Kraljeve punoletnosii, eučemo пг>. današnjoj svečanoj sednici. Tei našoj težnji i svemu našem sokolskem žiču i biču dali smo osnovicu več prvog dena našeg sokolsko? ujedinjenja u Novom Sadu p*e sedamnaest gedina. Л danas mogu i moram sa zadovoljstvom da naglasim, da u toku nešeg zajedničkog sokolskog života nikada nisme »ustali niti skretoii ni na leve. ni na desno (odobravanje), nego smo uvek iSli ravno, iako teške, Čestu trrievitrar sta-zom sokolske redinesti. a tako »nora-mo i nadalje da kročimo ravnom ee-stom, svome Dostavljenem itzv enom cilju, kroz sve vihore sndašnjicc i ne žaleči žrtava (odobiavanje). Predabo-ko su nam se urezale u dušu velike reči blagopokojnog Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedm'telt-, (svi pniut-ni ustaju i kliču: »Siava 4u!«). koje je izrekao u svojoj znamemtoi deklaraciji dne 6 januara 1929: »Moja je sveta dužnost, da svim sied^tvima čuvam držovno i narodno jedinstvo. I ja sam rešen, da ovu dužnost bez kolebanja izvršim do kraja. Čuvati jedinstvo na- Sokolstvo fe najsvečanlje proslavilo rodendan N|. Vel. Kralja Peira П i proglasilo »Sokolsku Peirovti peloljeiku« kao plan svoga rada do Kraljeva ptmolelsiva U celoj zemlji naše Sokolstvo proslavilo je na najsvečaniji način 14-esti rođendan Njegovog Veličanstva Kralja Petra II. U svih 2500 svojih jedini-ca naše Sokolstvo je toga dana mani-festovaLo s vojn prekaljenu sokolsku ljubav, najdublju odanost i vernost prema svome Mladom Kralju i uzdanici svega našeg naroda, okuljajuči se u duhu oko Njegova svetlog prestola, ob-novivši ponovno svoj položeni zavet i zavet ispisan u svim sokolskim srcima, da če celokupno jugoslovensko Sokolstvo uvek raditi i biti spremno žrtvovati se za svoga Kralja, svoj narod i svoju otadžbinu. A da bi i sa svoje Strane na dan punoletstva svoga Kralja vidno obeležilo taj veliki i istorijski narodni datum svojim vidnim delima, naše Sokolst\'9 proglasilo je svečano na ovogodišnji Kraljev rodendan svoju »Sokolsku Petrovu petoljetku«, kao plan svoga rada, čije če plodove pokazati i prineti kao svoj obolus na dan Kraljeva punoletstva, u slavu svoga Mladog Kralja, a na korist svoga naroda i svoje mile otadžbine Jugoslavije. Sokolska proslava Kraljeva rodendana u Beogradu U Beogradu, kao sedištu Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, sokolska proslava rodendana Nj. Vel. Kralja izvedena je naročito svečano. Toj svečanosti učestrovali su pored članova uprave Saveza,- uprave Sokolske;.župe Beograd i svih sokolskih društava u Beogradu takoder i delegati iz svih sokolskih župa, koji su stigli u velikom broju. - - ' Na' Kraljev rodendan ujutro u / sati su se okupili pred Sokolskim domom Sokolskog društva Beograd-Mati-ca. odakle su u povorei krenuii na reliju trupa na Banjicu. Na čelu sokol, povorke bila je sokolska glazba i konjiča, a za ovom stupala je uprava Saveza s delegatima iz svih sokolskih župa i članstvom sokolskih društava iz Beograda, Zemuna i Pančeva. Nakon za-vršenog revija trupa na Banjici, Sokoli su se u povorei opet vratili do Sokolskog doma Matice, odakle su na čelu sa saveznom - astavom i^ zastavama beogradskih sokolskili društava produ-žili u povorei do Kolarčevog univerzi-teta, gde je u 11.45 sati održana svečana sednica uprave Saveza. Na Kolarčevom univerzitelu Sokolska svečana proslava Kralje-veg rodendana održana je u velikoj dvorani Kolarčevog univerziteta, koja je bila dupkorn puna Sokolstva i gra-danstva. Bina, na kojoj su bili okupljcni članovi saVezne uprave na čelu sa zame-nicima starešine bračom Gapglom, Pa-unkovičem i Smiljaničem, bila je lepo dekorisana zastavama i zelenilom. Po sredini, pred velikim starešinskim stolom, bila je postavljena Kraljeva bista sokolske simbolike, a u pozadini binc nalazio se je veliki državni grb i s njegovih strana oznake godišta 1936—1941 kao sokolske Petrove petoljetke. Po sredini, za upravom Saveza, bila je sa-vezna zastava, a sa strana nalazile su sc zastave svih beogradskih sokolskih društava. Tačno u 11.45 sati ušao je ii dvo-ranu izaslanik Nj. Vel. Kralja, kapetan korvete g. Zdenko Vukovič, dočekan oduševljcnim poklicima cele dvorane Nj. Vel. Kralju. Tu su več bili zauzeli svoja mesta pretstavnici vlasti: izaslanik Nj. Sv. Patrijarhe, protojerej g. Milivoje Petrovič, pretstavnik Kraljevske, vlade i ministar za fizičko vaspitanje naroda brat dr. Josip Rogič,, ministar pravde g. dr. Nikola Subotič, češkoslovački poslanik g. dr. Vaclav. Girsa, pretstav-nik Senata g. dr. Pavle Vujič, pretstav-nik-Narodne skupštins g. Jcsip Režak, nadrabin g. dr. Alkalaj, pretstavnik sta-lokatoličke crkve g. dr. Niko Kalodera, beogradski imam g. Hodžič, zaštupnik ministra vojske i mornarice general g. Kukavičič, zaštupnik ministra grade-vina arhitekta brat Momir Korunovič, adutant Nj. Vel. Kralja general g. Ječ-menič, izaslanik Glavnog generalštaba pukovnik g. Miličevič, izaslanik Kr. mornarice poručnik bojnog broda g. Azalagič, h aslanik Žandarmerijskog puka kap. g. Jovanovič, admiral brat Dragutin Priča, prestavnik Beogradskog univerziteta brat dr. Mihailo Gradoje-vič, delegat Jugoslovensko - bugarske lige g. Miloševič, delegat Jugosloven-skog učiteljskog udruženja g. Majsto-rovič, pretstavnicc društva »Kneginje Zorke«, pretstavnicc Kola srpskih sestani gde Đurić i Medorič, pretstavnica Beogradskog ženskog društva gda Ra-šič, pretstavnica Jevrejskog ženskog društva gda De Leon-Koen, delegat Jadranske straže g. dr. Juda Levi, kao i ostali ugledni pretstavnici i gosti. Kada je izaslanik Nj. Vel. Kralja zauzeo svoje počasno mesto, otpočela jc svečanost Paščanovim »Sokolskim pozdravom«, a zatim državnom him-nom i sckolskom himnom »Hej Sloveni«, koje je otpevalo Beogradsko pe-vatko društvo, posle kojih su priredene dugotrajnc burne i oduševljene ovacije Nj. Vel. Kralju i Kraljevskom Domu. Kada su se stišali poklici, svečanu sednicu uprave Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije otvorio je prvi zame-nik starešine brat Gangl sledečim pozdravnim govorom: GOVOR BRATA GANGLA —Bračo i sestre! Plenum uprave Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije sastac se je danas na ovoj svečanoj sednici, da iskreno, istinski i dostojanstveno proslavi četrnaesti rodendan Njegova Veličanstva Petra II (svi prisutni ustaj4i i pri-reduju oduševljene ovacije N j. Vel. Kralju), Kralja Jugoslavije i našeg naj-milijeg sokolskog brata. Da proslavimo taj praznik, vi ste se, bračo i sestre, odazvali našemu po-z5vu u punom broju, kako smo to od vas i očekivali. 1 vi niste došli ovamo zbog našeg poziva, več ste došli i po diktatu svojih rodoljubivih.srdaca, ko-ja su vas upučivala na ova j put, da na današnji svečani dan u našoj prestoniei zajednički manifestiramo našu sokolsku i državljansku svest i našu duboku i žarku Ijubav prema našem Mladom Kralju i prema čitavom Kraljevskem Domu. (Ponovni oduševljeni poklici: »Živeo Kralj!«) Kako su danas ovde zastupane sve naše župe, njih 25 na broju, i to s pc-večjm brojem syojih delegata, i kako su pored njih prisutne i uprave bratske župe Beograd i njenih jedinica s područja grada Beograda _ u punom broju, u ovom trenutku v?dim pred so-bom i osečam duhovno ujedinjenu Ju-goslaviju koja u našim sokolskim na-porima, rodoljubivim i idealnim nasto-janjima teži svome opštem napretku i sjaju Karadordeve Zvezde, koja nas potstiče i poziva na pojačanu delat-nost, da bi radom i žrtvama svojih sinova i kčeri naša draga domovina ostala snažne, velika i slavna! (Odušev-ljeno odobravanje). Sokolska Jugoslavija, koja je danas po vama zastupa-na u Beogradu, u i®to vreme kada su sabrane sve naše sokolske jedinice di-ljem Jugoslavije — njih 2500 na broju — pozdravlja našeg Mladog Kralja na današnji Njegov rodendan i kliče mu gromki sokolski: Zdravo! (Dvoranom odjekuje oduševljeni gromki poklici: »Zdravo!«). Pozdravljam vas, gospode i gospodo i sestre i bračo, vas gospode i gospodo, što ste nam se pridružili, da za-jedno s nama date izraza svojim dina-stLčkim i patriotskim osečajima i svojim simpatijama prema sokolskim ra-denicima i da svojom moralnem sns-gom poduprete naše sokolske stubove, Izaslanik Nj. Vel. Kralja i pretstavnici vlasti na sokolskoj proslavi Kraljevo# l očicndana na Koiarcevom univerzitetu roda i celinu državnu, to je najviši cilj Moje vladavine, a to mora biti i naj-veči zakon za Mene i svakoga. To Mi nalaže odgovornost pred narodom i hi-storijom, to Mi nalaže liubav prema Otadžbini i pijetet prema bezbrojnim dragocenim žrtvama, koje padoše za ta j idesl.