MESARSKI LIST Stružni Bist za mesarski, kobasičarski i srodni obrt. Izlazi mjesečno. Uredništvo i uprava p. Št. Vid nad Ljubljano. Telefon št. 22-89. Oglasi po cjeniku. Pretplata za ćitavu 1931., godinu 30 Dinara. fMiesari i sugbiianie skupoće* Skoro u svima gradovima postoje već odbori za suzbijanje skupoće, koji treba da nastojavaju, da cene životnim namirnicama prilagode današnjem teškom stanju i da pomognu stanovništvu da dodje do jeftinijih cena kod one robe, koju neophodno potrebuje za život. Mi sa zadovoljstvom konstatujemo činjenicu, da su baš mesari bili oni, koji su prvi dali primer ostalim obrtnicima, snižavajući cene mesu i mesnim proizvodima onako nisko, da je morao svako priznati, da je njihov postupak za svaku pohvalu. Mesari su imali u vidu dejstvo, da su cene stoci pale, pa su Prema padu cena sukcesivno i snižavali cene svojim proizvodima. Nije na-Uia potrebno istaći odluke karlovačkih, sušačkih, zagrebačkih i osiječkih mesarskih obrtnika, koji su, ne čekajući odluke odbora za suzbijanje skupoće, Sami pristupili snižavanju cena. Ali, mesari i kobasičari očekivali su, da će njihovom primeru slediti i drugi obrtnici, koji su svakako u boljem po-Jožaju prodavati robu jeftinije, jer je baš kod njih razlika izmedju nabavne i Prodajne cene suviše velika. U tome i |eži uzrok krize, jer industrijska, obrtna 1 druga preduzeća traže mnogo više i ^’oće cene, nego u normalno doba. Mesarski obrtnici uvideli su, da nije velika skupoća pogodila samo konzumenta, Već i producenta, osobito seljaka. Jednako kao što je morao konzument, a pobito seljak, da ograniči svoje po-rPbe na najnužnije, tako isto treba da jkune i drugi obrtnici, a ne samo da se 0 traži samo od mesara. Mesari danas Smje na stanovištu, da mora da važi ^čelo, zadovoljiti se sa malim prihodi- raditi i štediti. Ovaj princip treba ^ vredi za sve, a ne samo za mesar-r^°g obrtnika, za kojeg mnogi drže; da sa Bog zna kakvom zaradom. Ali ak koji je barem malo upućen u me-jersku obrt, videće ubrzo, kako velika Y| nPPravda time mesarima učinjena, ^sti traže, da zarada mesarskih obrt-(wa Pesmije biti veća od 25%. Na ,ie0vu te odmere, odboru za suzbija- 1 skupoće maksimirale su cene mesa vu^snih proizvoda. Vidimo dakle, da Pbrf’. dozvoljavaju, da može mesarski imati 25% zarade kod svojih li imahfa' sada nastaje pitanje, da koliko Ut0zbll.ia mesari onoliko zarade, to na osnm!!?la v*asti dozvoljavaju, i toožemo mirne dute^T* CCna‘ M-Jedan mesarji w ^rditi’ da nema 111 slučaju k ob,rtnik ni u najboljem ^ai o+Pri5/0 zarade kod svežeg mesa. f‘teavaiuenvSfrV„ems°i‘Ia 1 Vi“' P°‘ be u„ri „au:u raane suhomesnate ro-, > kod nekih vrsta me^nu, • a . sta kobasica, kaje se izradjuju isklju-kvam d prata- A kod kobasica lošije lov ete, ne P°sdzava kobasičar ni po-mu one ^ara(je, koja je njemu do-v°ljena. lera^/'.to vr*° važno pitanje baš za ve-spom1136 mesnih Proizvoda, koje gore Prevaen-,Smo zbos ev' zarade> koja bi Pje m S a dozvoltonih 25%, baš pita-va nvesticije za uredjaj svojih stroje-Prav obradPiVanie mesa, hladionih na-ie c a’ te ostalog uredjaja i alata, čija etla u najboljem slučaju več odmah Uara 0cl 50, 100 i više stotinu hiljada đi-strni ■ kad računamo, da se ovakvi Pad ?Vl brzo istroše, te treba iste brzo uvid.f6^«’ ondla može već svaki laik skom *' •- ?d ceto dozvoljene zarade odboriniSta 5 ne. ostaje. I baš taj fakat loš nm„ja .suzbiianje skupoće do sada "‘kad nisu uzeli u obzir mesara i kobasičara, a do sada još nisu pristupili poslu, da bi to i drugim obrtnicima učinili. Zar je pravo, da mora mesarski obrtnik platiti za par cipela Din 250, kad je cena koži skoro nikakva? Treba dati kožu vola, pa da dobije za to par cipela. Evo, vidimo, da bi trebala baš kožarska i cipelarska industrija znatno smanjiti cene svojim proizvodima, a u' prvom redu su to dužne učiniti tvornice za izradu kože, koji dobijaju kožu danas po Din 5 kg, i čak i jeftinije, a svi znamo po kako visokim sc cenama izra-djena koža prodaje. Tu bi imali gradski odbori za suzbijanje skupoće pune ruke ' posla, a mesari, kao i svi ostali gradjani bili bi mnogo zahvalni, kad bi se u tom pogledu zbilja nešto učinilo. A to bi bila svakako dužnost tih odbora. Jer, kad su pale cene stoci, mesari su bili prinudjeni, da snize cene mesu i mesnih proizvoda. Cena koži je još više pala no cene mesu, ali izradjena koža još uvjek je tako skupa, pa čak i skup-lija no ranije, pa možemo otvoreno pitati, zašto to? Isti taj slučaj vidimo i kod ostalih grana naše industrije. Cene sirovinama