KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
X
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 36 (I)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 AVGUSTA 1937.
PATENTNI SPIS BR. 13466
Bratina Franjo, Beograd, Jugoslavija.
Upruvijač toplote.
Prijava od 19 februara 1936.	Važi od 1 februara 1937.
Predmet ovog pronalaska je upravljač toplote čija je svrha iskoristiti u samotnom delu peći proizvedenu toplotu za higienski, racionalan praktičan i estetski ogrev.
Upravljač toplote prema ovom pronalasku se sastoji a) od ogrevača, i b) od ogrtača sa ili bez vazdušnog filtra.
Zadatak ogrevača (B) je na najjednostavniji i najefikasniji način povećati o-grevnu površinu. Ogrevač mora biti tako konstruisan, da bez neophodne potrebe ne smanjuje kinetičnu energiju dimnih gasova usled menjanja pravca, preseka itd., dalje da se može lako čistiti i prema potrebi za-meniti sa jevtinim rezervnim. Prema prednjem konstruisali smo ogrevač (B) od tankog — glatkog ili rebrastog — crnog lima u obliku plosnate dimne cevi. Plosnata cev ima naime kod istog preseka veću površinu nego li okrugla, a rebrasta površina veću od glatke. Iznutra ima ogrevač koso nameštene pregrade naizmenično sa jedne i druge strane ili u sredini i sa strane, da gas udara o zidove i njima predaje toplotu.
Zadatak ogrtača (C) jeste, da stvara oko ogrevača (B) ili ujedno i oko generatora toplote (A) vertikalan kanal, koji uzima vazduh za zagrejavanje samo od poda, gde je najhladniji, tj. specifično najteži, da ga vodi kroz filtar (F), čija je primena fakultativna, a onda prinudno uz vruće o-grevne površine. Ogrev na ovaj način ne vrši se neposrednim zračenjem jednostrano, već ravnomernim zagrevanjem vazdu-ha u prostoriji. Na ovaj način postignut je na dosta prost način tako zvani „klimatski ogrev”, koji se inače može postići jedi-
no komplikovanim i vrlo skupim klimatskim uređajima.
Pronalazak pretstavljen je na šematski način na priloženom crtežu, gde pretstav-Ija:
SI. 1 i 2 vertikalan, a si. la i 2a horizontalan presek odn. tlocrt upravljača toplote, kod koga je samo ogrevač (B) obuhvaćen od ogrtača (C) u kome je namešten vazdušni filter (F);
si. 3 i 4 vertikalan presek, a si. 3a tlocrt upravljača toplote, kod koga je i sam generator toplote (A) obuhvaćen od ogrtača (C); a
si. 5 vertikalan presek slučaja pod 2), samo da se generator toplote (A) sa upravljačem (B i C) nalaze izvan prostorije (D) tako, da pretstavlja ogrtač (C) kabinu od izolacionog materijala, koja pri podu i na najvišoj tačci komunicira sa prostorijom (D) kroz odgovarajuće otvore u zidu (Z).
Sagoreli gasovi dolaze najkraćim putem u plosnati ogrevač (B) i predavaju toplotu zidovima ogrevača, a ovi spoljnom vazduhu koji po kanalu (C) prinudno struji uz ogrevne površine.
Površina ogrevača (B) određuje se prema količini na sat sagorelih kalorija i drugim važnim okolnostima te je po ovom sistemu vrlo lako konstruisati dodatnu o-grevnu površinu od jednog, dva, tri ili više kvadratnog metra. U tome je u glavno pre-imućstvo prema drugim ogrevačima, koji su presavijeni, ugrađeni često uz sam generator toplote, sastavljeni od malih cilindara i komplikovani, a pri tome ograničeni u veličini ogrevne površine, ponekiput čak i izolovani samotnim oblozima, pri tome neefikasni i skupi, teško se čiste i me-
Din. 15.—
njaju sa rezervnim, što je ipak potrebno, pošto bi trebali da budu od tankog- lima, da budu što efikasniji, i zato su trošnij od generatora toplote napravljenog od masivnog materijala i šamota.
Kao što ogrevač (B) ne čini organsku celinu sa generatorom toplote (A) već je samo uz nj priključen, isto tako je kod ovog pronalaska ogrtač (C) konstrui-san kao samostalan sastavni deo, koji je .samo priključen, a inače stoji na posebnim nogama i može se napraviti u stilu i boji nezavisno od same peći.
Takav samostalni ogrtač, koji nije izložen visokoj temperaturi, ne treba naime emajlirati u vatri, već se može napraviti na pr. od pocinčanog lima i bojadisati sa odgovarajućim emajlakovima koji izdrže do oko 100—120'’C. — Ogrtač (C) može se pak napraviti i od drugog materijala, na pr. od stakla, keramičnih pločica, gazolita itd.
Prinudnim strujanjem uz ogrevne površine spoljni vazduh oduzima ovima više toplote nego li stajaći vazduh, pak je i zato ogrev kod istih ogrevnih površina efikasniji.
Ogrtač je dakle potreban iz a) higienskih, b) tehničkih i c) estetskih razloga.
Primera radi naveli smo u opisu samo pojedinačne primene upravljača toplote za kućni ogrev. Može se međutim upotrebiti
i za centralno vazdušo grejanje, dalje za sušnice i druge industrijske svrhe, a naročito za ogrev radionica i drugih velikih prostorija.
Patentni zahtev:
Upravljač toplote naznačen time što se sastoji a) od ogrevača tj. plosnate dimne cevi (B) glatke ili rebraste površine, iznutra sa kosim polugredama (a i b) naiz-menično sa jedne i druge strane ili sa strane i u sredini, koje bacaju dimne gasove iz zida u zid, sa plosnatom ili okruglom štucnom za priključenje uz peć (A) i rezervoarom za gar, pepeo itd. ispod nje i otvorom za čišćenje (G), ili bez ovih na-stavljenog ogrevača neposredno iznad ploče peći (A), sa izlaznom štucnom odozgo sa prednje, zadnje ili gornje strane, i b) od ogrtača (C) samostalno konstruisanog na vlastitim nogama ili napravljenog u vidu kabine od izolacionog materijala izvan prostorije (D), koji ogrtač (C) obuhvata ili samo ogrevač (C), ili ujedno i generator toplote (A), uzimajući vazduh za zagreva-nje samo sasvim od poda prostorije (D), vodeći ga kroz fakultativni vazdušni filter (F) a onda prinudno uz ogrevne površine i vraćajući ga toplog u prostoriju sa najviše tačke ogrtača odnosno kabine (C).

Ad pat. br. 13456
K2ZS
7/7777//77/.
Sl. 5 a.









.








. , . ■
.









t




■
























■