« I ta sveta dužncst i sva sredstva, ko ja nam stoje na raspoloženju, i ta j najviši cilj i nama je največi zakon, a ijubav j pijetet prema Mrtvom Kralju, ljubav i odanost prema Mladem Kralju je naša unutrašaja snaga koja nas pokreče, koja nas u bratskoj slezi i u visokem zanosu naše sokolske i državljanske svestj ujedinjuje j spaja 11 no-božnoj i najiskrenijoj molitvi na današnji Kraljev rodendan: Kralja Petra Bože hrani, moli Te sokolski red!« — Konac govora brata Gangia no-pračen je dugetrajnim oduševljenim ovacijama Nj. Vel. Kralju, Kraljevskom Domu i Jugoslaviji. Posle govora brata Gangia održao je prigodnu reč o Mladome Kralju i istakao značaj proslave ovoga dana za-menik starešine Saveza inžiriir b: at Milivoje Smiljanič (što smo objavili u broju našega lista od 4 o. m. u članku pod naslovom »Na đan 14-tog roden-dana Nj. Vel. Kralja Petra II«), a koje je bilo saslušano s največom pažnjom i na koncu popraeeno oduševljenim ovacijama Nj. Vel. Kralju, koje su se ponovile i nakon što je Beogradsko pevačko društvo otpevalo državnu himnu. Nakon toga je tajnik Saveza brat prof. dr. Mihailo Gradojevič pročitao proglas Saveza Sokola Kraljevine Ju-golavije o programu petogodišnjeg sokolskog rada do Kraljevog punolet-ctva (koji smo takoder objavili na uvodnom mestu pre ipomenutog broja našega lista), te koji je primljen s oduševljenim odobravanjem. Zatim je brat D. Gošič, član beo-gradskog Narodno g pozorišta, izveo dve krasne deklamacije »Mladome Kralju« i »Kralju Petru II«. Brat Gošič je ove pesme deklamovao s toliko topline i dubine osečajnosti, da su one sve prisutne duboko dirnule, a mnogima su se oči orosile suzama. Buran i dugotrajan pljesak zatim, koji se je prolomio dvoranom, bio je izraz naj-dubijeg dojma ovih deklamacija, a ujedno i priznanja odličnom deklama-toru i interpretu njihovog krasnog sadržaja, bratu Gošiču. Ova vanredno lepa i svečana sokolska proslava Kraljevog rodendana završena je sokolskom himnom »Hej Sloveni«, koju je otpevalo Beogradsko pevačko društvo i na koncu koje su ponovljene burne ovacije Nj. Vel. Kralju, Kraljevskom Domu, Jugoslaviji, državnom i narodnom jedinstvu i Sokolstvu. Naveče je Sokolska župa Beograd priredila za Sokole šetnju brodom »Ka-radorde« Savom i Dunavom. Sokolska proslava Kraljevog rodendana u Zagrebu Sokolsko okiužje Zagreb grad proslavilo je rodendan Nj. Vel. Kralja Petra ll na najsvečaniji način. Sokolsko veče, koje se održalo u Sokolskom domu uoči svečanog dana uspelo °)C u svakom pogledu. Veliku su pažnju iskazali Sokolstvu najviši predstavnici zagrebačkih civilnih i vojnih vlasti, koji su ovu večer proveli medu Sokolima. Ban Savske banovine, gosp. dr. Viktor Ružič došao je sa svojim tajnikom g. drom Vrbaničem, a _od gg. generala prisustvovali su svečanosti komandant IV armijske oblasti Pante-lija Ž. Jurišič, komandant Savske divizije Vladimir P. Kostič sa gospodom i načelnik štaba 4 arm. oblasti Mihajlo Stajic sa gospodom. Videli smo nadalje brata Antuna Antunoviča, bivšeg pretsednika Okr. suda, te uz reprezentante svih nacionalno-kulturnih udru-ženja i potpretsednicu Jugoslov. na-rodnog ženskog saveza sestru Zlatu Kovačevič-Lopašič. Od Uprave Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije bio je zamenik saveznog starešine brat dr. Oton Gavrančič, starešina Sokolske župe Zagreb, i brat dr. Hugo Verk. Prostrana dvorana, na čijem se pročelju nalazi poznati relijef Kralja Sokola, bila je ukusno iskičena zastavama, čilimovima i cvečem i pružala je u moru svetla i ervenih sokolskih ko-šulja prekrasnu sliku. Odtičnici upisi-vali su se kod dolaska u S pomen -knjigu Sokolskog društva Zagreb I. Čim su umuknuli zadnji akordi pozdravne koračnice pošli su na govor-nicu oclredeni govornici. Prvi je govo-rio brat dr. Fran Brnčič, prvi zamenik starešine Sokola I. Pozdravivši prisutne odličnike i Sokole, u markant-noin je govoru oortao značenje su-trašnjeg dana, kao dana sokolske radosti i sokolske zahvalmosti. Njegov je lepi sokolski govor nekoliko puta bio prekidan burnim i oduševljenim poklicima Kralju i Jugoslaviji, a odu-ševljenje postiglo je vrhunac, kad je svoj govor završio toplim sokolskim pozdravom mladom Svečaru, Kraljevskom Domu, Jugoslaviji i Jugoslovensko m Sokolstvu. Muzika bratskog Sokolskog društva Zagreb II intonirala je nato državnu himnu, a klicanje se nastavilo dok nije progovorio zamenik pretsednika prosvetnog odbora brat Viktor Haj-mer, prosvetar Sokola I. U poduljem predavanju, iskičenom i vlastitim se-čanjima i historiskim konstatacijama, prikazao je sve one narode i velikane, koji su svojjm delilna zasekli duboke brazde u život i kulturu čovečanstva. Spomenuvši i prve našo slavne Kraljeve iz roda Karadordeviča i brazde Oslobodenja i Ujedinjenja, koje su oni izorali na njivi naloga narodnog i državnog života, iprelazi na simboličku brazdu, koju je neki dan zasekao u njivu podhomskoga načelnika naš Mladi ljubljeni Kralj. Tim činom Vladar seljaekog naroda, i sam slavni poto-mak slavnih seljačkih Preda, dokazao je Svoju povezanost sa zemljom i s narodom, koji ju obraduje, a pokazao je i Svoj visoki ponos što je i Sam proizašao iz toga naroda. Tako če histerija zabeležiti uz davne i slavne kraljevske kuče bratskih slavenskih naroda, koje su proistekle od zemljo-radničkih preda, i naš slavni dom Karadordeviča, čiji se najmladi Kraljevski Odvetak s ponosom priznao vernim čuvarom pradedovske tradicije- Govornik svršava svoje predavanje sokolskim pozdravom uzvišenom Kralju Slavenu, Kralju Bratu i Kralju Starešini. Dok se dvorana lomi od sokolskog »Zdravo!« muzika svira sokolsku himnu »Oj Slaveni!«. Iza ovog oficijel-nog dela proslave sledila je sokolska veselica s igrankom, koja je več o ponoči zaključena, da članstvo nade potrebni odmor za sutradan. U nedelju ranim jutrom več su gradom prolazile povorke pojedinih sokolskih društava, koje su pelazile na zborno mesto, vežbalište Sokola II iza srednjih škola na Vilsonovom trgu. Tu se formirala velika i lepa sokolska povorka pod vodstvom okružnog načelnika brata Potočnjaka i okružnog T. O. Iza slikovite čete barjaktara, koju je predvodio župski barjaktar s barjakom, odlikovanim po blaženopo-čivšem Kralju Ujedinitelju, stupao je župski starešina brat dr. Oton Gavrančič s članovima župske uprave i starešinama zagrebačkih sokolskih društava, zatim пеитотпа muzika Sokola II sa svojim kapelnikom bratom Kroupom. Sledile su čete Sokola u odorama i naraštaja, Sokolice, članovi u gradanskom odelu i kao završetak povorke četa sokolskih konjanika. Ovako lepe velike i disciplinovane sokolske povorke več od sleta ne vi-desmo. Cilj povorke bio je Kaptolski trg pred Prvostolnom crkvom. Tamo su posfrrojene čete stajale za vreme svečanoga Tedeuma, dok su delegati otišli u crkvu. Na jednak je način po-stupanc i kod pravoslavnog hrama Sv. Preobraženja i kod jevrejske sinagoge. Konačno se Sokoli ipostaviše na iistočnoj strani Jelačičeva trga, gde _su iz neposredne bližine s oduševljenim poklicima Kralju i Vojsci pratili tok svečanog defilea zagrebačkog garnizona i pozdravljali vojničke zastave. Nakon defilea vratiše se u skladnoj povorci u dvoranu Sokola I, gde se održala svečana sednica celokupnega zagrebačkog Sokolstva. Sednicu je otvorio i zaključio vanredno impresivnim i temperamentnim govorima župski starešina brat dr. Oton Gavrančič. Predloživši brata Konstantina Jugoviča, župskog blagajnika i tajnika Sokola I, za zapisničara, a braču društvene starešine za overovitelje zapisnika, osvrnuo se brat starešina na položaj Ju^oslovenstva uopče, a Ju gosi o venskog Sokolstva napose. Ali baš ovako neprirodan položaj namiče nam velike i svete dužnosti koli prema našem jugoslovenskom narodnom Vladaru, to-li i prema jugoslovenskoj otadžbini. Te če dužnosti ispuniti Sokolstvo s puno ljubavi i samopregora, što više, ono si je nametnulo i novih dužnosti koje če iz ljubavi prema kraljevskom Starešini dragovoljno izvršiti u toku od pet godina do nastupa punolctno-sti Nj. Veličanstva. Sokolstvo treba da pouči i onu braču i sestre, koji su bud iz koga razloga bili zastraženi, da nijedna ideja, nijedan pothvat, nijesu tekli lagodnim i utiranim putevima, več je svagde trebalo i mnogo borba, a još više vzdržljivosti. Prispodablja današnje stanje jugoslovcnske ideje s poznatom ehterdinškom »Spring - procesi jom« u kojoj učeenici u ritmičkim Skokovima prave neprekidno tri koraka unapred a dva unatrag, dok konačno ipak no stignu na metu. Na ova-kovu metu stiči čemo i mi pomoču Božjom i svesni svoje jakosti i snage svojo ideje. U tom našem u veren ju potkrepljujo nas i današnja svečana proslava, potkrepljuje nas ovo golemo učešče Sokola i Sokolica, koje govor nik na koncu govora pozdravlja sa srdačnim sokolskim »Zdravo!