stalno padaju, a cene proizvodima ostaju uvjek iste, pa čak i rastu. Mesari plačaju još i danas iste cene za najamninu svojih lokala, kao i onda, kad su cene mesu bile mnogo veće. Kuče-vlasnici svakako bi trebali sniziti cene stanarini, jer su danas prilike u kojima živimo drugče, kao one pre 10 godina. Treba jednom da prestane čežnja za prekomjernim profitom, pa mesari smatraju, da treba uvesti princip snižavanja cena i kod slobodnih zvanja, kao n. pr. kod advokata, apotekara, bankira itd. Mogli bismo navesti skoro svako slobodno zvanje, jer svugde je potrebno snižavanje cena. Medikamente i advokatske pristojbe plačamo danas isto onako visoko, kao onda, kad je imao svaki puno para. Mi to ne navodimo zbog toga, što su možda ti gradski odbori za suzbijanje skupoće nasrnuli baš na mesarske obrtnike. Ne! Mi to činimo s punim pravom baš iz razloga, jer su mesari, kao što već rekosmo, bili prvi, koji su dali primer snižavanju cena ostalima, a na žalost ostalo je samo kod tog njihovog koraka i snižavanju cena, jer se niko drugi nije ugledao na njih, a gradski odbori za suzbijanje skupoće pokazali su zahvalnost na taj način, da su mesarima i dalje — reducirali cene. Sa punim pravom očekujemo, da gradski odbori za suzbijanje skupoće već jednom pristupe izvodjenju svojih zadataka, pa da temeljito suzbiju skupoću tamo, gde se to do sada još nije učinilo, a gde je od preke potrebe to uraditi. Neka se ugledaju drugi obrtnici i slobodna zvanja na mesare, pa neka sami, ne čekajući poziv za to, snize cene, pa će time pomoći, da se barem donekle ublaži ta kriza i pomognuto će biti svima nama. Naš I. Jugoslovanski mesarsko-kobasičarski kongres. pada obzir. svima u oči baš fakat da agramču!^ °d,:)0ri za suzbijanje skupoće samo za suzbijanje cene kod Pošto šaljemo današnji broj našeg lista svima mesarima i kobasičarima u državi besplatno, to odlučismo ovom prilikom, skrenuti pažnju svima na poziv mesarima i kobasičarima u broje-vim 9 i 10 našeg lista, a koji glasi: »Pošto radi odbor za pripremu kongresa svih mesara i kobasičara u Jugoslaviju punom parom, to molimo sve, koji bi imali kakvih predloga u tom smislu, da iste što pre dostave našoj redakciji, ili g. Savi Markoviču u Smederevu, kako bi se blagovremeno mogli uzeti u obzir. Pošto je cilj kongresa u današnjoj privrednoj krizi i više nego važan, po-nova se umoljavaju svi zainteresovani, da stvar shvate najozbiljnije, kako bi kongres mogao da postigne .željeni cilj. Mislimo, da je svakom jasno, pogotovo danas kad se organizuju najraznoraznije profesije, da je nesporno potrebno, da se čim pre formira jedinstven front svih mesara i kobasičara u Jugoslaviji,-kako bi kao kompaktna celina uspeli, da se što odlučnije bore za svoje zajedničke vitalne interese. Nemojte zaboraviti, da je naša snaga u našoj slozi, pa zato prionite svi poslu i stavite se odlučno na branik naših zajedničkih interesa!« Sa zadovoljstvom moramo konsta-tovati, da su se pozivu odazvali mnogi napredni i svesni mesari i kobasičari, koji su uvideli, da je baš u ovo kritično doba od preke potrebe, da smo svi za jednoga i jedan za sve, ako hočemo da postignemo svoje ciljeve za kojima žudimo. Svima je jasno, da se osjeća potreba kod svih, da već jednom kompaktno nastupimo i da putem jedne jake, zajedničke organizacije branimo svoje interese, poradeći na taj način na poboljšanju naših prilika, koje su sve pre, samo ne onakve, kakve bi trebale biti i kako si mi to želimo, da bi bile. A to postići ne bi bilo teško, kad bi svi radili ono, što odbor za pripremu kongresa od nas traži. Zato je potrebno, da svi mesari i kobasičari pomognu odboru za pripremu kongresa svih mesara i kobasičara, koji ima u vidu sve najbolje za procvat našeg mesarskog staleža. Stara je poslovica: »Ako hočeš, da ti je pomognuto, pomozi si sam«. To je istina, jer ko će nama mesarima i kobasičarima pomoći, ako ne mi sami. Svi staleži danas organizovani su u svojim udruženjima, pa kad zatreba, njihovi glavni savezi uvjek brane interese svojih članova onako, kako je to u njihovoj zajedničkoj koristi. Samo mi mesari i kobasičari, koji bi baš najviše trebali kompaktne organizacije, do danas još nismo uspeli, to stvoriti. Nećemo ovde raspravljati o uzrocima tog žalostnog dejstva, jer smatramo to kao suvišno i nepotrebno, jer sada je glavno to, da su se našli napredni i svesni mesarsko-kobasičarski obrtnici iz sviju banovina naše države, koji osnovaše pripremni odbor za saziv zemaljskog kongresa svih mesarsko-ko-basičarskih obrtnika, računajući