KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 15 (6)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 Jula 1932.
PATENTNI SPIS BR. 8953
Laurent de la Ville le Roulx, Rene, Leon, Jacques, Paris,
Francuska.
Mašina za žigosanje.
Prijava od 23 jula 1930.	Važi od 1 marta 1931.
Postoje mnogobrojne mašine za žigosanje ili numerisanje kod kojih se otisak postiže valjanjem, po površini na koju se otiskuje, jednog malog valjka graviranog i prevučenog mastilom. Kod ovih aparata obrtanje valjka postiže se prttiskivanjem i pri-janjanjem na površinu koja se štampa. Posledica je ovoga da prema glatkoći ove površine ili pritisku nastaje klizanje, koje izaziva deformaciju otiska i razmrljavanje mastila.
Pronalazak se odnosi na malu mašinu za žigosanje kod koje se ugaona pomera-nja malog graviranog valjka postižu sistemom zupčanika koji se pokreću pomera-njem ose valjka, a načinjena su tako da se izlegne kliženje po površini koja se štampa, na pr. hartije. Pritisak valjka na ovu hartiju ne dejstvuje više radi izazivanja obrtanja, pa može biti znatno manji, što je mnogostruko korisno, na pr. da se izbegne otiskivanje dugog otiska pomoću karbon-hartije ili pomoću ma kog sličnog načina.
Pošto se gravirani valjak pokreće pomoću sistema zupčanika, može se upisati na jednom brojaču obrtanje ovih zupčanika, pa tako i broj otisaka.
Da bi se razumeo pronalazak, a samo primera radi, priložene slike pretstavljaju jedan način izvođenja pronalaska i jednu njegovu varijantu.
Sl. 1 je vertikalan presek aparata duž linije AB si. 2.
SI. 2 je spoljni izgled aparata posmatran sa leve strane si. 1.
SI. 3 je presek duž linije CD si. 1.
SI. 4 je presek duž linije EF sl. 1,
SI. 5, 6 i 7 pretstavljaju tri uzastopna položaja graviranog valjka i njegovog upravljača.
SI. 8, 9, 10, 11, 12 i 13 prestavljaju u-zastopne položaje upravljača prethodnih deiova.
SI. 14, 15, 16, 17, 18 i 19 odnose se na upravljač brojača.
Si. 20 prestavlja šematički jednu varijantu izvođenja mašine za žigosanje.
SI. 21 je varijanta upravljača brojača.
SI. 22 je varijanta uređenja za pokretanje.
Kao što se vidi sa slika 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, žig u užem smislu sastoji se od graviranog valjka 1: ovaj valjak je čvrsto vezan sa zupčastim točkom 2 nameštenim na njegovoj osovini.
Osa valjka 1 i zupčastog točka 2 završava se stožerima 3 i 4 koji se mogu slo bodno obrtati u osloncima 5 i 6; ovi oslonci su čvrsto vezani jedan s drugim pomoću prečaga, od kojih se jedna 7 završava sa dva stožera 8 koji leže u vertikalnim prorezima 10 načinjenim u osloncima 12 i 13 koji čine skelet aparata; ovi oslonci su vezani pomoću 4 prečage 14, 15, 16 i 17 (si. 2, 3 i 4).
Iz prethodnog izlazi da, ako se drži nepokretan skelet koga čine oslonci 12 i 13 i njihove prečage, valjak 1 može'se valjati po hartiji njegova podloga (koju grade pre-čagama vezani oslonci 5 i 6) može da osciluje oko stožera 8 i da se pomera vertikalno pomoću naročitog montiranja ovih stožera 8 u vertikalnim razrezima 10 oslonaca 12 i 13.
Din. 25.
Kao što se vidi na sl. 1, 4, 5, 6 i 7 na jednom od stožera 8 namašten je zupčasti luk 18 koga sprečava da se obrće ostruga 19 zakovana na osloncu 13 skeleta i u-glavljena u vertikalni prorez 20 načinjen u zupčastom luku 18. Zupci luka 18 vezani su sa zupcima točka 2 preko točka 21 na-meštenog na osloncu 6. Lako je uočili po-smatrajući si. 5. 6 i 7 da će biti lako u pravljati ugaonim pomeranjima valjka 1 tako da ona odgovaraju onima koja bi bila prenesena na ovaj valjak usled trenja po hartiji, a bez klizanja, ako se poluprečnik luka 18 i prečnici iočkova 2 i 21 uzmu u pogodnom odnosu sa prečnikem graviranog valjka 1. Ako se, dakle, skelet zadrži nepokretan biće dovoljno da se pusti da osciluje, u ovom ili onom smislu, okvir kog nosi valjak 1, pa da se valjak kotrlja po hartiji, a da jedna ista proizvodilja valjka bude stalno na istoj liniji hartiji. Ako je valjak 1 premazan mastilom dobiće se otisak potiskujući okvir koji nosi valjak s desna ne levo, a još jedan isti takav otisak dobiće se potiskujući ga sad sa leva na desno, broj otisaka odgovara broju polu-oscilacija. Ove polu-oscilacije lako je ubeležiti na jednom brojaču obrtaja.