«. Nakon što je starešina Sokola III brat Josip Rišlavi pročitao proglas Saveza SKJ o nadašnjem danu, a zamenik župskog načelnika brat dr. Stanko Tončič pri-godno predavanje o visokom Svečaru, zaključio je brat župski starešina u 12 i po sati svečanu sednicu. Oduševlje nim poklicima Kralju, Jugoslaviji, Ju goslovenskom Sokolstvu i bratu žup skom starešini, pomalo se počelo članstvo razilaziti, zadržavši najprijatniju uspomenu o dostojno izvršenoj sokolsko j proslavi. Muzikalni deo svečane sednice izvršila je izvršna muzika Sokola II te brat Augiist Gostinčar sa snažnim sokolskim pevačkim zborom. Po podne održala su se na Sokolskom stadionu lakoatletska natecanja izmedu takmičara bratskih župa Celje, Karlovac, Osijek i Zagreb, pri ko-jima su brača iz celjske župe izašla po-bednicima. Utakmicu vodio je naj-uzornije brat Lujo Vajnart, načelnik zagrebačke župe. S ovom su utakmi-com završene zagrebačke sokolske svečanosti. Sokolske manifeslacije na Kralfev rodendan u Ljubljani Ovogodišnji rodendan našeg mla-dog Vladara i Starešine našega Sokolstva, Njegovog Veličanstva Kralja Petra II, Sokolstvo Sokolske župe Ljub-jana proslavilo je na izvanredno svečan način. Navečo uoči piraznika prošla je ljubljanskim ulicama velebna sokolska bakljada, u kojoj su učestvovale pored Sokolstva i sve ljubljanske nacionalne organizacije sa svojim zastavama. U bakljadi, u kojoj su učestvovale tri glazbe, bilo je oko 5000 ljudi, koji su oduševljeno klicali Nj. Vel. Kralju, Kraljevskom Domu i Jugoslaviji. Po svim ulicama, kroz koje je povorka prolazila, okupilo se je na desetke ti-suča gradarna, oduševljeno kličuči Kralju i burno pozdravijajuči Sokole i ostale učesnike povorke. Na sam Kraljev 'rodendan Sokolska župa Ljubljana organizovala je sa svih krajeva svog prostranog župskog teritorija trčanje sokolskih štafeta u počast Nj. Vel. Kralja. Na petnaest pruga ukupne dužine od 431 km protr-čalo je u 32 sata i 42 minuta iz <1 sokolske jedinice 1206 sokolskih trkača, koji su se stecali na ljubljanskom Kongresnom trgu, noseči poslanicu sle-dečeg sadržaja: »Njegovemu Veličanstvu Kralju Petru II, starešini Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, poklanja to spomenico »Zvezdnega teka Kralja Petra II« iz ljubljanske sokolske župe kot izraz stalne pripravljenosti, udano-sti in ljubezni«. U to vreme na kongresnom trgu več je bilo okupljcno Sokolstvo, sve nacionalne organizacije kao 1 ogromno mnoštvo gradanstva, koje je došlo da učestvuje u ovoj ve-lebnoj nacionalnoj manifestaciji. U 10.30 sati svečanost je otvorio starešina Sokolske župe Ljubljana, brat dr. Josip Pipenbaher, koji je u lepom govoru istakao značaj praznika Kraljevog rodendana posebice za Sokolstvo. Govor brata dra Pipenbahera bio je više puta prekidan oduševljenim odobravanjem. Nakon govora glazba^ je otsvirala državnu himnu, a pevački zbor Hubadove župe zapevao je »Pes-mu sokolskih legija«, koju su prihvatili svi Sokoli. Time je bila svečanost na kongresnom trgu završena, nakon čega se je unatoč veliko j kisi formirala ve-Kčanstvena sokolska povorka od oko 5500 učesnika sa sokolskim zastavama i predvodena sokolskom glazbom, koja je kroz guste špalirc desetaka tisuca ljubljanskih gradana prošla gradom, posvuda najoduševljenije (pozdravljena, priredivši burne manifestacije Nj. Vel. Kralju, Kraljevskom Domu, narodnom i državnom jedinstvu i Jugoslaviji. Iz grada povorka je zatim kre-nuta na letnje vežbalište Sokolskog društva Ljubljana-šiška, koje je toga dana svečano razvilo svoju novu dru-štvenu zastavu. Kralj Pelar kao Soko Beogradska »Politik a« donela je u svom broju od 6. o. m. na uvodnom mestu članak pod gornjim naslovom od dr. M. D. (brata dra Milorada Dragiča), koji mi ovde također objavljujemo. Otac našega Mladoga Kralja, Bla-ženopočivši Kralj Aleksandar I Ujedi-nitelj sa neverovatnom dubinom ušao je u poznavanje pravoga sadržaja, vrednosti i nacionalne misije jugoslo-venskog sokolskog pokreta. Ovo svoje puno razumevanje za Sokolstvo pok. Kralj Aleksandar ispoljavao je u mnogim i mnogim momentima, usvajajuči sokolske metode rada kao i sokolsku ideologiju Jugoslovenskog Sokolstva koja obuhvata sve više i humanističke težnje naše nacije za podizanje vrednosti i- lepote duha i tela. Ovo svoje visoko shvatanje Sokolstva Kralj Aleksandar preneo je i na Svoju Porodicu. Cim je 6 septembra 1923 godine roden Njegov Prvenac, Kralj Aleksandar kao roditelj dozvo-lio je da se mladi Prestolonaslednik upiše u pripadnike sokolske organizacije. Tako je Prestolonaslednik Petar upisan u dečju grupu sokolskog društva Beograd I. A Sokoli ovoga dtu-štva odneli su u Dvor kao svoj dar i povojnicu malu sokolsku odoru za svoga najmladeg, kraljevskog Sokola. Docnije isto tako upisani su u grupu sokolske dece beogradskog sokolskog društva »Matica« Kraljeviči Tomislav i Andrej, a zatim i sinovi Kneza Na-mesnika Pavla, prinčevi Aleksandar i Nikola. Kada je krajem 1929 godine jugo-slovenska sokolska organizacija ušla u sastav Sokolstva Kraljevine Jugoslavije prema Zakonu o Sokolstvu, na čelo ove največe naše narodne organizacije kao njen starešina dolazi mladi Prestolonaslednik, današnji Kralj Petar II. Sokolski sistem Kraljevog vaspilanja Dolazak mladog, sedmogodišnjeg Prestolonaslednika Petra za starešinu Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije od neobično velikog jc značaja ne samo za sokolski život, več za cclokup-nu jugosiovensku misao, koja je tako izrazito istaknuta u sokolskoj ideologiji. Mladi Prestolonaslednik Petar kao starešina Sokolskog saveza na^ naj-sjajniji način simbolizira veru Kralja Aleksandra u vrednost sokolskog pokreta i njegovog rada na jugoslovenskoj narodnoj ideji. Ali nije se ostalo samo na ovom simboličkom kraljevskom gestu. Voljoin Kraljevskih Roditelja i vaspitanje mladih Kraljeviča uvodi se kao sastavni deo i vaspitanje po sokolskom sistemu. Po ovome sistemu vaspitava se i naš Mladi Kralj i Soko, čiji rodendan danas proslavlja cela naša zemlja zajedno sa cclokup nim jugoslovenskim Sokolstvom. Sokolski sistem vaspitavanja našeg Mladog Kralja sa pravom mora da interesuje čelu našu javnost. .<>bog toga iznosimo danas izvosne podatke o radu Nj. Vel. Kralja kao Sokola, da bi na Njegov 14 rodendan naša javnost bolje upoznala svoga Mladoga Kralja kao prvoga Sokola velike jugoslovcnske sokolske organizacije. Čim su Roditelji našega Mladoga Kralja, tada Prestolonaslednika, upi-sali Svoga prvenca u sokolske redove, počelo sc misliti i na Njegovo docnije sokolsko vaspitanje. Sokolsko telesno vežbanje otpočeo jc mladi Prestolonaslednik od svoje šeste godine. U torne vremenu šestogodišnji Prestolonaslednik vežbao je u beogradskom Dvoru, učeči elementarne sokolske vežbe koje su potrebne još nežnom dečjem organizmu. Posle tragične smrti Svoga Oca, Mladi Kralj kao gimnazist otpočinje sistematska i planska telesna vežba-nja po sokolskom sistemu. Ova vež-banja koja Mladi Kralj vrši redovito sve do danas i koja če nastaviti i dalje, izradena su prema svima princi-pima savremene nauke. Izraden j4‘ obi-lan plan prema kome sve ova vežban ja odgovaraju konstituciji, telesnom i du-ševnom sklopu našeg Mladog Kralja. Za sprovođenje ovog sokolskog sistema uz Mladoga Kralja nalazi se stalno brat Ivan Kovač, član starešinstva Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, koji je kao stručnjak veoma poznat sa svojim sjajnim sokolskim vežbama, ko jima se proslavljala naša mornarica na svima sokolskim sletovima u našoj zemlji i u bratskoj čehoslovačkoj. Osim toga za ova vežbanja pokazuje veliko razumevanje i Kraljev vaspitač, g. Scsil Parot, koji redovno uz br. Kovača prisustvuje Kraljevom vežbanju. Na Dedinju Naš Mladi Kralj vežba redovno svoje sokolske vežbe, i to preko cele godine, i leti i zimi, za vreme Svoga učenja i za vreme školskog odmora. Za vreme trajanja školske godine, Mladi Kralj vežba sokolske vežbe u Svome Dvoru, na Dedinju. Ali On ova vežbanja ne izvodi sam, več u društvu svojih vršnjaka. Sokola. Na-ime, u Dvor na Dedinju odlazi. redovno 11 naraštajaca iz Sokolskog društva Beograd II. Ovi naraštajci, kao vršnjaci Nj. Vel. Kralja, čine j c dno zasebno sokolsko odeljenje. U ovom odeljenju vežba redovno Mladi Kralj pokoravajuči se svoj disciplini, koju zahteva kolektivno telesno vežbanje. Na taj način uz telesno vežbanje uti-čc se i na razvijanje kolektivnog duha, ncophodno potrebnog pri vaspitavanju organizma koji sc razvija. Ova sokolska vežbanja na Dedinju vrše se pet puta nedeljno i to tri puta nedeljno izvodi sc sistematsko vezba-nje, a dva puta nedeljno razne igre. Sistematsko vežbanje ove grupe, u kojoj učestvuje i Mladi Kralj, izvodi sc kao redovan čas po sokolskom sistemu sa naročit im