Po starina plačena u gofovu
Cena Din 2
SOKOLSKI GLASNIK
GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Mesečni prilog »Sokolska Prosveta«
God. III. - Broj 30
Lfisltelfane*,
2.0 septembra
Izlazi svakog četvrtka • Godišnja pretplata 50 Din • Uredništvo nalazi se u Učiteljskoj tiskari, Frančiškanska uiica 6, telefon broj 2177, uprava u Narodnem domu, telefon broj 2543 - Ljubljana 9 Račun poštanske stedionice broj 12.943 t Oglasi po ceniku S Rukopisi se ne vraćaju
Promene u načelništvu Saveza SKJ
Na mesio olslupivšeg načelnika Saveza SKJ br. Ivana Bajželja postavljen je br. Miroslav Ambrožič, dosadanji III zam. sav. načelnika, a za III zam. sav. načelnika postavljen je br. Josip Jeras
Ostavka načelnika Saveza SKJ br. Ivana Bajželja
Beograd, 27 septembra. Rešenjem g. Ministra fizičkog vaspitanja naroda od 27 septembra 1932 god. uvažena je ostavka načelnika Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije br. Ivana Bajželja, pa mu je tom zgodom sa strane na-vedenog Ministarstva odano puno priznanje za njegov dugogodišnji na-eionalno-sokolski rad.
Novi načelnik Saveza SKJ br. Miroslav Ambrožič
Beograd, 27 septembra. Rešenjem 8- Ministra fizičkog vaspitanja naroda od 27 septembra 1932 godine postavljen je za načelnika Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije dosadašnji III za-menik saveznog načelnika brat Miroslav Ambrožič, ravnatelj Delniške tiskare u Ljubljani.
Novi 111 zamenik načelnika Saveza SKJ br. Josip Jeras
Beograd, 27 septembra. Rešenjem g. Ministra fizičkog vaspitanja naroda od 27 septembra 1932 godine postavljen je za III zamenika načelnika Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije dosadanji tajnik tehničkog odbora Sadeža SKJ brat Josip Jeras, prof. Učiteljske škole u Ljubljani.
Naporan sokolski rad, kome se je otstupivši savezni načelnik br. Ivan Bajželj tako predano odao po svome postavljenju 22 avgusta 1930 godine, nije u toku ovih punih dviju godina mogao da ostane i bez vidnijih posledica za njegovo i onako več ostečeno zdravlje. Došavši na taj odgovorni sokolski položaj, čekale su ga mnoge težke zadače, koje je on svojim ustraj-nim sokolskim marom i požrtvovnim radom uspešno rešio. Kroz razmerno kratko razdoblje svog načelnikovanja, uspeo je da provede reorganizacij u tehničkog rada u Savezu samom, zatim je organizovao i sproveo dve savezne Prednjačke škole za članove i članice u Jubljani i Mariboru, nadalje je pro-\e?. više kračih saveznih tečaj eva, izrabo mnoge potrebne pravilnike za sokolski tehničko-vaspitni rad i, ko-nacno, u svom načelničkom delokrugu proveo organizaciju i spremio naše Sokolstvo za IX svesokolski slet u Pra-
Pored mnogih načelničkih poslova administrativne prirode, koje je sam lično vodio, br. Bajželj je ujedno uredivao itehnički list »Soko« za naše prednjaštvo. U sveukupnom svom so-kolskom radu i baš kao načelnik Saveza, brat Bajželj zanosio se najve-eim oduševljenjem, samopregorom i ljubavlju starog več prokušanog Sokola. ističući se pri torne kao vrlo me-todičan i sistematičan.
T ^ času ¥d se opraštamo od brata
i.,, f , aJželja, kao saveznog načelni-
l (!a nrivfiOSloVCnsko Sokolstvo zna-
sokolsku no?rt ocen' nieSovu istinsku sokolsku pozrtvovnost i njegov načel-
nicki rad, koji Je, pa i kroz to razmer
no kratko vreme, dao lepih plodova i
koji če u nas.m sokolskim TdovZ,
ostaviti i trajnih tragova.
Tehničko vaspitno vodstvo našega Sokolstva ovom pramenom dolazi u več prokušanc ruke našeg odličnog sokolskog radnika. tehničara i vaspitača brata Miroslava Ambrožiča. Njegovim postavljanjem za načelnika Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije uvereni smo, da če več dobri temelji našeg so-kolskog tehničko-vaspitnog rada odlično poslužiti daljnjoj nadogradnji i po-svemašnjem razvitku, te da če i u tom pravcu u našem Sokolstvu pro-strujati još svežiji i bujniji život, spojen s mladenačkim elanom i poletom.
Sadanji načelnik Saveza SKJ brat Miroslav Ambrožič rodio sc 17 jtila 1885 u Kranju, kao sin vajara i pozla-tara. Po završenoj nižoj gimnaziji u Kranju, koju jc morao da napusti, iako je bio odličan dak, zbog siromaštva
roditelja, stupio je u tamošnju tiskaru, izučivši tiskarsko-slagarski zanat. Kas-nije, 1910 godine, preselio se je u Trst i stupio u tamošnju narodnu tiskaru »Edinost«, najpre kao slagar, postavši zatim i faktor i konačno ravnatelj preduzeča.
Brat Miroslav Ambrožič, načelnik Saveza SKJ
Sav svoj život, možemo reči, brat Ambrožič posvetio je Sokolstvu i nje-govu radu. Vežbao je več u Kranju kao naraštajac, a u 18 godini vidimo ga tamo kao društvenog načelnika. Kada se pak preselio u Trst, vidimo ga usko-ro i kao načelnika Tržaškog Sokola, a več posle nekoliko meseci, kada je 1911 godine osnovana Tržaška sokolska župa, postaje njenim prvim načelnikom.
Još dok je bio u Kranju, brat Ambrožič počeo je prvi uredivati i izda-vati »Slovenski sokolski kalandar«, koji još i danas izlazi pod nazivom »Ju-goslovenski sokolski kalendar«. Tamo je uredivao i izdavao i »Glasnik Gorenjske sokolske župe«. Zajedno s bratom Eugenom Sajovicem izdavao je »Vaditeljski list«. Kada je pak u Ljubljani bila osnovana Slovenska sokolska zveza, postao je brat Ambrožič član njenog tehničkog odbora pod na-čelništvom br. dr. V. Murnika.
Dok je bivao u Trstu, posvetio je sve svoje sile reorganizaciji Sokolstva u Trstu i na našem Primorju. Njegov ustrajni i smišljeni sokolski rad urodio je tako lepim i velikim uspesima, a to se videlo i po tome, što je tiščanska župa bila jedna od ponajboljih u slovenskem Sokolstvu u-'pče. U Trsni je br. Ambrožič izdavao takoder i »Vestnik Tržaške sokolske župe«. Vrativ.ši se iz vojske, tik pred prevratom, opet je vizeo u ruke vodstvo tršćanskc sokolske župe, a što nije napustio ni u teškim i danima punim iskušenja po prevratu. Za vreme prevrata pak bio je elan trščanskog Narodnog veča, a ujedno i načelnik Narodne straže sve do dolaska italijanske okupatorne vla-sti. Kad su kasnije Italijani počeli na svaki način tla ometaju sokolski rad, Pa kad su, medu ostalim, zaplenili i brošuru o Sokolstvu, koju jc napisao or Ambrožič, bio im je to upravo povod, ila su br. Ambrožiča počeli otvo-reno proganjati. Kao i toliki naši nacionalni borci, i br. Ambrožič te.ško je tada iskusio na svojim vlastitirn ledi-ma italijansko nasilje. Godine 1920 na-ime, kada je italijanska rulia 17 jula zapaula Narodni dom. br. Ambrožič — koji se je tada u njemu nalazio — iz-gubio je pri tome sav svoj imetak i bio je prognan iz Trsta, otkuda je došao u Jugoslaviju.
Došavši u Ljubljanu, br. Ambrožič zauzima več kao prokušani stručnjak u svom zvanju položaj ravnatelja Delniške tiskare. Naravno, i u slobodnoj
otadžbini pogotovo on odmah ulazi u središte našeg sokolskog rada, i svojim odličnim sposobnostima dolazi na vodeča mesta. Tako ga vidimo kao načelnika Sokolske župe Ljubljana, zatim kao podnačelnika Jugoslovenskog sokolskog saveza i kasnije kao njegovog načelnika, s kojeg je položaja vodio sav tehničko-vaspitni rad u našem Sokolstvu dugo vremena. Po osnutku pak Sokola kraljevine Jugoslavije, bio je postavljen za III zamenika saveznog načelnika, s kojeg mesta dolazi sada na načelničko.
Spomenuli smo več, da je br. Ambrožič delovao i na sokolsko publici-stičkom polju. Tako je nadalje pisao, uz več spomenuto, u »Slovenskom Sokolu«, u »Sokolu«, organu Praškog Sokola, i u svim ostalim raznim savez-nim struenim listovima, a ujedno je bio i sokolski saradnik tršćanske »Edinosti«, ljubljanskog »Jutra« i t. d. U doba Jugoslovenskog sokolskog Saveza uredivao je i savezni zvanični organ »Sokolski glasnik«, a za naše prednjaštvo pak stručni list »Prednjak« i »Ju-goslovenski Sokol«.
Sadanji načelnik našega Saveza istakao se je također i na literarnom sokolskom polju, a to naročito svojini odličnim delom »Metodika sokolske vzgoje«, koju je izdao 1931 godine.
Br. Ambrožič znan je inače i u krugovima tiskarskih stručnjaka kao prvovrsna sila i kapacitet. On je mnogo doprineo, da je n. pr. slovenačka knjiga dobila svoju odličnu opremu. U svojoj se je štruci stalno usavršavao, a poslednjih godina odlazio je i u ino-stranstvo, gde je upotpunio svoje znanje u najraznovrsnijim načinima reprodukcijske tehnike. Takoder i kao grafieki stručnjak mnogo je pisao te izdaje i ureduje reviju »Slovenski tisk«.
Mi bratski i srdačno čestitamo našem sadanjem saveznom načelniku br. Miroslavu Ambrožiču, želeči mu na tom vodečem, ali i odgovornom i teš-kom, sokolskom položaju obilje uspeha u korist naše velike sokolske organizacije. Zdravo!
•
Br. Josip Jeras, prof. učiteljske škole u Ljubljani, dolazi na položaj
III	zamenika saveznog načelnika sa mesta tajnika saveznog tehničkog odbora. Vredno je ovom zgodom napo-menuti, da br. Jeras navršava baš ove godine 30 godina svog aktivnog sokolskog rada. To samo dovoljno bi bilo da ga okvalifikuje za odgovorno mesto III zamenika našeg saveznog načelnika. Br. Jeras, uostaiom, bio je i pre na istaknutim položajima naše sokolske organizacije. U Jugoslovenskom sokolskom Savezu bio jc tako od 1924 do 1928 pretsednik saveznog prosvet-nog odbora. Kao davnašnji aktivni sokolski radnik i kao prokušani tehničar predano jc radio i vršio svaku pove-renu mu sokolsku dužnost. Pri tome dabome, uvek tiho i skromno, ali po-žrtvovno, savesno, sokolski. Ta njegova lična nota ogleda se posvuda i uvek, •i zato če nam bratski oprostiti naš dragi br. Jeras, ako ovde i sa ovo nekoliko redaka, po dužnosti, prekopavamo po nutrini njegove plemenite, skromne sokolske duše.
Za vreme svetskog rata borio se je kao dobrovoljac u redovima srpske vojske, pa je i on prošao albansku Gol-gotu. I ono, za što se je borio u ratu s puškom u ruei, to mu je i danas živa vera i svetinja. Bio je uvek prekaljeni Soko — Jugosloven, a to je i ostao.
Br. .Teras ogledao se je takoder i na literarnom polju. Napisao je knjigu »Planina smrti«, u-kojoj je izneo strahotne slike iz velike tragedije našega naroda, s kojim se je sudbina tako svirepo proigrala, bacajuči ga s rodene grude, čiju je branio čast, u albanske vrleti, u pianinu smrti. Nadalje br. Jeras bavi se i prevodilačkom literaturam, naročito iz francuskoga. U našem Savezu uređuje savezni list za na-raštaj »Sokolič«.
Čestitaj uči mu srdačno, bratski ga pozdravljamo s našim lepim, i njemu najmilijim, sokolskim pozdravom : Zdravo!	čs.
Prof. FRANJO MALIN — Novi Sad:
Jugoslovenska i sokolska
misao
(Svršetak.)
Jugoslovensko ime prihvača i »Danica« i »Srpski narodni list« godine 1841, prihvača ga Kukuljevič, prihva-čaju ga Garašanin i knez Mihajlo, Rački i Štrosmajer, ono ulazi u sve kulturne i političke manifestacije i akcije celog XIX veka. Biva i napadano, a u partijskoj zaslepljenosti još nedavno, i pogrdivano, ali se istisnuti više neče moči, jer ono je daleko više nego običan naziv, ono je simbol i naj-rečitiji dokaz našeg narodnog jedin-stva.
Medu prvima je to uvidelo naše Sokolstvo. Sokolstvo je postalo njegov najizrazitiji pobornik, to treba da i u buduče ostane, u svim prilikama.
Od ilirskog pokreta svi naši po-kreti, svaki naš otpor nosi jugoslovensko unitarističko obeležje. Ali ne samo kulturni, nego i politički pokreti nose obeležje Jugoslovenstva.
Godine 1844 u »Načrtaniju« Ilije Garašanina i kneza Aleksandra dominira jugoslovenska misao, godine 1867 u »Bukarcštanskoj rezoluciji« ona obu-hvata i Bugare, gde če dugo vremena ležati zapretana, dok ne protinja i ne zaplamti plamenom, onom svetom va-trom, koja sve leči i dogod se ne osnuje Jugoslovensko carstvo »Bukareštan-ske rezolutfije«.
Svi naši književnici skoro bez izu-zetka, propovednici su jugoslovensko misli. Oni verno nastavljaju rad naših srednjevekovnih književnika i pesnika.
Vatreno krštenje dobila je jugoslovenska misao god. 1848. Te godine ujedinile su se jugoslovenske duše: Jelačič, Rajačič, knez Aleksandar Ka-radordevič, vladika Rade, Stevan Kni-čanin spone su koje simbolioki povezale Srbe i Hrvate.
Te godine bilo je Jugoslovenstvo najbliže ostvarenju. Jugoslovenska misao bi potisnuta usled cinizma Habs-burgovaca, ali ne bi oborena, što više za vreme Bahovog apsolutizma ona duboko zalazi u duše.
Jugoslovensko ime je u to doba več opčenito, ali i domovina se zove »Jugoslavija«. Tako je zove Njegoš, Rački, Pavlinovič, Boškovič i dr.
Ali sad se več pojavljuje i težnja za okupljanjem »raskomadanog naroda na toliko delova koliko ima pokrajina«, kako reče Kukuljevič.
Beograd i Zagreb postaju središta oko kojih če se okupljati razbiveno i vekovima rastavljeno Jugoslovenstvo. U arenu stupaju največi Jugosloveni Štrosmajer i knez Mihajlo, a njima se pridružuju Janez Blajvajz i Franc Levstik.
Kodifikator jugoslovenske misli postaje Franjo Rački, Njemu je Jugoslovenstvo toliko žudeno jedinstvo Jugoslovena, a ponajpre Srba, Hrvata i Slovenaca. Štrosmajerova Jugoslovenska akademija ima da ubrza put uje-dinjenja. Jugoslovenska akademija mora biti, kaže Rački, čvrsta veza koja če skopčati Srbohrvate i Slovence s Bugarima u jedan narod: Udružene Jugosiovene.
Ove misli propagovao je Rački ne samo u svom naučnom, nego i u poli-tičkom radu.
Račkom je jugoslovenska misao temeljna misao, a od ove misli prva iskra, misao jedinstva hrvatskoga i srpskoga naroda, kako kaže Smičiklas.
Rački je naučnim putem utro put Jugoslovenstvu. Od tog doba naša nacionalna nauka stavlja s«; u službu jugoslovenske misli. Jagič je dokazao da su sva jugoslovenska narečja u ne-prekinutoj vezi i da čine jednu jezič-nu celinu.
Svetli duhovi poveli su jugoslo-vensku misao k pobedi, omladina je listom pošla za njima.
Jugoslovenska misao, kaže Pavle Popovič, »pretpostavlja jasnu svest, širok duhovni vidik, prabuden i prosvetljen razum«. Te osobine manife-stovale su se god. 1861 kad je Hrvat-ski sabor na predlog Adolfa Vebera Tkalčeviča doneo zaključak, da se naš jezik nazove jugoslovcnski.
Knez Mihajlo polaže g. 1866 političke temelje Jugoslovenstvu. Spre-ma savez Crne Gore i Srbije protiv Turske, a posle pobede ujedinjenja Srbije i Crne Gore, istodobno radi i
na ujedinjenju sa Bugarskom, sve u čistom jugoslovenskom duhu.
Godine 1866 Luka Svetec, slove-nački voda traži ujedinjenje Jugoslovena, a Srpska ujedinjena omladina godine 1867 biva od svib Jugoslovena pozdravljena kao »nada Jugoslovenstva«, jer u svoje kolo prima sve Jugosiovene.
Jugoslovenska misao postaje sila koja priprema odlučnu borbu protiv Madžara i Nemaca. Ona je dovela do tajnog sastanka u Ljubljani g. 1879 na kojem su pretstavnici Srba, Hrvata i Slovenaca uglavili plan o ujedinjenja Jugoslovena. Od tog doba postaju i Slovenci mnogo aktivriiji.
Dogadaji u Bosni i Hercegovini 1875—78 pokazali su da jc jugoslovensko pitanje goruče koje traži svoj odgovor.
Tada je mogao saradnik Franje Račkoga arhimandrit Ničifor Dučič da kaže o ulozi Jugoslovenstva ove reci: »No su se i Jugosloveni u tud e m ognju pročistili i očeličili tako da sa pouz-danjem i svešču koračaju ususret velikoj budučnosti. Nije još daleko kada če i Jugosloveni svoju narodnu ulogu medu slobodnim i naprednijim narodima u svetskoj pozornici dostojanstveno igrati — i pored svojih domačih — opšte čovečanske interese unapredivati.«
Decenij na kraju XIX i deeenij na početku XX veka znači konačno pripremanje borbe za pobedu jugoslovenske misli.
Omladina stupa na poprište i uni-verzitetska i1 srednješkolska i trgo-vačka i zanatlijska; ona iskrenim zanosom i mladenačkim poletom daje novi impuls vekovima pačenoj jugo-slovenskoj misli. Ono što su generacije i vekovi spremali, ona želi da konačno spremi.
Prve godine XX- veka prekretnice su u jugoslovcnskoj istoriji: 1903 stupa kralj Petar na prosto, 1904 Jugoslovenska izložba u Beogradu — na kojoj je Slovenac Josip Germ rekao: »Pre sto godina veliko uskrsnuče srp-skog naroda, danas uskrsnuče Jugoslovenske u koju verujemo, jer če nas spasti vera, ljubav i nada u budučnost njezinu«, — 1905 Riječka i Zadarska rezolucija i manifest koalicije, kad je Smodlaka rekao: »Iz te male politike niknuče velika Jugoslavija«.
Progoni nisu mogli više biti smet-nja, jer se jugoslovenska misao kao val raširivala po celom Slovpnskom Jugu i rušila sve brane i uklanjala sve što joj leži na putu.
Balkanski rat pokazuje več konture buduče Jugoslavije, tada je za-grebački »Val« mogao napisati: »Naš je cilj stvoriti mladu, modemu, slo-bodoumnu revolucionarnu Jugoslaviju«.
To je program napredne omla-dine od osvita XX veka, omladine, koju je za borbu spremao brat Masa-rik dajuči svojim realističnim pogle-dima smernice pravoj nacionalnoj po-litici, Masarik čije su zasluge za pobedu jugoslovenske misli neizmerne.
Nastaje doba kad i stari političari i naučnici imaju vizije, kad Stojan Novakovič 1911 gleda i vidi kako se nekadašnje utopije ostvaruj4i.
Več meseca februara 1912 mislilo se na stvaranje Jugoslovenskog sokolskog saveza.
Misli pokretača ovog duboko smi-šljcnog nacionalnog nastajanja kao da su proročki izrečene: »Ideja Jugoslovenskog sokolskog saveza proističe iz opšte i autohtone jugoslovenske ideje, kako se ova u bližoj ili daljoj prošlo-sti, pa i sadašnjosti u raznim oblicima i dejstvima pokazivala ili pokazivati morala. Jer, kao što je sokolska ideja u jednom narodu otsev ideje narodne, tako je jugoslovenska sokolska ideja
—	otsev jugoslovenske ideje uopšte — ideje zbliženja, sabiranja, i zajednice svih Jugoslovena u težnji ka održanju i moči.«
Time je jugoslovensko Sokolstvo jasno obeležilo svoj zadatak, smer i cilj.
Kad je omladina godine 1912 bila u Beogradu i manifestovala jugoslovenskom kralju Petru, list »Piemont« na rastanku piše: »Sastačemo sc jednog
/LoVEH/Ko
'/oKoL/TKo
Dr. Miroslav Tirš
Pod ovirn naslovom objavljen je u centrainom organu češkoslovačkih Rad-ničkih telovežbačkih jedinica DTJ »Tjelocvični ruh« jedan članak od g. Adolfa .Tarolimeka, u kojem se pisac seča stogodišnjice roden j a osnivača Sokolstva i češkoslovačkog telesnog vaspitanja. U članku navedene su, uz nekoliko podataka o Tirševom životu, sve one okolnosti, koje su svojevreme-no ponukale Tiršu, da su je odlučio da putem telesnog i mora’nog vaspitanja preporodi sav češkoslovački narod. U toni članku pisac veli, da su i Radni-čke telovežbačke jedinice u celini pri-menile Tiršev sustav te da duboko po-štuju uspomenu na osnivača češkoslo-vačkog narodnog telesnog vaspitanja. Na koncu članka se ipak ističu i razlike medu sadašnjim Sokolstvom i DTJ (koje su, kako poznato, sastavni deo češkoslovaške socijalno demokratske stranke). Pisac naime tvrdi. da je Sokolstvo zapelo i ostalo na Tirševim dogmama, dok su DTJ pristalice mo-dcrnijeg, Marksovog programa. — Ni-кдко nečemo ovde da ulazimo zbog toga u polemiku, nego samo tvrdimo, da je Sokolstvo, odnosno sokolska mi-sao, jedna stvar za sebe, a marksizam opet za sebe. A konačno, pisac je mo-rao svome članstvu da ipak nešto kaže o takozvanim razlikama medu Sokolstvom i DTJ, naravno u korist ovih Doslednih.
Tirševe igre u Pragu
Več smo u poslednjem broju našeg lista izvestili, da su održane u Pragu na dan 17 i 18 septembra velebne Tirševe igre na uspomenu stogodišnjice roden ja osnivača sokolske organizacije te preporoditelja celokupnog na-cionalnog telesnog vaspitanja u češko-slovačkoj i u čitavom slovenskom svetu. U subotu vršila su se takmičenja u sokolskim vežbama, u lakoj atletici, igrama, teškoj atletici, mačevanju, pr-vom nastupu vojske i konačno u streljanju iz lukova.
