čuvajte Jugoslavija!
Izlazi svakos petka • Godišnja pretplata 50 din. • Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trs 34 • Adresa za pošiljke: Poštanski fah 342 • Telefon uredništva 30-866 i 26-105, uprave 30-866 • Račun Poštanske štedionice br. 57-686 • Oglasi po ceniku •
Beograd, 28 april 1939 God. X • Broj 17.
Godišnja skupština Saveza Sokola K. J,-za snažnu i nezavisnu Jugoslaviju!
Tri dana zborovanja župskih načelnika, župskih pro-svetara, plenuma Savezne uprave i Glavne godišnje skupštine Saveza Sokola K.J., u jugoslovenskoj Prestonici, bila su — kao što se moglo i predvideti — tri dana trezvenog razmišljanja i muževnog rešavanja o zadacima ko ji se u današnjem trenutku postavljaju pred jugoslovenskim Sokolstvom. Ali iznad svega su to bila tri dana bratskog dodira, čeličenja duha i srca; tri dana u ko jima su se odi učno pogledale u oči sve teškoče kr oz ko je prolazi današnji svet i sve opasnosti ko je mogu da zaprete slobodi naroda i ne-zavisnosti države. 1, kao što je bilo očekivati, sva ta tri dana intenzivnog rada kul miniral a su u odluci, čije korenje je duboko usad eno i u našo j tradiciji i u našo j prirodi, — da nema razloga ni malodušnosti ni odstupanjfj; da su dobrobit i sloboda naroda iznad svega; da su integritet i ne-zavisnost Jugoslavije svetinja nad svetinjama; da je moralno naoružnje narodne celine imperativ vremena, jed-nako kao i fizičko; i da za odbranu svakog pedi ja našeg držav nog teritorija treba okupiti čitav narod, sve grupe i sve krajeve, u jednu nepokolebljivu, i do krajnjih žrtava rešenu, falangu!
Poj,edinosti o tom zborovanju naćiće čitaoci u izve-štajima i rečima govornika, u odlukama i u rezolucijama. Njima ne treba ni dodataka ni komentara. One su potekle iz duše čitavog naroda, čiji je Sokolstvo naj pozvani ji tu-mač, pa zato treba i da odjeknu u čitavom narodu, a u so kolskim redovima pogotovo, kao poziv na zbor: Na o k tipu smo i ne damo se!
Radni deo Savezne godišnje skupštine
Rezolucija
*X godišnje skupštine Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, od 23-1V 1939
I. Jugoslovensko Sokolstvo verno svojim mislima, ko,je je •spovedalo ođ svoga postanka do danas; verno amanetu Blaženo-počivšeg Viteškog Kralja Aleksandra I. Ujedinitelja i sokolskom zavetu, svečano položenu od stotine hiljada njegovih pripadnika, danas kao i do sada ispoveda kao svoju misao vodilju: narodno i državno jedinstvo i slovensko bratstvo.
II. Jugoslovensko Sokolstvo nastaviče bez kolebanja, pu-nom snagom i energijom svoj rad na telesnom i moralno-inte-Iektualnom vaspitanju naroda, u duhu jačanja i razvijanja sviju nacionalnih snaga za samoodržanje i za duhovni, moralni, kulturni i materijalni napredak celokupnog jugoslovenskog naroda;
III. Jugoslovensko Sokolstvo smatra da su Srbi, Hrvati i Slovenci, u slobodnoj i nezavisnoj, ujedinjenoj Kraljevini Jugoslaviji, dobili svoju najcelishodniju, prirodnom i istoriskom nuž-nošču predodredenu državnu organizaciju, na čijem stvaranju su oni svi saradivali a na čijem je ostvarenju radilo i Sokolstvo, ne samo svojim idejama nego i žrtvama, pa i krvlju svoje najbolje brače;
IV. Jugoslovensko Sokolstvo svečano izjavljuje, da če u svakom trenutku hrabro i neustrašivo, nesalomljivom voljom, po poslednje kapi krvi braniti svaki delič jugoslovenske zemlje I jugoslovenskog prava. Ono, kao opšte narodna i nepolitička organizacija, poziva sve sinove Kraljevine Jugoslavije, sve činioce našeg nacionalnog i državnog života, da, poučeni tragičnim udesom drugih naroda i država, na dogledu sudbonosnih dogadaja u Evropi, preduzmu sve što im je u moči za unutrašnju konsolidaciju države i za ostvarenje pravednoga narodnog sporazuma, ko ji če omogučiti prirodan i zdrav razvoj naroda i države;
V. Odbrana državnih granica i narodnog opstanka, gra-danskih sloboda i kulturnog napretka, vrhovna je zapovest naše narodne solidarnosti. Radi toga Jugoslovensko Sokolstvo smatra ^ao prirodnu i načelnu svoju obavezu, da saraduje sa svima či-niocima narodne odbrane i sa svim nacionalnim udruženjima, kako bi se ceo narod složio i svrstao u jaku, moralnu, borbenu 1 nesavladivu falangu.