obzirom na fiziološke i psihološke zakone, kojima jc podložan mladi organizam u stadijumu svoga razvijanja. Prema ovim zakonima i vrši se izbor vežbanja. Po ovome planu jednu grupu čine one vežbe kojima se utiče na pravilno, harmonisko razvijanje tela. U drugu grupu dolaze vežbanja kojima se postižu naročiti efekti i kojima se razvija elastičnost tela. I najzad treeu grupu telesnog vežban ja koja vrši Mladi Kralj sa svojim drugovima, čine takozvane estetske vežbe, pomoču kojih se razvija smisao i osečanje za lepotu. Kombina-cijom ovili vežbanja postiže se usavr-šavanje elastičnosti, uzdržljivosti 1 smisla za lepotu, jačajuči pri torne vo-1 ju i karakter. Sa takvim planom vrše se redovni časovi sokolskog vežbanja Nj. Vel. Kralja i Njegove sokolske brače. Vežbe na spravama upotreblja-vaju se samo kao prirodna vežbanja, uglavnom radi učenja savladivanja prepreka. Posle toga dolazi trčanje, preskoči, bacanje kopija i diskosa 1 tome slično. Izvodenje igara vrši se na dedinj-skom Dvoru četvrtkom i subotom posle podne. Mladi Kralj i Njegovi^ drugo vi - sokoli izvode ova vežbanja i na jednom krasnom vežbalištu podig-nutom kod dedinjskog Dvora. Ovo Kraljevo vežbalište sa površinom od 100 X 100 metara pokriveno je lepom travom. Oko ovog vežbališta nalaze se staže za trčanje, skakanje i bacanje lopte. Osim toga uz ovo glavno vez-balište nalaze se i sporedna igralista za odbojku, nogomet, kriket i hokej-Na ovom lepom vežbalištu Mladi Kralj i Njegovi drugovi, vedri i nasmejani-ali poslušni, izvode sva ona vežbanja koja im prethodno pokaže njihov na-stavnik. A zatim Mladi Kralj se Sv , jim drugovima, osvežen i rumen, Pr lazi tuševima, a posle toga gardero ma koje postoje uz ovo neobično lep i zdravo vežbalište. Mladi sokolski n ' raštajci praštaju se tada sa Кга‘Је1Р Sokolom spremni da sutradan opft -du na zajedničko sokolsko vežbalis dedinjskog Dvorca. Kraljeva lelnja i zimska vežbanja Rekli smo da Mladi Kralj vežba sokolske vežbe uvek, i za vreme s j skoga rada i za vreme ferijalnog 0 mora. Prema tome uz odredeni,slS • sokolskog vežbanja dolaze još jalna letnja odnosno zimska vežbanj'' koja Kralj vrši takode po odredeno programu, prilagodenom fizičkim 1 P hičkim zakonim organizma u 'razvij -nju. Leti, dok još traje školska nas va i dok se prema tome Nj. Vel. Kr J bavi u Beogradu, uz sistematska s0 ska telesna vežbanja dolazi i re“°vL. piivanje. Vežbanja u plivanju vrši m1 di Kralj sa največim zadovoljstvom oduševljenjem, i to u bazenu koji podignut uz pomenuto vežbalište. kada se svrši školska godina i ' . Mladi Kralj sa Svojom bracom ocJia/ na letnji odmor, onda nastaje redo' kupanje u jezeru i rnoru udruzeno sistematskim plivanjem i veslanje. Ova vežbanja na jezeru i moru izv obično na Bledskom Jezeru 1I1 u dranskom Moru. Za vreme bavljenja na Jadranu, Kraljevskom Dvoru Miločeru, M Kral j sistematski se posvečuje jja‘‘ vrsnom športu na vodi. Tu spada P vanje, veslanje, jedrenjc, vaterpo • Ova letnja telesna vežbanja Kralj, vodi na jviše sam sa Svojim vaspitač g. Parotom i br. Kovačem. Ali ne o ^ je se samo na ovome. S vremena y vreme Kralj poziva da učestvuj _ ovome športu i Njegovi vršnjaci s ^ drana, naročito iz Budve, odnosn Bleda kada provodi Svoje letovanj Bledskom Jezeru. u Kada nastupc zimski dam _ Kralj oduševljava se zimskim s t tom, za koji Mu se pruža m°Su na dclimično u Beogradu, a delimrc ^ Bledu. Klizanje i sankanje vrši u . gradu. Mladi Kralj Petar II odlafznU-mi i na Bled radi klizanja po n0m tom jezeru i radi smučanja po 0In okolnom alpinskom terenu pokri debelim snežnim pokrivačem. L -.j. smučanju dobija instrukcije oc jana, tog stručnjaka za skijanje, g- Veselo logorovanje na Bledu Sokolska društva unela su u Pr° gram svoga rada letnja taborovanj^ logorovanja. Jedno od prvih ov taborovanja izvedeno je pre У.1 ralj dina na Bledu. Blaženapočivsi 0 Aleksandar, koji je češče pos . ova sokolska logorovanja, tinla vao se svim onim lepim mpm na koje jc nailazio u sokolskim rima. U ovakvim sokolskim 'loi, jj učestvuje sada i mladi Kralj уртв-Ovakvo logorovanje izvedeno > v0(je-vo ovoga leta na Bledu. ^aL*. j^ndj nja ovog sokolskog taborovai. j< gVOje je pozvao kao goste na Bled s _„.ioVnO sokolske vršnjakc saMH°^.m“ janici 1 vežba 11 Beogradu Mladi P°d orT1a sokolski drugovi o d az vali su ee^ j rado pozivu svoga Mladoga > ^i- došli su na Bled. Da bi se -c vot 11 logoru, Mladi Kralj 'P^'aštaj^ logorovanje i dva sokolska ц0ко1^ ogorovanje i dva sokolska n s kolu-jz Ljubljane, iz Ljubljanskog ^ »Matice«. )an za Posle toga napravljen )^.nn je logorovanje. Ova j plan ne Mjetjove oduševio Mladoga Kralja 1 prcdvi- drugove. Prema ovome P ‘, mostič deno je da se sagradi jied№ - sC preko Save, da sc ide u vežba u gada iz puške i luka. da se plivanju, veslanju i da ... 0/hiljw^‘ Ali logorovanje imai s' o J J iti ru- i teških obaveza. l reba pm u. re- čak, videti da h je u !0Sc>r« ti i da du, da H svi vrše svoje duzno God. VII - broj 36 »S O K O L S K I G L A S N I K « Str. a H su rm svojim mestima, treba opko-pavati šatore, urediti i očistiti logor p'osle vetra, kise i drugih nepogoda. Zatim tre'ba izdržati na dežurstvu u logoru dok god ne dode uredna sme-na koja se prima i predaje po odzivu i Jozinci. U svima ovim dužnostima učestvovao je i Mladi Kralj zajedno sa ostalim mladim Sokolima, čekajuči da logorska naredba saopšti kada dode na Njega red, da kao i ostali Sokoli vrši logorske dužnosti. Letošnje taborovanje bilto je ispu-njeno vedrim i simpatičnim momenti-ma, koji su ostavili duboke tragove na mladu i upečatljivu dušu Kralja Petra. Ova vedra i razdragana duševna stanja do lazil a su do svoga naročitog iz-ražaja u mesečevim nočima, kada su se pored logorske vatre nalazili mladi Sokoli uz svoga Kralja-Sokola, priča-juči priče i dogadaje iz istorije i narodne poezije, kada se razgovaralo o Kraljeviču Marku, njegovom Šarcu i šestopernom buzdovanu koji je Marko sa Urvine planine jednim zamahom baeio čak u sinje Jadransko More. Ulicaji sokolskog vežbanja na dušu i telo Mladoga Kralja Kralj Petar II kao Soko postigao je najlepše uspehe u oblasti Svog so-kalskog vaspitanja. Ovi uspesi ogle-daju se i u fizičkoj i u psihičkoj komponenti Mladoga Kralja. Radi naučnog kontrolisanja uticaja telesnog vežbanja na organizam Mladoga Kralja vrše se svakoga meseca sistematska antropometrijska merenja. Na onovu ovih antropometrijskih po-dataka načinjeni su diagrami o teTes-nom razvijanju Nj. Vel. Kralja. Iz ovih diagrama naročitu pažnju privlači neobično pozitivna i značajna činje-nica, da Mladi Kralj pokazuje za svoje godine veoma veliki kapacitet plu-ča. Ovaj kapacitet, meren naročitom spravom («pirometrom«) iznosi tri i po litra izdahnutog vazduha jednim dahom. Prema Njegovim godinama bilo bi sasvim zadovoljavajuče, kad bi ovaj kapacitet iznosio dva litra. Osim toga elastičnost pluča dostiže van-redno lep broj (7). Ovim antropome-tr iškim merenjem konstatovano je još i to da Mladi Kralj pokazuje znatan napredak što se tiče rasta u visinu. Godišnje ovaj rast iznosi deset do II centimetara. Pošto je an tr opo m e t rvs k i m mere-njima i diagramima utvrdeno da Mladi Kralj može da izdrži u vežbama za koje je potrebna elastičnost i izdržlji-vost priredene su ove godine na De-dinju razne utakmice. U ovim utakmi-eama učestvovao je Mladi Kralj zajedno sa svojim vršnjacima Sokolima. Takmičilo se u bacanju kopija, veslanju, plivanju i odbojci. Rezultati ovih takmičenja objektivno su kontrolisani i utvrdeno je da je Mladi Kralj najviše uspeha pokazao u bacanju kopija. Za ovu virstu vežbanja potrebna je naročita gracilnost i elastičnost musku-lature ruke. Zbog ovoga uspeha u bacanju kopija Mladome Kralju dodeljena je takmičarska medalja. Kraljev nastavnik u telesnim vežbama, br. Kovač, koji sa vaspitačem g. Parotom promatra i prati svaki Kraljev uspeh u sokolskom telesnom vež-banju, sa puno ljubavi i oduševljenja govorio nam je o uspesima koje je Mladi Kralj postigao u sokolskom vas-pitanju. Kraljeva Majka, Nj. Vel. Kraljica Marija, pokazuje veliki interes za ovu oblast sokolskog vaspitanja Svoga Prvenca, prisustvujuči često časovima Njegovog telesnog vežbanja. Svi, Majka i Njegovi vaspitači, naročito su ra-dosni zbog disciplinovanosti koju Mladi Kralj pokazuje u odnosu na nastav-nike i starije. Naročito zapažaju sr-dačnost, koju Mladi Kralj ukazuje drugovima - sokolima sa kojima vežba. Pri ovim zajedničkim sokolskim vežbama vlada lep, nezategnut sokolski drugarski duh. Mladi Kralj u odnosu na Svoje sokolske drugove pokazuje neverovatno mnogo kulture srca i dobrote. Dr. M. D. Proslava rođendana Njegova Veličanstva Kralja Petra II u Sušaku I Sušak, taj naš eminentno nacionalni jugoslovenski grad, koji čuva mrtvu stražu na zapadnoj granici otad-žbine proslavio je inieijativom i za-■uzimanjem bratske Sokolske župe i svih susednih sokolskih jedšnica, dru-štava i četa, na najsvečaniji način, kako to u ovome gradu samo Sokolstvo čini, 14 rodendan prvoga Sokola, našega Mladoga Kralja i sokolskoga starešine Petra II Karadorđevića. Več uveče prvoga dana osvanula je stara frankopanska kula na Trsatu sva u moru plamena i to zauzimanjem naših vrednih i uvek vedrih i kao tr-satske hridi jakih i odvažnih nacionalnih boraca našega dičnoga Trsata, či-jim je ulicama bogato rasvetljenim i državnim zastavama ukrašenim pro-šla povorka vojnika i gradana pračena domačom glazbom, da na vidan način pokaže svim svojim protivnicima i ne-prijateljima, koliku ljubav gaji u svojim srcima ovaj naš mukotroni narod prema Onome An delu, sinu dičnih i junačkih Karadordeviča, a našemu Mladomu Kralju Petru II. Jutro dne 6 septembra osvanulo je trnu mo ‘t naoblačeno, kao da je Sve-višnji hteo da saspe na ovaj kraj baš na taj značajni dan blagoslov svoj u obilju toli potrebite kiše. Ali elementarna nepogoda mije umanjila ni u kojem pogledu ono oduševljenjc u brače i sestara Sokolova, koji su na zvuk glazbe iz kastavskoga sela Mariniči pohrlili svi nasmejani i razdragani na zborno mesto pred sokolanu, da uz skladne zvukove glazbe podu pod vodstvom župskoga starešinstva i s četiri sokolska barjaka, a predvodeni sokolskim biciklistima, do Božjega hrama na Trsat. Lepo je bilo videti ogromnu sokol-sku povorku sastavljenu od članstva muškoga u odorama tc članstva žen-skoga, naraštaja i dece, a konačno i one brače sa sokolskim značkama, medu kojima je bilo videti i starce kako u stroju, razdragani i veseli stupaju poput mladiča imajuci u svojim srei-ma duboko usadenu ljubav prema Onome, koji je za nas Sokole sinteza svega najboljcga, najplemenitijega i najuzvišenijega. Povorka se uspinjala kružnim putem preko Mihanovieevc ulice uz vojarnu na Trsat, da sa svim barjacima i sa svim članstvom, nara-štajem i decom ude u baz'iliku Majke Božje sa svim dostojanstvom i pobožnim eutanjem znajuči sasma jasno za svrhu toga svoga religioznoga čina. Crkva otaca franjevaca, iako velika jedva je primila pod svoj krov tu impozantni! povorku, koju nije smetao ni uspon ni kiša, jer je bila svesna svoga truda. Iza obavljcne službe zahvalnice za sva primljena dobročinstva i za sre-enu vladavinu našega Mladoga Kralja Petra II vratila se ta veličanstvena povorka drugim putem prema gradu •Sušaku, da uz odvažne poklike Kralju i Otadžbini stigne pred prekrasni spomenik Kralja Mučenika, koji je podi-glo rodoljubno srce Ju gostove n a Šumaka i okolice u znak zahvalnosti. Pred spomenikom održao jo brat župski starešina kratak govor kao uvod u Sokolsku Petrovu petoletku potsečajuči braču i sestre na dani zavet Sokolstvu i jugoslovenskom jedin-stvu. Na spomenik bio je položen lovorov venac s državnom trobojkom. Iako je kiša pljuštila, niko od bra-ee i sestara nije sustao, več je sve skladno i u redu prošlo sušačkim cen-trumom uz zvukove glazbe kličuči Kralju i Jugoslaviji, da se konačno sasta-ne u sokolani očekujućf onako u živom razgo^iru svečanu sednicu. Dvorana bila je prepuna, tako da je narod mo-rao stajati i po hodnicima, dok su na galeriji bili pretstavnici državnih, vojnih i civilnih vlasti i korporacija. Je-dino gradsko načelstvo nije bilo zastu-pano. Tu se videlo g. sreskog načelnika, brata Rušnjaka, šefa policije, br. Lipovščaka, upravitelja pravoslavne parohije brata Krniča i rimokatoličkog upravitelja župe g. Bubnja. Kako se pak u Sušaku nalaze i pitomci-inten-danti Vojne akademije, videli smo i njihova komandanta, našega drafioga brata pukovnika Petroviča, koji je s podredenim gg. oficirima predveo svoje mlade i neustrašive pitomce u pot-punom hroju. Oni su uzveličali ovu svečanu sednicu sa svojim skladnim i milozvučnim pevanjem i deklamacijom. Njihov je nastup podigao buru oduševljenja medu svima prisutnima, koji su njihovo pevanjc srdačno i bratski pozdravili. Na samoj svečanoj sednici kao i u povorci uz celokupno starešinstvo župe u>zeli su učešća i pojedini delegati bratskih društava: Trsat, Draga, Kostrena, Černik-Čavle, Krasica, Mariniči i Zamet - Kantrida. Program je bio izveden po odredenom rasporedu tačno i lepo tako da je ostavio, košto i uvek, naj bol ji utisak u svih nazočnih, čime je postignut onai pravi rezultat, koji jc bratski Savez SKJ i želeo, što je po mentalitet i državljansko shva-tanje naroda ovoga kraja od osobitoga značenja. Tako jc, eto, jugoslovenski Sušak sa svojim mezinčetom i obljubljenim Sokolstvom proslavio taj značajni rodendan Nj. Vel. Kralja Petra II. Solcolslca radio - predavan ja RADIO-STANICA BEOGRAD Sledeča sokolska radioipredavanja održavaju sc: dne 17 septembra predaje br. Mi-lloš Stanojevič, Petrovgrad, o temi: »Narodna duša u sokolskoj misli«; dne 20 septembra predaje br. Vladimir Blaškovič, Karlovae, o temi: »Prva sokolska četa«; dne 24 septembra predaje br. Marko Sabljič, Karlovae, o temi: »Sokolstvo i socijalni pokret«; dne 1 oktobra predaje br. dr. Mak-so Kovačič, Ptuj, o temi: »O sokolsko! literaturi«; Celrnaesldnevna prosvetna škola ČOS u Zlatnoj Prahi Znali smo da je zlatna Praha srce Slovenstva, ali smo to tek osetili kroz ovih 14 dana što smo proboravili medu bračom velike slovenske duše, ve-likog brat.skog sokolskog srca. Išli smo u Prag da se na vrelu napojimo idejama velikoga našega učitelja Tirša, da nas u njegovu Domu ogreje duh neumrlih sokolskih velikana: Šajnera, Vanjičeka i drugih. Oh, taj Dom. Kao da po njegovim hodnicima idu šene ovih sokolskih radenika i bodre te da ne kloni«, da sc boriš za velike sokolske ideale, kojima su oni celog svog života verno služili. O, kako nam je srce drhtalo, kada smo stupili na tlo bratske češko-slovačke zemlje i kada smo se u osvit-ku dana našli u suncem obasjanom Pragu s mnoštvom tornjeva i zelenih par-kova. Još je srce jače kucalo kada smo prelazili preko mosta Legionara na mutnoj Vita vi i približali se Tirševu domu, gde nas je raširenih ruku pri-mio brat Klicpera. Nas dvojica Jugo-slovena našli smo se s još 34 brače i 12 sestara iz Čehoslovačkc, s jednim bratom Junakom iz Bugarske, te jednim zagraničnim ruskim Sokolom, svega nas pedeset. Več prvi dan opazio se divan sklad medu nama, a taj se svaki dan potencirao, pa smo osečali kao da smo svi iz jednoga društva, kao da smo uvek bratski drugovali, uvek bratski i slovenski. Interesirali smo se za prilike kod njih i oni kod nas, razumevali smo se i otvairali svoja srca i duše. Tečaj je otvorio 15 avgusta zame-nik starešine ČOS br. Truhlarž lepim govorom i zaželio nam najlepši uspeh. Iza njega govorio je zamenik prosve-tara COS brat Hržebik, pozivajuči nas da se okoristimo ovim tečajem za velike sokolske ideale. Domačin Doma brat Klicpera takoder nas je bratski pozdravio. On se očinski za nas starao i nastojao da nam u svemu ugodi i zadovolji, pa smo poneli iz Doma najlepše uspomene. Odmah su započela predavanja, tri u jutro, a jedno po podne. Svak o je trajalo po jedan sat i 45 minuta. Malo dugo zar ne? Ali smo ih svi do jednoga vrlo rado slušali, jer su bila vrlo interesantna, različita, iz svih grana sokolskog života, a predavači su bili odlični sokolski radnici kao brača: Krejči, Pelikan, dr. Hržebik, dr. Uhar, Klicpera, dr. Pehlat, dr. Šajner, Harfel, sestra Lasovska i drugi. I praktično smo vežbali. U 5 sati bio je ustanak, u 6 sati gimnastika, koju je vodio odličnem spremom brat Pehaček i sestra Runtova. Pre večere opet sat gimnastike. Vežbe su bile više puta praćene na klaviru, a naučilo se i nekoliko lepih pesama, medu ostalim i jedna ju-goslovenska i jedna bugarska. Takoder jedno naše kolo. Posle večere u 18 sati imali smo slobodno vreme do 22 sata. Posečivali smo i kazališta, koja su baš tih dana bila otvorena, a koja su na vclikoj umetničkoj višini. Razgledali smo Tiršev dom i u njemu muzej s mnogo dragocenih predmeta. Cela jedna dvorana posvečena je po-kojnom bratu Jindri Vanjičeku. Pose-tili smo modemu galeriju u kojoj su radovi najbolj ih čeških slikara i kipa-ra starijcg 'i najnovijeg doba. U nedc-lju 23 avgusta pošli smo na jednodnev-ni izlet do Novog Joahimova da vidimo kuču u kojoj jc neumrli Tirš radio kao učitelj i odgojitelj i nešto dalje lovačku kuču u kojoj sc sastao s Fignerom da veča o velikem sokolskom delu. I na jednoj i na drugoj ku-či postavljena je mramcrna spomen ploča s napisom. Jedan naš brat odr-žao je govor u počast naših velikana. Jedno po podne posetili smo Vanjiče-kovu mogilu, također drago i sveto mesto