U nedelju, na drugi dan igara, nastavljen je program u potpunom redu i to opet na stadionu sportskih klubova na Letni. Prisutno je bilo više od 8000 glcdalaca, koji su svi veoma pazljivo pratili uspešni nastup najboljih sokolskih i sportskih takmičara. Posle po-due, pre samog početka igara, stadionom prošla je povorka sviju takmičara do Tirševe biste. gde su bili sakup-ijeni i svi pretstavnici pojedinih sportskih saveza i Sokolstva. Najpre je uzeo reč u ime sportista olimpijski pobednik Skobla, te je medu drugim naglasio osobito ovo:
»Mi, češkoslovački sportiste, sves-no se javljamo k Tirševom delu, Naše je nastojanje da postignemo največi uspeh i pobedu. Ali tome nas nikako ne vodi naša lična ambicija, nego težnja da pošteno i št<> bolje izvršimo našu zadaču; tome nas vodi i s vest, da time branimo i čast i dobro ime našeg kluba, izabranog športa te pri medunarod-niin utakmicama i ime naroda i države. Svakako je pak vrednije od pobede i uspeha onaj positni korisni i nepre-kidni rad pri spremanju te harmonično vaspitanje volje i karaktera, u kratko, vaspitanje eelog čoveka. To sve imao je na umu isto i Tirš. Zato Tirš nije samo Vaš, samo sokolski, nego i naš sportista. Čast i slava n j ego voj uspo-meni!
U ime sakupljenog Sokolstva, odnosno njegovih takmičara i pretstav-nika, govorio je prvak ČOS br. Jan Gajdoš, koji je rekao:
Ako Sokolstvo ide nekako drugim putem nego sportista, te pretpostavlja /dravu svestransku prosečnost nad uspesima u slobodno izabranoj pojedino] štruci, ipak nije nikada zaboravilo pot pomagati težnje istaknutih pojedi-naca da se nadrnaši sve ono, što je več bilo postignuto u telesnom vaspitanju. Srečni smo, tla smo sa sportistima jed-no te isto u težnjama za harmoničkim razvitkom celog čoveka te sviju pripadnika češkoslovačkog naroda, kao i u težnji da proslavimo narod i državu. Sokoli če i u buduče ostati sportistima čestiti takmieari u takmičenjima, ali i verna brača pri vaspitnom radu za bo-lju budučnost naroda.«
Nato je muzika otsvirala državnu himnu, a povorka je krenula okolo stadiona da napravi mesta za takmičenja u lakoj atletici, igrama, boksu, teškoj atlctici, vojničkim natecanjima i konačno sokolskim takmičenjima na spravama.
Tirševe igre možemo smatrati kao jedan veoma važan medaš u razvitku ieškoslovačkog nacionalnog telesnog vaspitanja. Na usta obojice pobednika br. Skoble i Gajdoša, šport i Sokolstvo dali su reč, da če u buduče zajedno raditi na opčem vaspitanju češkoslova-čkoga čoveka, a na osnovu nacionalnog Tirševog sustava. I u tome je naj-veči značaj ove svečanosti.
Kritika pr a škotj svesokolskog slela u Sokolu
Sokolstvo treba da kao vaspitna organizacija i samo kritički posmatra sav svoj rad. I u njegovom radu po-javljuju se vece ili manje mane i ne-dositaci, a koje treba što brže otstranji-vati. Zato i ona velebna priredba, kao što je bio prošli IX svesokolski slet u Pragu, mora da se podvrgne ne samo snoljašnjoj kritici vansokolskih struč-njaka, nego u prvoin redu moraju do-či do reči u sokolskim revijama i listo-vima, razume se, svi oni sokolski struč-njaci, koji su kritički prosmatrali ceo tok velikog sleta. Bilo bi veoma štet-no po celu našu organizaciju, ako bis-mo sve naše sletove i javne nastupe te uopče sve naše priredbe mimoišli sa gledišta zdrave kritike. To bi značilo, da nemarno nimalo svojstva autokriti-ke. Na žalost mnogo puta i čini se da je tako. Kritika medutim praškog sleta treba da i u nama probudi to svojstvo.
Najodličnija sokol, revija »Sokol«, koju izdaje Praški Sokol, a kojoj je, kako je poznato, bio prvi urednik sam Tirš, donosi u svom 6.—7 broju jednu veoma objektivnu i sasvim tačnu kritiku sviju večih sletskih priredbi. Ne samo javne vežbe školske i sokolske dece, daka i naraštaja, članstva i vojske, nego i sva takmičenja, sokolska izložba, sletska scena, a konačno i sam Prag podvrgnut je ovoj bratskoj kritici, koja, bez obzira na desno ili levo, ukazuje na sve mane, te, razume sc. podvlači i sve dobre strane sleta. Konačno, uz kritičke prikaze iz. pera najbolj ih sokolskih stručnjaka, nalazi se
0 samom sletu te o celukupnom njegovom obeležju i kritika raznih ino-stranskih novina, u prvoin redu strue-nih.
Radio u službi Sokolstva
Radio, kao najmodemija i najsa-vrsenija tehnička tekovina za najbrže obaveštavanje, veoma dobrp je poslu-žio sokolskoj stvari več pre samog svesokoiskog sleta pa i na sletu samom,
1 to u odližuoj meri. Ne samo češko-stovačko Sokolstvo, več i jugosloven-sko koristilo sc je več mnogoputa radiom, ali ne u onoj meri, kako bi to bilo potrebno baš obzirom na znače-nje radia. Zato je pretsedništvo ČOS svojevremeno stupilo u pregovore s praškim Radiožurnalom, kako bi se moglo nekoliko puta mesečno ili nedelj no uneti ostale vesti i objave ta-kodev i važne vesti i iz sokolske organizacije, naročito to za sva sokolska društva i župe. U koliko nam je poznato, ovi pregovori još nisu sasvim zaključeni, ali ipak postoji mogučnost, da čemo za kratko preko praško^ radia bar svake nedelje jedanput u odre-deno vreme saznati sve važni ie vesti iz češkoslovačkoga Sokolstva. Poželjno bi bilo, da se i naše jugoslovensko Sokolstvo koristi svima trima radio emi-sionirn stanicama, odnosno, da beo-gradska stanica, kao ona u sedištu našeg Saveza. jedanput nedeljno objav-ljuje sve važnije vesti iz Sokolstva ce-Iokupnoj, sokolskoj a i ostaloj javnosti, da i ovii sazna za naš pozitivan, stva-ralački rad. — U ovom pogledu svakako je hvalevredno nastojanje pro-svetnog odbora našega Saveza. koji je dobro uočio velikit praktičnu vrednost radio i za našu sokolsku propagandu, te je preko beogradske radio-stanicc dosada priredio lepi niz sokolskih ra-dio-predavanja. Ovih dana nak. kako baš saznanjemo, naš savezni prosvetni odbor nastoji, da se preko beogradske radio-stanice počnu javljati i važnije sokolske vesti. Očekiijemo jedino, da če to biti što skorije.
Nekoliko vesli iz llkrafinskog Sokolstva '
U onoj Ukrajini, koja sačinjava jedan deo Ruske Sovjetske Socijalisti-čke Republike nije poznato ništa o kakvom radu Sokolstva. Tamo je. kao i svuda u Rusiji, telesno vaspitanje stvar državnih sovjetskih vlasti. koje ne dopuštaju ni jedne organizacije privatne inieijative za sprovadanje telesnog vaspitanja. Kako je poznato, več 1020 godine bio je raspušten Ruski sokolski savez u Leningradu (Petrogradu), te od onog vremena, kako izgleda ne postoji u Rusiji nijedno sokolsko društvo. LI ukrajinskim predelima pak Poljske Republike može se ukrajinsko Sokolstvo dosta slobodno razvijati. Na ovogodišnjem svesokolskom sletu u Pragu bilo je zastupljeno sa 69 Sokola i 18 Sokolica. — Ukrajinski sokolski savez, Sojuz Ukrajinskago Sokilstva, do-duše nije član Saveza slovensko Sokolstvo. ali ipak podržava izvesne veze sa ČOS u Pragu, a moguče i s poljskim Sokolstvom u domovini. — Iz njego-vog glasila »Sokolski visti«, koje izlazi u Lvovu, razabiramo, da se sprema po-lagano i taj ogranak slovenskog Sokolstva na što intenzivniji rad medu
narodom. U poslednje vreme osnovani su kod mnogih društava naraštajski otseci, što znači, da do danas nije još imalo ukrajinsko Sokolstvo naraštaj-skih odeljenja. — U Lvovu su održane krajem avgusta lahkoatletske utak-mice celokupnog saveza s dosta opšir-nim programom. U tim utakmicama učestvovali su članovi, članice i po prvi put naraštaj.
NajiJoSja društva u utakmicama na praškom sletu
U utakmicama na svesokolskom sletu najbolje su se iskazala sledeča sokolska društva ČOS: prvo mesto, s najviše bodova, postiglo je praško sokolsko društvo na Kraljevskim Vino-gradima sa svega 107 bodova. Tehnički rad tog društva vodi br. Jirsak Miroslav, podnačelnik ČOS. Na drugom je mestu društvo Brno 1 sa 97 tocaka. Vodstvo njegovog rada je u ritkama br. Zezule. Na treče mesto došlo je matično društvo Praški Soiko sa 45 bodova. Načelnik tog društva je br. Antonin Benda, urednik revije »Sokol« i član saveznog načelništva. Za ovima dolaze sledeča društva: Kraljevo Polje u Brnu, Praha VII, Vršovice u Pragu, Prostjepov, Pržerov, Smichov I. Znoj-mo i Kraljevski Gradac.
Zahvala ČOS
na pozdravni telegram Saveza SKJ
o	100 godi šni Icš Tirševog rod en ja
Bratska Češkoslovačka obec sokolska odgovorila je Savezu SKJ na njegov pozdravni telegram, upučen joj o 100 godišnjici rodenja dr. Miroslava Tirša ilne 17 o. m., sledečom zahvalom:
-	Draga bračo i sestre!
Pretsedništvo ČOS primilo je Vaš telegram, koji ste nam uputili prigodom 100 godišnjice rođenja dr. Miroslava Tirša, pa smatra za svoju prijatnu I radosnu dušnost da Vam se na istom najiskrenije zahvali s molbom, da ovu našu iskrenu zahvalnost tumačite svim svojim pripadnicima.
S bratskim Nazdarf
Češkoslovačka obec sokolska
Zamenik starešine:
Jožef Truhlarž, s. r.
Tajnik:
Dr. P e h 1 a t, s. r.
(Nastavak sa 1. str.)
darui slobodni i ujedinjeni da se više ne rastanemo dogod traje naša narodna istorija. Toliko je jaka vera.
Omladina otsada javno ispoveda svoj cilj:	samostalna	jugoslovenska
država, dok napokon nisu pregovorili
i hitei.
Jugoslovenska misao se, tokom cele istorije penjala na bezbroj Golgota. Veliki svetski rat bila je velika Golgota našeg naroda, bila se je od-lučna bitka za jugoslovenska misao.
Pobedeni su spoljašnji neprijatelji jugoslovenske misli, ali ni iz daleka nisu izbrisane posledice prouzrokovane poznatim nam uzrocima.
Da bi se ostvarilo potpuno duhovno jedinstvo treba rešiti kulturni i po-litički jugoslovenski problem.
Potpuno duhovno jugoslovensko jedinstvo sprovedivo je. jer ima osnova u etničkom, istorijskoni, politič-kom, materijalnom i .IR1., om P°" gledu. Teškoče leže u psihičkom kolebanju uvetovanom poznatim uzrocima iz prošlosti i teškim povredama i nerazumevanjem u sadašnjosti.
Dok se je stvarala Jugoslavija iz-biše na površinu slovenske atavističke osobine i neka sentimentalnost prema tradicijama, k tom kratkovidnost i sebičnost.
Vckovi su morali proči dok je iz utopije postala stvarnost. I onda kad je jugoslovenska misao trebala da triumfuje, ona je zapala u očajan položaj.
Čitav jedan decenij prešao je a da nije učinjeno ono što je trebalo da se učini, što se je učiniti moglo i moralo.
Jugoslovenska niisao je rodena, nju treba odnegovati. Sigurno je da če pobediti vitalnost naše rase, ali da do punc pobede dode, trebače još da se bitke biju.
»Iste patnje i radosti srodavaju narode« rekao je I	vredi i za
jedinstven ali još duhovno potpuno neujedinjen narod.
Ne može se lepše prikazati naša istorija, nego što ju je prikazao Bogdan Gavrilovič:
»Zamislite jedan nar<?^ koji u V veku napušta svoja ognjišta i — ne znaj uči gde če se zaustaviti na putu svojemu — silazi sa Karpatskih vi-sova i Panonske zaravni i —, otud dalje, u današnje svoje zemlje; zamislite kako sila istorijska taj narod na raz-medu istoka i zapada cepa, zamislite koliko je, sa tog cepanja njegova, bilo bede, patnje i svakovrsnog stradanja, koliko muka, pečali1 i vapaja, koliko ničim nezasluženog poniženja i uvre-da njegova ponosa, koliko demonski
postavljenih gatova i ustava po, kao kristal bistrim, potocima kojima je strujao njegov duh i njegova misao; — zamislite jednom rečju koliko je bila trnjem zasuta i kolikom krvi orošena staža kroz koju če u nizu dugih veko-va proči život toga naroda; i pogle-dajte kako se kroz izmaglicu što se digla iznad još vruče i u tla još ne upijene krvi njegove •— tog jedinog porfira njegove utehe, njegove nade, časti i dostojanstva — vidi u jasnoj svetlosti veličanstvena povorka iza branika njegovih gde sa pripaljenim voštanicama i s tihim molitvama pri-laze Večnosti i tu, pred njom na oltaru Prava, Pravde i Slobode stvara jedinstvo narodno. .. Eto vam u viziji slike naše istoije koja je sadašnjem poko-lenju u amanet ostavila narodno jedinstvo. Ono je danas tu, medu nama, ali svetlost — unutrašnja svetlost ■— koja duše iz tmine vaskrsava, još nije medu nama i mir — potpun mir — još nije osvojio srca naša. Učinimo mi da se proletne bure na uranku našeg zajed-ničkog života stišaju, i dovršimo onu, vekovima očekivanu, zgradu koju su naši stari stvarali svojom krvi i napo-rima svojeg genija. Napred s verom, u zanosu i smelom zaletu prema ve-likoj jugoslovenskoj misli.«
Mi treba da blagosivamo vekovne napore i predano nastavimo rad, pa ako ga ne budemo mogli i dovršiti da ga predamo našim poslednicima da ga oni nastave i dovrše i da uživaju u po-bedi jugoslovenske misli.
U jednom i jedinstvenom narodu jugoslovenska misao treba do stoji visoko na oltaru, ona je stvorila Jugosla-viju, jedino ona je može očuvati i una-prediti.
Deo te jugoslovenske misli je misao sokolska, zato smo baš mi Sokoli, pre sviju drugih pozvani i dužni da joj se potpuno stavimo u službu, jer smo i mi jedan atomski delić njenih preroka, vesnika i preteča a sada treba da smo njeni predani nosioci, budni čuvari, verni stražari, borci i propoved-nici.
Naše Sokolstvo ima svoje oprav-danje samo u jugoslovenskoj misli u uzvišenoj veličanstvenoj i harmoničnoj celini n i enoj.
Naša je sokolska dužnost da u čistim rukama, topla srca i čistog nepo-mučenog razuma visoko uzdižemo zublju ljubavi, istine, pravde, prava i pravice, lepote, snage i mudrusti: zublju sokolske misli koja je jugoslovenska misao, zublju jugoslovenske misli koja je sokolska misao.
Viški Mskup Pušic I — Miroslav Tirš
U sušačkom mesečniku »Mornar«, u broju 9 od l septembra o. g., čitamo pod gornjim naslovom članak, koji ovde prenosimo kao glas vansokolske javnosti.
—	U Supetru na Braču priredio je nedavno tamošnji Sokol svečanost, koja je uspela vrlo lepo. Tom zgodom imao je supetarski župnik da blagoslovi sokolski barjak, ali je uto stigao iz Visa ferman, kojim tamošnji biskup Pušic zabranjuje blagoslov zastave, ako se supetarski Sokoli javno, pred crkvom ne o d rek n u Tirša. Supetarski Soikoli ne samo što to nisu učinili, več su prihvatili i tu zgodu, da svome uz-višenom Učitelju iskažu največe počasti. U čitavoj toj stvari najžalosni je je, što neki naši biskupi nemaju pojma o Tiršu, niti znadu, da je taj uzo-riti čovek bio oduvek najizrazitiji apostol ljubavi, koju je i Hrist propovedao.
Ali i sve, da je naš Tirš onakav, kakvim ga ta naša presvetla gospoda prikazuju, držimo, da viški biskup ne bi bio u pravu da izdaje onakve zabra-ne. Talijanski, nemački i drugi katolič-ki biskupi ne postupaju tako. Kad su u vreme velikog rata poskidana zvona, a od njih saliveni topovi, nemački su ih katoITčki biskupi veselo blagoslavljali, a da nisu pri tom tražili od svojih vlada, da one topove ne ustupaju Turcima ni da ih ne namenjuju prsima katolika.
Kad je na Rijcei biskup Celso Co-stantino u crkvi sv. Vida blagoslivljao bodež, što su ga neke riječke žene obližete erotičnim furorom poklonile D’ Annunziu, onaj mitrirani prelat nije ni pre ni posle toga tražio od D’ Annunzia, da javno pred crkvom opo-zove sve svinjarije, što ih je u svojim, na Index postavljenim delima sasuo na Hristov katolički moral.
A Njegova Svetost Papa Pije XI?
Sveti Otac zna, ko je i što je Mussolini. Zna, da je Mussolini pred je-dnim brojnim društvom u Ženevi us-tvrdio, da nema Boga. — »Ako ima. kazao je Mussolini, neka to sam Bog dokaže. Ja velim: nema Boga, a dajem mu pet minuta vremena, da me ubije. Ako to učini, znak je, da postoji, ako ne — znak, da ga nema.« — I metnu sat na sto. Svi šute, a kad prode pet minuta, Mussolini spremi sat u džep i reče mirno: — »Nema Boga!«
Da li je Papa. pre nego li je Mussolinija blagoslovio i odlrikovao onim nekim visokim redom, zatražio od njega, da javno pred crkvom o pozove onu strahovitu hulu na Boga^ Nije.
A pre nego !i je odlikovao pozna-tog palikuču i razbojnika Giuntu i neke fašiste, što su direkte učestvovali u umorstvu poštenjaka Matteottija, je li Papa zatražio od njih, da se javno pokaju za ona bogumrska zločinstva? Nije!
A pre nego li je sklopio s Musso-linom onaj vajni lateranski pakt, je 1» on zatražio od diktatora, da makne kip Giordana Bruna, koga je zbog herezije Crkva spalila na lomaei? Nijel
Je li nakon nedavnog izmirenja Pana Pije XI zatražio od Ducea, da ne progoni naše svečenstvo u Julijsko) Krajini? Nije!
I posle svega ovoga i tolikih drugih sličnih nepodopština vi, presvetla gospodo Srebrniči i Pušici, imate hrabrosti da tražite od naših dičnih Sokola, da se odreknu jednog divnog apostola Hristove ljubavi. Tirša?
Orazumite se, i ne budite »piu papisti« od samoga Pape. Shvatite več jednom, da je sva ova vaša žučljiva kampanja protiv našeg Sokola voda na mlin svim našim narodnim zatornici-ma, u prvom redu onima u — Rimu.
Kapetan Jadre.
VI sednica izvršnog odbora Saveza SKJ,
edržana 23 septembra 1932 u Beogradu
Brat Gangl pozdravlja sve_ prisut-ne, a posebno brata Živanoviča, koji se vratio u Beograd, ;■ moli ih da se živo prihvate posla u saveznoj upravi.
—	Dalje saopštava, da je br. dr. Pav-las proučio načrt novih pravila Saveza Slovensko Sokolstvo, te konkretno precllaže, da se ovaj načrt razmnoži i dostavi svim članovima izvršnog odbora, da ga prouče i provide svojim opaskama i zatim tla se isti rasptavi na jednoj od narednih sednica izvršnoga odbora, a onda da se predloži na ras-pravu plenumu savezne uprave. — Pri-ma se. — Dalje referira, da je od staroste ČOS br. dr. Bukovskoga priimio pismo a povodom posete potstarešine Saveza Slovenskog Sokolstva brata Zamojskoga u Sofiji, da mu se razlo/.i, u kome se odnosu nalazi danas naše Sokolstvo spram bugarskih Junaka. Na ovo pismo odgovorio mu je prema današnjem faktičnom stanju. — Po tome saopštava brat Gangl, da je pri-mio pismo od tajnika Saveza Slovenskog Sokolstva brata Štjepaneka, da se pristupi realizaciji zaključka poslednje glavne skupštine ovoga Saveza, naime, da se počne izdavati jedan organ za sve sdkolske Saveae, kop bi izlazio u rcvijalnom formatu na ses-naest stranica, a svaki pojedini sokolski Savez imao bi u tom listu na razpolaganje četiri stranice, na kojima bi se donašali članei na jeziku doticnog naroda Saveza. Taj bi sc organ stam-pavao u hiljadu primeraka, pa bi pre-
ma tome za naš Savez otpala potrebna obvezatne pretplate od 185 primeraka. Pojedini primerak stajao bi godišnje 8.20 Kč. — Ovaj izveštaj prima sc time, da če naš Savez preuzeti gore navedeni broj primeraka i raspačati ih> a za redaktore jugoslovenskog dela ovoga lista odreduju se brača Gangl i Svajgar.
Konačno brat Gangl iz veš tava o krivim informacijama, (koje se Širc o našem Sokolstvu u inostranoj štampi. Nakon prevedene debate zaključuje se, da prosvetni odbor Saveza razradi konkretan predlog za sistematsku propagandi! u korist našega Sokolstva.
Po tome se prelazi na dnevni red.
Prvi uzima reč ekonom Saveza br. Branko Zivkovič, koji prvenstveno podnaša iserpiv izveštaj o tinansij-skom stanju Saveza uključivo do 31 jula o. g., kao i pregled prihoda i ras-hoda sokolskih listova za vreme do 31. jula o. g. — Ovaj se izveštaj prima do
Iza toga brat gospodar referiše, da bi se nakon dva uspešno održana tečaja »Škole za obuku vojnika za vode sokolskih četa« prema propoziciji Mi-nistarstva vojske i mornarice imalo ot-početi i s trečim. odnosno docnije s četvrtim tečajem ove škole, a koja bi opet započela svojim radom 1 decembra o. g. No pre nego što bi se pozvale naše župe, odnosno društva i čete, da jave Savezu one svoje članove koji se nalaze na otsluženju kadrovskog roka, a koji su voljni da pohadaju ove tečajeve, drži da je potrebno, da izvršni odbor Saveza prethodno reš: pitanje budžeta za izdržavanjc ovih tlva ju točajeva. On drži, da bi za izdrža
vanje svakog ovog tečaja trebala da sc votira suma od po 15.000 Din (u svemu 30.000 Din), a ujedno treba da se odredi podesno lice, koje če prove-sti sve pripremne radovc za ova dva tečaja i voditi nastavni nadzor nad njima. — Ovaj izveštaj brata ekonoma se i zaključuje, da se za naredni tečaj votira od 15.000 Din, kao i za svaki daljnji tečaj u istoj višini. Nadalje vodenje nastavnog nadzora nad te-čajevima poverava se br. Stevi Zakuli.