U opisanom primeru polu-oscilacijama okvira se upravlja, i u jednom i u drugom smislu, istim pokretom.
Radi toga namešten je na aparatu deo 25 u obliku U, koji se može vertikalno po-merati u odnosu na skelet aparata.
Kao što se vidi na si. 2 tri vertikalna proreza 22, 23 i 24 obezbeđuju verlikalno kretanje svakog kraka okvira 25 pomoču čivija učvršćenih na kracima ovog okvira. Oko ose 26 kraka 25 zglavkasto je vezan deo 27 koji ima dve kuke 28 i 29. Lamelama opruga 30 učvršćena za deo 25 i koja se nalazi između dve čivije 31 i 32 dela 27, prisiljava ovaj deo da zauzme vertikalan položaj. Na osi 33 si. 2, koja može da se obrće u osloncima 12 i 13 skeleta pričvršćena je poluga 34 koja može da osciluje i ima dve čivije 35 i 36; na ovoj istoj osi 33 pričvršćena su dva kraka 37 i 38 koji se završavaju sa po jednom viljuškom u koju se uglavljuju odgovarajuće čivije prikovane na osloncima 5 i 6 oscilujućeg okvira. Dovoljno je dakle da se pusti da osciluje poluga 34 u jednom ili drugom smilu, pa da nastupi polu-oscilacija okvira, a usled toga i jedan otisak na hartiji.
Pomoću si. 8, 9, 10, 11, 12 i 13 razu-meće se rad ovog upravljača. Pretpostaviv da se podigne okvir upravljača 25, osa 26 penjaće se sa okvirom, sa kojim je čvrsto vezana, i doći će u položaj koga prestavlja si. 8. U ovom položaju aparat se drži
za upravljački okvir, a mašina, usled svoje težine teži na niže. Stavljajući mašinu na hartiju i spuštajući upravljački okvir 25, kuka 29 hvata čiviju 36, koja je na istoj vertikali kao i kuka (si. 9). Ako se produži da spušta upravljač deo 27 dejstvuje na čiviju 36 kao prenosnik, prinuđen je da ide za njom, pri horizontalnom pomena nju čivije. Posmatrajući si. 10 vidi se da u trenutku kad poluga 34 pređe horizontalni položaj čivija 35 prelazi sa strane dela 27, i dolazi, na kraju hoda, u položaj na si. 11. Kad se ponova podigne upravljački okvir deo 27 pomera se kao oroz, kači se o čiviju 35 (si. 12) i dospeva u vertikalni po ložaj, u kome se (si. 13) kuka nalazi na vertikali kroz čiviju 35.
Iz prethodnog izlazi da, svakad kad se podigne aparat, i ked se zatim nasloni na upravljački okvir nastaje poluoscilacija oscilujućeg okvira, a usled toga i otisak.
Kao što se vidi sa si. 4, premazivanje mastilom postiže se pomoću šupljeg valjka 39, izbušenog rupama, i prevučenog suk nom natopljenim pomoću gustog mastila koje se nalazi u valjku; dva mala valjka od kaučuka 41 i 42 namešteni su pomoću stožera, kao i valjak 39, u proreze načinjene u osloncima 5 i 6, a duž ose ovih oslonaca (si. 31 dve male poluge 43 (si. 3 i 4) pritiskivane jednom oprugom (nije u-crtana u crtežu) pritiskuju valjak 39 dej-stvujući tako na stožere, da pritiskuju valj-čiće na valjak 1.
U gornjem primeru ubeležavanje otisaka pomoću brojača obrtaja biva ovako: Oslonac 5 produžuje se u gornjem delu u viljušku 44 (si. 3, 14, 15); između krakova ove viljuške uglavljuje se mala čivija 45 prikovana na deo 46. Deo 46 može se horizontalno pomerati (si. 14, 15, 16, 17, 18, 19) vođen stalnim čivicama 47 i 48 po kojima kliže izduženi grlići 49 i 50 načinjeni na delu 46; deo 46 ima dva mala povijena jezička 51 i 52 koji naizmenično dejstvuju na petokratu zvezdu 53, čvrsto vezanu sa dobošem nekog brojača obrtaja. Dovoljno je pogledati slike pa uvideti da se pri svakoj polu-oscilaciji zvezda obrne za desetinu podeoka, što odgovara jedinici na brojaču. Brojač može imati makakav kontra oroz koji će mu sprečavati okretanje u drugom smislu, sem jednog.