kod toga opravdano na saradnju svih svojih staleških drugova. Kao što već spomenusmo, odziv od strane drugova do sada je bio još dosta dobar, ali odbor ipak očekuje, da će biti još veći. Zbog toga rešio je zamoliti redakciju našeg lista, da se taj broj uputi svima mesarima i kobasičarima u zemlji besplatna, kako bi bili svi o tome radu odbora obavešteni, i da se na taj način omogućuje svima zaintere-sovanima, javiti odboru svoje želje i primedbe. Zato prionite svi poslu, radi se o do-brobitu našeg celokupnog staleža. Nemojte se pouzdavati na druge i oslanjati se na tuđji rad, jer nije pravo, da bi morali baš drugi raditi za sve, a da se posle koriste dobrinama postignutih pomoću drugih oni, koji ne doprinesoše za postignuće zajedničkih ciljeva ništa, pa ni dobre volje. Zato je dužnost svakog našeg staležkog druga, da odmah javi odboru svoje primedbe i želje, a na osnovu tih pristupiće se konačnom sredjivanju materijala. Privremena pravila budućeg saveza rade se cd strane naročite sekcije pripremnog odbora, pa je potrebno, da baš kod tog najvažnijeg posla pomažemo svoje drugove. Pokrajinska udruženja, mesarske zadruge itd., koje već postoje, blagovremeno će biti obaveštene o tim radovima i pozvate, da na vreme podnesu svoje primedbe, jer će se u tu svrhu svima tim' već postojećim odborima dostaviti elaborat pripremnog odbora. Za sada pak, odbor rešio je, da prikupi nezavisno od postojećih udruženja i zadruga podatke o željama svojih staležkih drugova, smatrajući to za dužnost, kako bih odbor za pripremu kongresa imao što jasniju, nezavisnu i slobodniju sliku o onome, što mesari i kobasičari za sebe žele. Pozivamo zato sve napredne mesare i kobasičare, da se odazovu pozivu pripremnog odbora za saziv I. Jugoslo-vanskog kongresa mesara i kobasičara, na kojem će se rešavati vitalna pitanja svih mesara i kobasičara u našoj državi, pa da pošalju odboru sve svoje predloge i želje, koje će odbor svestrano uzeti u pretres. Dopise treba slati redakciji našeg lista, sa primedbom na naslovnoj strani, za »Kongresni odbor«. iz naše upraw@. Izveštavamo sve naše dopisnike, koji nam šalju stalne izveštaje o stanju i prodji stočnih sajmova, da se u buduće u hitnim slučajevima i to naročito od 15. do 20. svakog meseca, obrate isključivo samo telefonom na našu redakciju, kako bi ti izveštaji mogli biti na vreme štampani. Broj našeg telefona je 22—89. Legitimacije za govore po novinarskoj taksi poslaćemo svima, kojima smo to već javili. Našim dopisnicima iz raznih krajeva najlepše zahvaljujemo na dosadašnjim izveštajima i savjetima, te ih umoljavamo, da nam i u buduće javljaju sve važnije dogadjaje i sve svoje želje u pogledu našeg lista, kao i želje svojih drugova mesara i kobasičara. Naravno, da ćemo sve želje po mogućstvu uzeti u obzir. Sve naše pretplatnike molimo, da nama jave svako neuredno dostavljiva-nje našeg lista od strane pošte, jer smo u poslednje vreme od naših pretplatnika dobili više ovakvih tužbi da list ne primaju, ma da mi list redovno šaljemo. Ovom prilikom skrećemo pažnju svima našim pretplatnicima, da mogu poručiti kod naše uprave sve mesarsko-kobasičarske strojeve, sav mesarski alat, boje i mirodije, hartiju itd. Uprava lista dozvoljava svima pretplatnicima 5% popusta kod svih stvari. Zato kupujte strojeve za obradjivanje mesa i mesarski alat isključivo samo kod uprave našeg lista, jer imade uvjek na stovarištu samo najbolje strojeve i alat, a na želju šaljemo ilustrovani katalog svima besplatno. Uprava lista resila je, da će i početkom iduće godine prirediti nagradno vučenje, pa će ovog puta biti, obzirom na veći broj pretplatnika, dobitci podvo-stručeni. Pravo na učestvovanju nagradnog vučenja imaju samo oni pretplatnici našeg lista, koji su platili pretplatu za 1932 godinu, i to najkasnije do 1- februara iduće godine. Daklem samo ti imaju pravo učestvovanja. Zato pozivamo sve mesare, da na vreme re-gulišu svoje obaveze spram listu, kako bi imali pravo učestvovanja kod vučenja bogatih zgoditaka. O tom nagradnom vučenju javićemo opširnije u idućem broju našeg lista. Uprava »Mesarskog lista«. Mesarske vesti POLJSKA. Novi zakon za mesarsko-kobasičarske obrtnike. 