Brat gospodar irnosi da je tajnik župe Tuzla brat Bogičevič izdao knjigu »Priručnik za prednjačke ispite«. Knjiga jc opčenito po stručnoj kritici ocenjena kao vrlo dobra i uvelike če po-služiti našim prednjacima, a naročito raznim polaznicima prednjačkih sokolskih točajeva. Brat Bogičevič upravio je Savezu molbu, kojom je molio da mu Savez otkupi izvesni broj knjiga i na taj način da ga pomogne kako bi rnogao podmiriti prema današnjim prilikama i suviše velike troškove oko štampanja ove knjige. -— Zaključuje se, da se od brata Bogičeviča otkupi 300 primeraka ove knjige.
Nadalje saopštava, da je Sokolsko društvo Beograd matica, i to odbor za podizanje sokolskog doma u Beogradu, uputio pismo Savezu, kojim Pita, da li Savez, kako je to bilo u svoje vreme govora, i dalje reflektira da u ovom domu budu prostorije za kancelarije Saveza, kako je to predvideno u planu. U slučaju da Savez želi da ima u ovom domu potrebne prostorije, potrebno bi bilo da predloži broj potrebnih prostorija, kao i način na koji bi se došlo do potrebnog kredita. U povedenoj debati o tom dopisu, u ko-joj učestvuju brača Brozovič, Koruno-vič i Stevo Kneževič, zaključuje se da se odgovori, da Savez SKJ i dalje reflektira na prostorije u tome domu, koje bi se imale urediti prema spora zumu sa Savezom, a ujedno če pora-diti i na tome da pomogne društvo u njegovu nastojanju da dode do po-trebnog zajma u svrhu definitivne iz Nadnje doma.
Brat ekonom potiče nadalje pitanje službene pragmatike za namešteni-ke Saveza SKJ, a koja bi imala obu hvatiti a mirovinski te disciplinski pra vilnik. U toj stvari zatraženo je i mišljenje organizaciono-pravnoga otseka, k°ji je podneo svoje mišljenje i predlog, da se pitanje pragmatike za sada skine s dnevnoga reda, jer donaša-njem pragmatike i pravilnika za mirovinski fond uprava Saveza stupila bi u materijalno pravne obaveze prema nameštenicima. Prema sadanjem ma-terijalnom stanju Saveza SKJ, savezna uprava ne može ulaziti u materijalne obveze, koje bi proizlazile iz pragmatike i pravilnika za mirovinski fond
materijalne obaveze ove vrste uprava Saveza mogla bi uči samo u tom slučaju, ako se imovinske prilike Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije osiguraju u toj meri, da se potrebni iznosi godišnje rezervišu za sve oba veze, koje proističu iz pragmatike Pravilnika za mirovinski fond. — Po vedenom debatom zaključuje se, da s mišljenje i predlog organizaciono pravnog otseka prihvača delomice, na ™e, da se odustane od organizovanja mirovinskog fonda, ali da se izradi pravilnik, u kome neče biti uključena ma-terijalna pitanja nameštenika Saveza, več samo strogo činovnički odnos. Štoi se tiče materij alnih pitanja, to se ima prepustiti individualnim ugovorima.
Molba Sokolskog društva Prizren, ‘m 1'	Sokolsko j	četi Sredska naba-
uvažitf ilr f * Yezbanie. ne može se uvaziti, jer fond za potporu ioš niie
potpunoma realizovan.	J
Luoe je brat ekonom završio svoj izveštaj, pa uzima reč načelnica sestra Skalarjeva, koja referiše o utakmica-ma članica i ž. naraštaja u odbojci, koje če se održati u nedelju 25 o. m. u Novom Sadu.
Prelazi se na daljnju tačku: izveštaj statističkog odeljenja Saveza.
Referent brat V. Švajgar izvešta-va o radu statističkog otseka Saveza do meseca septembra o. g., pa iznosi da Savez danas broji 25 župa, 918 društava i 880 četa; dakle svega 1798 je-dinica. U 1932 godim osnovano je novih jedinica: 32 društava i 156 četa; brisana su: četiri društva i 34 čete.
SaveYa	ve.lik?	stat,isti,ka
vršenn m *	8°d., pa je do sada do-
vršeno 10 zupa, a rad se obavlja na osnovu primljenih izveštaja oddrU stava. Jednako je u raHn stika Saveza za 1932 godinu tan * Л tistika za Sokolski kalendar’ za ootiirm 1933. Do sada savezni statistKkfoteek primio je 712 malih izveštaja, a rad sam na statistici je u sasma redovnoru toku. Za sastav velike statistike za 1931 godinu izvršeni su pripremni radovi. Saveznom statističkom otseku još ne-dostaju izveštaji iz 72 društva i 183 čete, ali koji još uvek pomalo stižu.
Na članskom katastru radovi su prevedem za 1931 godinu zaključno sa župom Osijek. Opaža se tla pojedine župe još uvek nisu poslale saveznom statističkom otseku spiskove članstva i naraštaja za prošlu godinu i to us-prkos svih urgcncija. — Izveštaj brata referenta prima se na znanje.
Pretsednik prosvetnog odbora br. dr. Belajčič ponajpre podnosi iserpan izveštaj o tečaju za društvene prosve-tare, a zatim o tečaju pozorišta lutaka u Ljubljani. Referiše o prosvetnim te-čaievima poieđinih župa. nodvlačeči
naročito da je akcija na vaspitanju prosvetnih radnika u punom jeku. Lepa je pojava, da je održan i čitav niz specijalnih tečajeva, a naročito valja istači dramatski tečaj u Celju. Dvojica brače posetila su i prosvetnu školu bratske ČOS u Pragu.
Nadalje referiše, da je u zajednici sa tajnikom prosvetnog odbora obišao u svrhu revizije čitav niz župa pa su se tačno orijentirali o prosvetnom radu u tim župama. Svojedobno na kon-ferenciji u Ljubljani bilo je zaključeno, da se list »Sokolska prosveta« ima odeliti od »Sokolskog glasnika«, ali je docnije prosvetni odbor odustao od ove nakane, pa predlaže da se sadanje stanje izlaženja »Sokolske prosvete« produži do konca godine 1933. — Prima se.
Prosvetni odbor izdao je tri ras-pisa. U oktobru mesecu nastaviče se radio predavanjima, a sokolska agencija s največim pospešenjem privešče se u život. Prosvetni odbor sada je u pregovorima da otkupi naročite delo-ve filma praškog sleta, a i opčenito film u sokolskoj prosveti propagira se i nastojače se da se film što više upo-trebi u sokolskoj propagandi. Dosledno zaključku na novinskoj konferen-ciji, prosvetni odbor nastoji da rasturi što više sokolskih knjiga, pa je za to u svoj depo preuzeo poveči deo naklade Jugoslovenske sokolske matice. Nakana je nadalje da se održi zbor župskih novdnskih izvestilaca, a onda trebalo bi pretresti i neka pitanja, koja dotiču odnos našeg Sokolstva prema mnogim nacionalnim pitanjima a konačno da se jednom uredi i odnos izmedu teh-ničkih i prosvetnih organa u Sokolstvu. U tu svrhu potrebno je da se raspiše okružnica za kolaboraciju rada. Konačno upozoruje na naše ratne spomenike, koji se rastreseni po čita-voj državi nalaze u očajnom stanju. Drži, da bi Savez trebao da dade ini-cijativu, da se ti spomenici spase od propasti.
Izveštaj brata dra. Belajčića prima se do znanja i poverava mu se da izradi koncept predloženog raspisa, dok brat Momir Korunovič preuzima na sebe da donese konkretan predlog glede očuvanja ratnih spomenika.
Za gradevinsko - umetnički otsek podnosi izveštaj brat Korunovič. Izve-štava o učestvovanju kao delegata Saveza na proslavi u Krupnju d na Mač-kovom Kamenu. Njegov izveštaj prima se do znanja.
Brat tajnik Brozovič podnosi de-taljan izveštaj o tekučim poslovima Saveza, savezne kancelarije, kao i o organizacionim poslovima. Medu ostalim izveštava da su izradeni poslovni-ci izvršnog odbora uprave društva i čete, nadalje poslovnik izvršnog odbora uprave župe, zatim pravilnik savez-nog statističkog otseka, pa pravilnik o statističkom radu u župi i konačno pravilnik o statističkom radu po dru-štvdma i četama. Ovi su pravilnici ra-deni s osobitim obzirom na primedbe koje su učinile pojedine bratske župe. U okviru sokolske organizacije uvaže-ne su sve primedbe, pa su time pravilnici prošli konačnu redakciju. Isti se primaju i objaviče se u »Sokolskom glasniku«.
Sokolsko društvo Ruma upozorilo je Savez, da je mestimice prikazivana pozorišna igra »Crveni-plavi«, koja je nekvalifikovan napadaj na Sokolstvo, pa povodom toga zaključuje se, da se Udruženju jugoslovenskih nacionalnih železničara i brodara izrazi žalenje što je na njihovoj zabavi igran komad, u kome sc na nedostojan način napada Sokolstvo. Nadalje, da se svima jedi-nicama naročitim raspisom skrene paž-nja na pozorišne komade dotičnoga pisca i da se pozovu, da ih brisu iz svojih repertoara i da zabrane svojem članstvu prisutvovanje priredbama na ko-jima se ti komadi igraju. Konačno, da se čitav predmet ustupi organizaciono-pravnom otseku radi proučenja, da li bi se i u kome pravcu mogli preduzeti sudski korači, da se spreči izvodenje predmetnog pozorišnog dela. Konačno primečuje se, da je savezni prosvetni odbor sa svoje strane skrenuo pažnju na tu stvar u septembarskom broju »Sokolske prosvete«. — Predlog sc prima u celosti.
Matica srpska u Novom Sadu za-molila je da uprava Saveza pošalje svoga delegata na proslavu 100-godiš-njice nacionalnog pesnika Dure Jakši-ča, a koja če se održati 25 septembra u Vel. Bečkereku. — Kao delegat od-reduje se brat Franjo Malin, član prosvetnog odbora Saveza.
Auto-Klub, sekcija Beograd, poziv-lje upravu Saveza da po svojim dele-gatima učestvuje proslavi njihove 10-godišnjice postojanja. — Kao delegat odreduje se br. Voja Todorovič.
Organizaciono-pravni otsek nadalje dovršio je pravilnike saveznog otseka za sokolske čete, zatim pravilnik župskog otseka za sokolske čete i ko-nacno pravilnik o radu referenta za sokolske čete. Ovi su pravilnici izradeni u duhu i skladu sa sokolskom organi-zacijom, pa predlaže da se ti pravil-,nici usvoje. — Zaključuje se, da se pravilnici prihvačaju, ali pre objave imadu se dati još na konačnu redakciju saveznom ots.eku za organizaciju sokolskih četa.
U otsutnosti bolesnog brata blagajnika, tajnik brat Brozovič podnaša iserpiv izveštaj o novčanom poslovanju za vreme svesokolskog sleta u Pragu, pa naročito ističe predani rad
osoblja savezne kancelarije, koje je požrtvovno radilo na sastavljanju spis-kova, u ko jem sc radu naročito ista-kao knjigovoda Saveza brat Inkret. — Izveštaj prima se u celosti time, da se knjigovođi Saveza bratu Stevi Inkretu podeljuje zapisnička hvala i priznanje za predan, požrtvovan i savestan rad.
Brat tajnik upozoruje na žalosnu i tešku pojavu, koja se danas primečuje, da katoličko svečenstvo razvija jak protusokolski rad, koji postaje sve agresivnijim, a sastoji se u velikoj propagandi i otvorenom neprijateljstvu spram Sokolstva. Neki svečenici da-pače zaboravljaju se tako daleko da Sokolstvo javno sa propovedaonica označuju kao protuversku organizaciju. Organizaciono-pravni otsek ove je pojave svestrano razmotrivao d došao do zaključka da je potreba da se svaki konkretni slučaj napadaja na Sokolstvo odmah prijavi Savezu, pa u vezi s time konkretno predlaže, da se u svakom slučaju odmah postupi po zakonu i zatraži zadovoljština sudskim putem.
—	Ovaj se predlog prima time, da se
o	tome oikružnicom imadu obavestiti sve bratske župe.
Tajnik brat Brozovič podnosi iserpiv izveštaj o radu oko organizovanja priredbe sokolske izložbe u Beogradu. Referiše što je do sada po tome učinjeno, kao i to, kako če se sama izložba organizovati, a uz nju i ostale priredbe sporazumno sa prosvetnim odborom Saveza. — Izveštaj br. Brozoviča prima se u celosti do znanja, a definitivni rok izložbe ustanovljuje se za vreme od 16 do 31 oktobra o. g.
Konačno brat tajnik saopštava dva slučaja disciplinske presude i to: prvi u disciplinskom predmetu protiv Pavla Žerajiča, člana Sokolske čete Miljevac-Vatkoviei, a drugi u dised-plinskom predmetu protiv dra. Mate Dvorničiča, člana Sokolskog društva Crikvenica. Sva disciplinska akta proučena su i konstatovano da su se obo-jica teško ogrešila o pravila propisana u sokolskoj organizaciji, pa sc za to predlaže da se obojica isključe iz Saveza SKJ, koje se isključenje ima objaviti u »Sokolskom glasniku«. — Prima se.
Time je izveštaj brata tajnika u celosti bio završen, pa brat dr. Belaj-čič nadodatno svome izveštaju pred laže da- izvršni odbor Saveza odobri zaključak prosvetnog odbora Saveza
o	kooptaciji brata Jovana Udickoga kao izvestioca za vaspitanje dece.
U eventualijama uzima reč brat Živanovič, koji opširno govori o dugo vanjima potpornom fondu, koji ima neuplačenih suma još iz godine 1930, pa se usled toga uočava potreba jače kontrole i energičnijeg nastojanja da sokolska društva dužne uloge što pre uplate, kao i da se vaspitaju da svojim obavezama uredno odgovaraju. Čitavi taj potporni fond ima da se po-svema reorganizira i da njime rukuje samo jedno lice. — Ovaj se predlog u celosti prihvača, a bratu Živanoviču, koji se kooptira u gospodarski otsek, poverava se, da on rukuje ovim fondom.
Isključenje iz Saveza SKJ
U disciplinskom predmetu protiv Pavla Žerajiča, sina pok. Ilije, člana Sokolske čete Miljevac - Batkoviči, uprava Saveza SKJ, na sednici izvršnog odbora dne 23 septembra o. g., donela je rešenjc, da se Pavle Žerajić, član Sokolske čete Miljevac, na osnovu 4 t. 30 §-a Pravilnika za disciplinski postu-pak isključuje iz Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije.
U disciplinskom predmetu protiv dr. Mate Dvorničiča, člana Sokolskog društva Crikvenica, uprava Saveza SKJ na sednici izvršnog odbora dne 23 septembra o. g., donela je rešenje, da se dr. Mate Dvorničić, član Sokolskog društva u Crikvenici, na osnovu 4 t. 30 §-a Pravilnika za disciplinski postu-pak isključuje iz Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije.
POSLOVNIK izvršnog odbora uprave župe
§ 1
Izvršni odbor sastoji se od starešine, tajnika, načelnika, prosvetara, blagajnika, statističara i ostalih refere-nata.
§ 2
Sednice izvršnog odbora drže se jedanput nedeljno i po potrebi, kada ih sazove starešina.
§ 3
Sednicu izvršnog odbora, uz ozna-ku dnevnog reda, saziva i na njoj pret-sedava starešina, ili za slučaj njegove sprečenosti zainenik starešine.
§ 4
Pretsednik otvara sednicu, usta-novljava broj prisutnih članova i opravdanost ili neopravdanost izostanka članova. Svaki nedolazak na sednicu ima se prethodno pismeno oprav-dati.
§ 5
Zapisnik sednice vodi tajnik, koji je dužan u zapisniku označiti, da se vodi o sednici izvršnog odbora.
§ 6
Na sednici se donose pravovalja-ni zaključci, ako su na sednici prisut-na, osim pretsednika, najmanje još četiri člana. Zaključci se donose veči-nom glasova, a u slučaju podele glasova odlučuje glas pretsednika.
§ 7
Izvršni odbor vodi redovan rad, otpravlja tekuče poslove i donosi re-šenja po predmetima sadržanim u 9 §-u pravila za sokolske župe, osim predmeta pod t. 1, 3, 5, 6, 15 i 16 ovo-ga §-a, o kojima rešava isključivo uprava župe. Izvršni odbor ima prava re-šavanja o izdacima u pojedinim slu-čajevima do višine od 5000 Din.
§ 8
Na sednicama uprave, tajnik čita zapisnik prošle sednice, podnosi izveštaj o radu izvršnog odbora u cilju obaveštavanja uprave o obavljenom redovnom društvenom radu i o otprav-Ijanju tekučih poslova.
§ 9
Na sednicama izvršnog odbora mogu prisustvovati i rešavati i oni članovi uprave, koji nisu članovi izvršnog odbora po 1 §-u ovoga poslovnika.
POSLOVNIK
izvršnog odbora uprave društva
i čela
§ 1
Izvršni odbor sastoji se od starešine, tajnika, načelnika, prosvetara, blagajnika, statističara i ostalih refere-nata.
§ 2
Sednice izvršnog odbora drže se jedanput nedeljno i po potrebi, kada ih sazove starešina.
§ 3
Scdnicu izvršnog odbora, uz ozna-ku dnevnog reda, saziva i na njoj pret-sedava starešina, ili za slučaj njegove sprečenosti zamenik starešine.
§ 4
Pretsednik otvara sednicu, ustanovi ja va broj prisutnih članova i opravdanost ili neopravdanost izostanka članova. Svaki nedostatak na sednicu ima se prethodno pismeno oprav-dati.
§ 5
Zapisnik sednice vodi tajnik, koji je dužan u zapisniku označiti, da se vodi o sednici izvršnog odbora.
§ 6
Na sednici se donose pravovaljani zaključci, ako su na sednici prisutna, osim pretsednika, najmanje još četiri člana. Zaključci se donose večinom glasova, a u slučaju podele glasova odlučuje glas pretsednika.
§ 7
Izvršni odbor vodi redovan rad i otpravlja tekuče poslove (v. 5 t. 18 §-a Pravilnika za sokolska društva). Izvršni odbor ima prava rešavanja o izdacima u pojedinim slučajevima kod društava do višine od 1200 Din, a kod čete do višine od 300 Din.
§ 8
Na sednicama uprave, tajnik čita zapisnik prošle sednice, podnosi izveštaj o radu izvršnog odbora u cilju obaveštenja uprave o obavljenom redovnom društvenom radu i o opravljanju tekučih poslova.
§ 9
Na sednicama izvršnog odbora mogu prisustvovati i rešavati i oni članovi uprave, koji nisu članovi izvršnog odbora po 1 §-u ovoga poslovnika.
PRAVILNIK
sialisličkog otseka Saveza SKJ
§ i
Statistički otsek Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije vodi brigu o svima poslovima, koji čine temelj savezne statistike i katastra četa, društava, župa i članstva.
§ 2
Statistički otsek sabire podatke o sokolskom upravnom radu i upravlja katastrom celokupnog Sokolstva.
Prosvetnu statistiku vode isključivo prosvetni organi, a statistiku telo-vežbačkog rada tehnički organi četa, društava, župa i Saveza.
§ 3
Statističke poslove obavljaju četni, društveni i župski statističari, kao referenti za statistiku, prema pravilni-cima o statističkom radu.
§ 4
Statistički otsek postizava svoj cilj sledečim sredstvima:
a)	sastavljanjcm svakogodišnjeg velikog statističkog izveštaja o stanju i radu sviju sokolskih četa, društava i župa udruženih u Savezu Sokola kraljevine Jugoslavije po stanju od 31 decembra svake godine.
Veliki statistički izveštaj sadrži podatke upravne, vaspitne i opšte sa-držine, te služi kao temelj izveštajima, namenjenim javnosti i brojnim refera-tima i izvatcima, koji su potrebni u svrhu internoga uredovanja.
b)	Sastavljanjcm svakogodišnjega malog statističkog izveštaja sa glavnim podacima o upravi i brojnom stanju četa i društava u Savezu Sokola kraljevine Jugoslavije, a po stanju od
30	juna svake godine. Taj iskaz služi kao izveštaj statističkog otseka za sokolski kalendar, te za malu sokolsku statistiku.
v) Upravljanjem saveznoga član-skoga i naraštajskog katastra, koji služi kao osnova ozlednome fondu i čini stalnu evidcnciju članstva, naraštaja i dece Saveza.
g) Odašiljanjem statističkih araka s pitanjima na čete, društva i župe.
§ 5
Statistički otsek Saveza čine pretsednik, koga iz svoje sredine imenuje uprava Saveza, i članovi, koje u otsek poziva uprava Saveza. Članovi biraju između sebe potpretsednika, tajnika i referente. Poslovno vreme otseka po~ činje i svršava se s poslovnim vremenom uprave Saveza.
Savezni tehnički odbor i prosvetni odbor šalju u statistički otsek po jed-noga svoga zastupnika kao člana otseka.
§ 6
Pretsednik otseka saziva sednice i pretsedava im. Njegova dužnost je da upravlja poslovanjem otseka i da podnosi izvršnom odboru Saveza izveštaj o radu otseka.
Potpretsednik zamenjuje pretsednika, kada je pretsednik sprečen.
Tajnik vodi prepisku otseka, brine se, da savezna pisarna otprema sve dopise pravilno i u pravo vreme i podnosi izveštaj o svom radu na sednicama otseka.
Referenti rade u smislu zaključka uprave Saveza, uputstava pretsedniko-vih i zakjučaka otseka.
§ 7
Statistički otsek zaseda na redov-noj sednici svaka dva meseca. Sednica može zaključivati u prisustvu polovi-ne članova.
Za primanje zaključaka potrebna je natpolovična večina prisutnih članova. Kada se broj glasova podeli odlučuje pretsednik, koji inače ne glaea.
Članstvo prestaje, ako član neo-pravdano izostane sa tri sednice.
§ 8
Otsek saziva prema potrebi zbor župskih statističara, na kome se ras-pravljaju predmeti prema određenom dnevnom redu.
PRAVILNIK
o statističkom radu u župi
§ i
Statistički rad u sokolskoj župi obavlja statističar kao referent za statistiku.
§ 2
Prosvetnu statistiku vodi prosvetni organ, a statistiku telovežbačkog rada tehnički organi.
§ 3
Statističara bira uprava župe po
9	tač. 9 § pravila sokolske župe.
§ 4
Statistički rad obuhvata:
1. Vodenje župske kartoteke i katastra.	,
2. Nadzor nad statističkim radom društvenih i četnih statističara.
3. Sabiranjc velikih i malih statističkih izveštaja od sokolskih društava.
4. Odašiljanje statističkih araka sokolskim društvima i četama.
§ 5
Župski statističar dužan je saku-piti od sokolskih društava i četa veliki statistički izveštaj po stanju od 31 decembra svake godine i mali statistički izveštaj po stanju od 30 juna svake godine, te nakon sravnjivanja i do-vodenja u suglasnost sa župskom kar-totekom i društvenim mesečnim izveštajima, dostaviti ih saveznom^ stati-sticlcom otseku i sokolskim urustvirnd
1 £c,i	s	6
Otsek saziva prema potrebi zbor društvenih statističara, na kome se ras-pravljaju predmeti prema odredenom dnevnom redu.
PRAVILNIK
o statističkom radu po društvima
i	četama
§ i
Statistički rad po društvima i četama obavlja statističar kao referent za statistiku, koji vodi katastar članstva i naraštaja.
§ 2
Prosvetnu statistiku vode prosvetni organi, a statistiku telovežbačkog rada tehnički organi.
§ 3
Statističara bira uprava društva po 7 tač. 18 §-a pravilnika za sokolska društva, a statističar čete postavlja se po 12 § pravilnika za sokolske čete.