svakome Sokolu. Drugo po podne posetili smo smihovsko Sokolsko društvo, koje ima na brežuljku nad Smihovom veliko i krasno letnje vež-baEšte i odakle se pruža divan vidik na celi grad. Tu je vrlo lepo uredena lutkarska pozornica. Našli smo oko 50 starije brače, sve ljudi preko 40 godi-na gde vežbaju, utrkivaju sc i igraju. Ima i 60 godišnjaka, pa i krupnijeg kalibra. Svaki dan vre tu sokolski život na čistom vazduhu, kojega u gradu nema. Prošli smo kroz noviji i kroz stari deo grada gde su monumentalne zgrade velike historijske vrednosti, osobito na Hradčanima, gde se nalazi velebni hram Sv. Vita i dvori pretsed-nika Republike. Posetili smo i praško groblje Olšani, gde počivaju smrtni ostaci Tirša i Fignera pod velikom pi-ramidom na kojoj su relijefi naših učitelja. Na podnožju nekoliko uvenulih venaca kao i svežeg eveča. I mi tpolo-žismo veliku kitu miomirisnog eveča povezanu narodnim vrpcama s napisom. Jedna sestra održala je zanosni govor, a po tom otpevasmo češkoslo-vačku himnu. Svi bejasmo ganuti i uz-budeni. S groblja podosmo do Pra-škoa Sokola, najstarijeg društva gde je radio Tirš i Figner, pa Vanjiček, Šajner i drugi. Veličanstvenc dvorane s mnogo uspomena na ove naše velikane. Na 28 avgusta priredena je zajed-nička večera i zabava s našim preda-vačima u Tirševu domu. Tu je palo nekoliko srdačnih govora, pa pošto smo se veoma zabavili uz šalu, pesmu i ples, oprostili smo se s našim preda-vačima najljubaznije. Sutradan smo sc još jednom okupili u prcdavaonici, gde nam je brat Klicpera održao poslednje predavanje, predao uverenja i s nama se oprostio. Po tom i mi smo se opra-štali. Dirljiv je bio naš rastanak posle tako lepo provedenih dana. Dali smo si reč, da čemo raditi na velikom sokolskom delu, da čemo se dbpisivati i tako održavati bratske veze, pa na koncu da čemo se opet sastati na idu-čem svesokolskom sletu u Pragu 1938 godine. Na tečaju održali smo svaki po jedan nagovor ili krače predavanje s di-skusijom. Moj drug brat Merčun pri-kazao je razvitak Sokolstva i njegovu organizaciju u Jugoslaviji, a ja o našem Sokolstvu na selu, što je braču Čehoslovake mnogo zainteresovalo. Bili smo srečni da vidimo dolazak češkoslovačke л'гз1е s olimpijade. Ogromna povorka Sokola i Sokolica te gradanstva prošla je od stanice kroz grad do Tiršova doma s muzikom, te se za čas veliko dvorište ispunilo Sokolima i narodom. Povorka jc bila burno pozdravljena kroz grad. Uz govore staroste brata dra Bukovskoga, sestre načelnice Provaznjikove i drugih, brat Hudec bio je obasut evečem, pa se uz zvukove himne završilo. Ali manifestacije su još dugo trajale. Teškim srcem smo se odelili od srca Slovenstva, od naše zlatne Prahe, ali dužnost nas je zvala. Sečanja na Nju, na našu braču i sestre medu kojima smo bili kao kod svoje kuče, kao i na ljubav koju su nam iskazivaii ne-čemo nikada zaboraviti. Ja sam ostao još jedan dan. Bio sam pozvan od brače da posetim mesto Slani, 35 km daleko od Praga. Mo-rao sam se odazvati tome bratskome pozivu. Krasno je to mesto s nekih 14 hiljada Stanovnika. Ima krasnu veliku sokolanu. Starosta brat Čižek s nekoliko odbornika srdačno me doče-kao, pokazao lepu zgradu i počastio. Razgovarali smo o Sokolstvu, o Slovenstvu, o velikom našem Kralju Aleksandru i presidentu Masariku, pa smo i zapisnički konstatirali taj naš sastanak, da ostane za večna vremena kao znak iskrenog bratstva. Brat Vče-lak, moj drug s tečaja pokazao mi je mesto i njegove znamenitosti. Tako sam imao još jednu uspomenu više iz bratske češkoslovačke zemlje. Sutradan na granici još jedan pogled natrag, još jedan bratski pofju-bac lepoj eeškoslovačkoj zemlji i bra-či, pa sednem snužden, da se tek razvedrim kada smo stupili na tlo naše Jugoslavije. Ivanko Bendiš, Zagreb Rezultati medužupskih takmičenja, održanih prillkom III slela Sokolstva na Jadranu u Šibeniku dne 22 avgusta o. g. Objavljujemo najbolje uspehe s medužupskih lakoatletskih i veslačkih takmičenja, održanih prilikom III sleta Sokolstva na Jadranu u Šibeniku dne 22 avgusta o. g. Muška deca: a) vrste Sok. društava: 1) Mandalina 405,9 bodova, 84,56%; 2) Šibenik (I vrsta) 404,7 hod., 84,31%; 3) Knin 398,1 bodova, 82,31%; b) pojedinci: 1) Grubišič Krste, dr. Šibenik, 92,83%, 55,6 bodova; 2) Žunič Vinko, dr. Mandalina, 90,66%, 54,4 bodova; 3) Čcnić Ilija, dr. Knin, 90%, 54 bod.; c) trčanje tekliča 8 X 40 metara: 1) vrsta društva Mandalina 82,8 sek.; 2) vrsta društva Knin 78 sekunda. Ženska deca: a) vrste: 1) Šibenik 84,4%, 404,20 bodova; 2) Šibenik (II vrsta) 83%, 398,75 bod.; 3) Mandalina 72%, 346,25 bodova; b) pojedinke (od 9—14 godina): 1) Juras Vjekica, Šibenik, 52,25 bod., 87.2%; 2) Trinajstič Vera, Šibenik, 52 boda, 86,75%; Marič Marija, Šibenik, 52 boda, 86,75%; 3) Bučič Jelka, Šibenik, 51,75 bodova, 86,3%; Radešič Biserka, Šibenik, 51,75 bod., 86,3%; Leontič Božica, Drniš, 51,75 bodova, 86,3%; c) pojedinke (od 6—9 godina): 1) Cvitkovič Selma, Šibenik, 40 bod., 100%*; Ercegovič Slavinka, Šibenik, 40 bod., 100%; Gojanovič Alda, Šibenik, 40 bod., 100%; Maroti Meira, Šibenik, 40 bodova, 100%; Marušič Sonja, Šibenik, 40 bodova, 100%; Panjkota Nada, Šibenik, 40 bodova, 100%; 2) Opačič Gordana, Šibenik, 39,75 bodova, 99%. Članovi: a) utakmice pojedinaca u šestero-boju: 1) Despot Nikola, Sok. dr. Mandalina, ž. Šibenik-Zadar, 3305,10 bodova; 2) Kolšek Ludvik, dr. Split, ž. Split, 2910,65 bodova; 3) Linardovič ing. Vlaho, dr. Split, ž. Split 2814,75 bodova; b) utakmice pojedinaca u peteroboju: 1) Vlahovič Ratibor, dr. Mandalina, ž. Šibenik-Zadar, 2730,85 bodova; 2) Markovič Ivan, dr. Sisak, ž. Zagreb, 2315,52 bodova; v 3) Amanovič Sava, dr. Šibenik, z. Si-benik-Zadar, 2299,67 bodova; c) utakmice župskih vrsta u poje-dinim granama (trčanje tekliča 4 X 60 metara): 1) vrsta župe Zagreb (van konkuren-cije) 31 sekundu; 2) vrsta župe Šibenik-Zadar 32 sek.; vrsta župe Split 32 sekunde; 3) vrsta župe Sušak-Rijeka 32,5 sek. Član?ce: a) utakmice pojedinki u troboju: 1) Ivančevič Marica, dr. Split, ž. Split, 54,30 bodova; 2) Bukarica Dobrila, dr. Split, ž. Split, 54,25 bodova; 3) Lotski Blanka, dr. Split, ž. Split, 52,75 bodova; b) utakmice pojedinki u četveroboju: 1) Linardovič Danica, dr. Split, ž. Split, 109,70 bodova; 2) Delfin Marija, dr. Šibenik, ž. Šibenik-Zadar, 108,20 bodova; 3) Andič Marija, dr. Drniš, ž. Šibenik -Zadar, 102,50 bodova; c) utakmice župskih vrsta u poje-dinim granama (trčanje tekličs 4 X 60 metara): 1) vrsta župe Sušak-Rijeka 38 sek.; 2) vrsta župe Split 41,1 sekunde; 3) vrsta župe Šibenik - Zadar 44 sek Muški naraštaj: a) utakmice pojedinaca u peteroboju: 1) češljevič Slobodan, dr. Drvar, župa Banja Luka, 3569,68 bodova; 2) Luštica Stanko, dr. Mandalina, žmpa Šibenik-Zadar, 3539,15 bodova; 3) Pekota Milenko, dr. Mandalina, župa Šibenik-Zadar, 3375,60 bodova; b) utakmice župskih vrsta u p o jedrnim granama (trčanje tekliča 4 X 60 metara); 1) vrsta župe Šibenik-Zadar, 32,2 sek. 2) vrsta župe Split, 34 sekunde. Ženski naraštaj: a) utakmice pojedinki u četveroboju: 1) Botič Vojna, dr. Split, župa Split 131,52 bodova; 2) Hrabrič Boža, dr. Baška, ž. Sušak • Rijeka, 110,39 bodova; 3) Luketa Jugoslavija, dr. Šibenik, žu pa Šibenik-Zadar, 106,55 bodova: b) utakmice župskih vrsta u poje-dinim granama (trčanje tekliča 4 X 60 metara): 1) vrsta župe Split 39,4 sekunde; 2) vrsta župe Sušak-Rijeka 42,1 sek. Veslanje Utakmice članova u vojnim čamcima sa 10 vesala na 1 morsku milju: 1) čamac župe Sušak - Rijeka 8,8 min.; 2) čamac ž. Šibenik-Zadar 8,16 min. Svih takmičara i takmičarki bilo je: članova: u šesteroboju 14, u pete roboju 37; svega 51; članica: u troboju 4, u četverobo ju 14; svega 18; m. naraštaja: u peteroboju 48; ž. naraštaja: u četveroboju 37. ---Prema tome svega je takmičilo član:, va, članica, muškog i ženskog naraštaja njih 154. U štafetama 4 X 60 metara takmičilo je: 4 vrste članova, 3 vrste članica, 2 vrste muškog i 2 vrste ženskog mira-štaja; svega 11 vrsta sa 44 takmičara i takmičarke. U veslanju takmičilo je .Trnom čadi po 10 veslača, t. j. 20 veslača, U Iako j atletici — višebojima — takmičilo je 154 takmičara i takmičarke, u stafetnom trčanju 44, u veslanju 20; ukupno 218 takmičara i tak-mičarki. Takmičenja je sudilo 29 sudaca i 11 sudkinja. Takmičenja su započela 22 o. m u 6,15 sati i trajala su neprekidno do 11,15 sati. Takmičenja u plivanju nisu se mogla održati iz tehničkih razloga Takmičenja su vodili brat Fran Lotski, načelnik župe Split, i brat Boško Kovačevič, prednjak župe Šibenik - Zadar. Jesam li poslao prelplalu za sokolske lisiove z Razvitje novega sokolskega prapora Sokolskega društva Ljubljana ~ Šiška Po končani veličastni svečanosti sokolske proslave kraljevega rojstnega dne v Ljubljani, mogočni sokolski sprevod je krenil s Kongresnega trga na letnje telovadišče Sokola Ljubljana - Šiška, kjer je bilo slavnostno razvitje novega društvenega prapora. Na telovadišču pred Sokolskim domom so sokolske čete in zastopniki ostalih nacionalnih društev napravili stik, z balkona, ki so ga zasedle depu-tacije društev, narodne šole in prapori — 40 po številu — pa je nagovoril množico starosta šišenskega Sokola br. Lavoslav Dolinšek. V svojem govoru je povdaril, da šišenske Sokole preši nja iskrena radost, ko morejo svoj domači praznik združiti s praznikom kraljevega rojstnega dne. V svojih nadaljnjih izvajanjih sc je brat starosta v globoki hvaležnosti spominjal požrtvovalnih pionirjev, ki so 1. 