1. novembra o. g. stupa u Poljskoj na snagu zakon Ministarstva trgovine i industrije, kojim se zabranjuje prodavanje suhomesnate robe kako i kobasica mesarima. Prema ovom zakonu treba da budu odvojeni lokali, u kojima se prodaje sveže meso, a opet za sebe mora da budu prostorije, u kojima se prodavaju kobasičarske izradjevine i suhomesnata roba. Osim toga taj zakon propisuje, da moraju zidovi tih lokala biti bojeni sa uljnatim bojama, a patos treba da bude nepromočiv. Kupcima je strogo zabranjeno dirati u robu, a poslugi, koja poslužuje mušterije robom, nije dozvoljeno od kupaca kasirati novac za robu, već to mora vršiti naročito lice, koje ne prodaje robu. Daklem traži se, da ima svaki lokal blagajnika. Glavni odbor zemaljskog mesarsko-kobasičarskog saveza sazvao je odmah vanrednu sednicu, na kojoj se raspravljalo isključivo samo o novom zakonu i u vezi s tim o predlozima, koje treba uputiti vladi. Jasna je tendencija vlade, koja hoće ovim zakonom stvoriti dve potpuno odvojene obrti i to tako, da bi mesari pretstavljali jednu, a ko-basičari drugu obrt. Jasno je, da svi mesari, koji su do sada bili i kobasičari neće biti u stanju, da si na novo urede za svoje kobasičarske izradjevine naročito odvojene lokale, jer je to skop- čano sa velikim troškovima, pošto treba nabaviti nov uredjaj, a vrhu toga treba zaposliti, ma i u najmanjem lokalu dva lica, i to jedno za prodaju robe, u drugo u svojstvu blagajnika. Interesantno je to, da po novom' zakonu imaju trgovine živežnih namirnica pravo prodavati sve kobasičarske izradjevine, dok je to mesarima zabranjeno i to pravo nemaju, u koliko ne bi za te stvari otvorili novu prodavaonicu. Na sednici Saveza mesarsko-koba-sičarskih udruženja u Poljskoj doneta je bila rezolucija, koja je odmah i upućena vladi u Varšavi, u kojoj se vladi iznosi štetnost izvodjenja takvog zakona i moli se vlada, da odustane od priročne ovog novog zakona, koji bi onemogućio rad skoro svima mesarima u Poljskoj. ČEHOSLOVAČKA. Svinje na električnom stolcu. Ovih dana izvodjeni su na klaonici u čeho-slovačkom gradu Olomucu pokusi, da se svinje ubijaju s pomoču elektrike. Dosada je na ovoj klaonici vladao običaj, da se svinje najprije s nekoliko udaraca po glavi onesvijeste, pre nego što se zakolju. Sada su izvedeni pokusi, da se ovo ubijanje vrši jednim naročitim električnim aparatom iz Njemačke, koji svinju za nekoliko sekunda potpuno onesvesti sa strujom od 50 volta. Pokusi su ispali povoljno, pa će odsada klanje svinja biti mnogo humanije. zom od 122.000 kvintala u istom vremenu 1929 godine. Isti je slučaj i sa govedjim mesom, čiji je uvoz u toku ove godine porasao na 319.422 kvintala prema 62.174 kvintala u istom vremenu 1929. godine. Uvoz masla iznosi 139.000 kvintala za 1931. godinu, a u 1929. godini uvezeno je masla 32.000 kvintala. Prema izveštaju francuskog ministarstva trgovine i industrije važnost ove proizvodnje za francuskog seljaka i za nacijo-nalnu privredu je tako velika, da se može smatrati ,da su u pitanju vitalni interesi. Usled toga je ministarstvo izuzetno i privremeno kontigentiralo uvoz ovih kategorija robe. Odredjeni konttgenti su tako niski, da za ovu godinu uopće nije moguće računati na izvoz stoke svinja raznog mesa i masla za Francusku. IZRADA KLAONICE U KOS. MITROVIČI. Tehnički odeljaik u Peći održaće 27. novembra o. g. prvu ofertalnu licitaciju za izradu klaonice u Kosovskoj Mitroviči. Predračunska suma je 240.498.87 Din. IZBORI I ODGODA STOČNIH SAJMOVA. Na dan izbora, 8. novembra o. g. neće se nigde održavati sajmovi stoke, već se isti imaju odložiti na prvu nedelju koja sledi. Toliko na znanje našim čitaocima, da ne budu pravili nepotrebnih puteva. Nema pristojbi za veterinarski pregled stoke. Uprava Dunavske banovine javlja, da je saznala, kako pojedini kupci stoke odbijaju od cijene 10 dinara po komadu kupljene stoke, navodno za veterinarski pregled. Kako ne postoje nikakove pristojbe za veterinarski pregled stoke, to je ovaj odbitak od 10 dinara po komadu neopravdan i biće u buduće strogo kažnjavan. NAŠ IZVOZ u mjescu septembru 1931. godine. Živa stoka: konji kom. 1747, dinara 3,757.080; ždrebad kom. 44, Din 59.000; mazge kom. 26, Din 48.250; magarci kom. 4, Din 5700; goveda (volovi, bikovi, krave i junad) kom. 8974, Din 21,934.225; telad komada 1298, Din 956.100; svinja kom. 27.741, Dinara 27,826.580; sitna stoka koma. 92,141, Din 14,250.380; pernata živina kg 699.642, Din 10,527.630. Meso: svježe kg 1,118.203, Din 13 milijuna 782.327; preradjevine od mesa kg 23.730, Din 674.062. Mast svinjska: kg 33.418, Din 421.530. Kože: govedje kg 121.655, Din 1,316.656; teleće kg 51.093, Din 670.396, ovčije kg 23.363, Din 326.600; kozije kg 1335, Dinara 32.000; jagnjeće kg 120.896, Din 2,785.160; jareće kg 67.685, Din 2,915.480; od divljači kg 196, Din 34.350. BROj STOKE U NAŠOJ ZEMLJI. Prema podatcima koje je Statističko odjeljenje Ministarstva poljoprivrede dostavilo Medjunarodnom poljoprivrednom institutu u Rimu, brojčano stanje stoke kod poljoprivrednika u našoj zemlji iznosilo je konja 1,161.235; magaraca 106.944; mazga 15.843; goveda 3,812.172; bivola 37.487; svinja 2,923.862; ovaca 7,953.139; koza 1 milijun 731.430; i živine 18,821.601 komada1. Iz ovih statističkih podataka proizlazi da je za posljednjih pet godina brojčano stanje svih vrsta stoke u znatnom porastu. Taj porast od 1926. godine do konca 1930. god. iznosi: Promjena prema predprošloj godini (1929.), osim koza, kojih ima manje za 72.144 kom. (4 posto), pokazuje povećanje svih ostalih vrsta stoke i košnica i to peradi za 1,305.624 (7,45 posto) svinja za 249.062 (9,31 posto) ovaca za 217.182 (2,81 posto); goveda za 84.134 (2,26 posto) konja za 20.892 (1,83 posto); magaraca za 827 (7,77 posto); mazgi za 374 (2,42 posto); bivola za 241 (0.65 posto); košnica za 79.205 (13.70 posto). Prema stanju u 1926. god. u 1930. godini broj svih vrsta stoke i košnica povećao se, i to; konja za 44.377 (3.97 posto); magaraca za 10.646 (11.06 posto); mazgi i mula za 1292 (8.88 posto); goveda za 106.153 (2.86 posto); bivola za 5968 (19.93 posto); svinja za 117.680 (4.19) posto); ovaca za 20.294' (0.26 posto); koza za 10.167 (0.59 posto); živine za 2,561.993 (15.76 posto); košnica za 53.023 (8.75 posto). Naš izvoz stoke, mesa i kože u prvih osam meseci ove godine. Stoka: konji komada 2919, dinara 5 milijuna 258.500 hiljada; ždrebad kom. 16, Din 12.600; mazge kom. 24, Din 38.600; magarci kom. 13, Din 11.800; goveda (volovi, bikovi, krave i junad) kom. 7179, Din 18,378.490; telad kom. 2026, Din 1,404.810; svinje kom. 33.156, Din 34,150.000; sitna stoka komada 70.681, Din 11,306.840; pernata živina kg 719.378 Din 10,705.020. Meso: svježe kg 1,090. 117, Din 13 milijuna 892.431; preradjevine od mesa kg 6523, Din 172.460. Mast svinjska kg 15.981, Din 205.603. Kože; govedje kg 170.204, Din 1,818.687; teleće kg 26.277, Din 520.620; ovčije kg 10.135, Din 148.382; kozije kg 3041, Din 59.620; jagnjeće kg 95.883, Din 1,973.616; jareće kg 62.842 Din 3,013.150; od divljači kg 206 Din 43.880. NAŠA STRUČNA KNJIGA. Receptni deo naše stručne knjige gotov je. Pošto materijal stručne knjige, koji je ogroman, još nije sasvim sredjen, to se uprava našeg lista odlučila, da štampa za sada receptnu knjigu, koja će biti najkasnije januara meseca Vesti. Otvaranje nove telefonske linije redakcije »Mes. lista«. Prilikom otvaranja nove telefonske linije »Mesarskog lista« priredio je konzorcij lista u prostorijama redakcije 24. o. m. svečanost, na koju su bili pozvati svi oni, kojih zaslugom je došlo do ostvarenja telefonske linije i koji su se istakli i uzeli vidnog učešća u tim radovima. Izmedju zvanica bili su prisutni pret-stavnici Dravske direkcije p. t.: gg. Perko Anton, Markelj Polde i Rems Makso; šef gradske t. t. sekcije g. ing. Eržen Rafael; zastupnik susedne III. t. t. sekcije g. Lenassi Milan; vlasnik I. Jugosl. tvornice mesarskih potrepština gosp. R. Grudnik; potpretsdnik opštine g. Izidor Florijančič i nadzornik t. pruga g. Franc Zajec. Gl. urednik »Mesarskog lista« g. St. Zorko poželeo je gostima dobrodošlicu i u svome govoru naglasio je važnost i značenje nove tel. linije za »Mesarski list«, koja omogoćuje stalnu vezu sa svima dopisnicima lista u zemlji. Nadalje se zahvalio prisutnima na njihovom trudu, kojeg su uložili, da je bilo moguće prugu u tako kratkom vremenu predati saobraćaju, a g. R. Grudniku za njegove materijalne žrtve, koje. su omogućile uvodjenje tel. linije. G. Markelj Polde u ima prisutnih za-želeo je »Mesarskom listu« dobar napredak, a kako je on inače i stručnjak za mesarska i stočna pitanja, to je drugi deo njegovog govora, u kome se dotakao tih pitanja, bio od naročitog značaja. Nakon toga je gostima bila prire-djena zakuska, pa su održali zdravice potpretsednik g. Florijančič i fabrikant g. Grudnik. Nadzor nad stokom za vreme prevoza željeznicom. Kako se često dogadja, da su pojedini komadi stoke uginuli za vreme vožnje zbog nedovoljnog pristupa zraka, prenatrpanosti kola ili nedovoljnog nadzora, izdala je Generalna direkcija drž. željeznica u tom pogledu sledeću naredbu: Nadzirati stoku za vreme vožnje je u prvom redu dužnost pratioca, jer medjunarodna konvencija o prevozu robe kao i žaljezničko-saobraćajna uredba propisuje, da pošiljke stoke^ moraju biti praćene. — Od pratnje može se odustati samo u lokalnom