§ 4
Statistički rad obuhvata:
1. Sestavljanje velikog statističkog izveštaja po stanju od 31 decembra svake godine.
2. Sastavljanje malog statističkog izveštaja za sokolski k.alendar po stanju od 30 juna svake godinc.
3. Upravljanje katastrom članstva i naraštaja te izveštavanjc župskog statističkog referenta o premenama u katastru svaka tri meseca, i to na dan
31	III, 30 VI, 30 IX i 31 ХП, a na osno-vu blagajničkih podataka o članskoj prijavi i odjavi i načelničkih podataka
0 prijavi i odjavi naraštaja.
§ 5
Statističar za sokolske čete stoji pod nadzorom matičnog društvenog statističara, koji nadzirava statistički
1 katastralni rad statističara sokolske čete. Statističar sokolske čete dužan je podnositi matičnom društvu sve stati-stičke izveštaje i promene u katastru članstva i naraštaja.
*
Ovi poslovnici i pravilnici prihva-
čeni su na sednici izvršnog odbora Saveza SKJ od 23 septembra 1932 u Beogradu i obvezatni su za sve sokolske ustanove, kojima su namenjeni.
Zdravo!
Savez Sokola kraljevine Jugoslavije.
Tajnik:	I	zam.	starešine:
A. Brozovič.	E.	Gangl.
Natečaj
Savez Sokola kraljevine Jugoslavije raspisuje ovim natečaj za sokolsko kolo. Uslovi su sledeči:
1.	Sokolsko kolo mora biti kom-ponovano u duhu narodne muzike, u dvočetvrtinskom taktu.
2. Kompozitori su dužni da poša-lju Prosvetnom odboru Saveza SKJ: klavirski izvod dvoručni i četveroruč-ni, partituru za sastav naših vojnih muzika, partituru za mali (salonski) orkestar i partituru za sokolsku fan-faru sledečeg sastava: krilni rog I i II, trompete u Es I, II, III, basov krilni rog, bas trompetu, eufonium, bas veliki i mali bubanj, čineli.
3. Kompozicija mora biti pisana tudom rukom.
4. Natecati se mogu samo državljani Kraljevine Jugoslavije i jugoslo-venske narodnosti.
5. Kompozicija mora imati šifru. U koverti koja ima istu šifru kao i kompozicija, mora biti ime i prezime kompozitora i tačna adresa. Koverta mora biti dobro zalepljena.
6. U istoj koverti mora biti priložena izjava, pisana rukom kompozitora, u ko j oj kompozitor prenaša sva prava koja su označena u Autorskom zakonu isključivo na Savez Sokola kraljevine Jugoslavije. Kompozitor je sa-glasan s time, da je jedino Savez SKJ vlastan da po svome nahodenju umno-žava, prireduje i izdaje dozvole za iz-vodenje sokolskog kola kao i da ubire eventualne tantijeme.
7. Ova izjava mora biti overovljena od strane starešine i tajnika onog sokolskog društva i providena društvenim pečatom, u kojem mestu živi do-tični kompozitor.
8. Rok natečanja je do 1 decembra 1032.
9. Najbolje delo biče nagradeno sa svotom od 3000 Din.
10. Izabrani žiri može odbiti sva dela koja stignu na natečaj, ako ne odgovaraju namenjcnoj svrsi.
Zdravo!
Savez Sokola kraljevine Jugoslavije.
Tajnik:
A. Brozovič.
I.	zam. starešine:
E.	Gangl.
Kupujte zastave kod I. Neškudla, Ljubljana
Is ielovežbačlcog sveža
I NEMAČKI TURNERI NASTUPIĆE
S	KORALOM
Navedne godine održače se u Štut-gartu XV sveturnereki kongres. Ti svetu merski kongresi slični su našim sve-sokolskim sletovima. Ovakve smotre celokupnog turnerskog rada nazivlju nernački Turneri Turnfest. Na štutgar-skom turnfestu, dakle, nastupiče i ne-mačke vežbačice medu vežbanjem s koralom, .dok članstvo, kojeg če nastu-piti u vežbama oko 16 do 20.000 vež-bača odjedanput, neče pevati medu vežbanjem. Članice otpevače koral re-tima čuvenog nemačkog pesnika Ge-tea.
STOGODISNJICA SVICARSKIH GIMNASTA U ARAU
Švicarski su gimnaste proslavili stogodišnjicu opstanka njihove federacije velikim slctom u sedištu saveza, u Arau, gradu s oko 15.000 Stanovnika.
U spomenutom gradu nalazi se pored savezne uprave i savezna prednjačka škola, u velikoj vili, koju je švicarskim gimnastima poklonio dr. Zurlinden. Tamo je održan, nekoliko dana posle svcsokolskog sleta, njihov savezni slet. Več 9 i 10 jula vršio se je javni nastup uz vežbe i švicarskog ženskog telovež-bačkog udruženja, gde je nastupilo u zajedničkom prostim vežbama oko 5000 žena. U predvečer sletskog dana održane su utakmice u igri: bacanje lopte u koš. Na dan sleta vršile su se lakoatletske utakmice, koje su pokazale, da se ta grana vežbanja u švicarskim ženskim telovežbačkim krugovi-ma gaji u manjoj meri, nego što bi se to na prvi pogled moglo očekivati. Javna vežba posle podne uspela je veoma lepo. Sve vežbačice bile su po prvi put obučene u jedinstveno vcžbačko odelo plave boje. koje sliči odelu nemačkih turneriea. Mnogo je monotonije od odela naših Sokolica. Posle prostih vež-bi pozdravljene su još sve vežbačice po saveznom vodstvu i to u nema-čkom, francuskom i italijanskom jeziku. — Interesantno je, da je vodstvo
švicarskih gimnastičarki u rukama mu-škaraca, pa takoder i sve tehničko vodstvo. Dakle isto, kao što je to de-lomično i kod nemačkih turnera i drugih zapadnoevropskih telovežbačkih organizacija.
Glavni sletski dani članova bili su
15 i 16 jula. Naraštaj i podmladak uop-če nisu na ovom saveznom kongresu nastupili, u čemu je i velika razlika izmedu sokolskih sletova i švicarskog gimnastičkog kongresa.
Kako veliku važnost poklanja ju Švicari na utakmice u svim mogučim granatna, vidi se iz toga, što su se sko-ro sva društva takmičila u švicarskim nacionalnim utakmicama. Isto tako bio je velik broj takmičara kod natečanja na spravama i u lakoj atletici. Kod samih prostih zajedničkih vežbi na stadionu nastupilo je oko 16.000 vežbača, koji su odvežbali svoje vežbe dosta dobro.
Svakako se je pokazalo, da Arau nikako nije podesno mesto za ovako velike priredbe, jer se' je naišlo na velike poteškoče ne samo u pogledu na-stanbe i ishrane, nego i što se tiče sa-mog saobračaja nije bilo sve onako, kako bi to bilo poželjno. Naročito su bile velike poteškoče na samom vežba-lištu. Ono nije ni iz daleka bilo onako uredeno za javni nastup mnoštva od
16 tisuča vežbača, kao što je to bilo n. pr. vežbalište u Pragu i na drugim sokolskim sletovima.
LETNJE IGRE NEMAČKIH TURNERA U BREMENU
Ove godine Savez nemačkih turnera održao je svoje savezne utakmice u hazeni, bacanju lopte u koš, bacanju lopte i u odbojci u gradu Bremenu dne 15 i 25 avgusta. Na ovim su utakmicama, razume se, nastupili samo po-bednička odeljenja sviju 15 turnerskih pokrajinskih potsaveza, pored velike mase turnera koji su učestvovali ovoj velikoj priredbi.
RAZNO IZ TELOVEŽBAČKOG SVETA
U Poljskoj je uveden po držav-nom uredu za fizičko vaspitanje, novi državni sportski znak. Ovaj znak biče podeljen u obliku brončane, srebrne ili zlatne medalje onima, koji s izvesnim propisanim uspehom pobede u jednoj između propisanih grana športa. Poljska vlada dala je svim učesnicima židovske Makabijade u Palestini bes-platne putnice te je još potpomogla ovu ekspediciju sa 2500 zlota. Čudno-vato je pri tomc to, da poljskim So-kolima, koji su hteli da podu u što ve-čom broju na svesokolski slet u Prag, nije htela da dozvoli ovaj put, te je dala svoju vizu samo ograničenom broju učesnika. — U Francuskoj je uki-nuto ministarstvo za telesno vaspitanje, te je dodeljeno kao potsekretari-jat pretsedništvu ministarstva. Ukinu-to je zbog štednje.
70-godišnjica smrti biskupa A. M. Slomška. Pred nekoliko dana navršilo se je 70 godina od smrti velikog slo-venačkog narodnog buditelja i pisca biskupa A. M. Slomška. Biskup Slomšek po svojem nacionalnom i duhovnom radu spada u red velikih naših narodnih velikana, koji su čitav svoj život posvetili svome narodu. Kao biskup u Mariboru svom se je svojom ličnošču dao na odbranu narodnih prava slovenačkog dela našega naroda, boreči za čitavog svog života proti na-jezde germanstva, koje je svom sna-gom radilo na odnarođivanju našeg življa u Štajerskoj. Njegova .je velika zasluga da je tom delu našeg naroda povratio veru u samostalnost i bolju budučnost našega naroda. Njegova je zasluga da je taj deo našega naroda postao nacionalno svestan i jak, i da je konačno osloboden tudinskog jarma ujedinjen sa svojom jednokrvnom bračom u velikoj Jugoslaviji.
Jugoslovenska izložba u Amsterdamu. 24 septembra t. g. bila je na svečan način otvorena u Amsterdamu, kulturnem i političkom središtu Holandije, izložba jugoslovenske likovne umetnosti. Svrha je ovc izložbe da upozna Holandane s ovom granom naše umetnosti, te da sc stvore čim tesnijc veze izmedu obiju zemalja.
30 godišnjica smrti Emila Zole. U noči od 29 na 30 septembra 1902 godine umro je veliki trancuski pisac, poznati naturalista i realista Emil Zola. prethodnik socijalne literature. Zbog s\-ojcg naturalistickog i realistie-
kog pisanja bio je veoma napadan i proganjan. Naj veča su mu dela: Ger-minal. Propast, Rim, Lurd, Pariš. Pi-sao je ciklus čitiriju evandelja, koji nije svršio. Bio je čuven i poznat kao borac za slobodu, pravdu i istinu. Stoga je i razumljivo, što se je u poznatoj aferi Drajfus odlučno zauzeo za ne-srečnog ofieira s poznatim pismom pretsedniku republike, koje počinje rečima: Optužujem!...
Uređenje turskog pravopisa. Diktator Turske Kemal Mustafa paša sa-zvao je za 26 septembra t. g. konfe-renciju turskih jezikoslovaca, kojima jc stavljeno u zadaču, da očiste turski jezik od stranih reči i izraza.
Tristogodišnjica verskih igara u Oberamergau. Poznate pozorišne se-Ijačke igre o Hristovom stradanju koje se svakih deset godina održavaju u bavarskom selu Oberamergau prosla-viče 1934 godine svoju tristogodišnji-cu. Iako bi iduče pozorišne igre trebalo da se prirede tek 1940 godine, s obzirom na ovu proslavu prirediče se jubi-larna pretstava 1934 godine, za koju su pripreme več sada otpočelc.
VOJISLAV BOGIĆEVIĆ: PRIRUČNIK ZA PREDNJAČKE ISPITE
Trečc, prošireno, vlastito izdanje. 1932 g. Štamparija Riste Sekuliča, Tuzla.
Primili smo netom izišlo gornje delo br. V. Bogičeviča, koje obuhvata punih 480 stranica malog oktav-forma-
ta. Ova knjiga, po svojoj inače jedno-stavnoj ali ukusnoj vanjskoj opremi, sadrži zaista bogatu i iserpivu gradu, namenjenu, u prvom redu, sokolskim tehničko vaspitanim organima — prednjacima.
Ovo odlično delo nije nikako prvi sokolsko-literarni debi, kojim br. V. Bogičevič istupa pred našu sokolsku javnost. Ovo je več treče izdanje nje-govog »Priručnika« za doba od četiri godine, ali sada toliko upotpunjeno, prošireno i doterano, da če ono svakako najbolje odgovoriti svrsi, kojoj je namenjeno. Več prvim izdanjima svoga »Priručnika«, br. Bogičevič, dao je toliko koristan i potreban prilog na-šoj sokolskoj literaturi, stručnog, teh-ničko-vaspitnog smera. Sadanjim pak trečim, znatno upotpunjenim i proši-renim, svojim izdanjem, on je, osobito sokolskim prednjacima, dao u ruke odličan sokolski brevijar za njihov svakidanji tehničko-vaspitni rad. A još više iskače vrednost ovoga dela, što vidimo, da su na njemu saradivali, pored br. Bogičeviča, i toliki odlični sokolski radnici.
Što se tiče same stručne ocene ovoga dela, time če se zastalno poza-baviti naš pozvani tehničko-vaspitni savezni forum u svome glasilu; mi pak sa svoje strane smatramo potrebnim da ovde samo nabrojimo poglavlja knjige, da se vidi njen bogati, pomno prebrani i lepo rasporedeni sadržaj.
Prvi i razmerno največi deo knjige, na 152 stranice, obuhvata »Sustav«, na kome su saradivali brača: V. Pelz-bauer, načelnik Sok. župe Kolin, CSR, V. Bogičevič, D. Šulce, zam. sav. načelnika, i dr. A. Pihler, član sav. TO. Za bolje razumevanje pojedinih delo-va »Sustava« on je ilustrovan dobrim ertežima. — U daljnjem delu knjige saradivali su: br. M. Ambrožič, netom imenovani savezni načelnik: »O metodi sokolskog vaspitanja«. Tu je ukrat-ko podan kratki pregled metode sokolskog vaspitanja. — Br. M. Vojino-vič, I zam. sav. načelnika: »O čuvanju pri telesnom vežbanju«. — Brača V. Vorel i A. Benda (Prag): »O čuvanju«; ilustrovano lepim ertežima od br. 1' r. Kožišeka; prevod s češkoga od br. V. Bogičeviča. — S. Bajželj, članica sav. TO i br. I. Lavrenčič: »Telovežba sokolske omladine«. — Br. H. Macano-vič, član sav. TO: »Atletika«, takoder dolično ilustrovano ertežima, nadalje članak br. H. Macanoviča: »Plivanje«.
— Br. D. Podgornik, član sav. TO: »Smučanje«, takoder ilustmvan lepim ertežima.— Br. J. Krameršek, pomoč, redatelj baleta Nar. kazališta u Zagrebu: »Ritam, ritmika, euritmija i ritmič-ka gimnastika«. — Br. P. čolič, načelnik Sok. župe Mostar: »Sokolski rad na selu«. — Br. V. Bogičevič: »Muzičko vaspitanje u Sokolu«. — Br. M. Jankovič, načelnik Sokolske župe Zagreb: »Igre«. — Br. V. Bogičevič: »^štorija telesnog vaspitanja i gimnastike«, »O sokolskoj ideji«, »Istorija Sokolstva«.
— Br. dr. Alija Košir, član sav. TO: »Nauka o čovečjem telu (ilustrovano) i »Prva pomoč«. — Br. V. Bogičevič kratak članak »Masaža«. Na koncu sa-moga dela nalazi sc i mali rečnik struč-nih izraza, koji se nalaze u sustavu telesnog vežbanja.
Izdanje ovog vrlo korisnog u svakom pogledu odlienog dela, odobrilo je i načelništvo Saveza SKJ svojim re-šenjem br. 317 od 2 maja 1932 i prepo-
Jedna dvadesei i pet godišnjica
Proleča 1906 god. dodoh u Valpo-vo, u službu onog vlastelinstva. U tom su mestu bile onda društvene prilike još sredovečne, upravo očajne. Činov-nici, trgovci i obrtnici živeli su odelje-no; svaka kasta za sebe, a za seljaka i radnika nije niko mario; gledalo ga se s visoka i smatralo prostim robom. Tako zvani bolji krugovi zazirali su od narodnog jezika i ko nije znao nc-mački, odnosno nije hteo nemački da govori, nije bio dosta otmen. U svima uredima »zemaljskog oca« vladao je samo nemački jezik, a stariji ga činov-nici još uvek susretali sa »Ljubim ruke, Vaša milost«.
Tako rastrovane opče društvene prilike mogao je poravnati samo^So-ko. Ali kako doči do osnutka društva u onom opčenitom neshvačanju sokolske ideje. Večina intcligencije boji se nekakovog ponižanja u sokolskem bratstvu, a niži opet slojevi, odgojeni u servilnosti, ne veruju iskrenoj reči činovnika, koji propoveda ljudsku ravnopravnost. Nista zato, valja zasukati rukave te ustrajno i žilavo ra-diti do konačnog cilja. Nekojc upliv-nije osebe prihvatile su rado poziv, a osobito brat dr. Aurel Desaty, i sada pokojni brat Josip Mesič, ondašnji ravnajuei učitelj, prepustivši meni rekrutiranje članstva. Nastao je težak i mučan križni put. Nagovarati pojedin-ca, tumačiti korist Sokolstva u svrhu izjednačenja postoječih društvenih klasa, razjasniti mu dobrobit za njejjovu decu i t. d., nije bio lak posao. Večina odgovara da su to za Valpovo novotarije i da sc kanim uzaludnog posla. Muž se krije za svojom Ženom, žena za svojim mužem, a mladež za svojim rodlteljima. U neko j im depače kuča-ma ne samo što sam doživco potpuno
neshvačanje i naišao na protivštine, več mi jednostavno pokazaše vrata, hudem li i dalje govorio o Sokolstvu. Nišam sustao, več mesec i više dana nakon kucanja na razum oca ili maj-ke, sina ili kčerke, kako je kod koga bilo lakše led probiti, eto me opet i čitava je obitelj odlučila pristupiti u Sokol.
Nakon skoro 10 meseci takove teške i ustrajne agitacije sazvao sam konstituirajuču skupštinu za dan 16 jula 1907 god. Prisustvovao je lepi brej gradanstva uz več pre upisanih 21 izvršujučib, 7 podupirajučih i 3 elana utemeljitelja. Skupštini je pretse-dao simpatični starina brat Josip Mesič, a govorili su o postanku, zadači i cilju Sokolstva, tc potrebi takovog društva, br. Krsto Dončevič, voda So-, kolske župe Osijek,, br. Stjepo Mesič, i svršeni učitelj i moja malenkost. Kod starijih ljudi najviše je upalila okol-nost što je baš onili dana bila stavnja i što je prenadeno za vojsku sposobno tek 4% obveznika. Nakon pročitanog načrta pravila, koja su uz male preina-ke primljena, izabrana su tajnim glasovanjem u upravu sledeča brača: starešinom Josip Mesič, tajnikom Stjepan Kopf, blagajnikom Ivan Petteg, vodom Hinko Nagler, odbornicima dr. Aurel Desatv, dr. Filip Lazarus, Franjo Jahl, Stjepan Dragovie, Josip Saks-Fessl, Josip Pinterič-Ižakovič, Ferdo Miller, Ljudevit Wel!e, Josip Kalik i Tomo Stefanovič,- a revizorima Ilija Stojšič, Emanuel Tonauer i 1лгап Kra-ckenfcls.
Po obavljenom izboru upisalo se još oko 100, što izvršujueih, što podupirajučih članova i tako je osnovan »I Irvatski Sokol u Valpovu«.
Počelo se odmah ve/bati i kod toga je glavni deo pridoneo mladi i po-letan Soko pokojni brat Stjepan Mesič, koji je baš bio svršio preparandiju i prednjački tečaj HSS. Vežbalo se dnevno od 7 do 10, a i do U sati na-
veče i kod prve javne vežbe, koju je društvo dalo več 22 septembra isre godine u bližnjem Kraljevcu, nastupilo nas je u prostim vežbama preko 60 braec i još dva odela na preči i na ru-čan.a. Ostale točke ispumla su braca iz Osijeka g. i d. grada, Harkanovaca
i Donjeg Mihcljca.
Onog dana oko jednog sata po-podne bane nenadano u Valpovo teh-nički izvestitelj HSS brat šulce s izja-vom, da je Savezu sumnjivo sto nedavno osnovano društvo prireduje javnu vežbu, tc da če taj dan odlučiti
o	oficielnom našem opstanku.
»Dragi Karlek —• rekoh mu osobito me veseli, što te ovde danas vidim i o društvenem _ radu neču da išto spomin jem, a večeras stvoričeš
sam svoj sud.«	,	.	.
»Bumo videli«, Slas,° Jc hladan
odgovor.	.
I doista, nakon dovršene javne vežbe naš se mili gost i strogi sudac laskavo izrazio o našem '^dii izjavom, da još nije video tako skladnog i toc-nog izvoda prostih vežbi, kao da su nastupili več stariji vežbaci, a ne no-
Kritika jc onda rekla sledeče: »Valpovčani, sve samo mladi, kršni Sokolovi, lepa uzrasta i spretnosti, na-stupiše odvažno, složno i piavilno, naročito u zavojima, što retko opažamo kod starijih društava. Vezbe su izvedene skladno, a one na rucama bile su sretnijeg izbora nego 1^ na preči, pogledom na početno društvo, vežba je uz pomoč onih društava uspela tako, da može br. valpovački »Sokol«, mirne duše rečeno, biti sasma zadovoljan, jer jc njome utri put daljnjem radu. Prircdivačima i prvom izvršujučem članstvu svaka čast uz zelju, da u za-početom radu ustraju, jer sudeči po do-sadanjem uspehu, usled ustrajnosti, uz taj če j edini uvet začelo valpovački »Sokol« biti na ponos župe Strosma-jerove«.
Naveče bila jc zabava i ples u svima prostorijama nekadanjc čitaonicc i gostionc Sigrist. Posct je bio vanre-dan i svakome se na licu zrcalila radost, što su najedanput prekinuti sre-dovečni društveni nazori i odnošaji.
»Hrvatski Sokol« radio je do konca 1909 god., kada je društvo zamrlo usled premeštenja brata Stjepka Mesiča, dok je moja malenkost ostavila Valpovo več koncem 190/ god. Nakon punih 11 godina, i to ^lne 27 IV 1920, sakupliea je rasuti inventar i aktiva, pa je društvo obnovilo pod imenom »Sokolsko društvo Valpovo«, koje dalje neprekidn radi u istom kontinuiteta Juna 1926 god. istupiše nekoji članovi i uz druge gradane osnovaše po drugi put »1 Irvatski Sokol«. Nabavljene su i nove sprave.
Koncem 1929 god. kod osnutka SKJ i Uredbe o likvidaciji svih prijaš-njih sok. organizacija, Hrvatski Soko je likvidirao, a Sokolsko društvo prešlo je s eitavim inventarom i fondom za gradnju doma u SKJ. Ovo društvo ima danas do 130 članova i članica, od kojih 50% iz bivšeg Hrvatskog Sokola.
Sokolstvo Valpova slavi dne 2 oktobra o. g. 25-godišnjicu svojega osnutka i tom če prilikom razviti svoju zastavu. Mnogo se toga kroz 25 godina u Valpovu promenilo, a nacionalna svest zakopala je sve poroke tudin-stva. Jedno je ipak ostalo pri starom, prem da smo u svojoj _slobodnoj državi. Godine naime 1907 valpovačka je župa spadala biskupiji u Pečuhu, a župnik odgojen u madžarskem duhu, krivim je okom gledao osnutak HS. Danas pak u narodnoj državi, biskup-ski ordinarijat dakovački ne dozvolja-va valpovačkom župniku da posveti sokolsku zastavu!