VI. Jugoslovensko Sokolstvo, uvereno da je selo izvor sva-«e narodne snage, uložiče sva svoja nastojanja, kao što je to
o	sada učinilo, da unapredi duhovne i materijalne snage na-
8б1з,
VIL Jugoslovensko Sokolstvo poziva omladinu, da svojom jtvaralačkom snagom doprinese širenju i jačanju sokolske ideo-ogije i apeluje na odgovorne činioce, da budno paze na nacionalni duh naše škole i da odlučno otklanjaju sve negativne pojave, ko je, podri vajuči zdrave osnove nacionalnog vaspitanja a^e omladine, slabe njenu borbenost i nacionalnu dinamiku.
Radni deo IX redovne godišnje skupštine Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije započeo je u 9 sati iz-jutra, 22 aprila 1939, u dvorani ve-žbaonice Saveza SKJ u Beogradu. Velika dvorana je bila dupkom ispu-njena delegatima župa i članovima Uprave Saveza, te ostalim funkcio-nerima i uglednim pripadnicima Sokolstva.
Prvi zamenik starešine, brat E. L. Gangl, je ukratko otvorio radni deo skupštine, našto su izabrani zapisniča-r. overači zapisnika i brojači glasova. Verifikacioni odbor je izjavio da sa punomoči u redu, pa se prešlo na pitanje novog Poslovnika godišnje skupštine Saveza.
Stareš'na Gangl predlaže da se poslovnik primi onakav kakvog je pri-hvatio plenum Savezne Uprave, pošto je pre toga bio poslat na mišljenje svima župskim upravama. Medutim su izvesni delegati bili protiv toga, a pret-stavnik župe Niš, Radovan Dimitri-jević predložio je da se izmeni član koji se odnosi na sastav kandidacio-nog odbora za savezjiu upravu. Dok Poslovnik predvida da kandidacioni odbor bira skupština, br. Dimitrijevič je predložio da- u nje ude po jedan predstavnik svih župa. Pošto se oko toga razvila debata, prešlo se na tajno glasanje, pa je predlog Savezne uprave prihvačen sa 91 glas, protiv 63.
Nakon toga je izabran odbor za izradu rezolucije, u koji su ušli bra-ča: Dr. Hugo Verk, Dr. Ignjat Pa-vias. Dr. Vlada Belajčič, Jože Smernik, Miloje Pavlovič i Radmilo Gr-dič.
Debata o izveštaju Savezne uprave
Prešlo se zatim na drugu tačku dnevnoga reda: Izveštaj savezne u-prave. Pošto je izveštaj štampan u opsežnoj knjiži, to se on nije čitao, več je otvorena diskusija po poglav-ljima. Naročito živa diskusija je bila oko prvog poglavlja, pod naslovom Opšti pogledi.
Prvi je uzeo reč br. Adolf Štefan, od župe Beograd, koji je podvukao da je to poglavlje nepotpuno sastav-ljeno, da su propuštene da se spome-nu mnoge važne stvari i da u takvoj formi to poglavlje nikako ne pret-stavlja pravu opštu sliku rada Save-' za u prošloj godini. I ako su mnoge od propuštenih stvari pomenute u zasebnim poglavljima, trebalo ih je po-> menuti i na tom, uvodnom mestu.