1902 začeli orati sokolsko ledino v Šiški. Pod starim sokolskim praporom se je šišensko Sokolstvo trudilo, da pride sokolska misel v vsako hišo in družino. Stari prapor je videl osvobojenje domovine, pod novim praporom, pa je šišenskim Sokolom dana naloga, da za-početo delo vztrajno nadaljujejo in ga dovrše do popolnega uspeha. Po govoru brata staroste je godba zaigrala sokolsko himno, kumica s. Lajovičeva pa je na novi prapor, ki predstavlja kot umetnina izredno krasno delo, pripela svilen trak. Kum prapora br. Mirko Štepic je izročil prapor bratu starosti Dolinšku, ki se je obema v toplih besedah zahvalil za darilo, potem ga pa izročil praporščaku br. Albinu Tušarju, ki je svečano obljubil, da bo nosil novi prapor s častjo, kakor prej starega. Vsi prapori — sokolski in ostalih nacionalnih organizacij — so se pobratili z novim praporom, nakar je čestital v imenu Saveza SKJ in ljubljanske sokolske župe brat dr. Josip Pipenba-cher, godba pa je vnovič zaigrala »Pesem sokolskih legij«, ki so jo vsi navdušeno peli. Zaradi dežja je nameravani sokolski sprevod po Šiški odpadel, pač pa so popoldne šišenski Sokoli, ko se je vreme nekoliko ustalilo napravili obhod z godbo Sokola I po Šiški na letno telovadišče, kjer se je medtem zbrala velika množica, da prisostvuje javnemu nastopu. Javni telovadni nastop je pokazal lepe uspehe šišenskega Sokola, saj so nastopili vsi oddelki z lastnimi sestavami, ki so jih sestavili člani in članice prednjaškega zbora. Vse točke so bile prav dobro in zadovoljivo izvedene ter je občinstvo navdušeno odobravalo posamezne telovadne oddelke. Sokolski teden v Šiški je bil s telovadnim nastopom uspešno zaključen. šišenskemu Sokolu k slavju iskreno čestitamo z željo, da bi novi sokolski prapor zbral pod svojim okriljem prerojene sokolske legije. J. H. Iz Sokolske župe Novi Sad Sokolsko logorovanje Ovogodišnje letovanje župe, bilo je priredeno kao i do sada u taboru pod šatorima u Kaštel Sučurcu blizu Splita. Letovanje je trajalo mesec dana od 12 jula do 11 avgusta o. g., a učes-nika članstva, naraštaja i dece bilo je 60 iz župe, od kojih največi broj iz Novog Sada. Odlazak na taborovanje bio je zajednički, a voda tabora bio je načelnik župe. Mesto taborovanja bilo je u ne-posrednoj bližini sela na jednoj livadi s borovom šumicom pored mora, koje je mesto bilo veoma podesno za tabo-rovanje. Sam tabor pak sa svojim po-dignutim šatorima, davao je veoma le-pu sliku i izgled. Tabor je bio snabdeven svima potrebama i dobro opremljen; osim toga sprovedena je bila u taboru od tamoš-nje općine i električna rasveta; a u neposrednoj bližini bio je vodovod s odličnom i vazda svežom pijačom vodom. Sve potrebe i namirnice z.a tabor nabavljane su u mestu, a neke u ob-ližnjem Splitu. Duh i raspoloženje učesnika na taborovanju bio je vedar i veseo. Učes-nici su iskoristili sve vreme taborovanja kupajući, sunčajuči i vozeči se po moru, a imali su i drugih razonoda, kao i izlete pešice u okolici i brodovi-ma do Splita, Trogira i Omiša, S taborovanja vratili su se svi zdravi, ras-položeni i veseli, sečajuči se lepo pro-vedenih dana na našem Primorju. Što je ovo taborovanje dobro uspelo, mnogo su tome doprineli brača i sestre članovi Sokolskog društva K. Sućurac, na čelu sa svojim agilnim starešinom bratom Ivanom Alfirevi-ćem, koji su svojom iskrenom ljubav-lju i svesrdnosti iznenadili učesnike tabora, koje su u radu oko dizanja tabora voljno pomagali a osim toga su svake noči za vreme taborovanja po-žrtvovno dežurali, nastoječi da se taboru ništa ne desi, našto im pripada srdačna i bratska zahvala. Isto pripada topla blagodarenost i Opčinskom poglavarstvu u K. Sučurcu, na čelu sa svojim pretsednikom, koje ne žaleči sredstava, besplatno je instalirao i dalo električnu rasvetlu za vreme trajanja taborovanja i najzad pripada zahvala i bratu dr. Vinku Miolinu, su-diji u Rabu, za besplatno uetupljeno zemljište za podizanje tabora; kao i svoj brači i sestrama iz K. Sučurca, kojima neka je svima bratski Zdravo! Župske plivačke utakmice održane su 30 avgusta 1936 g. u Senti na kupa-tilu tamošnjeg Sokolskog društva. Na ovim utakmicama učestvovalo je 15 članova, 4 članicc, 19 naraštaja-ca i 5 naraštajki iz nekoliko društava župe. Uspesi kod ovih utakmica ovi su: a) kod utakmica članova: 100 met. slobodan stil: 1) Jovan Vujič 1,13 m.; 2) Mladen Pejčič, Kula 1,15 m.; 3) Rudolf Šestak, Senta 1,25 m. 100 met. prsno plivanje: 1) Mladen Pejčič 1,38 m.; 2) Rudolf Šestak 1,48 m.; 3) Miloš Gajič, Kula 1,58 m. b) kod utakmica muškog naraštaja: 100 met. slobodan stil: 1) Radovan Grubič, Senta 1,25 m.; 2) Timotijc Bra-novački, Senta 1,30 m. 50 met. slobodan stil: 1) Milorad Vorgič, Senta 27 sek.; 2) Lajčo Telde-šija, Bačka Topola 29 sek.; 3) Nenad Kolarovič, Senta 30 sek. 50 met. prsno plivanje: 1) Lazar Babin, Senta 39 sek.; 2) Rikard Štajner, Senta 41 sek. 50 met. ledno plivanje: 1) Milorad Vorgič, 33 sek.; 2) Radovan Grubič 36 sek.; 3) Lajčo Teldešija, 37 sek. c) kod utakmica članica i ženskog naraštaja: 50 met. slobodan stil: 1) Jelena Lenart, Sombor 31 sek.; 2) Mira Savič, Senta 36 sek.; 3) Mira Davidovič, Senta 38 sek.; 50 met. prsno plivanje: 1) Mira Petrovič, Senta 33 sek.; 2) Jelena Lenart 37 sek.; 3) Bojka Morgenštem 40 sek. Kod skokova u vodu od mogučih 50 bodova kod članova i muškog naraštaja, prvi je Nikola Polak, Senta, sa 42; a kod članica i ženskog naraštaja prva je Miroslava Branovački, Senta isto sa 42 boda. Oglas Između 28 i 29 jula 1936 izgubio je svoju člansku legitimaciju broj 432 brat Milosavljevič Mirko, član niže navedenog Sokolskog društva, pa se moli svaki onaj tko je pronade da je povrati sopstveniku ili društvu, inače se oglašava nevažečom. Sokolsko društvo Nova Gradiška. MALE VESTI IZ NAŠIH JEDINICA ALEKSANDROVO. — Proslava Kraljevog rodendana. Naše Sokolsko društvo proslavilo je rodendan Nj. V. Kralja Petra II vrlo syečano. Ujutro, pošli smo u punom broju na blagoda-renjc, a nakon svršenog blagodarenja povratili smo se u Sokolski dom, gde je održan deo svečane proslave. Proslavi je osim Sokola prisustvovala osn. škola i mnogo meštana. Program proslave sastojao se iz pevanja Sokolske himne, kojom se je otvorila i zaključila proslava, dveju deklamacija i predavanja. Sve tačke ove proslave vrlo dobro su uspele. Na večer u 9 sati održana je akademija. I akademiji je prisustvovao vrlo veliki broj meštana, tako da je dvorana bila dupkom puna. Program je bio vrlo bogat i raznolik. Sve su tačke vrlo lepo i skladno izvedene te je publika posle svake tačke nagradila vežbače burnim aplau-zom. Naročito je veliko zadovoljstvo kod publike izazvao muški podmladak sa svojim složnim i plastičnim vežba-ma. — Posle akademije bio je ples. BAR. — Proslava rodendana Nj. Vel. Kralja. Proslava rodendana Nj. V. Kralja Petra II iz. vodena j c na dan 6 septembra u Baru na veoma svečan način. Po svršenom blagodarenju, kojemu su prisustvovali svi pripadnici Sokola kao i ogroman broj gradanstva, formirana je velika manifestaciona povorka na čelu sa Sokolima i muzikom barskog Železničkog udruženja, koja je pni-šla kroz varoš St. Bar do pred opšti-nu burno pozdravljana. Nato je održana svečana sednica, koju je otvorio zamenik starešine Sokolskog društva Bar br. Vido Radovič. Program sedni-ce sastavljen je prema uputi br. Saveza. Po završenoj scdnici muzika je na javnom trgu koncertirala. Naveče je bila iluminacija i vatro-met na obali. Pre toga bila je veličan-stvena povorka sa Sokolima i glazbom na čelu. Nakon toga održana je zabava. Čitav dan klicalo se je Kralju, Kra-ljevskom Domu, Jugoslaviji i Sokolstvu. BELI MANASTIR. — Proslava Kraljevog rodendana. Sokolsko društvo Beli Manastir proslavilo je rodendan Nj. Vel. Kralja na svečan način. Pre podne u 10 časova krenula je od so-kolskoga doma sokolska povorka s glazbom na čelu u rim. katoličku crkvu na blagodarenje, a odavle