Dvojimo, da je ideologija našega velikog učitelja dra. M. Tirša povodom opčenitoj zabrani posvečenja sok. zastava po kat. episkopatu, kako taj epi-
skopat to službeno i javno tvrdi, jer Tirševu ideologiju poprimilo je Sokolstvo na Jugu još pre 70 godina, več kod prvoga svojeg osnutka, gajilo ju uvek istim žarom, dapače ju je i svako pojedino društvo takoder isticalo u svojim pravilima, a zastave slovena-čkih, hrvatskih i nakon prevrata, ju-goslovenskih sok. društava, katolieko je svečenstvo uvek pripravno i rado posvečivalo. Sam propagator današnje Jugoslavije, veliki biskup Štrosma-jer pomagao je Sokolstvo materijalno i moralno, pa niko neče valjda tvrditi, da je taj velikan svetskog glasa pro-pustio da prouči Tirševu ideologiju!
Da je ova ideologija »protuverska i protukrščanska«. kako to tvrdi za-grebački metropolita u svojem pismu od 14 VII o. g. Sokolskoj /upi Varaždin, ne bi svakako katolički krugovi u granicama današnje naše države čekali skoro polovicu veka proskribicijom Tirša, koji je umro još 1884 god., a pretstavnici duhovne elite češkoslova-čkeg naroda ne bi se klanjali toj ide-I ologiji prilikom onomadne proslave 100-godišnjice rodenja osnivača Sokolstva po najvišim naučnim ustanovama u Pragu. Ta katolički krugovi Jugoslavije i Češkoslovačke ne bi se sme-fi razlikovati u »protuverskim i protu-krščanskim« nazorima!
Ti pak, moj dragi valpovački Sokole, nisi kriv, što ti sc otudio ona j, koji bi iz naroda za narod morao i ovom zgodom da bude s tobom, te da naučava Hristovu dobrotu, ljubav i jednakost, što nam je i sam Tirš živo preporučio. Odgovori mu pojačanim sokolskim radom. razapni snažna svoja krila, leti dalje i dalje, te visoko razvij svoju zastavu na propast naših dušmana, ponos našega Sokolstva, korist i obranu naše slobodne Jugoslavi-
je!
Zdravo!
Hinko Nagler — Zagreb.
ručilo ga je svim sokolskim jedinica-ma. Kako je pak ovo delo izdano u Tirševoj godini, i to baš o danu kad se navršavala 100-godišnjica njegovog ro-denja, to ga je urednik iz dubokog pieteta i posvetio uspomeni osnivača Sokolstva, čiju sliku delo i nosi na svojim prvim stranicama.
Velika vrednost ove knjige njena je najlepša preporuka za svakoga, a sokolska čast njenom piscu i uredniku.
Naručuje se kod pisca uz cenu od 35 Din, zajedno sa poštarinom. — sč.
literatura o tiršu u jubi-
LARNOJ GODINI
Sokolstvo nije samo proslavilo 100 godišnjicu rodenja svog osnivača u svojim važbaonicama, na sletištima, s predavanjima i svečanim zborovima, več i na literarnom polju, pa je u tom pogledu dosada izdano ništa manje nego četiri kolekcije sviju Tirševih literarnih radova. ČOS naime izdaje več dulje vremena »Sokolski arhiv«, koji ima da obuhvati sveukupna Tirševa dela. Do danas izdane su četiri knjige »Sokolskog arhiva«, i to: 1 i II deo »O sokolskoj misli«, dalje III deo o javnim vežbama i IV deo kao prva polovina Tirševih umetničkih dela. ČOS izdaje dalje več od 1922 godine »Tiršev zbornik«, koji donaša literarne radove o Tiršu te kritičke smotre sokolske misli, sokolskog rada i t. d. Treča zbirka
o	Tiršu izdana je pod naslovom »Tirševa baština«, i to od br. K. Novaka u Pragu, a koja izlazi u veoma ograniče-nom broju, ali u savršenom umetni-čkom obliku. Konačno počeli su izda-vati Sokoli u Brnu Tirševu knjižnicu, od koje su do sada izišle dve knjige.
TIRŠEV BROJ »VESNIKA SOKOLSKOG«
Organ ČOS, »Vestnik sokolski« broj 33, izišao je kao svečani broj u spomen stogodišnjice rođenja dr. Miroslava Tirša, donoseči niz odličnih članaka o Tiršu od istaknutih sokolskih radnika, sa mnogo zanimljivih slika iz Tirševog života. Na prvom se mestu nalazi članak staroste ČOS br. dr. Bukovskog: »K stogodišnjici rodenja dr. Miroslava Tirša«. Poznati sokolski pisac br. L. Jandasek piše čla-nak »lz Tirševog života«, a br. dr. Pehlat raspravu »Tirševa sokolska te-lovežba«. Načelnik ČOS br. Heler napisao je članak »Tirš i uzgoj prednja-štva«, ističuči kako se je osnivač Sokolstva več u naj rani j e doba sokolskog pokreta brinuo za naraštaj pred-
njaštva. Načelnica ČOS s. Provazniko-va opisuje u članku »Tirš i sokolske
žene« nastojanje Tirša da proširi sokolsko vaspitanje i medu češkim ženama i devojkama. O nastojanju Tirša za osnutak i sprovadanje prosvet-nog rada napisao je raspravicu pro-svetar ČOS br. A. Krejči, a o Tiršu kao sociologu govori u svom članku br. Halupni. Zatim sledi od br. majo-ra Novaka članak »Tirševi vojnički radovi«, dalje od Fr. Žakavca raspra-vo o »Tiršu kao kritičaru izvorne umetnosti«, a br. Kudela piše u članku »Tirš i legije«, da je Tirš več svojim naukom zapravo položio temelj češkoslovaškim legijama. Važan je i veoma lep članak br. Štjepanka: »Odjek Tirševog rada medu ostalim Slovenima« i t. d. i t. d.
*
Miloš Martinović: Bjegunac. Roman iz ratnog života.
Ne može sc reči, da smo se več zasitili ratne literature, pogotovo naše, izvorne, domače. Pravo uzevši, naša ratna književnost i nije tako obilna kako bi se moglo očekivati prema mnoštvu strahota što ih je svetski rat prouzročio baš u našim krajevima. Zato če se začelo nači još dosta onih koji če posegnuti za ovom novom knjigom, u kojoj je iznet roman našega čoveka, koji iz bratoubilačkoga rata beži u mirnu oazu karpatsku, da tamo sačeka svršetak krvavoga klanja. Ko uzme ovu knjigu u ruke, neče požaliti: uživače u lepom i zanimlji-vom pripovedanju, osetiče potresnost duševne borbe svesnoga čoveka, koje-ga teraju da ubija svoju rodenu bra-ču, naučiče još večma ceniti slobodu što smo je u tim borbama stekli — biče zahvalan piscu, što nam je napisao što je u ratu proživljao i osećao. Knjigu je napisao učitelj-Sokol, i zato je provejava narodna svest i duh slovenske uzajamnosti. Usto je knjiga zbilja ukusno opremljena. Ima 240 strana, a cena joj je 30 dinara Naručuje se kod pisca u Daruvaru. —
F.	B.
Traži nameštenje
Prednjak, sa saveznim lakoatlet-skim i društvenim prednjačkim tečajem, višegodišnjom prednjačkom spre-mom, sposoban za vodstvo svih ode-ljenja, bivši društveni načelnik, obav-ljao razne funkcije u upravi i načelni-štvu društva, po zanimanju privatni či-novnik, traži odgovarajuee nameštenje.
Ponude slati na upravu lista.
tm i m
Ž.upa Banja CuRa
VELIKO SOKOLSKO SLAVLJE U PRIJEDORU
U nedelju 18 septembra o. g. do-živeo je Prijedor jedno veliko slavijo kakvog odavno nije bilo.
Sokolsko društvo Prijedor proslavi*0 Је svoju 25-godišnjicu opstanka i celovanja i priredilo okružnš sokolski slet. <Jve sokolske manifestacije pri-vukle su u Prijedor veliku masu sveta iz okolnih mesta te mnogo Sokola i Sokolica. Računa se da je bilo prisut-nih oko 3000 duša.
U 7 sati u jutru dočekali se na stanici prijedorski Sokoli svoje goste iz Banje Luke, i s njima zajedno sokolske čete, koje su došle Šipadovom željeznicom, a zatim u uzornom redu krenuli na sletište, koje je bilo udešeno u dvorištu gimnazije i okičeno jugo-slovenskim zastavama i zelenilom.
U 10 sati održana je plenarna sodnica župske uprave i konferencija društvenih prosvetara, na kojoj su bili prisutni i delegati Saveza brača Ža-Kula i Vojinovjć iz Beograda. Na sed-fl“I^upsl5e uPrave izneli su svoje re-
S*w“ Žup?k°S Prosvctnog odbora brat Pero Miloševič te žunski
StatlStlOar br. M Petrovi/. :	i- .
i „ „ i i .rovic i referent za seoske sokolske čete br dr Tru
mič. Svi su referati saslušani pažljivo i primljeni do znanja, te su stvoreni važni zaključci za buduči rad. Za vreme ovih sednica održalo je tehničko vodstvo probe na sletištu.
Taeno u 11.30 sakupilo se je vodstvo župe sa izaslanicima Saveza na okičenim tribinama. Prisutne goste i Sokole pozdravio je u ime društvene uprave prota br. Dušan Zelenika, sc-tivši se u prvom redu sve brače, koja padoše u borbi za oslobodenje i uje-dinjenje, i upueujuči svoj prvi pozdrav Nj. Vel. Kralju i Nj. Vis. prestolonasledniku Petru.
Isprod gradanstva grada Prijcdora toplo je pozdravio prisutne gradona-čeinik, koji se zahvalio vodstvu Sokolske župe, što je nastojalo da u ovoj proslavi uzme učešča cela Bos. Krajina.
Izaslanik Saveza SKJ br. Stevo Žakula u oduljem i vrlo lenom govoru
seča sc svoga rada i ostalih sokolskih trudbenika pri udaranju temelja Sokolstva u Bosni i Hercegovini; izručuje Iruštvu pozdrave Saveza i želi da u svom budučem radu ne zaostanu za radom starih sokolskih radnika iz godine 1907, 1910', 1912 i 1914.
Na koncu je govoric br. dr. Stevo Moljevie, starešina župe, ističuči zadat-ke Sokolstva u današnjoj nacionalnoj državi.
Posle pozdrava, svrstala su se društva i čete sa zastavama u krasnu po-vofku> koja je sjnuzikom 33 peš. puka obišla grad. Gledaoci s prozora ba-cali su na povorku cvečc, a trotoari bili su puni znatiželjnika, koji su po-vorci srdačno klicali.
Tačno u 3 sata posle podne pri-spco je iz Banje Luke ban gospodin Svetislav T. Milosavljevič sa gospodom, koji se na sletištu srdačno pozdravio sa konzulom Poljske Republike gospodinom Burdom i njegovom gospodom, to sa izaslanicima Saveza i pretstavnieima župe.
Zatim je otpočela javna vežba.
Puhlici su sc naročito svidele vež-be članova Sokolske čete Lušci-Palan-ka; koji su nastupili s drvenim puškama, a koje je izradio seljak Vukojo-vič Dušan, član te čete. Ipak su naj-veči uspeh požnjeli članovi Sokolske čete iz Knina, koji su svojim lepim držanjem i efektnom narodnom noš-njom kao i preciznim izvodenjem prostih vežbi IX svesokolskog sleta u Pragu, odneli pobedu.
Mora se istaknuti i odličan nastup vojnika 33 peš. puka u vežbi s puškama, koje je publika pozdravila s odu-ševljenjem.
Oko 5 sati završena je javna vežba, te su se neki gosti počeli spremati
Povratak, a drugi su ostali na akademiji i sokolskoj zabavi, na kojoj je koncertrirala prijedorska »Vila« i muzika 33 peš. puka.	M.	H.
SOKOLSKO ČETA OPSJEČKO Primer za ugled.
Ovih dana je ovo bosansko selo imalo jednu retku, a moguče i jedin-stvenu hvale vrednu zgodu. Član i sekretar ove čete br. Milovanovič Jovo, lugar, ženio se i pravio pir; no iznim-
ka od ostalih koji se prireduju gde ima svega manje, a rakije najviše i gde se
narod opija do besvesti — on je kao vredni član sok. čete svatove i pir pro-veo bez i jedne kapi alkohola.
Svi uzvanici i svatovi su bili po-služeni malinovim sokom.
Svi članovi Sokola, koji su organi zovani na bazi trezvenosti a ima ih 60, u ovom malom bosanskom selu primili su ovu prvu ugodnu novost sa zadovoljstvom tim više, što je to baš prvom u deo palo bratu sekretaru čete, da se može i ostalim dokazati kako se može i svatovati i veseliti se bez onog narodnog največeg zla — nesreč-nog piča.
Ostali narod, naročito stari svet, ovaj slučaj komentariše na svoj način •— no mi članovi Sok. čete svesni smo, da samo na ovaj način može naš narod doči do bolje sreče i lepše budučnosti Kao do sada i otsad čemo svaku ovak-vu zgodu da provedemo kao pravi trez-venjaci — borci za dobro naroda.
Verujemo, da če i ostala brača sokolskih četa poči ovim lepim primerom i ovakve zgode provesti bez onog največeg zločinca ljudskog društva — alkohola.	V.	F.
Ž.upa Bjelovar
PROPAGANDNI TURNIR U ODBOJCI
U četvrtak dne 8 septembra priredilo je Sokolsko društvo u Daruvaru u kupališnom parku propagandni turnir odbojke, na koji jo pozvalo pokra-jinskog prvaka zagrebačke pokrajine u kategoriji članova Sokolsko društvo Zagreb II te Sokolska društva Pakrac i Donji Daruvar.
U 4 sata posle podne otpočco je turnir odbojke na lepom novom sagra-denom igralištu Sokolskog društva Daruvar, koje se nalazi u sredini lepog kupališnog parka.
Pakrac-Donji Daruvar 2 : 0 (15 : 7, 15 : 5). Igra je bila vrlo živa. no bez sistema. Utakmicu je sudio brat Ljudevit Weinhardt iz Zagreba.
Zagreb II - Daruvar 2 : 1 (6 : 15,
15	: 4, 15 : 2). Igra vrlo živa i napeta. Zagreb II u prvom setu ne snalazi se usled drveča, koje je preblizu igrali-šta, tc jo zbog toga smetao igri, no u kasnijim setovima predveo je nisku igru sa kombinacijama na mreži, od kojih je svaka svršavala sa žestokim udarcem u protivničko polje. Momčad jo nastupila sa 2 rezerve. Daruvar, prvak bjelovarske župe, vanredno je po-žrtvovan i borben, nedostaje mu j edino sistem igre, koji katkada uspešno nadoknadujc brzinom dodavanja i prenašanja lopte u igri.
Kao treča grupa nastupilc su dve momčadi Zagreba II, koje su predvele jednu ekshibicionu igru sa svrhom po-kazivanja. Zagreb II (1 momčad) — Zagreb II (2 momčad) 2 : 0.
Sve utakmice je sudio odlično brat Ljudevit Weinhardt iz Zagreba.
Za vreme utakmice koncertrirala je glažba Sokolskog društva. Gledalaca je bilo oko 200, te su svaki lepi potez bilo koje momčadi, a naročito Zagrep-čana, burno odobravali, i time pokazali otvorcno zanimanje za ovu lepu i zdravu igru.
SOKOLSKO DRUŠTVO VRBOVEC
Sokolsko društvo u Vrbovcu, na-kon ovogodišnjeg sleta sokolske omla-dine (29 VI) priredilo je na blagdan Male Gospojine, _8 septembra svoju godišnju javnu vežbu, koja je vrlo dobro uspela.
Posle podne, mesto Vrbovec ima-
lo	jo vrlo živahan izgled. Na mnogim kueama bile su izvešene jugoslovenske zastave, a publika so kretala oko vež-bališta, gledajuči dolazak gostiju. Na lepo iskičenom vežbalištu sakupilo se 800 scljaka i’ gradana. Na javnu vežbu došla su Sokolska društva Ludina, Sv. Ivan Zelina, Bjelovar, Dubrava, Čazma i Gradec, zatim delegacije društva Sv. Ivan Žabno i Sokolske čete Sesvete. dni j e delegacija zagrobačkog Sokola I brača D. Bogunovič i B. Vuksan, te muzika 35 peš. puka »Zrinskog«.
U 5 sati otpočela je javna vežba nastupom muškog i ženskog podmlat-ka društva Vrbovec. Lepo su rzveli proste vežbe uz sviranje »Bože Pravde«, od brata F. Vernik. U drugoj toč-ci nastupilc su naraštajke iz Dubrave sa saveznim vežbama. Posebno odelje-nje sokolske dece (od 3 do 5 godina) nastupilo je sa zastavicama. Ova točka najmanje dece primljena je s rados-nim raspoloženjem. Ostali program redao se ovako: članovi Sv. Ivan Zeli-rra —- kombinovane proste vežbe; članovi Vrbovec — vežbe za sokolske čete; članovi Sv. Ivan Zelina — petorka; Članovi Čazma i ženski naraštaj Dubrava — proste vežbe zagrebačke župe; članice Vrbovec — simbolična vežba »La serenade«; članovi Ludina
— karike; članovi Vrbovec — ruče; članovi Gradec — skok u vis s motkom; članovi Vrbovec, Dubrava, Sv. Ivan Zelina — ruče; članice Vrbovec
— vežbe veslitna (mornari); članovi raznih društava — praške vežbe; članovi Čazma — vežbe s mačem; članice Vrbovec, Bjelovar i Dubrava — proste vežbe. Vežbe su dobro izvedene, a naročito članova iz Ludine na karikama, članica iz Vrbovca u vežbi s veslima, članova iz Gradeča u skoku u vis.
Posle završene javne vežbe bio je nastup svih vežbačih kategorija, a on-
da je starešina društva br. F. Vernik pozdravio sve prisutne. Vojni orkestar otsvirao je državnu himnu. Navečer u lepom društvenom domu održana je uspela zabava. Sve prostorije bile su prenapunjene od Sokola, seljaštva i gradanstva. Uspeh javne vežbe je velik.
Sokoli iz raznih mesta, poneli su kuči lepih uspomena sa ovog sokolskog slavlja. Zdravo! — Z. N.
SOKOLSKA ČETA BUDROVAC-DJELKA
Dne 7 avgusta 1932 održana je na naseobini Djelka prva javna vežba ovc čete, koja je uspela iznad svakog oče-kivanja. Sudelovalo su čete iz Lukača, Tcrezinog polja, Gornje Basije, matično društvo Virovitica s članstvom i konjičkim otsekom.
Nastupilo je svega 165 vežbača sviju kategorija. Sve su vežbe uzorno odvežbane, a naročito treba istaknuti rad tamošnjeg učitelja i učiteljice brata i sestre Latkovič, koji su ulo-žili mnogo truda u sokolski rad ne samo tehnički več i narodno uzgojni.
Sve vežbe pratila je sokolska glaz-ba iz Lukača.
Župa Kranf
SOKOLSKO DRUŠTVO KOPRIVNIK
Prvi razburkani valovi koprivni-škega življenja, ob katere je zadelo mlado sokolsko društvo pred 2 letoma so srečno premagani. Društvo se je trdno usidralo in si vzgojilo lep kader požrtvovalnih članov. Brez svoje strehe so začeli misliti na sokolski dom kmalu po ustanovitvi. Z majhnimi sredstvi sicer, toda z dobro voljo, trdnim pogumom in lastno delavnostjo zabijajo danes zadnje žeblje v stavbo. Čez dva tedna bo otvoritev. Mislim da so take otvoritve jako redke. V mestih, trgih ali velikih vaseh na, zadnje ni kdovekako čudo napraviti tako ali tako stavbo, ko so sredstva kolikor toliko pri roki. Toda v višini 1000 (tisoč!) metrov, visoko pod Triglavom postaviti sokolsko zgradbo, to je občudovanja vredno. Koprivnik je majhna vasica, v klimatskem in šc bolj v gospodarskem oziru neugodna, s slabimi komunikacijami in danes — naravnost uničujočo krizo! Vendar sokolski dom stoji in 9. oktobra bo otvoritev! Čast zavednemu članstvu! Ne bom navajal irr.cn; sleherni brat, sleherna sestra je pomagala in polagala kamen do kamena. Toda bremena so le prevelika; kar smo imeli, je bila kapljica. Iščemo razumevanja in uvidevnosti! Iščemo bratske pomoči. Vsakdo nam bo pomagal, če se bo udeležil dne 9. oktobra naše otvoritve. Zato prosimo vse brate in sestre: Pridite 9. oktobra na Koprivnik k naši otvoritvi.
Župa Cfublfana
Ljubljanski Sokol svojemu članstvu!
Dne 1. oktobra prestopamo v jubilejno leto. Leta 1863., torej pred 70. leti, se je peščica tridesetih nacionalistov sestala na ustanovnem občnem ^boru »Južnega Sokola« v Ljubljani in položila temelje našemu društvu. To zgodovinsko obletnico bomo praznovali na viden način; zato je upravni odbor sklenil, da skliče v soboto, dne
1.	oktobra ob 19 30 v društveno malo dvorano v Narodnem domu ZBOR ČLANSTVA na spominsko slavje.
Na tem zboru, ko se bo na svečan način proglasil prestop v jubilejno leto, bosta tudi konstituirana slavnostni in zletni odbor za prireditev jubilejnih slavnosti in I. pokrajinskega zleta Sokola kraljevine Jugoslavije v Ljubljani leta 1933. Vabimo vse svoje članstvo, da se tega slavja udeleži polnoštevilno ter s svojo navzočnostjo posvedoči, da ve ceniti eminentni pomen te obletnice ustanovitve našega društva.
UPRAVNI ODBOR.
SOKOLSKO DRUŠTVO LJUBLJANA I TABOR
Pihalna godba Sokola I na Taboru, je priredila v četrtek 15. septembra v ljubljanskem Radiu svoj koncert, ki ga je radio-stanica prenašala tudi v Zagreb in Beograd. Spored dveurnega koncerta je obsegal v prvem delu resnejšo glasbo, v drugi polovici pa veselejše komade. Bratje godbeniki so pod vodstvom br. dirigenta Švajgarja Veri-ja svojo nalogo prav dobro izvršili ter želimo, da bi sokolska godba še večkrat nastopila v radio. Zlasti bo na mestu, da bi sokolska godba v mesecih pred pokrajinskim zletom večkrat za-svirala tudi proste vaje za vežbanje po vseh društvih hkratno. — Koncert sam je obsegal poleg uvodnega fanfarskega marša Fr. Zite poznani zletni slavnostni marš Josipa Suka »V novo življenje« nakar je sledila Frana Sipeja »Svečana uvertira«, in potem Pokornega ga-vota »Sanje cvetic«. Nadaljnja točka je bil venček domačih pesmi »Fantje zapojmo!«, ki ga je sestavil br. Svajgar, poznani kompozitor glasbe za naše
proste vaje, ki so ga br. godbeniki prav bravurozno odsvirali. Sledil je fokstrot »Poljubček, pa lahko noč« in nato Bra-dilov potpuri »Srbina dan i san« ter koračnica br. Š vaj gara: »Domovini zdravo«, ki jo je posvetil L zameniku sa-veznega starešine br. Ganglu. Po odmoru je godba odsvirala še zbirko Kmohovih skladb in sokolskih maršev »Kmohiada« v sestavi Bernharda, nato Sidejev intermeco »Sefira«, valček Iv. Kalinova »Modri biseri«, tango »Ciganka« in Ondračkovo polko »Šejdrem« nakar je bil spored zaključen s koračnico »Stoji, stoji Ljubljanca«, ki jo je prav tako priredil br. Švajgar.