Br. Momir Sinobad, od župe Beograd, kritikuje stanovište savezne u-prave prilikom čehoslovačkih doga-daja, u mesecu septembru, i izjavljuje da mu se čini, da u nekim napisi-ma i izjavama Saveza vidi znak ot-sl upanja od linije potpunog jugoslo-venstva, koga sokolstvo treba da za-stupa.
’Brat Miroslav Stojanovič, od župe Beograd, kritikuje takoder pojedino-sti u sastavu izveštaja i žali se, da u njemu nema izveštaja revizionog odbora.
Brat Dušan Živkovič, takoder od župe Beograd, iznosi formalne, jezične i ostale manjkavosti izveštaja, što
Nj. V. Kralj Petar II; starešina Saveza Sokola K. J.
popunjuje i brat Radovan Dimitrije-vić, od župe Niš.
Tajnik Saveza, Dr. Milan Arse-nijević, odgovara na sve te zamerke, ističuči da se tu ne radi o slučajnim propustima, več o zasebnom shvata-nju na sastavljanje izveštaja. Starešinstvo saveza stalo je na gledište da se pojedmosti, koje se spominju u zasebnim poglavljima, ne unose u opšte poglede, sem nekoliko najkrup-nijih dogadaja; i da se dogadaji od prolazne vrednosti, a koji se suviše često ponavljaju, ne nabrajaju u izveštaju, jer bi tako izveštaj ispao suviše dug i mnogo bi se ponavljao. A izveštaj Revizionog Odbora dodat je naknadno izveštaju.
Uzima na to reč zamenik starešine Saveza, br. Dr. Vlada Belaj-čić, koji podrobno govori o držanju Sokolstva i Savezne uprave prilikom septembarskih dogadaja u Cehoslo-vačkoj i naglašava, da je držanje Saveza odgovaralo potpuno sokolskom i slovenskom duhu, i tadašnjim okol-nostima. To držanje je naišlo na pu-na odobravanje i priznanje, ne samo domačeg članstva, nego i čeho-slovačkog Sokolstva, čiji su pret-stavnici to, i zvanično i nezvanično, u više mahova izjavili. Br. Belajčič je naznačio zatim, da je starešinstvo Saveza preduzelo korake da što pre dode u kontakt sa Starešinstvom ČOS i sa merodavnim krugovima Saveza Slovenskog Sokolstva, da se odredi daljnji odnos našeg Sokolstva prema ĆOS, kao i daljni rad i sedište Saveza Slovenskog Sokolstva. Što se tiče zamerka br. Sinobada u pogledu odstupanja od jugoslovenske ideolo-< gije, br. Belajčič je to odlučno opo-vignuo, i kazao da če detaljno o torne govoriti u svom referatu o Sokolstvu u današnjim prilikama.
Prvo poglavlje izveštaja, Opšti pogledi, prima se zatim aklamaci-jom.
Drugo poglavlje izveštSja, Rad načelništva, i treče, Rad prosvetnog odbora, primljen je bez debate.
REZOLUCIJA 0 sokolskim ietama
Kod poglavlja »Rad na selu«, po-dastro je br. Tvrtko Kanajet, iz župe Mostar, predlog o sokolskim četama, koji glasi:
/• — Sokolske čete su samo-stalne jedinice i ima ju u odnosu prema Zupi i Savezu ista prava i duznosti kao i društva u sraz-meru sa svojom materijalnoni snagom i prema potrebama i prilikama sela.
II. — Sokolska društva su o-bavezna po opštem sokolskom shvatanju nacionalne duznosti prema selu da svim sredstvima pomažu rad na selu u sokolskim četama svoga delokruga.
41. — Sokolsko društvo u tu svrhu organizuje u dogovoru sa četama odbor za rad na selu, a g de nije moguče, izabire referenta za čete. Taj odbor odnosno referent pomaže sokolskim četama i njihovom celokupnem radu na podizanju sela putem sokolstva.