saobraćaju za udaljenost do 150 km. Budući pak što je dokazano, da praltioci stoke usput često uopće izostaju i da se vaze na pojedinim prugama putničkim vlakovima mjesto da prate povjerenu im stoku na celom putu, sve željezničke stanice su upućene, da to-varenju stoke, davanju pratioca, nadzoru stoke za vreme vožnje kao i nadzoru pratilaca stoke posvećuju veću pažnju na taj način, da se željezničko osoblje u svakom slučaju uvijek osvjedoči još na polaznoj stanici, da li se pratioci nalaze kod vlaka. U slučaju da se pratioc ne nalazi kod dotičnog vlaka kojim se prevozi stoka, dužnost je željezničkom osoblju ovu okolnost ube-Iježiti na tovarnom listu kao i na toivarnoj karti. Isto tako treba postupati i u slučaju ako se usput ustanovi, da nema pratilaca stoke kod vlaka. Austrija ometa izvoz naše stoke. U redovima naših stočara i izvoznika izazvala je veliko ogorčenje odluka austrijske vlade, prema kojoj austrijske carinarnice ne smeju više da otpremaju pošiljke mlade stoke, ako jugoslovenski izvoznici nemaju naročite dozvole austrijskog ministarstva poljoprivrede, bez obzira na to, u koju će se svrhu ova stoka upotrebi,ti. Ova odluka po mišljenju naših zaintere-sovanih krugova nije u skladu sa odredbama protokola potpisanog 21. jula ove godine izmedju naše i austrijske vlade. Prema članu 30 tog protokola, za izvoz-stoke austrijske vlasti ne smiju tražiti prethodnu dozvolu od naših izvoznika. Samo za stoku koja je odredjena u naročite privredne svrhe, kao za rasnu i radnu stoku itd. zadržala je austrijska vlast pravo da propiše naročite uslove, kojih se izvoznička država mora pridržavati. Ovi naročiti uslo-vi ne mogu se odnositi na stoku za klanje. Zbog toga se Ljubljanska trgovačka komora obratila na nadležno mesto sa molbom, da se ovaj postupak austrijskih vlasti korigira. Isto tako sprečava austrijska vlada uvoz naše stoke na taj način, što je odlukom od 16. septembra zabranila utovari-vanje stoke na stanicama u Ratkersburgu i Janersdorfu, na austrijskoj-jugoslovenskoj granici. Ove zabrane zadale su težak udarac stočarima u ćelom severotstočnom delu Dravske banovine, gde stočarstvo pretstavlja glavni prihod seljaka. Time je delomično izvoz stoke iz ovih krajeva u Austriju potpuno onemogućen, ili bar veoma otežan, jer seljaci moraju da tjeraju stoku na udaljene stanice. Austrijske uvozne carine na tovljene svinje. Prema nedavno sklopljenim trgovačkim ugovorima je težina tovljenih svinja podignuta od 110 na 150 kg za uvoz u Austriju, no stavka, koja se na taj uvoz odnosi, ostala je gotovo ista po novoj carinskoj tarifi. Zato mnoge države, da zaobidju tu stavku, tove svinje preko 150 kg, te ih tako uvoze prosto od carine. A jer je ciena masti, usled povišene uvozne carine na naju poskočila, to je mast, dobivena od tih svinja toliko rentabilna, da mogu kupci, baciti svinjsko meso na tržište po sasvim niskim cenama. Na taj način pada dakako cena i govedini i svinjetini, što se doista i opazilo u novije vreme na tržištu mesnih proizvoda. Zato su poslanici poljoprivrednog saveza (Land-bund) u parlamentu podneli predlog, da se gore spomenuta stavka carinske tarife povisi na 30 kruna u zlatu za 100 kg. Kontigentiranje uvoza svinja i goveda u Francusku. Zavod za unapredjivanje spoljne trgovine izveštava da je francuska vlada na osnovu dekreta od 27. aug. o. g., kojim je kontigentiirala uvoz drveta i vina, sada donela novi dekret, kojim se ograničava počevši od 1. novembra a. g. uvoz stoke, svežeg i preradjenog mesa, svinja, mesnatih konzervi i masla. Ova je mjera privremena. Francuska vlada skreće pažnju na okolnost, da je ta odluka doneta radi zaštite vitalnih interesa zemlje. Uvoz živih goveda porasao je stvarno u toku ove godine na 220.350 kvintala u uporedjenju sa uvo- poslata svima pretplatnicima stručne knjige. Pošto je baš receptni deo najvažniji za mesare i kobasičare, to smo se odlučili, da receptnu knjigu već sada izdamo. Knjiga će imati bogat izbor svih mogućih recepata, koji dolaze za mesarsko-kobasičarsku struku u obzir. Knjigu recepata dobiće svaki pretplatnik stručne knjige s tim, da ima platiti Din 160.—, a stručnu knjigu dobije docnije kad izidje iz štampe, besplatno. Pozivamo sve mesare i kobasičare, da se pretplate na I. Jug. mesarsko-kobasičarsku stručnu knjigu, jer će biti naklada samo onolika, koliko bude javljenih pretplatnika, pa neće docnije niko više moći dobiti knjige, koji nije bio na nju pretplaćen. Novac ne treba slati u napred, dovoljno je samo prijava, jer ćemo knjigu poslati svima pouzećem. Cena od Din 160.