KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 37 (1)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 jula 1933.
PATENTNI SPIS BR. 10103
Dreyfus-Rose dit Rose Emile, Parts & Ing. Valsset Victor Roch,
Parts, Francusha.
Poboljšanje postupka za konstrukciju nosečih zidova izleženih opterećenju, kao šlo su poglavito židovi gradjevina ih -za podupiranje.
Prijava od 22 marta 1932.	Važi .od 1 septembra 1932.
Traženo pravo prvenstva od 25 marta t93'l (Belgfja).
Pronalazak se odnosi na izradu zidova izloženih opterečenju, kao 'ato su tpoglavi-to zidovi gradevina ili zidovi za podupira-nje, a cilj mu je da učinii gradenje prosti-ji:n. bržim i jeftinijim.
Zidovi prema pronaliasku imaju kostur od siubovai veoma otpornih prema .pritisku, bilo od metala obloženog betonom, bilo od armiranog betona, i posredno veš« tačko kamenje za popunjavanje sa simetričnim Jerajevima, čije su dimenzije tak ve, da popunjavaju razmak od jednog stuba do drugog. Ovo kamenje snabdeveno je na svojim krajevima jednim udubljenjem i jednim oslt.oncem tako, da se, pošto se pirethodno delimično iz radi kostur name-štanjem bilo metaiPnih stubova, bilo armature za betonsek stubove, može postaviti na svoje mesto spuštajuči ga vertikalno1 u ravni zida i praveči zidove jednake višine. Udubljenja na krajevima kamenja tako su podešena da dva susedna kamena grade šupljine zatvorene samo sa tri Strane i obuhvataju metaiine stubove ili armature betonskih stubova tako, da se, pošto se četvrta strana provizorno zatvori pozna-tim sredstviima, može usuti u šupljinu beton, keji če M obložiti stub ili sačinjavaitl betonski stub.
Na priloženim naertima pokazano je primera radi nekoliko oblika izvodenja pro-nalaska.
M. 1—8 ipokjazutfu u bprizont^lnom preseku -nekoliko oblika -azvodepia zidova prema pronalasku.
;Sfe 9 pokazuje deo zida izraclen prejpa pronalfasku.
Prema pronalasku grade se zidovi na tuj način, što se prvo postavi metalni deo ko-stura, koji treba da izdrži opterečenje i koji kad je gotov ima iti metalne stubove obložene betonom ili stubove od armiranog betona. Izmedu metainih delova duhova kostura postavlja se horizontalno .u sukcesivnim redoviina veštačko kamepje :za popunjavanje, tačno određenog oblika, ,ko-je na svakom kraju ima majmanje jednu poFu-čeliju podešenu da može delimično da obuhvata metalne dei’ove stubova, pa se zatim uspe teča!n beton u šupljinu dobive-nu između dva susedna kamena.
Na oba kraja kamena za popunjavanje (a) načinjeno je prvo udubljenje ili ,polu-čelija (b) čiji je bar zadnji deo tačno izra-den, tako da je dovoftjno postaviti dva kamena uz stub (c) koji može biti bilo nieta-lan, bilo od armiranog ili običnog ibetona, pa da se oba kamena, pošto se naspe (beton, nalaze tačno; na onom mestu, koje 'treba; da zauzimaju. Tako se obezbeduje pot-puno održavanje pravca, pošto se zadnje strane stubova oslanjaju uvek na određe-nu liniju čeFije, čime je iskijučeno svako pomeranje kamenova.
Din. 20.
Osim ćelije (b) predvidena je još jedna mala čelija (b1) na bočnoj strani kamena (d) načinjen izcela sa kamenem, koja se nalazi izmedu zadnje strane stubova (c) i unutarnje površine zida. U šupiijimu (e) koju sačinjavaju dve poiučelije (b1) sipa se beton, cime se postizava bolje vezivanje kamena za kamen.
Kamenje koje je namenjeno da se postavi oko otvora vrata, prozora ili drugih otvora, imaće polu-ćelije (b) i (b1) samo na svom jednom kraju, dok če drugi kraj biti izraden prema uobičajenom modelu kao što je pokazano na sl. 1 (a1).
Umesto da se prostor između zadnje strane stubova i unutarnje površine zida popuni sa dva kamena (d), postavljena jedna naspram drugog, taj se prostor može popuniti jezičkom (g), čija kriSla (g1) za-hvataju u dva odgovarajuča žljeba na bočnim stranama kamenja, bilo da se stubovi oslanjaju na kamen (sl. 6) ilj ne (si. 2).
Prostor izmedu zadnje strane stubova i unutarnje površine zida može se popuni-ti i jezičkom (g) sa zaobjenim krajevima (si1. 4) ili jednim betonskim stubom (sl. 6 desno — sl. 8 i'evo) koji se naliva izmedu dva krajička (d1) ma kog podesnog oblika ili ma bojim drugim podesnim uredajem.
Kada se kamenje ne oslanja na stubove (ai) obezbeduje se održavanje pravca jezič-cima koji se postavfjaju izmedu kamenova (sl. 2, sl. 4).
Popunjavanje izmedu prednje strane stubova i spoijne površine zida može se izvršiti bilo samim betonskim stubom koji obuhvata metalni stub (sl. 1, 2 i G) bilo jednim jezičkom (h) sa oštrim stranama (Sl. 3) id sa zaobljenim stranama (sl. 4) i t. d.