IV. — Delokrug odbora za rad na selu pri društvu propisuje sokolska župa vodeči se obziri-ma na prilike sokolstva i sela u svom području. Sokolska župa može da na te odbore prenese
1 svoje pravo nadzora nad četama ili pojedinam četorn gde se za to ukaže potreba.
Poštarlna plaćena u gotovu
0 Saveznom domu
1 zidanju domova na selima
Predlog brata Kanajeta prihvačen je jednoglasno, našto se prešlo na di-skusiju o Radu građevinsko-umet-ničkog odbora. Tom prilikom razvila se debata o zidanju Saveznog doma u Beogradu, kod čega su pojedina brača predlagala da se taj dom ne zida, več da u tu svrhu Savez otkupi dom društva Beograd-Matica, u De-ligradskoj ulici, koji bi se, prema potrebama Saveza, mogao povečati i u-rediti. Isto tako pali su predloži da se mnogo veča pažnja posveti zidanju domova po selima, nego h u va-rošima, jer sokolski domovi na selima pretstavljaju, ne samo vežbaoni-cu, nego i rasadište čitavog duhov-nog, socijalnog i gospodarskog rada u svojoj sredini.
U toj diskusiji učestvovali su brača Jovanovič, iz župe Beograd, Dr. P. Bojanič, iz župe Petrovgrad, Miroslav Stojanovič, iz župe Beograd, Tvrtko Kanajet iz župe Mostar itd. Brača Kanajet i Bojanič predložili su, da se izradi pravilnik po kome če se davati pripomoč za izgradnju seoskih domova, u odnosu prema va-roškim domovima.
Zamenik starešine Saveza, brat Mil. Smiljanič, prikazao je zatim, kako stoji stvar sa zidanjem Saveznog doma i sa upotrebom Doma društva Beograd-Matica za savezni dom. Savez nema nikakvih obaveza prema društvu Beograd-Matica, a po mišljenju svih stručnjaka, prosto-rije i položaj Doma Beograd-Matica nisu nikako podesne za savezni dom. Pored toga, treba imati na umu da savezni dom nema nameru da bude reprezentativna zgrada, več košnica za rad i mesto, u kome treba da se smeste izvesna preduzeča, koja bi da vala prihode Savezu i tako-omo-gučila da Sokolstvo finansijski stane što više na svoje noge. Starešinstvo Saveza je u tom pogledu po-stupalo najsavesnije, dok kritike prema njemu, u tom pogledu, nisu u\ek bile dovoljno odmerene.
Pročelnik Gradevinsko-umetnič-kog otseka, brat ing. Radulovič, po-dupire mišljenje br. Smiljaniča i veli da je čitava savezna uprava za to, da se što više pomogne zidanje seoskih domova. Medutim, to nije u njenoj moči, več daleko više u moči varoških jedinica, koje su još rani-je, dok se nisu u tolikoj meri zidali seoski domovi, uzele od Saveza pozajmice* za svoje, varoške domove i sada te pozajmice uredno ne vra-čaju. Zato apeluje na društva, da vračaju pozajmice, pa če se tim novcem, zaista podiči veliki broj seoskih sokolskih domova!
Br. Dr. Vlada Belajčič, zamenik Starešine, predlaže da se unapred odredi raspored pomoči za seoske domove te da skupština budučoj sa-veznoj upravi preporuči da pitanje saveznog doma reši, imajuči u vidu obim saveznog rada i potrebu za sa-rr.ostalnim preduzečima, ali vodeči takoder računa i o eventualnoj u-potrebi doma društva Beograd-Matica.
Pošto je predlog br. Belajčiča pnmljen aklamacijom, pročelnik ot-srka za Petrovu Petoletnicu, brat ing. Milivoje Smiljanič, je upolpu-liio izveštaj Savezne uprave o tom otseku.