Ako je kutija, koja sadrži brojač i njegov upravljač, zatvorena i ima svega jedan prorez 54 (si. 14, 15, 16) potreban viljušci blizu njenog središta oscilovanja, biće ne moguće načiniti otisak, a da ne bude ube-ležen brojačem. Doista da bi se načinio o-tisak biće potrebno obrnuti valjak 1; a, ako valjak 1 okreće on se pomera horizontal-
no, pošto se valja po luku 18, a pome-rajući se horizontalno pokreće i brojač.
Ma kakav bio upravljački sistem, osilu-jući okvir, koji nosi gravirani valjak, biva na sledeči način zaustavljan na oba kraja njegovog hoda, pri podizanju aparata. Oslonci 5 i 6 su usečeni tako da svaki ima dva kljuna 74 i 75 koji se automatski za-kačuju, naizmence i svaki u odgovarajuću prečagu 16 i 17. Doista kad se aparat podigne, pljosnata opruga 75 (sl. 3 i 4) teži da spusti oscilujući okvir, i izazove zaka-čivanje kljunova 74 i 75 za prečage 16 i 17 usled čega i valjak koji proizvodi otisak dolazi ispod skeleta. Kad se pono va namesti valjak na horizontalnu površinu, oscilujući okvir popeće se sabijajući pljos-natu oprugu 75, usled toga će se osloboditi kljunovi, bilo na desno, bilo na levo.
SI. 20, 21 i 22 odnose se na varijantu izvođenja valjka za proizvođenje otisaka, kod koga se zupčasti točkovi 2, 21 upravljača valjka 1 dodiruju sa zupčanicom 64, koja se i sama pomera horizontalno za o-dređenu potrebnu dužinu.
Ako se posmatra si. 20 vidi se da je valjak za proizvođenje otisaka 1 sa svojim točkom pokretačem 2 i posrednim točko-vima 21 namešten na kolima 56 koja mogu da se horizontalno pomeraju pod dejstvom prenosnika 57 zglavkasto vezanog na kraju 58 za polugu 59 koja ima krak 61 čiji je kraj 62 vezan, posretstvom prenosnika 63, za kraj kraka 37 oscilujućeg dela 34 koji se nalazi u prvom načinu izvođenja.
Ako ne bi bilo zupčanice osilacije dela 34 pomerale bi kola 56 u smislu hoda kojii je proračunat da bude ravan obrtanju valjka koji udara otiske. Pa ako bi bilo potpunog prijanjanja između hartije i valjka 1 ovaj bi se obrnuo za ceo obrtaj pri svakom hodu, a isto tako i točak 2. Kako točak treba da ima manji prečnik nego valjak 1, da ne bi doticao hartiju, ako bi hvatao nepokretnu zupčanicu 64 posretstvom točka 21, nastalo bi to da točak 2 saop-šti valjku 1 takvo obrtanje koje ne bi odgovaralo redovnom, koje on treba da ima.
Da bi se ovo otklonilo dovoljno je dati zupčanici 64 hod ravan razlici između uči-njenog hoda i hoda koji bi odgovarao o-brtanju kruga zupčastog točka 2. Da bi se ovo postiglo dovoljno je naći pogodnu tač-ku 65 gde će se uzglobiti prenosnik 65 koji pokreće zupčanicu.
Zadatak bi se mogao rešiti i uklanjanjem posrednog točka 21, ali ovaj način izvođenja pretstavljen na si. 22 izazvao bi povećanje hoda zupčanice.
Kao što se vidi iz si. 22 moglo bi se u-pravljati zupčanicom, vođenom na zgodan način, i neposredno pomoću dugmeta utvrđenog na kraju kraka 37 oscilujućeg dela 34, a pomeranjima valjaka 1 upravljati pomoću prenosnika 84 pokretanog polugom 85 koja osciluje oko učvršćene taćke 86, a koja je i sama pokretana prenosnikom 67, kojim se upravlja pomoću dugmeta 68 učvršćenog na oscilujući deo 34. Dovoljno je pogledati sliku pa uvideti da je dovoljno, da bi se postigla potpuna ugaona po-meran;a dati zupčanici hod koji će prema hodu valjka stajati u odnosu prečnika valjka i kruga zupčastog točka.