Ako statički računi to zahtevaju, mogu se načiniti ispupčenja (i) (sl. 6 i 7j u mesto da popunjavanje bude u istoj ravni sa unutarnjom iiii spoljnom površinom zida. Ova ispupčenja (i) vrše ulogu stubova ili torne slično. Izmedu kamenova izmedu ko-jih se ne naiaze stubovi^ sipa se naravno beton ffi kakvo drugo vezivno sredstvo u šupljine koje se izmedu njih obrazuju.
Kamenje (a) može se načiniti1 iz ma 'kakve podesne materije; na primer iz betona od cementa, peska i šljunka, ili iz betona od cementa i šljake, i t. d. i to ili pumo (sl. 2, 3, 4, 6, 7, 8) ili šuiplije (sl. 1, 5 :9). Ako se kamenje pravi šupSje ondu se može načiniti sa odvojenim šupdjmama, što mu daje dobru sposobnost izolovanja. Pri torne se celishodno krajni delovi načine naj-širim, kako bi kamenje bilfo dovoljno ot--porno prema hladnoči, vHazi, toploti itd. Isto tako treba voditi računa da unutarnja ■strana kamenova bude dovoljno debela,
kako bi se u nju mogli učvrstiti jekseri, šrafovi i drugi slični uredaji.
Prema potrebi mogu se u kamenje (a) umetnuti ma kakve žetjene armature, kao na pr. (j) na sl. 5, i to bar sa- spdjne strane.
Isto se tako mogu povezati stubovi (c) kao što je pokazano na sl. 9, poprečnica-ma (k) koje se medusobno vezuju u po-jas. Poprečnice mogu biti od profilisanog gvožda ma kog podesnog preseka, ako su stubovi metalni, ili od betona, ako su stubovi od betona. Na poprečnice (k) mogu se postaviti grede (1) koje uklanja ju kamenje (a) od opterečenja usiied težine. Naj-zad, cefishodno je popuniti praznine stvo-rene ovom konstrukcijom, postavljanjem, na primer, kao što je pokazano na sl. 9 kamenova (m) podesnog oblika izmedu poprečnica (k) i unutarnje površine zida.
Zid izrađen prema ma kojem načinu iz-vodenja pronalaska ima sledeča preimuč-stva.
Za sastavijanje kostura uzima se veči broj stubova, što obezbeduje bolju raspe-deliu pritisaka, veču stabilnost i manje opte-rečenje u pojedinim delovima u toliko pre što je i teret manji, pa zbog tega mogu i temelji biti manji.
Zidovi se grade vrlo brzo i vrio prosto, tako da se stručna radna snaga znatno smanjiuje.
Kamenje za popunjavanje može se izra-divati bilo u radionici, bilo na mestu gra-denja, pomoču aparata, kojima se postizava dobra kompresija materijala
Ako je kostur metalan obezbedena je potpuna zaštita metalnih deiova, koji su sasvim obloženi betonom ili kakvom sličnem materijom.
Pošto je održavanje pravca zidova o-bezbedeno sa velikom preciznošču, kao što je napred rečeno, biče dovoljno postaviti tanak šioj materijala zai pokrivanje, kako spetjne tako i unutarnje površine zidova, čime se naravno mogu učiniti znatne u-štede.
Racionalno iskoriščavanje materijala, precizna izrada kamenja, tačno postavljanje šupljine, daju zidovima izradenim po pronalasku masimum nepropustijivosti i sposobnosti izoiovanja, a pri tom smanjuju im debljinu, težinu, pa sledstveno i cenu, uporedujuči ih sa zidovima iste snage izradenim po do sada poznatim metodama.
Patentni zahtevi:
1.	Konstrukcija zidova gradevina za po-dupiranje ili sličnih, koji imaju kostur cd stubova veoma otpornih prema pritisku, bilo od metala obloženog betonom, bito od armiranog betona, i posredno veštačko
kamenje za popunjavanje sa simetričnim krajevima, naznačena time, što kamenje za popunjavanje (a) čije su dimenzije takve, da jedan kamen popunjava razmak od jed-nog stuba do drugog, ima na oba kraja po jedno udubljenje (b) sa oslonom, tako da se s jedne strane kamenje može, pošto se prethodno delimično izradi kostur name-štanjem bilo metailnih stubova, bilo armature betonskih stubova, postaviti na svoje mesto spuštajuči ga vertikalno u ravni zida, praveoi redove jednake višine a s druge strane, da se obrazuje izmedu dva su-sedna kamena, kad su postavljena na svoje mesto, šupljine zatvorene samo sa tri strane, koje obuhvataju metalne stubove ili armature, betonskih stubova tako, da se, pošto se četvrta strana provizorno zatvori poznatim sredstvima, može usuti u šupllji-nu, pošto su postavljeni jedan iti više re-
dova kamenova, beton koji če ili obložiti metalni stub ii sačinjavati betonski stub.
2.	Konstrukcija prema zahtevu 1, naznačena time, što linearni dodir izmedu zadnje strane stubova kostura i oäionca u u-dub'ijenju (b) dopušta malo pomeranje kamenova, čime se postizava održavanje pravca zida.
3.	Konstrukcija prema zahtevu 1, naznačena time, što se na krajevima kamenova (a) nalazi polu-čelija (b1) koja sa odgova-rajućom polu-će ijom susednog kamena sa-činjava šupljinu u koju se sipa; beton, radi boljeg vezivanja kamenova medusobom.
4.	Konstrukcija prema zahtevu 1, naznačena time, što se prednji ili zadnji prostor izmedu dva kamena popunjava jezičcima (g—h) sa oštrim ivicama (sl. 2, 3, 6) ili sa zaobljenim ivicama (sl. 4).
*



Adpatentbroj 10103.
đ r „
■ 3.

7/ 7((/. 6‘.

c
e