Uzbudljiv apel br. Rad. Grdila
Na to je, izvan dnevnog reda, za-tražio reč br. Radmilo Grdič, iz župe Sarajevo, pa je, u vrlo uzbudlji-vom govoru, podvukao da delegati savezne skupštine ovoga puta nisu došli u Beograd kao ranijih godina, da se zanimaju pitanjima izveštaja i detaljima sokolskog rada, več da u zajednici sa bračom iz čitave zemlje stvore odluke, šta Sokolstvo, kao najpozvanija nacionalna ustanova, treba da radi u današnjim sudbono-snim vremenima i na koji način da organizuje čitav narod u jednu sil-nu, rodoljubivu falangu, koja če stati nepokolebljivo na odbranu svakog
kutiča jugoslovenske zemlje, protiv svih opasnosti. Delegati iz čitave zemlje došli su ove godine u presto-nicu zato, da u njoj čuju reči od-važnosti i smišljenog planskog rada, te da sa glavne godišnje skupštine Saveza ponesu i u najudaljenije kra-jeve mušku odluku nepokolebljive vere u budučnost Jugoslavije i sto-procentne rešenosti, da se pre žrtvuje sve, nego li da se i za trun popusti u čuvanju narodne časti, državne nezavisnosti i integriteta državne zajednice. Možda u kritikama izveštaja ima i tačnih i korisnih stvari, ali sve je to, u današnjem mo-
l/z najveću pažnju čitave skupšti-i le, odtžao je zatim zamenik starešina Saveza, br. Dr. Vlada Belajčič, opsežan, temeljit i dubok govor o Sokolstvu u današnjim prilikama, koji je naišao na najsrdačniji prijem.
U uvodu tog referata, br. Belajčič je naglasio, da ovogodišnja skupština veča zaista u neobičnim prilikama, isto tako zbog medunarodnih događaja, kao i zbog događaja u unutrašnjosti zemlje. Danas je ceo svet uzbuđen, a n međunarodnoj politici nastaju ieške perlurbacije i stvaraju se prolivnički blokovi. Naš geopolitički položaj ne-obično je delikatan i važan. Svi pute-V! vode preko naše zemlje, što joj daje naročitu vrednost, kojom možemo da budemo ponosni, ali koja nam nameče dužnost na j d ubij e opreznosti i odbrane.
Sudbina Čehoslovačke države, može da posluži kao pouka mnogim ma-njim državama i narodima. Bratska slovenska zemlja prinesena je kao žrt-va miru, ali je i posle toga mir sve više udaljen. Sudbina Čehoslovačke treba da nas boli i čehoslovačka brača treba da su uvek u našim mislima; ali i zbog sebe i zbog njih, mi treba da smo sada na dvostrukom o-prezu i dvoslruko složni i odlučni. Borba protiv slovenstva u svetu traje več dugo i mi danas prisustvujemo novo j njenoj fazi. Međutim, umesto da se slovenski narodi slože i da se za-jednički brane, mi smo u slučaju Čehoslovačke bili još jednom svedoci ziosretnog slovenskog razdora. Mogu zianični krugovi u Slovačkoj da govore o svojoj nezavisnosti koliko hoče, čitav svet ima o toj »nezavisno-sh« svoje mišljenje; jednako kao što ga ima o ulozi tih krugova u doga-dejima oko Čehoslovačke.
Pa ipak, i pored svih primera slove nskog razdora, mi verujemo u mogočnost slovenske solidarnosti i u po-bidu zdravog razuma kod slovenskih naroda. Možda če bas današnja križu slovenstva poslužiti kao teška pouka za renesansu slovenskog bratstva. Slovenska misao je sastavni i neotu-divi deo sokolske ideologije; i naše Sokolstvo, ako hoče da ostane verne sebi, mora da bude slovensko. Savez Slovenskog Sokolstva treba da ostane i dalje u životu, a jugosloven-sko Sokolstvo da bude njegov član. Mi o položaju i o budučem radu ČOS, nakon martovskih dogadaja, nemarno još tačnih podalaka; jednako kao šlo ih nemarno ni o mogučnosti-ma delovanja Saveza Slovenskog Sokolstva, sa sedištem u Pragu. Baš zato briga buduie uprave Saveza treba da bude, da dođe u vezu sa pret-stavnicima ČOS i SSS, te da se pitanje saradnje sa ČOS i pitanje se-dišta SSS reši onako, kako to najbolje odgovara interesinia slovenskog Sokolstva i mogučnostima slobodnog i nezavisnog delovanja SSS.