SI. 20 pokazuje upravljanje aparata pomoću obične drške, kao kod običnih nu-meratora. Pri ovakvom uvravljanju drška 69 može da klizi po nepokretnoj cevi 70 koja je deo skeleta; ona je čvrsto vezana za jednu šipku 71 koja može da klizi u unutrašnjosti cevi 70, opruga 72 namešiena je u dršci oko sipke 71 i oslanja se na cev 70, šipka 71 čvrsto vezana sa drškom ima na donjem delu deo u obliku T na kome su okačena dva manja prenosnika 73 i 731 vezana među sobom prenosnikom 74. Mali prenosnici 73 i 73l se završavaju klinovima koji se mogu naizmence zakačivati za dugmeta 35 i 36 oscilujućeg dela 34; opruga 75 smeštena u ležištu načinjenom u šipci 71 dovodi oba mala prenosnika u položaj u kome je na slici. Posle objašnjenja ranije dalih dovoljno je pogledati sliku pa razumeti da pri svakom spuštanju drške onaj od dva dugmeta 35 i 36 koje bude podignuto biva i zakačeno od odgovarajućeg mu malog prenosnika, dok se drugi mali prenosnik pokretan od prenosnika 74 izmiče da bi propustio dugme, koje se penje.
Oscilujući deo 34 koji upravlja pokretanjima valjka 1 (bilo pravoljniskim bilo ugaonim) može upravljati brojačem na sledeči način:
Ako se posmatraju si. 20 i 22 vidi se da je isečen na oscilujućem delu zupčast luk koji hvata zupčasti točak 77 namešten na osi 78 koja izvrši pun obrtaj pri svakoj oscilaciji u jednom ili drugom smislu. Ako se na osi 78, si. 21, namesti ekscentrični točak 79, on će pri svakoj oscilaciji dela 34 učiniti pun obrtaj, dovoljno je dakle vezati preko prenosnika 80 ovaj ekscentrični točak za oscilujuću malu polugu 81, pa da njene oscilacije pokreću brojač pomoću običnog oroza.
Patentni zahtevi:
1.	Mašina za žigosanje sa malim valjkom (1) koji štampa, naznačena time, što je u-
pravljač longitudinalnih pomeranja ose (3—4) valjka, koji štampa, u ravni paralelnoj sa ravni hartije vezan pomoću zupčanika (2—21) za upravljač kojim se stavlja u obrtanje valjak koji štampa, tako da ova dva pomeranja bivaju jednovremeno, i me-đusabno su u vezi da s jedne strane ne bi bilo klizanja valjka i po harfiji, a s druge strane da broj pomeranja valjka može biti ubeležen nezavisno od pravca njegovog pomeranja.
2.	Mašina za žigosanje prema 1 pat. zaht. naznačena time, što je okvir (5, 6) koji nosi valjak koji štampa namešten na osi (7) koja može da se pomera u vertikalnom pravcu, i oko koje može oscilovati, pomenuti valjak (1) prinuđen je da stupi u isto vreme kad i u translatorno kretanje i u odgovarajuće obrtanje, pomoću sistema zupčanika (2, 21) koji spajaju osu valjka (1) sa zupčastim lukom (18) koji može da se pomera samo u vertikalnom pravcu; obrtanje o-kvira (5, 6) i u isto vreme translatorno kretanje valjka (1) postiže se pomoću oscilu-jućeg dela sa tri kraka (35, 36, 37) name-štenih na nepokretnoj osi 33, jedan njegov krak (37) u vezi je sa oscilujućim okvirom i pokreće ga, dok su krajevi druga dva kraka (35, 36) namešteni tako da se naiz-menično kači za kuke (28, 29) dvostrukog
oroza (27) da bi se pokretali kraci (35, 36) u jednom ili drugom pravcu, kad je oroz spušten pomoću jedne drške za upravljanje (25).
3.	Mašina za žigosanje prema 1 i 2 pat. zaht. naznačena time, što je okvir koji nosi valjak koji štampa vezan sa jednim brojačem tako da se brojač pokreće za jednu jedinicu pri svakoj polu-oscilaciji okvira.
4.	Mašina za žigosanje prema 1 i 2 pat. zaht. naznačena time, što je oscilujući deo sa tri kraka (35, 36, 37), u vezi sa drškom (69) da bi ga naizmence pokretao u jednom ili drugom smislu, namešten tako da pokreće pomoću poluga (63, 61, 57) jedna kola (56) koja nose valjak (1) čija je osa u vezi zupčanicima (2, 21) sa zupčanicom (64) vezanom prenosnikom (66) u pogodnoj tačci (65) za polugu (59) koja ima da pokreće kola (56).
5.	Mašina za žigosanje prema 1 i 4 pat. zaht. naznačena time, što oscilujući deo ima zupčasti luk (76) koji h^ata u zupčasti točak (77) koji je tako proračunat da čini ceo obrtaj pri svakoj polu-oscilaciji oscilujućeg dela, dok osa pomenutog točka nosi jedan ekscentričan točak (79) u vezi preko prenosnika (80) sa malom polugom, koja osciluje, da bi pokretala brojače pomoću jednog oroza.
hit
TZZZZZZŽZZZZZZZZZZZZT^.
7ШД72ШЦШ^
'X