SOKOLSKO DRUŠTVO JEŽICA Brat Ivo Hvastja f.
Sokolska Ježica je v sredo 21. septembra izročila Zemlji posmrtne ostanke odličnega Sokola, brata Ivana Hvastje.
f Brat Ivo Hvasfla
Pokojni brat je velezaslužen za celo Ježico, ker ji je v enem desetletju pripravil toliko napredka in posejal toliko dobrih idej — kot še nihče pred njim! Večno pa ostane zaslužen tudi za Sokola, saj mu je pripravljal prihod, ko je še mlačnost vladala v drugih in je bil našemu društvu od leta 1920 dalje njegov prvi in najboljši svetovalec, nikdar kloneči borec in nikdar počivajoči delavec. Ves čas je zavzemal v Upravi društva važne odborni ške funkcije, ki jih je kljub ogromni zaposlenosti na drugih področjih vedno vneto opravljal.
Bil je društvu zanesljiv steber v onih najnevarnejših letih, ko je vse, kar je že od nekdaj zaroteno proti nauku Tirševemu, še podvojeno napadalo našo mlado postojanko in ko so celo nekateri Sokolovi prijatelji obračali plašč na drugi veter. Brat Hvastja jc genialno uvidel vso težo situacije in ko je v sokolski družini že klilo malodušje in je strah vsako minuto naznanjal z vprašanjem: »Kaj bo s Sokolom?«, tedaj sc je še povečala odločnost v uvidevnem bratu in opogumila vse... in temu kratkemu tre-notku Voditelja se ima naš Sokol zahvaliti, da je še tu, da je zdaj v svojem Domu svoj gospod in da napreduje ... Mnogo jih je bilo in mnogo bo še treba delavcev v našem Sokolu, vsak bo imel po eno veliko zaslugo in nenadomestljivo vrednost v naših vr» stah — ali trenutek na viharnem mor-ju, ko najdeš sebi in še drugim pokažeš zvezdo vodnico ter sebe in vse izropaš iz žrela pogina, ta trenutek je najzaslužnejši za obstanek, je najvzgoj-nejši za dušo in najlepši... in on pripada Tebi, Ivo Hvastja, za vse večne čase samo Tebi.
Pokojni naš brat Ivo pa ni bil samo vzoren vodnik Sokolovega gmotnega razvoja, tudi duhovno vsebino naše sokolske družine je on bogato množil in plemenitil. Ne bi nam bilo treba ne sokolskih novin, ne knjižnic, ne idejnega pouka, — samo taki živi vzgledi vzornega bratstva, demokratizma. delavnosti, ljubezni do naše zemlje in naših zadev, kot je to bil brat Hvastja, bi morali hoditi med nami jn — dovolj bi bilo vere in ljubezni za Tirševo stvar!
K veličastnem pogrebu ga je spremilo 16 bratov v kroju, številno ostalo članstvo, ves občinski odbor, zastopniki mnogih organizacij in dolga vrsta občanov. Ob odprtem grobu se jc od zaslužnega tovariša v imenu občinskega odbora poslovil brat Anton Ger-mek. v imenu Sokola in za njegovo plodovito javno delovanje pa se je zahvalil brat Jože Kregar.
Počivaj mirno, idealni Sokole, Tvoj svetli spomin pa naj večno biva med nami!	—^e-
tupa Maribor
LAHKOATLETSKE TEKME
V	MARIBORU
Sokolska župa Maribor priredi v dneh 1. in 2. oktobra v Mariboru na telovadišču Sokola I lahkoatletske tekme velikega stila. Tekmovalo bo članstvo in naraščaj obojega spola in se je k tekmam prijavilo nad 400 tekmovalcev. Člani tekmujejo v peteroboju, članice in ženski naraščaj v tro-
Roslja - Fonsler 4 društvo za osiguranfe i reosiguranje ♦ Beograd
boju^ moški naraščaj pa v četverobo-ju. Za diplomo je potrebno doseči vsaj 40% in dobi diplome dvajset najboljših v vsakem oddelku. Razen v obveznih panogah tekmuje lahko samo članstvo obojega spola v vseh poljubnih panogah lahke atletike za župno prvenstvo in dobe diplome prvi trije v vsaki panogi. Tudi švedska štafeta za župno prvenstvo bo in 4X 100 m.
Tekme, ki bodo največje te vrste do sedaj v državi, bodo pokazale našemu Sokolstvu in občinstvu kar premorejo naše vrste od mesta do naj-zakotnejših vasi, koder je prodrla sokolska misel. Pokazale nam bodo gotovo lepe uspehe in kronale trud, ki ga je povsod naše Sokolstvo posvetilo baš panogam lahke atletike in sprejelo ta šport ter ga vzljubilo.
Tekme bodo na novo urejenem letnem telovadišču Sokola Maribor I, ki bo ob tej priliki pravcati stadion v malem. Priprave SO' v najlepšem redu. Tvrdka Philips Radio Maribor bo montirala iz prijaznosti Radio zvočnike, da se bodo na telovadišču lahko sproti razglašali rezultati tekem.
Nadalje je župa razpisala foto-amaterski natečaj za najlepše posnetke iz teh tekem. Krasne nagrade, različne fotografske aparate so darovale razne tvrdke.
Zaupamo v moč Sokolstva in v uspeh naše armade tudi na lahkoatletskem polju.
SOKOLSKO DRUŠTVO STUDENCI PRI MARIBORU Lahkoatletske tekme — Akademija — Knjižnični dan — Pogreb s. Grgičeve.
V	nedeljo dne 11. septembra so se vršile lahkoatletske tekme vseh oddelkov po predpisih župc. Tekmovali so elani v peteroboju, članice v troboju, moš. nar. v eetveroboju in žen. nar. v troboju. Vrhovni sodnik je bil br. Ferš, sodniški zbor je bil sestavljen iz sledečih bratov: Lintner, Belšak, Kavčič, Grgič, Majer, Blažič in Letnik. Rezultati, ki so bili doseženi pričajo, da društvo dela vsestransko in ne zanemarja nobene panoge telesne vzgoje.
Tekmovalo je 10 članov, 6 članic,
4 moš. nar., 4 žen. nar.
Rezultati so bili sledeči:
Člani peteroboj: od 5000 dosegi ji v ih točk
1. br. Zupan	točk,
2. br. Kavčič 1851 8 točk,
3. br. Černec 1827'2 točk,
4. Berlek 1727 8 točk,
5. br. Kolar 1644 8 točk,
6. br. Kovačič 1532 točki.
Članice — troboj od 30 dosegljivih točk
1. s. Skitek 25 točk,
2. s. Spanring 23 5 točk,
3. s. Pelicon 23 točk,
4. Gustinčič 23 točk.
Moški nar. v četveroboju od 400 dosegljivih točk
1. br. Usar 238'5 točk
2. br. Baher 196'5 točk,
3. br. Zupan 159 5 točk.
Žen. nar. v troboju od 300 dosegljivih točk
1. s. Zorko 118*5 točk,
2. s. Letnik 61‘8 točk,
3. s. Erlih 50 točk.
Poleg v teh obveznih panogah so se vršile tudi tekme v drugih panogah lahke atletike. Najboljši doseženi časi in mere so sc proglasili za društvene rekorde.
*
Istega večera se je vršila akademija na prostem. Spored je bil sestavljen iz telovadnih in pevskih točk in je bil izvajan prav pricizno in nadvse dobro. Člani so nastopili z vajami z baklami, članice z ritmičnim valčkom, moš. nar. z skoki čez konja, nadalje so člani imeli posebno točko na bradlji in efektne vaje »Gladijatorji«. Ves telovadni spored je zadivil občinstvo in nastopajoči so bili deležni burnega odobravanja.
Pevske točke je naštudiral br. Kavčič, ki je letos ustanovil pevski odsek. Čez 40 pevcev je nastopilo in zapelo nekaj umetnih in narodnih pesmi. Zbor je dobro vigriran in lahko rečemo, da je prvi zbor v župi, kar je nekaj prav posebnega. Poleg tega moramo še omeniti solo točke br. Vuserja. Br. Vuser je zapel tri solo partije in razpolaga z jako dobrim baritonom. Deležen je bil silnega aplavza in prejel krasen šopek cvetja.
Tudi knjižnica je bila otvorjena tega dne. Čez počitnice je br. Škilan na novo preuredi! obsežno knjižnico in jo tudi v nedeljo otvoril. Knjižnica obsega 1500 knjig in je najobširnejša v župi. Veliko zanimanje za knjige vlada v Studencih. Deca, naraštaj in članstvo, vse čita in vsi so zadovoljni. Zavedajo se gesla »Telovadba ti krepi te-
lo,	knjiga pa bistri um in tolaži srce«.
Razvidno je iz tega, da Studenški Sokol dela na vseh področjih za dosego velikih Tyrševih idealov.
•
Tudi kruta smrt je prišla med naje vrste in si izbrala mlado komaj 20 etno sestro Grgičevo Marijo. S. Grgi-
čeva je bila dolga leta pri Sokolu v Studencih.
Telovadila je pri deci, naraščaju in pri članicah. Bila je podnačelnica in vzorna voditeljica dece. Lansko zimo si je nakopala zavratno bolezen, zaradi katere je morala pustiti študij in telovadbo. Sedaj je podlegla, zgubili smo jo, nadvse ljubljeno sestro. Pri pogrebu so jo nosili bratje člani in sestre članice, pevski zbor ji je zapel zadnje slovo. V imenu društva se je ob odprtem grobu poslovil starosta br. Hren.
Naj ji bo lahka slovenska zemljica, njen duh bo pa vedno živel med nami. Mi je ne pozabimo.
Kolar Vilko.
Župa Mostar
SOKOLSKO DRUŠTVO OPUZEN-PODGRADINA
Dana 21 avgusta o. g. priredilo je ovo društvo svoju godišnju javnu vež-bu uz sudelovanje Sokolskog društva Metkovič sa svojom glazbom.
Istoga dana pre podne održano je takmičenje u plivanju i veslanju. Ovc grane lake atletike tek se počimaju ga-jiti u ovom kraju, pa je primečeno da je prvo takmičenje u tim granama pri-vuklo i zainteresovalo priličan broj gle-dalaca.
Posle podne, po dolasku gostiju iz Mctkoviča, svrstana je povorka od oko 150 sokolskih pripadnika, koja je pro-šla kroz mesto predvođena sokolskem glazbom, a posle toga počela je odmah javna vežba na letnom vežbalištu, ko-je je za tu priredbu bilo naročito pri-redeno i okičeno.
Sve točke bile su dobro izvedene na zadovoljstvo gledalaca, a osobito se publika zainteresovala za igru odhoj-ku, koja je prvi put igrana javno u Opuzenu izmedu članstva Metkovič-Opuzen u kojoj je pobedila vrsta Metkovič sa 2 : 1 izmorene Opuzence od napornog rada oko cele priredbe.
Uveče priredena je na istom mestu akademija, na kojoj su se naročito svi-dele naraštajke u ritmičkim vežbama na gredi s pevanjem i muški naraštaj iz Mctkoviča u vežbi »Kozaeek«.
Ne možemo ovom prilikom propu-stiti, a da ne izrazimo zahvalnost načelniku društva bratu Slavku Švajcaru, koji jc iz upravnog odbora osim vežba-ča gotovo sam radio i davao sve direktive kako oko tehničke pripreme vrsta, tako i pripreme vežbališta i potrebnog materijala za isto, te uopee na njegovem požrtvovnom radu u Sokolstvu. Istodobno zahvaljujemo Sokolskom društvu Metkovič, koje nam je u svakom pogledu izašlo ususret i gornju priredbu pomoglo i uveliealo.
Opčenito, javna vežba i akademija uspela je moralno, dok materijalna strana zbog opče oskudice i nedostat-ka sokolske svesti kod nekih nije zadovoljila.
Žalosna je činjenica, da javnu vc2-bu i akademiju nije posetio jedan deo članstva za koje znamo da su u mo-guenosti, — pak ih ovde javno pozivamo da otstupe, jer ko nema toliko sokolske svesti i ne zna gde mu je na dan javne vežbe mesto ili namerno ne-če da dode, nije dostojan da se kiti uzvišenim obeležjem — našom sokolskom značkom. — Starešina N. Stipan-čič.
SOKOLSKO DRUŠTVO IMOTSKI
Jugoslovenska nacionalna i sokolska svest, koja je od iskona uhvatila dubokog korena u Imotskom, polako, kao neki val, širi se u koncentričnim krugovima, po okolnim selima, gde niču sokolske čete — gnezda Sokolova, niču tabori junaka »Krajišnika« iz ko-jih če, kad trublja zatrubi na »zbor«, pohrliti na hiljade gordih »krajišnika« spremnih da polože i svoje živote: »Za Kralja i Jugoslaviju«.
Treba priznati, da sc i u našem društvu, kao i u mnogim u zemlji ose-ča neka posleratna zamorenost, — bez jačeg i osetnijeg gibanja i užurbano-sti, koja je vladala u svima našim dru-štvima pre rata, kad se punom parom spremalo za oslobodenje ispod Austro-Madžarske.
Kako je Jugoslavija agrikulturna zemlja, čijc je stanovništvo 90% se-ljaštvo, razumljivo je, da o duhovnom podizanju države nema ni govora bez preporoda sela. Zato je dužnost svih nas Sokola da odmah podemo u selo, i da tamo otpočnemo s radom, jer je tamo u selu zdravi i nepokvareni naš elemenat, gde demo lako uspeti u radu, hudemo li se s ljuDavlju prihvatili posla.
Ponosni smo što se nalazimo u okviru bratske Sokolske župe Mostar, koja je prva s odličnim uspehom počela raditi u selu. Ponosni smo, napo-kon, što smo i mi deonici toga več po-stignutog uspeha, jer je i naše društvo svojim posredovanjem uspelo dovesti u svoj (lelokrug nekoliko vršnih sokolskih četa, kojima na čelu stoje naši vredni učitelji, ti najbolji poznavaoci narodne duše — neimari jugoslovenske nacionalne svesti. — Selo je oživelo. Čete su nikle i u tim sc četama radi,
neumorno radi, kao u pčelinjaku. Tu se vežba, sastaje, konferira i sprema za budučnost. Iako taj rad nije u bog-zna kakovom zamahu, ipak je i te kako vredan naše pažnje, jer se radi sistematski, s puno ljubavi i pregaranja.
Ljubav prema jug. sokolskoj ideji, koja se duboko usekla u dušu našeg »Krajišnika«, a koju odgojiše i usavrši-še vredni prosvetni i sokolski radnici, učitelji, na čijim lcdima i leži težina sokolskog i prosvetno-nacionalnog rada na selu, otsevala je četa naših mladih »Krajišnika« koje smo imali prigode videti na četnim natecanjima, koja su se održavala na 4 IX u Imotskom.
Utakmice između četa kao celina
i	pojedinaca, uspele su iznad očekiva-nja. Takmičilo se u nastupu, otstupu, prostim vežbama, trčanju na 50 i 100 met., skoku u vis i u dalj, bacanju ku-gle i potezanju konopa.
Kao najkršniji momei, s čeličnim mišicama i Markovom snagom, pobudi-
li	su naročitu pažnju članovi Sok. čete Podbablje, koju je predveo njen glavni osnivač i vredni sokolski radnik br. Anton Bojko, učitelj. Od naraštajaca najviše su upadali u oči vitki Prolo-žani.
Natecanja su otpočela u 7 'A sati, a svršila su u 13 sati. Sudenje su vršila brača: dr. Radovinovič, Stavo i Dobro-mir Roko.
Najviše točaka dobila je Sok. četa Proložac -— 190 — iako smo svi očeki-vali pobedu čete Podbablje, koja je do-hila 182 točke i došla na drugo mesto. Treča po redu došla je četa Krivodol, pa Posušje i t. d.
Sve su točke izvedene precizno i sa sigurnošću, a najviše se interesa kako sa strane četa, tako i od publike, pokazalo kod potezanja konopa. Tu je svaka četa dala od sebe što je mogla, samo da istakne svoju snagu. Junak dana bila je Sokolska četa Podbablje, koja je potegla redom sve čete i stvarno, u očima sviju, ostala pobednikom priredbe. Aplauzu ni kraja ni konca.
Kao pojedinci istakli su se najbolje sledeči: 1 Brat Kovač, član čete Po-
Župa Sovi Sađ
PRVI PREDNJAČKI TEČAJ SUBOTIČKOG OKRUŽJA
T. O. naše župe sastavio je počet-kom ove godine svoj program rada. Izmedu ostalo« uvrstm je i održavanje okružnih prednjackih tečajeva. Na oviin tečajevima ima pravo svako dru-
štvo u okružju na jednog besplatnog slušaoca. Ovim se omogueilo i najsiro-mašnijim društviina i četama da jmaju po jednog spremnog prednjaka.
Subotičko okružje odrzalo je svoj prednjački tečaj od 4 do 11 septembra
o.	g. u Subotici. Pošto se dobrotom Sokolskog društva u Subotici i Pododbora Ferijalnog saveza nabavio potrebno posude i nameštaj, to je bilo
i
SOKOLSKO DRUŠTVO PETROVAC
lako naše društvo od svoga osnovanja oskudeva u novcu i nikako da se reši duga, prošlc godine je i opet pre-duzelo gradnju letnjeg kupališta. Razume se, gradnji se moglo pristupiti samo uz pripomoč onih pravih Sokola, koji ne otvaraju samo svoja srca nego daju i poslednju mrvicu hleba za opče
dobro.	„
Samo na ovako evrstom temelju moglo se početi s gradnjom pomenutog
kupališta.	v.
Tako jednog dana nas starešina br. dr. Šuster obide naše članove i nakupi beskamatni zajam za ovu gradnju s tim, da ovo kupalište ostaje imetak onih, koji su pozajmili novac sve do-tle, dok Sokolsko društvo ovaj zajam
ne vrati.	,	.
Kada je ovo učni i eno, plamm su bili več u rukama i odmah se otpočelo s gradnjom. Za nekoliko dana sve je oživelo, sve jc bilo na poslu. Гако je u prvom redu bio izbušen arteški bu-nar dubok 3150 metra, a u prečniku 113 mm. Iz ovog bunara crpe se voda u bazen pomoču centrifugalne pumpe, koja izbacuje 1500 litara vode u mi-
sušje, bacio je kuglu 10 m i 60 cm;
2	brat Šarič, član čete Podbablje, sko-čio je u dalj 5 m; 3 brat Rudo, član čete Proložac, skočio u vis 135 cm.
Današnje priredbe su uspele pot-puno. Za ovaj uspeh dugujemo hvalu jedino brači učiteljima, koji su u četama neumorno radili prema onoj: »Sve za narod, a narod ni za što«. — »Uspet se može, kad se radit hoče« — zato zahtevamo i očekujemo od svih učite-lja-ica naše Krajine, da se čim pre i to odmah posvete sokolskom radu na selu, jer je to njihova kao i naša sveta dužnost.
Župa Novo mesto
MIRENSKO SOKOLSKO OKROŽJE
Stoto obletnico rojstva Miroslava Tirša je proslavilo tudi to okrožje prav svečano. Na večer 17. septembra so zažgala vsa društva v okrožju ob 20. uri Tiršcv kres, ki se je pridružil vsem 3200 kresovom, ki so zagoreli v bratski Čehoslovaški republiki v spomin Njegov. Ob tej priliki so br. staroste in br. prosvetarji izpregovo-rili številnemu članstvu in občinstvu nekaj spominskih besed ter pozvali vse, da slede njegovim geslom. V nedeljo 18. septembra pa so društva priredila v telovadnicah skromno zaključno Tirševo slavlje s prosvetno telovadnim programom.
Vsa bratska društvena načelništva in brate prosvetarje ponovno opozarjam, da se vrši v nedeljo 2. oktobra redna seja v sokolskem domu na Mirni in sicer ob desetih dopoldne zbor društvenih prosv&tarjev okrožja, ob eni popoldne istotam seja društvenih načelnikov — oba z obširnim programom, ki je bil bratskim društvom že sporočen. Povdarjam, da je udeležba obvezna za vse elane društvenih načelstev in društvene prosvetarje!
Prinesite na sejo točno sestavljena poročila o tehničnem in prosvetnem oziru! — Zdravo!
Okrajni načelnik.
omogučeno iz svakog društva i čete primiti ne jednog nego dva učesnika besplatno.
Pohvalno je i radosno, da su sva društva i čete ovog okružja pravilno shvatili značaj ovog rada, te poslali svoje učesnike. Bilo ih je 35.
Tečaj se održao u sokolani br. I (muška gimnazija). Tu su slušaoei dobili eelu opskrbu.
Predavači su bili za prosvetni deo brača: ing. K. Petrovič, N. Rajič i dr. Kneževič; za tehnički deo brača: dr. Je-ger, S. Aradski, L. Tešič i L. Stepanov.
Radilo se od 6 ujutro do 7 uveče, sa tri sata odmora posle ručka. Raspo-loženje i uspeh bio je zadovoljavajuči.
Tečaj jc posetio br. M Teodoro-vie, načelnik župe, te tom prilikom održao topao sokolski govor.	S.
nuti. Bunar nam daje stalno dovoljno mckanc vode, što je analizom utvrde-no i obično se napuni bazen od 540 m3 za 8 do 10 sati. Radove oko bušenja vršio je stručnjak g. Jovan Jaeckel iz Novog Sada.
Istodobno započelo se i s gradnjom bazena. Ovaj je graden iz armi-ranog betona i ima ove dimenzije: du-žina 50 metara, širina 8 metara, dubina na jedilom kraju 180, a na drugom 90 cm, a kubatura mu je 540 kuhika. Sa triju strana ima stepenice po kojima se ulazi i izlazi iz bazena. Dole na du-bokom kraju bazena ima ventil pomoeu kojeg se ispušta voda iz bazena u rib-njak koji se nalazi pored bazena. Ove radove je vršio graditelj g. Cocek iz Novog Sada.
Sve planove izradio nam je br. ing. Dušan Tošič, župski železničar iz Novog Sada posve besplatno i nije ža-
lio	ni truda ni vremena da izlazi na teren da pregleda radove. Bratu To-šiču i s onoga mesta najtoplije zahvaljujemo.
Pored bazena i ribnjaka nalaze se otskočne daske, vratilo, vollcy bali i t. d. i 30 kabina.
Kao što sam več spomenuo voda se iskoriščava i za ribnjak i nadamo se, da čemo ove godine dobiti oko 200 kg ribe. Pre kratkog vremena dobrotom dra. Hemfta, direktora državnog Higi-jenskog zavoda u Novom Sadu, dobili smo u naš ribnjak naročite ribe »gam-burije«, koje tamane komarce, što je iz zdravstvenih razloga veoma korisno.
Ovi radovi stajali su oko 150.000 din. Bruto primitak bio jc prošle godine preko 15.000 din, a ove godine jc nešte manji. CJodišnji izdatak iznosi do 5000 Din.
Od kakve je važnosti ovo kupalište za narodno zdravlje mislim da nije potrebno da ističem.
Bratska društva, koja žele nešto slična preduzimati, neka se obra-te za potankosti na nas, i mi čemo im pomoči s dobrim savetom.