— za knjigu važi samo za one, koji su se već prijavili i koji će se još prijaviti do 1. febr. 1932. Nakon ovog vremena povišuje se za ostale cena na Din 320.—. Uvereni smo, da će se svaki napredan mesar i kobasičar prijaviti za knjigu, bez koje je nemoguće raditi i to tim pre, jer je ova knjiga prva te vrste u Jugoslaviji. Prijave za knjigu treba slati upravi »Mesarskog lista«. Št. Vid nad Ljubljano. Uprava »Mesarskog lista«. MESARI! SREĆA VAS TRAŽI! Bankovno Komanditno društvo A. Rein i Drug, koje je poznato po svojoj strogo solidnoj i brzoj usluzi širem naše države, prilaže u današnjem broju svoje dopisnice, pomoću kojih treba odmah naručiti srećke 1. klase XIII. kola Drž. klasne lutrije, koje počinje 19. novembra o. g. Zgodici ovog kola ogromni su. Zato ne propuštajte nikako prilike, pa si naručiti odmah samo'kod firme A. Rein i Drug srećke, jer kod nje dobijete najbogatiji izbor srećaka, od kojih mora svaka druga biti izvučena. Stručna uputstva Pitanje: I. P. iz J. Molim da mi javite, kako bih mogao spremiti dobru mortadelu, koja bi bila ukusna? Odgovor: Donosimo Vam nekoliko recepta za mortadelu, pa se nadamo, da će koji odgovarati Vašem traženju. Mortadela četvrtasta. Svinjsko ' mlado teleće meso, (belo) krupno na rešetku 14 mm mleveno, usoli se, malo salitre i malo šećera, promeša se lakO' da se ne razbije i metne se u sud, p°' krije i ostavi jedan dan. Doda se ja^ govedji prat, sitan beli biber, vrlo mal° belog luka i struganog morskog oraha1 Sve se lepo izmeša i puni slabije u srednje govedje kulare u dužini od 25 cfl1' Vežu se samo krajevi i postave se 11 četvrtaste plehane forme1, za to P^' premljene. Nakon toga se metne kapa^ i baci se u kazan da se kuva u vodi od 74 stepeni i to 4—5 sati. Ostavi se da se j potpuno ohladi pod formom bar 12 sah; izvadi i veže uzduž i popreko. Pove® j se u hladan dim 48 sati bez plamena' Onda se mete na vazduh 10—12 sati, s£' če i prodaje. Mortadela sitna, okrugla. Odvoji sveže svinjsko meso, koje treba da jf posnije i crveno, i seče se nožem, m*' nje. Istotako i govedje meso, ali polovina od količine svinjskog sve bez žilja, i to se iseče nožem nje. Doda se po potrebi so i salitre, tf\a- do- bro se izmeša i lepo se nabije u sud, , kojem se ostavi dva dana. Posle 2 da na, govedje meso se pusti dva pPl kroz gnječilicu (kvečmašinu), pa se s melje svinjsko i govedje na mesorezn01^ stroju kroz rešetku 2 mm. Samlev«11 jedno i drugo dobro se izmeša zajedd i dodaje se k tome trećina jakog Pra d Sa malo prata se izmeša i slana sla na na krupne kocke sečena, i sve sk^ se izmeša sa malo belog sitnog bib^ ’ jedna manja šaka belog bibera u.zIi malo morskog oraha i cimta, pa i ^ češnja, tucanog belog luka. Sve iZJ*1® e no puni se u pre jedan dan pokvas ^ govedje manje bešike. Puni se tvr bez vazduha, lepo veže, uzduž i P°f ko stegne. Suše se slabom vatrom 1 se mom do svetio smedje boje i kuval ^ u vodi od 80 stepeni 3, a veći 4 i Izvade se na tezgu i pokriju, da se krpom malo ohlade i povese na vaZ n? Talijanske mortadele. Sveže P05^ je svinjsko meso od buta samelje se , rešetku 2 mm. Na 10 kg takvog metne se 280 grama soli, 20 grarlia litre, 30 grama šećera, 2 češnja nog belog luka, komad struganog maf skog oraha, 35 grama sitnog belog bi-bera, 25 gr belog bibera u zrnu. Izmeša se dobro sa 3V2 kg jakog prata ili hladnog govedjeg sitnog i posnog mesa, a doda se 1 V2 kg u veće kocke sečene tvrde slanine. Sve se lepo izmeša i puni u manje teleće bešike ili uže kulare, dobro veže i stegne (puni se bez vazduha) i ostavi tako 2 dana na hladno. Onda se Povesi u pušnicu nad slabu vatru, dok ne dobije lepu žutu boju. Posle toga se Pusti sve jača vatra 2 sata i to pažljivo, da ne kaplja. Izvadi se i povesi na promaju 10 dana, onda se prodaje'. Pitanje: D. J. iz B. Molim Vas, da mi javite, kako se pravi guščija pašteta i gde mogu dobiti stručnu mesarsko-kobasičarsku knjigu? Odgovor: Uputu za pravljenje gu-ščije paštete objavili smo u broju 10 našeg lista i to u rubrici »stručna uput-stva«. Uprava našeg lista izdaće posle Božića receptnu knjigu, koju dobiju svi oni koji su predbeleženi za stručnu knjigu, a štampače se tek iduće godine zbog opširnog materijala. Cene stoke na stranim tržištima. Prema izveštajima Zavoda za unapre-djivanje spoljne trgovine, cene stoke na stranim tržištima bile su sledeče: Volovi. Bratisla živo po' 8.70 dinara kilogram; Milano I živo 9.55, II 7.82, I zaklani 19.40, II 16.21 dinara kilogram; Beč I fabrički 