KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 80 (4)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Maja 4929.
PATENTNI SPIS BR. 5908
Marcus Fried, arhitekta i Wilhelm Silbermann, Budimpešta.
Postupak za izradu obličnih tela (ploča za kaldrmu i opiatu zidova i t. sl.) od batumi-
noznog sirovog materijala.
Prijava od 30. juna 1927.	Važi od 1. maja 1928.
Traženo pravo prvenstva od 19. marta 1927. (Ugarska).
Pronalazak odnosi se na spravljanje obličnih tela od bituminoznog sirovog materijala, koja se mogu upotrebiti za kaldrmi-sanje ulica, trotoara, za oblogu zidova i za druge ciljeve.
Dosada se predlagalo spravljanje kamenja od asfalta od pomešanog bituminoznog kreča sa terom ili katranom za sebe ili sa drugim primesama, kao što su vlakna drvene vune, strugotine i t. sl. Pri tome postupalo se na taj način, da su se istovremeno snabdevali stabilnim materijalom u unutrašnjosti jezgra pomoću ukršteno ležečih drvenih daščica ili drvenog pletiva ili i žice ili žičanog pletiva za sebe ili u vezi sa drvenim daščicama. Ove su se mere upotrebljavale, da bi se pojačao sam po sebi vrlo bituminozan kamen po prirodi, koji se pri penjanju temperature širi i da mu se da izvesna krutoća i čvrstina na a-banje.
Dalje predlagalo se zatim preraditi u blokove izvesne vrste prirodnog kamenja, koje se nalazilo samo u Americi. Kod ovog po-slednjeg postupka upotrebljavalo se takvo kamenje, koje je imalo bituminoznu sadr-žinu od 4—12°/0. To prirodno bitumenom siromašno kamenje, moralo se po ranijem postupku izmešati sa asfaltom, da bi se mogao upotrebiti tako dobiveni građevinski materijal bogat asfaltom za ulične svrhe i
t. si. sa visokom čvrstoćom na abanje i velikom postojanošću na toploti i t. si. Razumljivo je da upotreba bitumenom siromašnog prirodnog kamena sa dodatkom čistog asfalta poskupljava spravljanje ob-ličnog kamenja bez obzira na to, da se na mestima dobivanja bitumenom siromašnoga kamena ne može odmah početi sa proizvodnjom obličnog kamenja sposobnog za upotrebu, nego se mora tamo slati bitumi-nozno oblično kamenje, gde se može dobiti čist asfalt t. j. mora se natraške raditi, jer se mora čist asfalt doneti u kameni majdan, čime se znatno poskupljavao postupak.
Protivno tome sastoji se pronalazak u tome, da se na poznati način usitni prirodno kamenje sa 25%—35% bituminozne sa-držine i presuje u hidrauličnim ili i. si. presama u oblično komade bez ikakvog dodavanja makakvog spojnog sredstva. Pri tome pokazalo se kao korisno pregrejati brašno od prirodnog kamena pre presevanja na usvojenu temperaturu. Na osnovu ovoga postupka postiže se oblično telo, koje zadovoljava sve zahteve u odnosu na čvrstinu abanja, postojanost na toploti itd. Kad se želi kaldrmisati ulice, onda se grade oblična tela u blokovima od 16,16 cm. Ona se zatim razmeštaju na odgovarajući spremljeno telo ulice. Nastale spojnice za-
Din. 5.
iivaju se čistim bitumenom. Upotreba takvih obličnih teta ne ograničava se samo na katdrmisanje ulica, na ivičnjake, opiatu zidova itd., nego mogu se kalupih čak šta više bez udaljenja od bitnosti pronalaska i oblici u vidu železničkih pragova, sprovodnih cevi i t. sl.
Velika je trajnost novih obličnih tela. Na primer može se dostići trajanje istih i od 25 godina bez opravke.
Glavno preimućstvo novog postupka sastoji se u mogućnosti snižavanja dosedanjih proizvodnih troškova od 40—50°/o> što se ima zahvaliti samo toj okolnosti da se prirodno kamenje male bituminozne sadržine u velikim količinama nalazi u prirodi, koje je do danas bilo neiskorišćeno i nezapaženo. Dalje doprinosi pojefiinjavanju troš-
kova i ta okolnost, da nisu potrebne nikakve primese, da se spravljanje obličnih tela i t. si. može vršiti u svima majdanima kamena i t. si. tako, da otpadaju nepotrebni transportni troškovi.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak spravljanja obličnih tela za svrhe kaldrmisanja ulica, za obloge zidova i t. si. od prirodnog kamena, naznačen time, da se asfaltno kamenje sa 25—35°/o bituminozne sadržine isitni na poznati način i da se presuje u oblično kamenje.
2.	Postupak po 1 zahtevu, naznačen time, da se materijal za presovanje prethodno zagreva pre presovanja na usvojenu temperaturu.