Župa Sarajevo
GSVEĆENJE ZASTAVE SOKOLSKE ČETE MESIČI
U nedelju 18 septembra 1932 godine Sokolsko društvo u Rogatici priredilo je javni čas na kome su uzelo učešča sokolske čete: Mesiči, Seljani, Pešuriči, Bunriči i Renovica. Pre podne priredene su utakmice izmedu pomenutili četa. U 11 sati obrazovana je povorka, koja je prodefilovala kroz varoš tlo pravoslavne crkve.
Posle podne u 3 časa održan je javni čas na »Zaginovičima«. Tom prilikom svečano je razvijena zastava Sokolske čete u Mesičima, kojoj je kumovao agilni sokolski radnik brat dr. fturo Ostojič, narodni poslanik. Svečanosti su prisustvovali odlični gosti brača:	dr. Sunajkovič, izaslanik
gosp. bana i Sokolske župe iz Sarajeva; general Mundžič, izaslanik Bos. div. oblasti, kao i mnoge ugledne ličnosti iz Rogatiee.
Posle razvijanja zastave čete su istupile s vežbama. Osobito su lepo nastupila i izvodila vežbe deca — pod-mladak Sok. čete Mesiči, koju su pred-vodili sestra Čovič Vjera i brat Vulič Aleksandar, učitelji iz Mesiča. Na svečanosti svirala je sokolska muzika iz Sarajeva. U duhu Sokolstva govorili su brača: Tomo Capljič, starešina društva, gen. Mundžič, dr. Sunajkovič i kum dr. Ostojič.
Nakon javnog nastupa nastalo je narodno veselje.
Ovim se kumu dr. Duru Ostojiču najlepše zahvaljujemo. — A. V.
Župa Skopi/e
SOKOLSKO DRUŠTVO KIČEVO Podizanje, osvečenje i poklanjanje Sokolskog doma u Kičevu.
Sokolsko društvo Kičevo doživelo je 6 septembra ovc godine dva slavlja: na svečan način, u prisustvu izasla-nika Nj. V. Kralja, proslavilo je deveti rodendan ljubljenog Starešine Saveza. Sokola kraljevine Jugoslavije Nj. V. Prestolonaslednika Petra i osvetilo svoj novopodignuti sokolski dom, na koji je godinama iščekivalo.
tiral Vagan M. Karaganj
Novi sokolski dom »Prestolonaslednik Pctar« još je čvršče privezao vernošču i odanošču braču sa Juga uz svoga starešinu Saveza Sokola N j. V. Prestolonaslednika Petra.-
Sokolsko društvo kičevo zagreja-no sokolskom idejom, jake volje i s puno pregnuča, od dana osnivanja pa sve do sada, ostalo je verni čuvar i nosilac sokolske ideje, posvečujuči sve slobodno vreme i svoje misli za ostva-renje sokolskog zaveta, sprovodeči duhovno jedinstvo i bratsku ljubav medu bračom i sestrama. — Največa prepona, na koje je bratsko društvo nailazilo u svom radu bilo je nemanje doma, koji bi u svojim nedrima sa-kupio sokolske snage i fizički, umno i moralno spremao ih sa srečniju budučnost.	..
Sreča, koja uvek prati onog ko.u radi za sreču i napredak sv пчгоИч.
Predavači i elušafl I pret njačkog tečaja subotičkog okružja od 4—11 IX 1932
nije zaboravila na Sokolsko društvo Kičevo, te je društvo 6 o. meseca dobilo svoj solidni, i za uspešan rad po-desni, sokolski dom, a da nije isti društvo stajao nikakvih materijalnih žrtava.
Kako je društvo došlo do svoga doma? Godine 1927 poslovno je do-pao u Kičevo gradevinski inžinjer br. Vagan M. Karaganj, ruski izbeglica, rodom sa Kavkaza. Njegove poslovne prilike privezale su ga za Kičevo od 1^27 g. pa do sada. Pored svoga re-
Kada sam upitao br. Karaganja što ga je rukovodilo da ovako lep i skupocen poklon podari Sokolskom društvu Kičevo rekao mi je; »Kao ruski izbeglica došao sam u Jugoslaviju i kao gradevinski inžinjer pre 10 godi-na protokolisao svoju gradevinsku fir-mu. Na ovaj način dala mi se moguč-nost da radim i zaradim u Jugoslaviji. Ove godine misleo sam proslaviti de-setogodišnjicu gradevinskog rada. U znak zahvalnosti Jugoslaviji naspram nas, koji smo došli iz Rusije ovamo,
• • •••'
HM
Sokols4i dim u Kičevu — dar brala Karaganja
dovnog posla br. Karaganj je s intere-sovanjem posmatrao rad Sokola u Kičevu. Priznajuči korisnost sokolskog rada ne samo za narod u Jugoslaviji, nego i za celo Slovenstvo, a videči s koliko se muke društvo bori bez svoga doma, Ikod br. Karaganja javila se želja da društvo pomogne u radu time, sto če mu pokloniti dom. Dana 1 jula
1931	god. br. Karaganj je počeo s ra-dom na ostvarenju svoje plemenite zamisli i od toga dana pa do 1 septembra ove godine svoju je zamisao pot-puno ostvario. Podigao je dom u vrednosti od 337.000 dinara, a na dan 6 septembra dao mu ime »Prestolonaslednik Petar« i osvetio ga i posvetio Sokolskom društvu Kičevo.
Dom je velik pod krovom 292 m3 sa svima prostorijama potrebnim za jedan moderan i podesan sokolski dom. Raden je po modemom planu od armiranog betona, patosi su parketi-rani. Plan je radio sam br. Karaganj i vodio nadzor nad istim, kao i finan-sirao sve radove za izradu doma u iznosu od 337.000 dinara.
Župa Spil/
SOKOLSKO DRUŠTVO MILNA Proslava 20-godišnjice. Razvide nara-štajskog barjaka.
Naše Sokolsko društvo proslavilo je dne 4 septembra o. god. na dosto-jan način 20-godišnjicu svog plodnog sokolskog i nacionalnog rada.
Osnovano 6 juna 1912 godine, u svrhu budenja sokolske, jugoslovenske i slovenske svesti i suzbijanja tada razgranjene talijanaškc propagande, ono je svoj poziv dostojno izvršilo i doprinelo preporodu i uklanjanju mno-
•	jZ jluda, koje su bile od tudinaca
roc*a uštrcavane u naš narodni £i-
Ratom rasprseno članstvo znalo je da podržava duhovnu vezu, nepokole-bivo verujuči u konačno ostvarenje naših sokolskih i nacionalnih ideala. Na prvoj posleratnoj izvanrednoj skupštini bilo je jednodušno, uz veliko oduševljenje, zaključeno i brzojavno predloženo tadanjem Sokolskom Savezu u Zagrebu, da poradi na uje-dinjenju do tada razdvojenog, u jedno jedinstveno Jugoslovensko Sokolstvo.
Ovo svoje jugoslovensko shvača-nje naše društvo nije menjalo ni u najkritičnijim danima, kada su partijske strasti bile toliko razmahane. da !m..se’ nažalost, ni mnogi pojedinci, a 1	d-ruštva nisu mogla otrgnuti.
„i,- adeči intenzivno s pravim sokol-
lnfe Г-°по je 1 P°red teških vremena u kojima živimo, uspelo da ovu slavu dostojno proslavi s jednim sokolskim sletom na kome su uzeli ucesca Sokolska društva Split Troeir Supetar, Postira, Sutivan, Komiža’ Hvar i Grohotc. Istoga dana obavljeno je razviče naraštajskog barjaka, poklo-njenog za ovu zgodu od našeg ugled-nog iseljenika Ivana Ožuroviča, Nju Jork. Na jednoj strani skupocenog poklona nalazi se u divnoj izradbi panorama Milne s letečim sokolom iznad mora i natpis: »Srca gore! Napred omladino!« Na drugo j strani je divno fzraden sokolski grb s primorskim narodnim motivima u uglovima. Oko grba razmešten je natpis »Naraštaj Sokolskog društva Milna«. Na traki stoji napisano:	»O 20-godišnjici, Ivan
Ožurovič«.
U pred večer j e sletskoga dana održana je bakljada po mestu uz sviranje društvene sokolske glazbe. U jutru su 'tnale biti održane zadušnice na grobi-Štu za umrlu braču uz korporativno sudelovanje svili kategorija, ali su nam
rešio sam se da bar neki mali — skromni dar poklonim jugosloven-skom narodu. Videči da je Sokolstvo prva organizacija privatne incijative, koja svima svojim silama radi za je-dinstvo, sreču i napredak Jugoslavije i Slovenstva u opče, smatrao sam za dužnost da baš Sokolima poklonim ovaj dom. Mogu se smatrati srečnim, što sam doživeo ostvarenje ove moje zamisli i što sam 6 septembra, u pri-sustvu izaslanika Nj. V, Kralja i drugih državnih akcionera, video okuplje-ne Sokole u njihovom sokolskom domu. Takoder me raduje što su Sokoli znali onako dostojanstven# u novom domu proslaviti deveti rođendan svoga ljubijenog Starešine Sokola kraljevine Jugoslavije, Nj. V. Prestolonaslednika Petra, čije ime nosi dom.
Ovaj primer požrtvovanja i pra-vilnog shvatanja značaja sokolskog rada za sreču i napredak našega naroda može poslužiti za uzor svima Iju-biteljima opčih narodnih interesa, pa ga kao takvog iznosim na javnost že leči, da se i drugi u njega ugledaju.
u zadnji čas kad smo več bili na okupu dojavifi da nemarno raspoloživog svečenika, pošto da je isti jašuči iz obliž-njeg sela pao s magareta i neznatno se povredio. Tako je bio samo položen venac i otsvirani posmrtni marševi uz par toplih reči priznanja upravljenih od brata društveno« starešine našim dragim pokojnicima.
U 3 sata posle podne bio je srda-čan doček gostiju. Za tim je sledilo razviče barjaka. Kumovao je brat da-rovatelj Ivan Ožurovič, zastupan po svom prijatelju iseljeniku, odličnom Sokolu bratu Andriji Marinoviču.
U ime Opčine prisutne je pozdra-vio g. Ljubo Marangunič, opč. načelnik, zaželivši prisutniiiia dobrodošlicu. U ime društva govorio je brat starešina Juraj Guič, istaknuvši plodno sokolsko delovanje od osnutka do danas, pozivajuči na daTjnji ustrajan sokolski rad. U ime Sok. župe govorio je brat F. Lotsky, načelnik Sok. župe Split.
Posle toga formirala se j.e impozantna povorka kroz varošicu, koja je bila sa simpatijama i oduševlje-njem pozdravljana i obasipana cve-čem.
Javna vežba održana je na ukusno uredenom sletištu. Sve su kategorije svojom izvedbom zadovoljile, a osobi-to članice i naraštajke. Članstvo i članice na spravama pobrali su zasluženo priznanje.
U večer je bila srdačna pučka zabava na sletištu uz divnu električnu rasvetu. Iznad tribine bila je od električnih sijalica napravljena kraljevska krima s oznakom »A« što je ostavlja-lo duboki utisak naše ljubavi' spram uzvišenom Domu Karađorđa. Svu električnu instalaciju izvršila je Opčina o svom trosku.
Ispračaj gostiju bio je nada sve oduševljen i srdačan. Učesnici su i ovaj put poneli iz Milne dobar utisak bratskog prijema i ispračaja, a naše im je društvo dalo dokaza zahvalnosti z.a spreman odaziv, na koji je naše društvo uvek nailazilo.
Na ovaj način zaključena je ova lepa sokolska svečanost, koja če svima nama ostati u trajnoj ugodnoj us-pomeni i poticati nas na daljnji sokolski rad. — Jug.
SOKOLSKO DRUŠTVO TROGIR
Naše društvo priredilo je dne 18 IX svoju akademija. Mora se konsta-tirati* da je br. društvo uložilo mnogo truda i rada, da ova akademija ispadne što bolje, tim viie, što br. draStvo
usled raznih poteškoča nije radilo sa svim svojim kategorijama. Za pohvaliti je što je br. društvo celu akademi-ju izvelo posve samostalno i s dosta brojčanim kategorijama. Akademiji je prisustvovao u ime uprave Sokolske župe načelnik br. Fran Lotski.
Velika masa gradana, kao i mno-gobrojni izletnici, napunili su veliki trg, koji je kao stvoren za takove priredbe.
Pod zvucitna sokolske koračnice ulaze ženska deca, njih 21 na broju, da nam odvežbaju lepe i slikovite vež-be s ukrašenim venčičima. Skladnost same izvedbe bila je zadovoljujuča, tim više, što se je vežbalo dosta kratko vreme. Iza njih dolazi muški naraštaj, koji je oclvežbao svoj ritmički sastav dobro, ali se je videlo, da bi trebali imati još nekoliko pokuša više s glazbom, jer harmonija nije posve posti gnuta.
Nakon toga dolazi vežbanje na spravama i to 1 odeo na ručama i 1 odeo na preči sastavljen od članova Sokola, koji se sada nalaze u mornarici na otsluženju svoje vojnicke dužnosti. I jedno i drugo odeljenje pokazalo je nekoliko dobro izvedenih kombinacija i uverenja sam, da bi uz daljnji sistematski trenig postigli vrlo dobar uspeh.
Posle sprava nastupa 13 muške de-ce, koji su odvežbali svoje vežbe sa zastavicama skladno i odrešito, kako to sam sastav zahteva.
Ženski naraštaj vežbao je praške proste vežbe dobro i s puno ritmičkog shvačanja, te su pobrale zasluženo odobravanje.
Kao poslednji dolaze članovi, njih 24 na broju, koji su vrlo dobro odvežbali praške proste vežbe na zadovoljstvo svih prisntnih. Moram konstati-rati, da je to največi broj, što ga je postavilo jedno društvo na svojem času u našoj župi, tim više, što je baš ta kategorija bila u br. društvu posve za-puštena. Želim i preporučam svima članovima, kao i. ostalim kategorijama, da započetim radom nastave s još više volje i uzdržljivosti, pa če osetiti u svojoj nutrinji veliko zadovoljstvo na polučenom uspehu, a doprineče i uspehu naše sokolske organizacije u ovim krajevima. -—F. L.
SOKOLSKO DRUŠTVO SUTIVAN
Mesno Sokolsko društvo priredi-
lo	ie na dan 100-godišnjice rodenja dr. Miroslava Tirša 17 septembra o. g. rasvetu celoga lučkoga pristana, na kojem se skupilo staro i mlado. Nakon što su utinjale spomen vatre, skupilo se gradanstvo na rasvetljenoj plo-kati, gde je starešina br. Ivan Markov sa balkona sokolane oertao znače-nje Tirševe godišnjice. Zatim je pro-svetar br. Blaž Matič biranim rečima protumačio prisutnom narodu histo-rijat osnivanja Sokolstva i njegov rad m pripremanju bratskog češkog na-•o-ia i ostalih Slovena na borbu za oslobodenje ispod tudinskog iga. O Tiršu govorio je br. Emil Brmbolie. \T.i koncu su Sokoli otpevali narodne lavorije, kličuči Kralju, Kraljevskom 'O c mu, jedinstvenoj Jugoslaviji i So-kolstvu.
Župa SušaR - Hi/eka
SOKOLSKO DRUŠTVO RAB
U životu i stalnom razvoju našeg društva mesec septembar imao je do sada več nekoliko značajnih dana. Spo-minjemo najpre primitak dara, kojim je naše društvo počaščeno. .Taj dragoceni dar je slika s. Renate Tirševe s vlastoručnim potpisom datirano dana 1 VII 1932, koju nam je doneo du-gogodišnji prijatelj iz Praga br. Jaroslav Pokorni, pošto je sestri Renati iz-ložio rad društva i podignuče sokolskog doma dra. Miroslava Tirša. Drugi važan datum je 6 septembar, koji je dan društvo, proslavljajuči Starešinu Sokolstva br. Prestolonaslednika Petra, posvetilo sokolskoj deci. U 18 sati sakupilo se u domu preko stotine de-ce i roditelja. Ovo dečje selo otvorio je br. starešina prigodnim, deci shva-tljivim, nagovorom, ističuči im proslavil dana. Zatim je br. prosvetar u kratko komemorirao žrtve u Bazovici. Društvena glazba je zasvirala sokolski marš, nakon čega su deca dobila kolača i slatkog pica, a podeljene su im takoder i velike slike Nj. Vel. Kralja i Nj. Vis. Prestolonaslednika. Proslava, rodendana završena je opet u domu, gde je u dupkom punoj dvorani prikazivan film »Za Kralja i otadžbi-nu« i život kraljevske dece u zimi.
Osobito svečano proslavljen je 17 sept. — 100 rodendan osnivača Sokolstva dra. Miroslava Tirša.
U zoru tog dana preko 20 članova i članica penjali su se na kotu 325, koja dominira velikim delom našev ostr-va, te su na platou golog krša naslagali drva, koja su doneli na vrh, i spremili za palenje večernjeg kresa. Istodobno pucali su mužari, a glazba je krenula ulicama grada da nagovesti proslavu Tirševog 100 rođendana. U večer u 20 sati zapaljen je kres na koti 325, pucali su mužari, bacane rakete, Tirševa obala planula je sva u svetlu, a naopi-sivi prizor se ukazao na sokolskom domu gde je na pročelju zgrade zapa-Ijeno nekoliko stotina sveča s velikim jasnim natpisom »Slava TirSu«.
Ova je proslava privukla iz kuča sve Stanovnike grada, koji su se pridružili ogromnoj povorci predvodenoj sokolskom glazbom, koja je završila pred domom, gde je starešina ukratko progovorio o radu Tirša i o uspešnom širenju sokolske ideje diljem celog Slovenstva.
Pred rastanak pozvao je prisutne, da se pridruže manifestacionom pohodu, koji se prireduje u Novi sutradan 18 o. m. prigodom boravka u Novom Nj. Vel. Kraljice i Prestolonaslednika.
Nacionalan Rab kao uvek i ovom se prigodom istakao, jer se oko društvene zastave sa sokolskom glazbom našlo na parobrodu »Topola« 190 učes-nika iz Raba, koji su pohrlili da iska-žu ljubav i odanost Domu Karador-deviča. Ushičeni učestvovanjem na največoj proslavi Primorja na povratku oko pola noči rastali su se učesnici pred sokolskim domom do koga su is-pratili društveni barjak.
Ž.ujt>a Varaždin
UTAKMICE U ODBOJCI
Ovogodišnje utakmice u odbojci odigrale su se po bod sistemu. Dne 28 avg. vršila su se prcdnatecanja u tri skupine i to u Varaždinu: članovi Varaždin - Vinica 15 : 0, 15 : 9; Svibovec-Petrijar.ec 15 : 7, 15 : 5; Varaždin - Pe-trijanec 15 : 4, 15 : 1; Vinica - Petri-janec 15 : 7, 15 : 5; Vinica - Svibovec 15 : 3, 15 : 10; Varaždin - Svibovec
15 : 0, 15 : 0. Prema tome je rezultat: 1 Varaždin, II Vinica, III Petrijanec, IV Podravski Svibovec. Muški naraštaj društva Varaždin nije takniičio, jer nije imao protivnika. U Čakovcu članovi Mursko Središče - Vratišinec
16 : 14, 9 : 15 i 15 : 13; Čakovec - Ma-cinec 16 : 14, 6 : 15 i 15 : 0; Čakovec -Mursko Središče 10 : 15, 15 : 10 i 15 : 6; Vratišinec - Macinec 15 : 11 i 15 : 11; Čakovec - Vratišinec 6 : 15, 15 : 6, 15 : 7. Prema tome je rezultat: I Čakovec, II Mursko Središče, III Vratišinec,
IV	Macinec. Muški naraštaj društva Čakovec nije takmičio, jer nije imao protivnika. U Prelogu članovi Prelog-Draškovec 16 : 14, 15 : 0; Prelog - Ko-toriba 15 : 6, 15:7; Prelog - Donji Kra-Ijevec 15 : 4, 15 : 5; Draškovec - Koto-riba 15:13, 15:11; Draškovec - Donji Kraljevec 15 : 13, 15 : 7; Kotoriba - Donji Kraljevec 15 : 8 i 15 : 3. Naraštaja nije bilo. Prema tome je rezultat: I Prelog, II Draškovec, III Kotoriba, IV Donji Kraljevec.
Dne 4 sept. održana su finalna na-tecanja gornjih pobednika za prvenstvo župe u Varaždinu. Tim takmiče-njima pristupila su društva Varaždin i Čakovec s vrstama članova i muškog naraštaja, dok Prelog nije nastupio. Rezultati su: članovi Varaždin- Čakovec 15 : 1, 15 : 2; muški naraštaj Varaždin - Čakovec 15 : 15, 15 : 9. Prema tome je prvak župe u odbojci za god.
1932	Sokolsko društvo Varaždin s vr-stom članova i muškog naraštaja.
Dne 6 sept. natecale su se vrste naraštaja i članova, prvaci župe Varaždin, na pokrajinskom natccanju u Zagrebu s ovim rezultatom: članovi Varaždin - Bjelovar 15 : 0, 15 : 5, 15 : 12 = 3:0; Varaždin - Karlovac 15 : 2, 15 : 12, 15 : 0 = 3 : 0, Varaždin - Sušak 15 : 5, 15 : 11, 15 : 10 = 3 : 9 i Zagreb-Varaždin 15 : 11, 13 : 15, 15 : 3 = 2 : 1. Naraštaj Varaždin - Karlovac 16 : 14, 15 : 12, 15 : 9 = 3 : 0, Varaždin - Bjelovar 15 : 12, 15 :4, 15 : 5 = 3 : 0, Zagreb - Varaždin 17 : 15, 15 : 11, 15 : 12 = 3:0.
Naše su vrste prema ovim rezul-tatima došle u finale s vrstama župe Zagreb, te če natecati 25 septembra u Beogradu za daljnje savezno prvenstvo.
U našoj župi nastupilo je u takmi-čenju u odbojci 12 jedinica sa 12 vrsta članova i 2 vrste naraštaja. Ženske kategorije nisu uopče natecale. Na go-dinu biče dužnost, naročito jačih naših društava da takmičenju pristupe i ženske kategorije. Odbojka se igra u našoj župi još uvek dosta početnieki, bez sistema. Jedino društvo Varaždin igra dobro i po sistemu kakvog smo videli kod brače Čehoslovaka, stoga se je i moglo na natecanjima u Zagrebu plasirati za finale . — Z. S.
SOKOLSKO SVEČANOST U DONJOJ DUBRAVI
Rodendan Njegovog Visočanstva Prestolonaslednika Petra, našeg savez-nog starešine, proslavilo je naše društvo na svečan način. Sakupivši se sve-ukupno članstvo pošlo jc korporativno na blagodarenje, a zatim u lepo iski-čenu školu, gde je održana akademija, na kojoj je Sokole i ostale meštane po-zdravio starešina društva, brat Mijo Lisjak. Društveni prosvetar, brat Slavko Šimunčič, održao je zanimivo pri-godno predavanje. Članica podmladka Julija Češnjak odlično je recitirala »Sokolsku pesmu«. Ovu uspelu proslavu zaključili su prisutni himnom i klicanjem Njeg. Visoč. Prestolonasledniku.
JAVNA VEŽBA U RASI NJI
Svoju drugu javnu vežbu održalo je ovo društvo 8 septembra ov. g. Iako je seljaštvo mesta i okolice u velikom broju prisustvovalo vežbi, to se nije lepo dojmilo da od okolišnih sokolskih jedinica nije na vežbu niko došao
CIKORMA
osim članova čete Kuzminec. U prostim vežbama nastupile su, pod vodstvom brače Matije Volfa i Hofman Josipa, sve društvene kategorije, do-čim su naraštajci i deca zasebno _na-stupili u raznim igrama i natecanjima
i	ubrali največma odobravanja.