u pravoslov-nu. U 11.30 časova održana je u sok. domu svečana sednica, prema programu, koji je propisao bratski Savez. Po podne su vežbači priredili izlet u su-sedno selo Bolman. Na večer je održana u sokolskom domu akademija, koja je sastojala iz. 2 prigodnih recitacija, pozorišnog komada »Crkveni miš«, te telovežbenih tačaka: Ples lep-tiriča, izvela ženska deca; Šestica, iz-vela muška deca i vežbe članova na razboju. Posle programa priredena je plesna zabava, koja je protekla u najlepšem raspoloženju. BELI MANASTIR. — Propagandna javna vežba u Bolmanu. Na Kraljev rodendan priredila su u zajednici Sokolska društva: Beli Manastir i Bra-njin Vrh - Šečerana propagandnu jav-nu vežbu u Bolmann, gde još ne po-stoji sokolska jedinica. Nakon Jagod-njaka, ovo je druga propagandna javna vežba, koju ova dva agilna društva zajednički prireduju. Javnu vežbu je unekoliko pokvarilo kišovito vreme, ali u 4 sata po podne, kada je kiša prestala, program se ipak mogao odr-žati i na javnu vežbu došlo je mnogo sveta. Program se sastojao iz jedne vežbe puškama muške dece, jedne vežbe barjačičima ženske dece, proste vežbe članova, proste vežbe naraštaja, vežbe na razboju, vežbe na vratilu, tak-mičenja u skoku u vis i takmičenja_ u bacanju kugle. Sve tačke dobro su izvedene, te su se svjdele i cela javna vežba oduševila je tamošnju publiku. Nakon javne vežbe povela se akcija u Bolmanu za osnutak sokols.ke jedinice. BELI MANASTIR. — Pregled sokolskih jedinica. Od 26 do 29 avgusta obavio je načelnik belomanastirskog sokolskog okružja, brat Slijcpčevič, pregled Sok. društva Popovac i četa Branjina i Podolje. — U svima ovim jedinicama za vreme školskih ferija nije se na telovežbenom polju radilo, pošto su načelnici, koji su učitelji, bili na školskom raspustu van mesta. Po povratku istih, več sc započelo s telo-vežbenim radom. — Društvo Popovac nalazi se pred svojom javnom vežbom, koju namerava prirediti 27 septembra, te je započelo s intenzivnim priprema-njem. — U četi Branjin osnovana je kategorija muškog naraštaja, kojih ima 12. Sada se vodi akcija i za osnutak kategorije ženskog naraštaja. — U četi Podolje načelnik vrši i prosvetarsku dužnost. Vodi sc akcija za osnutak kategorije muškog naraštaja. Gaji se živo laka atletika, te če na ovogodišnjem okružnom lakoatletskom takmičenju nastupiti više vežbača. Sve ove 3 jedinice aktivne su u svome sokolskom radu iako u istom ustraju, imaju bu-dučnost. BELI MANASTIR. — Okružni izlet. Dana 30 avgusta prireden je u be-lomanastirskom sokolskom okružju prvi okružni izlet na Studenac, kraj Popovca. Na izletu su uzele učešče ove' jedinice: Br. Vrh - Šečerana, Kneževi Vinogradi, Beli Manastir, Podolje, Branjina i Popovac, te je bilo ukupno na izletu 96 brače i sestara. U 8 sati pre podne bio je na raskrsnici pred Po-povcem zajednički sastanak učesnika iz sviju jedinica. Odavde su svi, formirani u zajedničku povorku, pošli kroz.' selo Popovac u baranjsko vinogorje prema Studencu. Ovde su brača Sokoli i sestre Sokolice proboravili ceo dan u pesmi, igri i šali, tako da im je, nakon gotovo svakodnevnog sokolskog rada u vežbaonieama jedan dan protekao u potpunoj razonodi. Po podne je odr-žano takmičenje članova i naraštaja u skoku u vis i u natezanju konopa. Oko 5 sati bio je zajednički polazak do sela, gde su se učesnici rastali, te sa svojom grupom uputili prema svom selu. Ceo izlet protekao je u najved-rijem i najveselijem raspoloženju. DUBROVNIK. — Proslava rodendana Nj. Vel. Kralja Petra II. Četr-naesti rodendan Nj. Vel. Kralja Petra II proslavljen je na vrlo svečan način. Svečanost je počela uoči dana. Sav Dubrovnik bio je u svečanom ru-hu, okičen jugoslovenskim zastavama i impozantnom iluminacijom zgrada i starodrevnih gradskih zidina. Nad so-kolanom blistao se električni natpis: »Živio Kralj Petar II«. U 8 sati uveče obrazovana je na Gunduličevu trgu velika manifestaciona povorka sa sokolskom muzikom na čelu, koja je prošla glavnim ulicama grada, pračena oduševljenim poklicima gradanstva i zadržavala se pred Kraljevim dvorom, gde su brača Stefanovič i Hope odr-žali prigodne govore, pračene oduševljenim poklicima Nj. Vel. Kralju Petru II, prvom Sokolu i najdragoceni-jem simbolu jugoslovenskog narodnog jedinstva, slobode i nezavisnosti. Na dan proslave u 8 sati ujutru održana su svečana blagodarenja. Bla-godarenjima je prisustvovao čitav Dubrovnik. Pred crkvom su bili postrojem: počasna četa Kr. mornarice i Sokoli s muzikom na čelu. U 11 i 15 časova održana je u so-kolani svečana sednica, koju je otvorio prigodnim govorom starešina Sok. društva br. Šutič. Zatim je održao predavanje o Mladom Kralju i značaju dana br. Stefanovič. Pročitan je proglas Saveza SKJ. Objavljen je »Pe-togodišnji Petrov sokolski program«; jedan naraštajac recitovao je pesmu Nj. Vel. Kralju. Naveče je priredena bakljada i svečani ples u Oficirskom domu. KRALJEVIČA. — Proslava Kraljeva rodendana. Sokolsko društvo Kraljeviča proslavilo je 6 septembra rodendan Nj. Vel. Kralja najdostoj-nije. Na svečanoj sednici, koju je otvorio br. starešina održao je govor o Nj. Vel. Kralju, društveni prosvetar. Proslavi su prisustvovali pretstavnici mesnih vojnih i civilnih vlasti kao i veliki broj gradanstva. Proslavu je uveličalo mesno ipevačko društvo »Zvijezda Danica«. Uveče je toga dana bilo u so-kolani sokolsko i narodno veselje uz rasipoloženje, neobično animirano kako to dolikuje na rodendan uzvišenog Mladog Kralja i Vrhovnog Starešine. KRALJEVIČA. — Veslanje u društvu. U svrhu što jačeg gajenja veslanja, nabavilo je naše društvo nov sokolski čamac šesterac, kojim članovi vežbači češče vežbaju i treniraju. Posledice toga bile su da je i ove godine naše društvo odnelo prvenstvo na žup-skim utakmicama u veslanju, a poje-dinci i na utakmicama u plivanju. Sko-ro če se utvrditi u društvu program rada u smislu »Petrove petoletke«. Na sletu u Šibeniku sudelovao je veči broi članstva muškog i ženskog, kao i naraštaja. MANDALINA. -- Gradnja sokolskog doma. 4 septembra o. g. obu- stavljene su po treči put radnje u novom sokolskom domu. Ovaj dan su se završile radnje vanjskog malterisa-nja zidova i radnje u prizemlju. Ovde su uredene: pozornica, vežbačka dvorana, pridvorje, dve sobe i hodnik. Dom u sadašnjem stanju vredi oko 280.000 Din. Za dom društvo duguje jedino br. Savezu 50.000 Din beskamat-noga zajma. Radnje su opet u domu prekinute, jer društvo ne raspolaže više novcima, a čvrsto se drži zaključka odbora za gradnju doma i uprave da se neče du-žiti. Kad opet prikupi novčana sredstva, radnjama če nastaviti. NOVI ADŽIBEGOVAC. — П pčelarski tečaj. Sok. četa. Novi Adži-begovac održala je uz pomoč Saveza pčelarskih zadruga i potporom fonda poč. Nikole Spasiča sedmodnevni pčelarski tečaj i to od 19 do 26 juna u prostorijama osnovne škole. Tečaj je pohadalo 38 slušalaca i slušateljica. Na tečaju je osim teorije prikazi; van i praktičan rad oko pčela. Tečaj je vodio br. B. Mičič, kao poznati teorijski i praktični pčelarski radniL Nakon tečaja održani su is piti iz pčelar-stva. Na ispitu je pokazan vrlo dobar uspeh. Tečajci su pokazali naročito zanimanje za pčelarstvo, a predavaci su nastojali, da u svoja predavanja unesu čim više zanimljivosti i prakti čnc pouke. ■ OSIJEK. — Proslava rodendana Nj. Vel. Kralja. Proslava rodendana Nj. Vel. Kralja Petra II priredena je u Osijeku na svečan način. Uprava Sokolske župe i sokolskih društava Osijek - Matice, Donji grad i Retfala održale su u svečanoj dvorani sreskog načelstva u Osijeku naročito dekori-sanoj za ovu priredbu svečanu sedmeu u prisustvu pretstavnika vlasti, korporacija, vojske i gradanstva. U 11 sati otvorio je pozdravnim govorom br. dr. Perič Matej, starešina Sok. društva Matice, u ime starešine župe sednicu i u nekoliko biranih reci ocrtao značaj dana za naš narod, dr-žavu i Sokolstvo. Pozdravljen je^ burnim aplauzom i poklicima »Živeo Kralj«. , Fanfara Sok. društva Donji grad otsvirala je sokolski marš, a Jug. mu-zičko društvo »Štrosmajer« otpevalo je Paščanov »Sokolski pozdrav«. Prosvetar župe br. D. Zivkovic govorio je o Mladome Kralju, čiji govor je bio isprekidan poklicima Kralju, a na koncu pozdravljen toplo uz poklike Kralju, Kraljevskom Domu, narodu i Jugoslaviji. J. M. D. »Štrosmajer« otpevalo je državnu himnu. Br. Stevo Bošnjak, naraštajac iz Sok. društva Matica, dekla-movao je pesmu »Mladome Kralju«. Fanfara Sok. društva Donji grad otsvirala je marš, a zatim »Oj Sloveni«, nakon čega je starešina br. Perič zaklju-čic sednicu. Preporučamo ivrfke, koje oglašuju u »Sokolskom glasniku«! ПОЈУ. -J- KUiMNAiT-DEU ми»идшвммдли1иА>* 191-35 UČITELJSKA TISKARNA R.Z.ZO.Z. У <$• /A ■