11.12 —12.71, I obični 9.53—10.72, II obični 7.94 9.13 dinara kilogram. Krave. Braila, muzare komad 1005—1340 dinara, Barcelona domaće 15.25, Milano I živo 8.40, II živo- 6.95, I zaklano 16.79, II zaklano 6.95; Beč živo 6.35—7.94 dinara kilogram. Svinje. Prag, jugoslovenske 13—14.76, Barcelona domaće 17.29, Milano živo 11, zaklano 12.60, Beč I mongolce 13.10—13.90, II mongolice 12.71 do 13.10, jugoslovenske ukrštene 13.10 dinara kilogram. Dovoz 10. o. mi. u Beču bilo je 1092 komada volovla i krava, 3.434 teladi i 4941 komad svinja mesnatih. Situacija na tržištu stokom TJEDNI SAJAM U ZAGREBU. Unatoč nepovoljnog vremena bio je pro-ili tjedni sajam u Zagrebu dosta dobar, osobito u dog'ouu stoke. Cene boljoj vrsti stoke porasle su za 0.50 Din po kg žive vage pošto je za Trst kupljeno par vagona stoke u mesarske svrhe. Cjene svinjama kao i teladi ostaju čvrste i nepromenjene. Dogon i prodaja stoke: Bikova 31, krava 303, junica 56, volova 208, junaca 44, teladi 134, konja i ždrebadi 195, koza 1, svinja 485, odojčadi 312. Cene: bikovi kg 3—3.25, krave u mesarske svrhe 1.50—2.50, krave muzare kom. 1700—2300, junice u mesarske svrhe 4—4.50, Volovi I. vrsti 6.50^7 volovi II vrsti 5—5.50, lunci 4—4.25, svinje tovljene 10—11, svinje netovljene 6.50—7.50, odojčad komad 40— 100, konji za klanje kg 1—1.25, svinje sremske zaklane kg 11—43, telad živa 5.50—7, telad zaklana 7,50—8.50. Banjaluka. 21. o. mj. bio je u dogonu slab radi zapalog snega. Kupovali su samo domaći trgovci, dok za inozemstvo nije ovaj Puta ništa prodano. Cene su bile slabije no obično. Dotjerano je bilo stoke (u zagradi broj prodanih komada) volova 109 (25), krava 118 (47), junica 38 (16), teladi 14 (5), ovnova 90 (28), ovaca 263 (88), jaraca 14 (2), koza 17 (2), jannjaca 187 (110), jaradi 11 (1), ikrmaka 449 (389). — Trgovalo se uz ove cene rvolovi 1.75—3.50; krave 1.50—3; junci 1.50—3; telad 3.75—7; ovnovi i ovce 2.50—3.50; jarci i koze 2; janjci 30—100, iarad 20—60, krmci 4 do 7 dinara kg žive Vage. Bosanska Gradiška, 23. oktobra. Tjedni sajam bio je dobro posjećen a i dogon blaga bio je obilan. Prodano je 520 komada svinja, 45 krava, 26 volova, 30 junaca, 10 konja i 25 ovaca. Cene svinjama su porasle te su mesnate svinje plaćane po 5 di-ftara. Inače kod cena ostaloj stoci nema procjena. Bjelovar, 25. oktobra. Godišnji sajam, fvan Terezijanski, bio je prilično velik. Cijene su bile ove: junice 5 do 5.50, telad 4 do 5, bikovi 3 do 4, krave 2 do 4, svinje za fPeso 6 do 7, svinje za mast 8 do 9 dinara kg žive vage. Izvozeno je ukupno 16 vagona stoke, i to 10 u inozemstvo, a 6 u tuzemstvo. Križevci. Veliki godišnji sajam u Križev-eima bio je dobar po dogonu i prodaji. Dotjerano je bilo 2026 komada. Prodano vodova 69, kg 3—4 Din; krava 416, kg 2—3.50 Din; junadi 48, kg 3.50—4 Din; junica 65, 52 3—4.50 Din; bikova 163, kg 3.50—4.50 Din ;teladi 495, kg 3—4 Din. Bikovi i juni-‘j6 Prodani su za Italiju, dok sve ostalo za Jugoslaviju. — Svinjski vašar bio je dobar, ,®k je cena još uvjek ista. Dotjerano je bilo ^13 komada svinja, a prodano 716. Cena c.° kg kretala se izmedju 6—7.50 Din. Odoj-jJ.j su poskupili. Ispod 30 Din odojaka nije ^ Karlovac. Na sajam bilo je dotjerano 186 a prodano 81 po ceni od 2150. Volova g-N Prodano 289 po 6—8, junadi 62, prodano rg’ Po 5—7, teladi 442, prodano 144, po ce-djjPd 3—4, bikova 17, prodano 13, od 3—6 i k^ra po kg žive vage. Sitne stoke, ovaca 7a u!3- .dotjerano je 396 kom., ,a prodano nja je 8—140 Din po komadu. Svi- što više n^otierano 2097. Cene su bile ne-(Uišek n ^ošloga tjedna. Slab ‘zbov 1?V'0godišnii sajam bio je vrlo dognane Povremena. Od rogatog blaga t„iU!ane su večjim delom krave muzare s da S' 35 komada krava s 35 koma-za tnvliemvVInja ie većim delom dognano 500-1000, ili živDeva^.Se7’Tro; ^ ^ Sto stranih trgovaca QrSniVrBll,° ’r"6" Uih nije bilo robe na izbor. Svevaa"a’ ah/a JJ0 14 krava, U junica, 13 telila, 1 ^ik^ ^0,a, 11 komada krmača, 122 prasaca i 4 Pvce. Cena blagu bila je sledeča: telad 7_s «!rave I. kl. 4—4.50, krave II. i III. kl. 2 0 3.50, junice i junci 4—4.50, bikovi 3—4 volovi 4—4.50, krave s teletom poprečna *na Din 1500—2500. Debele svinje preko iuo kg 8—8.50, ispod 100 kg 7—7.50, ovce 3.50 Din. ie ; u^n‘ Na tjednom sajmu 22. 0. mj. bio • dogon marve zbog lošeg vremena slabiji _°bično radi kiše. Prodavane su krave za p ®—3 .volovi 4, telci 6, svinje 6 dinara Krava se mogla dobiti za 150. Blago Prodano većinom u Primorje i na Rijeku. jjn/,tuk Na poslednjem sajmu u Ptuju do-5j i!J.