JAVNA VEŽBA U PODTURNU
U našem malom mestu na Muri održana je 11 septembra javna vežba s ovim rasporedom: 1 ženska deca čete Podturen, vežbe s venčičima; 2 Muški naraštaj četa Podturen i Tur-čišče, praške vežbe; 3 Muška i ženska
deca čete Podturen, kombinirana vežba; 4 Muški naraštaj čete čete Podturen i 5 Članice društva Mursko Središče, praške vežbe. Sve su vežbe dobro izvedene i mnogo su se svidele broj-nim gledaocima. Matično društvo Čakovec zastupao je načelnik, brat Miroslav Iskra.
SVEČANOST U VINICI
6	septembra, rodeni dan saveznofl starešine, Njeg. Visoč. Prestolonaslednika, proslavilo je ovo društvo sledečim rasporedom: 1) Prosvetar, brat Horvat pozdravio je Sokole i goste; 2) Članstvo je otpevalo sokolsku ko-račnicu; 3) Četiri člana podmadka re-cituju Krajačičevu prigodnu pesmu; 4) Prosvetar, brat Horvat, održao predavanje i 5) Himna.
I	JAVNA VEŽBA ČETE STRMEC
Nova Sokolska četa Strmec odr-žala je 18 septembra ov. g. svoju prvu javnu vežbu i prvi nastup te čete medu narodom uspeo je izvan svakog očekivanja. Čim su odjeknuli prvi avu-ci sokolske koračnice sav narod je na-gmuo na vežbalište i s mnogo interesa pratio lepe i pravilne vežbe svoje brače i svoje dece. U priredbi te mlade čete potpomogli su ju matično društvo Vinica, te čete Križovljan-Cesti-ca, Petrijanec i Gračinec, a naročito se je ugodno dojmio dolazak braće н društva Ormož. Na vežbalištu, koje je sa sviju strana opkoljeno zelenilom održan je nastup ovim redom: 1) Zenska deca sa zastavama, Strmcc (12); 2) Muški naraštaj praške vežbe, Vinica (12); 3) Muška deca, sa štapovima. Strmec (10); 4) Praške vežbe, članice čete Sračinec (18); 5) Praške vežbe društva Vinica i Ormož (11); 6) Praške vežbe čete Strmec (12); 7) Skupine na ručama, četa Strmec (12); 8) Vežbe na preči, članovi Ormož (7). Iza vežbe održane se utakmice u odbojci izmedu Ormoža i Petrijanca, Vinice i Petri-janca i Ormoža i Vinice. Potonja je, radi nastupivše tame, odigrana kod svetla. Mladoj četi i njezinim članovima čestitamo na tom prvom lepom uspehu.
JAVNA VEŽBA U PUSTAKOVCU
Nedugo osnovana Sokolska četa Buzovec-Pustakovec-Putjane priredila je u nedelju, 18 septembra ov. g. svo ju prvu javnu vežbu. Sudelovali su uz domaču četu, matično društvo Čakovec te čete Novo Selo, Nedelišče i Mačkovec, koji su i nastupili sa svojim kategorijama. Nastupom je ruko-vodio zamenik župskog načelnika brat Miroslav Iskra te predveo povorku, koja je u 3 sata krenula kroz mesto na vežbalište. Brat Haramina pozdravio je brojan narod i Sokole istaknuvši veliku ulogu Sokola u životu sela. Starešina čakovečkog društva, brat dr. Albin Blašič zanosnim je govorom popratio reči brata Haramine, zaželivši toj agilnoj četi mnogo uspeha
i	u budučem radu. Nakon otsviranja državne himne održan je nastup s ovim rasporedom: 1) Vežbe sa zastavicama, muška deca čete Pustakovec-B -P (15)- 2) Župske vežbe, ženska deca Čakovec (17), 3) Muška deca sa zastavama Čakovec (32); 4) Ženska deca Pustakovcc-B.-P. (17), 5) Muški naraštaj Čakovec i Mačkovec, praške vei-be (15), 6) Ženski naraštaj Čakovec, proste vežbe (10), 7) Članovi četa, praške vežbe (36), 8) Članovi finkerec. praške vežbe (6), 9) Članice Čakovec, praške vežbe (6) i 10) Članovi na ručama i preči (17). Kako je mnogo tru-
tla i ljubavi uloženo oko izveđenja vezbi, to su sve ispalc upravo uzorno. Uz svirku fanfara domače čete i one iz Novog Sela razvila se je posle vež-be narodna zabava. Taj prvi veliki uspeh naše mlade čete bratski pozdravljamo želeči joj i daljnje takove uspehe.
JAVNI NASTUP
Sokolskih četa Buzovec, Pustakovec i Piitjane
Proletos je osnovana četa sa se-dištem u Pustakovcu. Lepo je do sada napredovala i več je nekoliko puta nastupila s drugim bratskim četama. 18 septembra priredila je svoj javni nastup uz sudelovanje susednih bratskih društava i četa. Posctile su nas čete iz Nedelišča, Mačkovca, Novog Sela i društvo iz Čakovca. Svega je na-stupilo 140 članova, naraštaja i dece kod prostih praških vežba i na spravama. Sve su vežbe uzorno izvedene uz oduševljenje publike, a napose su deca lepo nastupila, kao i članovi. Na spravama (preči) izveo je divnih i te-ških stvari, ali s osobitom lakočom brat Kerec. Celim nastupom rukovo-dio je brat Iskra, načelnik matičnog društva Čakovec, kojemu leži mnogo na srcu širenje Sokolstva u Medumur-ju. Ovaj prvi nastup uspco je moralno iznad očekivanja, a nadati se je, da če buduči još i bolje, jer početak je svaki težak, tim teže, što četa nema nikakovih sprava ni gombaone, Več vežba u Čakovcu, 2'5 km daleko, a svi članovi polaze marljivo sve svoje od-redene časove.
Zupa Zagreb
SOKOLSKO DRUŠTVO NOVA GRADIŠKA
Okružni slet 11 septembra 1932
Sokolsko okružje novogradiško priredilo je 11 septembra 1932 okružni slet seoskih sokolskih četa novogradiš-kog i pakračkog sokolskog okružja i narodno sokolsko zborovanje na let-nom vežbalištu našega društva. Sodelovale su seoske čete: Mašič, Medari-Trnava, St. Petrovo Selo, Giletinci, Gređani i Lipovčani, te društva: Lipik
i	Bos. Gradiška. Posle 7 sati održano je natecanje sokolskih četa; u 11 sati pri redena je svečana povorka kroz grad s društvenom fanfarom i dva tambu-raška zbora, a iza toga narodno sokolsko zborovanje na kome su govorili: u ime župe delegat, društv. starešina br. dr. Marič, u ime grada i Jadranske straže br. dr. Živkovič, u ime seoskih četa starešina čete St. Petrovo Selo br. Kraljevič i starešina čete Medari-Trna-va br. Kneževič, te okružni načelnik br. Milojevič.
U 16 sati priredena je javna vezba s ovim rasporedom: 1 Proste vežbe zastavicama, m. deca čete St. Petrovo Selo; 2 Proste vežbe, ž. deca St. Petrovo Selo; 3 Proste vežbe, m. deca St. Petrovo Selo; 4 Proste vežbe zastavica-
ma, ž. deca, St. Petrovo Selo; 5 Vežbe petorice, četa Gredam; 6 Vežbe vesli-ma, četa Mašič; 7 Župske proste vežbe, članovi i članice društva Nova Gradiška; 8 Praške proste vežbe, članovi četa; 9 Proste vežbe, članovi i članice četa; 10 Vežbe na spravama, članovi društva Nova Gradiška; 11 Raznolikosti, čete Gredani i Medari; 12 Proglas rezultata natecanja. Najviše paž-nje pobudile su vežbe dece čete St. Petrovo Selo pod vodstvom br. Bore Radovanoviča. te praške proste vežbe članova svih četa. Na ovom sletu pokazala se jakost Sokolstva na selu, koje u svome radu ima da svladava mnoge poteškoče, a najviše materijalne, što je glavni uzrok da neke čete naročite pakračkog okružja nisu na sletu sudelo-vale.
Posle javne vežbe bila je zabava s igrankom. — D. V.
OVOGOD1.ŠNJA NATECANJA U ODBOJCI
Odbojka je nova igra s loptom, koja je pred kratko uvedena u naše Sokolstvo. Vrlo je korisna i lepa te uzgojno deluje, što je njena največa vrednost. U našoj župi se u zadnje dve godine toliko proširila, da gotovo nema ni jednog jačeg društva i čete koja danas ne bi igrala odbojku. Una-toč poteškoča financijske naravi (konstrukcija, mreža, lopta), igra se sve više širi, te možemo reči, da če je do-skora zavoleti sve naše kategorije. Da je to tako, vidi se najbolje iz rezultata, koje su donesle ovogodišnje utak-mice za prvenstvo naše župe u odboj-ci, a kao izlučne za prvenstvo celog našeg Saveza.
Kad usporedimo brojeve momčadi lanjskih prvenstvenih natecanja s ovo-godišnjim, videčemo, da je lani nastu-pilo svega u našoj župi 9 momčadi. a ove godine 30, dakle za 21 momčad više nego lani. Odbojka se provodi u svim našim okružjima, a što kod natecanja za prvenstvo župe nismo videli prvake pisarovinskog i zagorskog okružja razlog je teška financijska kriza, koja je pogodila i naše redove.
Od 21 VIII—4 IX o. g. vršile su se u pojedinim okružjima izlučna natecanja, koja su dala ovc rezultate:
Sisačko okružje — prvak Sisak — članovi, članice.
Krajiško okružje — prvak Petrinja
— članovi.
Zagorsko okružje — prvak Krapina — članovi.
Moslavačko okružje — prvak Po-povača — članovi, članice.
Pisarovinsko okružje — prvak Pi-sarovina — članovi, članice.
Zagrebačko okružje — Prvd|c Za-greb II — članovi, m. i ž. naraštaj.
Zagrebačko okružje — prvak Zagreb IV — članice.
Novogradiško okružje — prvak Nova Gradiška — članovi, članice, m.
i	ž. naraštaj.
Pakračko okružje — prvak Pakrac
— članovi, članice.
Dne 4 IX o. g. takmičili su se ovi prvaci za prvenstvo župe Zagreb na igralištu Sokolskog društva IV u Zagrebu, koje je uložilo mnogo truda da uredi igrališta tako, da odgovaraju potpuno svojoj svrsi i da omoguče na-tecateljima da pokažu sve svoje sposobnosti u toj igri. Kod tih natecanja nastupilo je 10 momčadi, dok su se druge ispričele financijskim razlozima, iako su pravovaljano osvojile prvenstva svojih okružja.
Prvacima župe u pojedinim kategorijama proglašena su sledeča društva: članovi: Zagreb II; m. naraštaj: Zagreb II; članice: Zagreb IV; ž. naraštaj: Zagreb II.
Sve su se ove utakmice izvršile po najlepšem vremenu i u najboljem ras-položenju te su mnogo doprinele br. odnosima izmedu društava, koja se do ove prilike još nisu ni poznavala.
Dne 6 IX vršile su se u Zagrebu izlučne utakmice u odbojci za sve kategorije za prvenstvo pokrajine, i to između župa: Karlovac, Varaždin, Bjelovar, Sušak-Rijeka, Zagreb, Split, Ši-benik-Zadar i Banja Luka — svega 8 župa. Natecanje održalo se na igralištu Sokola IV u Trnju. Natecanju su pristupile ove župe: Karlovac, s 4 momčadi (članovi, članice, m. i ž. naraštaj), Varaždin s dve momčadi (članovi i m. naraštaj), Bjelovar s dve momčadi (članovi i m. naraštaj), te Zagreb s 4 momčadi; svega 13 momčadi.
Zupe Split, Sibenik-Zadar i Banja Luka ispričale su se radi financijskih
poteškoča.
Nakon utakmica, koje su se vrsuc po sistemu bodova neprekidno od 9 30 do 15’30 sati, izlučeni su ovi pokrajinski prvaci: članovi — Zagreb, m. naraštaj ___ Zagreb, članice — Zagreb,
ž. naraštaj — Karlovac.
Sve borbe bile su vrlo napete i živahne te su prvaci morali uložiti mnogo truda, a da se plasiraju na prvo mesto.
Ove utakmice vodio je kao vrhovni sudac i voda natecanja br. M. Jankovič, načelnik Sokolske župe Zagreb.
NATECANJA U LAKOJ ATLETICI
7.A PRVENSTVO ŽUPE U 1932 G.
Ovogodišnja natecanja za prvenstvo Sokolske župe Zagreb delila su se u dva dela. Prvi deo sadržavao je proste vežbe i sprave, a drugi laku atlet:ku i to:
ženski naraštaj: trčanje na 60 m, bacanje lopte od 2 kg i skok u vis sa zaletom;
Članice: trčanje na 100 m, bacanje kugle od 4 kg i sikok u vis sa zaletom,
muški naraštaj: trčanje na 100 m, bacanje kugle od 3 kg i skok u vis sa zaletom;
članovi: trčanje na 200 i na 1500 m, bacanje kugle od 7.25 kg, diska od 2 kg, skok u vis i dalj sa zaletom.
Prema izveštaju o prvoin delu natecanja borile su se pojedine kategorije:
ženski naraštaj: u 6 disciplina (proste, 2 sprave i 3 lakoatletske discipline).
članice: u 7 disciplina (2 proste vežbe, 2 sprave i 3 lakoatletske discipline);
muški naraštaj: u 6 disciplina (prosta, 2 sprave i 3 lakoatletske discipline);
članovi: u 10 disciplina (2 proste,
2	sprave, 6 lakoatletskih disciplina).
Prvi deo natecanja apsolvirali su nafecatelji dne 30 maja o. g. s ovim konačnim rezultatom:
I	Zagreb II.
U Zagreb IV.
III	Zagreb I.
Potanje o tom natecanju izvesti!: smo več ramje.
Drugi deo natecanja — laka atletika — održali smo u nedelju dne 19 septembra o. g. na igralištu »Concor-dije« u Zagrebu. Broj natecatelja u ovom delu iznosio je 85 boraca u svim kategorijama, što znači prema broju kod prvog dela natecanja, koji je iznosio 155, 54’4% svih natecatelja. Od društava sudelovala su u ovoj konku-renciji: Zagreb I, II, Ш, IV, Sisak, Krapina, Oroslavje, Vrapčc i Kutina, a Petrinja izvan konkurencije. Od svih društava treba da se naročito istakne nastup Sokola II iz Zagreba, koji je osvojiO gotovo sva prva mesta u pojedinim disciplinama te prvo mesto u konačnom plasmanu. Sokol IV Zagreb istakao se je nastupom svojih ženskih kategorija. Postavljamo ova dva društva svima za primer sokolskog teh-ničkog rada sa željom da rad svih društava u župi bude kao njihov.
Natecanja su bila sastavljena tako, da se je omogučilo natecanje i raz-ličito izvežbanim natecateljima, t. i. u pogledu sprava i lake atletike. Dobav spravaš mogao je posve lako da konkurira dobrom atletičaru i obratno, što je sve lako vidljivo iz samih rezultata.
Kod ovih natecanja opazili smo, da je interes za laku atletiku u sokolskim redovima velik, i da bi se s malo više rada mogli postiči i lepi rezultati. Nadalje smo opazili, da ona društva koja nemaju letnjeg vežbališta, zaosta-ju mnogo za onim jedinicama koja ih imadu, pa se prema tome pokazala nc-minovna potreba, da sokolska društva izgrade što pre svoja letnja vežbališta. Disciplina i red kod natecanja bila je uzorna, što naročito ovde isti-čemo i zahvaljujemo svima natecatelii-ma na uzornom ponašanju. Odelo natecatelja treba da bude prema propisu br. načelništva Saveza za članice i ž. naraštaj vežbačko odelo bez suknje, za članove i m. naraštaj sokolska majica, kratke bele hlačice sa belo-plavim po-jasom, te papuče ili sprinterice. Nadurno se, da če kod sledečih natecanja biti u tom pravcu potpuni red.
Konačni plasman društava po bo-dovima je sledeči:
1. Zagreb II sa 3.080 7864 bodova,
2. Zagreb IV sa 1.6105430 bodova,
3. Zagreb I sa 916'411 bodova,
4. Sisak sa 37L05 bodova,
5. Zagreb III sa 358"85 bodova,
6. Krapina sa 125'75 bodova,
7. Vrapče sa 109'9774 boda,
8.	Oroslavje	sa	33 boda,
9.	Kutina sa	19’50 boda.
Prvenstvo društava u župi prema
kategorijama: m. naraštaj:
L Zagreb II sa 1.015-607 bodova,
2. Zagreb I sa 663'411 bodova,
3. Zagreb IV sa 170-424 boda. Članovi:
L	Zagreb II	sa	L384'1794	boda,
2.	Zagreb IV	sa	446 4190 bodova,
3. Zagreb I sa 145 bodova.
Žen. naraštaj:
1. Zagreb IV sa 28020 bodova,
2. Zagreb II sa 24125 bodova,
3. Sisak sa 180 05 bodova.
Članice:
1. Zagreb IV sa 693 50 bodova,
2. Zagreb II sa 439 75 bodova,
3. Zagreb III sa 358 85 bodova.
Prvenstvo župe pojedinaca izgle-
da ovako:
MUŠKI NARAŠTAJ:
Više odel jen je: I. Jelič Drago (Zagreb ) s. 83-176 boda, 11. Pavišič Hugo (Zagreb II) 82'452 boda, III, Žnidarič Ivo (Zagreb II) 80"965 boda: niže ode-ljenje: I Tomaškovič Franjo (Zagreb IV) 4P468 boda, II. Antolkovič Milan (Zagreb IV) 40292 boda, III. Bunčič Milan (Zagreb II) 39"858 boda.
ČLANOVI:
prvaci u župi: 1. Popovič Drago (Zagreb II) 93-0249 boda, II. Tončič Stanko (Zagreb II) 90'4776 boda, IIL Soldat Ivo (Vrapčc) 878104 boda; više odeljenje: I. Popovič Drago (Zagreb II) 93 0249 boda, II. Soldat Ivo (Vrapče) 87'8104 boda, III. Vidali Z. (Zagreb II) 83"3677 boda; srednje odeljenje: I. Tončič Stanko (Zagreb II) 90"4776 boda, II. Vukelič Marijan (Zagreb II) 69"5645 boda, III. Mance Davor (Zagreb II) 65-4570 boda; niže odeljenje: I. Buratovič Ivo (Zagreb II) 70-3002 boda, II. Marušič Ljubo (Zagreb II) 50-7627 boda, III. Haramina Edbin (Zagreb IV) 48-5195 boda.
ŽENSKI NARAŠTAJ:
više odeljenje: I. Antunovič Žita (Zagreb IV) 80-55 boda, II. Štrbac Rajka (Zagreb II) 75 boda, III. Jančikovič Zlata (Zagreb II 60’2 boda; niže odeljenje: L Markovič Ivka (Sisak) 37"55 boda, II. Franke Erika (Zagreb IV) 35-50 boda, III. Pintar Vera (Zagreb II) 33-30 boda.
ČLANICE:
više odeljenje: I. Štefanini Zulejka (Zagreb II) 92'45 boda, II. Romanič Verica (Zagreb IV) 84'50 boda, III. To-polčič Zlata (Zagreb II) 8070 boda; niže odeljenje: I. Klokočovnik Silva (Zagreb IV) 4?30 boda, II. Vesely Maja (Zagreb IV) 45'10 boda, III. §alat Anka (Sisak) 42"75 boda.
S 8
4
te
O
cc ~
<ЗбШ8
KIIIASMA VIDEU
Bračo i sestre I
Ribnica, datum pošt. žiga
Ovime Vat bratski upozoravamo na naš veliki izbor pri o razrednih sprava, koje	imademo	na	skladišla,	te	Vam	ih	možemo
J*'	dobaviti uz	najniže cene	bez	konkurencije,	plativo	kod	prijema
U	narudžbe.	„.	, ,
Pošto su nam s	1 septembrom	1932 g. mnogi	nas'	°
vitelji materijalija iste povisili za preko	10°/o, upozoravamo	ra s i
naslov, da sadašnje cene traže samo dotle dok traje zaliha ramje
nabavljenih	sirovina.	,y
Preporučamo se	za Vaše vrlo cenjene naloge	le	P
zdravljamo t bratskim ZDRAVQ,
Tvornica gimnastičnih sprava
J. ORAZEM
RIBNICA na Dolenjskem
Oglašujte u »SokoL glasniku«!
RUDE ш KOVINE
industrijo športskih proizvedlo
M. DRUCKER
ZAGREB, ILIČA 39 BEOGRAD, KNEZ MIHAJLOVA35
(P a e a i Akademijo Nauka) lokoatletiko! — Odbojka^
Celokupna oprema za sve športove
MM"«1 ГГШ9Р.Р.1 LJUBLJANA, MAS AR YKOVA CESTA 15
Naslov za brzojavke: Rude Telefon interurban štev. 2827
En gr os:
aluminij,
r»!n
baker, cinkova
avinec, cink, cin, pločevina, svinčena pločevina, pocinkana železna pločevina, cinkovo belico (izdelek Cinkarne, tl. d., Celje), barve, žveplenokisla glina, aluminijev hidrad, bakrena galica, cinkov prah, katran, stare kovine, kovinasti ostanki, rude vseh vrst
Širite sokolsku štampul
Svako sokolsko društvo, svaki član i svaka članica treba da nabavi
Sokolsku knjižnicu
I. sveska: E. Gangl: 0 sokolski ideji.
II. „ Ing. Lado Bevc: Sokolsko prosvetno delo.
Dr. Miroslav Tyrš: Naš zadatak, smer i cilj. Vekoslav Bučar: Br. Ivan Oražen.
Dr. Miroslav Tyrš: Sokolska gesla.
[an Pelikan: Dr. Miroslav Tyrš.
!an Kren: Cilj sokolskih teženj.
Ш.
IV.
V.
VI.
VII.
vin.
VID. a IX.
99
99
99
99
99
99
99
99
Gangl: Tyrševo Sokolstvo. (Sloven. tekst) Isto. (Srpsko - hrvatski tekst.)
Dr. Niko Mrvoš: Pogledi i misli dr. Miroslava Тугба.
Svaka sveska stoji 3 Din
PUTEVI I CILJEVI
U tvrdom povezu 8 Din
Franjo Mačus: ODBOJKA (V0LLEY BALL)
U kartonu 12 Din
Franjo Malin:	Praktički udžbenik češkog jezika.
U kartonu 15 Din
Dr. Viktor Novak: SVESLOVENSKA MISA0
U kartonu 9 Din
Miroslav Ambrožič: METODIKA SOKOLSKE VZGOJE
U tvrdom povezu 36 Din
Franjo Malin: ČEHOSLOVACI I ČEHOSLOVAČKA
U kartonu 15 Din
*Jugoslovenska Sokolska ŽMatica
Xjubljana, ^Narodni dom ‘Sele/on 25-43 / čRačun Doštanske štedionice Ljubljana 13.831
Izdale Savez Sokola kzaljevine Jugoslavije (E. Gongi) o Glavni I odgovorni urednik Sljepan Čelar e Crednje Redakcijski odsek 1	Tiska	Učiteljska tiskarna (predstavnik Francč Štrukelj); svi u Ljubljani
Za upravu 1 oglase odgovara Mica Hošieva