	 1	
f <	\
	—5o
^2>l	3Z
to \	! O
'8
y||L M
t6^
i3r^



,

!.Г
.



Л'

■

!


■


- i v,-'
.

'v




~ "J-
■ ■



- ■:/ f

■
■
.


.


|:^!i П-'





■
•■-Vi
.
■ -


’	’ I 'T6*' *V* *"* w
' ••*•'/ -
■ - .. ■.■ -
'
-	‘f ’
.
*


••
,:	i
.
.
■
ч '
V-
... .	' ■ A
4‘
=•' i
>. -

l
- 's

..

- -- i
"Ч>. ■
i
,j* >
''Г.	' i:-'-;'
■ '
Adpatent broj8953.
O V'
'rv-" > '




. .

■	• У	s.	'



V'
v;:,;..
.
■ ' •

Л y'-

;;


.

^ ... :
;ž: j




:

;

Ä

S
f i
: n
,,








■4t



Г

/ / / / /// // /
^ф^јЈ/Ц.. .wH-
'\ M П) \ цуУ^Г«
-iZT.v ,^h \\\—-'
Adpahnthroj8953
DO

/
i i
JUT
Fcg.J6.

ОУттАА
V s//r // f/s
Ул
51 si Sl SoFigdd. Tf/
rF\—ra . . -.-■,.^
^7 As k m
F'g.
to.
ч!Ш Fm
122.
V'v

•	■ ,	v,
vv'-
C/ .
-

'Сч
.. :
%-
.. .

■;л;
-ч .
•

• . ’№?

:
-t V“'- ‘
■
. v

? VV

, i

,v:.

■'/ '■

> =

- •