Prelazeči na naš unutrašnji položaj, br. Belajčič je naglasio da staro sokolsko načelo: jedan narod, jedna država i jedno Sokolstvo, ostaje i dalje izvan diskusije i da nema ni govora o nekom odstupanju od jugoslovenske ideologije. Međutim, po-jam jugoslovenskog jedinstvenog naroda, ne isključuje iz sebe sadržinu sipstva, hrvatstva i slovenaštva. Niti. taj pojarn treba da bude dogmatski, krut i formalistički tikočen. Treba dokazati čitavom svetu, da jugosloven-stvo Štrosmajera i kneza Mihajla, jugoslovenstvo Kralja Petra i Kralja ujedinitelja Aleksandra, — a to zna-
mrntu, manje važno. Vreme za rad je kratko, a vremena su presudna. Zato predlaže da se debata o iz-veštaju završi, da se izveštaj primi u celosti i da se prede na referat br. Belajčiča, o Sokolstvu u današnjim prilikama.
Govor br. Grdiča pozdravljen je najburnijim odobravanjem i njegov predlog primljen je aklamacijom.
Pretsednik Revizionog odobo-ra, br. Uladoje Veselič, pročitao je zatim izveštaj Revizionog odbora, nakon čega je aklamacijom data razrešnica dosadašnjoj u-pravi.
či i sokolsko jugoslovenstvo, — ne pretstavlja protivnika srpstvu i hrvat-stvu, niti je negacija sadržine, bogat-slva, raznolikosti i svih obilnih eleme-nata, što ih u to jugoslovenstvo uno-se Srbi i Hrvati i Slovenci; kao što nije i ne može da bude negacija isio-rije kr oz ko ju je naš narod prošao. Br. Belajčič spominje proces ujedinja-vanja u Francuskoj i Italiji, i misli da je, daleko bolje stvar ati svest o jedinstvu u narodnim masama po-stepeno, ali temeljito, nego li naglo i površno; a još manje nasilno i bez ikakve dublje sadržine. Ako se u sokolskim napisima spominju imena Sr-bin, Hrvat i Slovenac, nije to zato što se odsiupa od jugoslovensiva, več zato što se i najnepoverljivijem Hrvatu, Srbinu i Slovencu hoče da ukaže, da je jugoslovenstvo najbolji njegov o-slonac, pa da i on treba da pristupi, i Sokolstvu i ]ugoslovenstvu. Mnogi su navaljivali na Sokolstvo, zaključujoči nepravem da je Sokolstvo za cen-tralizam, zato što je za narodno je-dinslvo. Međutim sokolsko načelo »]edna država« znači da mi hočemo jednu jedinu državnu ideju, zajed-ničku svima Jugoslovenima, svima Srbima, Hrvatirna i Slovencima, a sve ostalo, u pogledu državnog uređenja, da predstavlja politički problem, koji, kao i ostala politika, ne spada u do-rnenu Sokolstva. Ima puteva koji idu preko ka cilju i njima se dolazi preče; a ima ih koji idu naokolo, i njima se dolazi bliže. Ako se jedna je-dmstvena državna ideja uzme kao baza, onda ni jedno državno uređenje m može da dovede u pitanje budučnost te države, kao ni konačnu pobe-dv jugoslovenske ideologije.
U pogledu daljnih perspektiva i mo-gičnosti sokolskog rada, u svima kra-jevima Jugoslavije, br. Belajčič je mišljenja da treba pokazati odlučnost i borbenost, i da treba biti spreman da se svakoj protivnosii pogleda mu-ški u lice, pa da se sokolski rad, ma i u najtežim prilikama, odlučno nastavi. Savezna uprava je došla u vezir sa mnogim poliiičkim faktorima, iz svih političkih tabora, i imala je prilike da stekne ubedenje, da se rad sokolstva svuda ceni i poštuje. Sokolstvo nikad nije tražilo za sebe ni-knkve privilegije, niti če ih tražiti. Za svoj rad ono če odlučno tražiti samo jednu garanciju, a ta je. da se naš državni život, u svima delovima države, bude razvijao na načetima demokratije i slobode. I pored tobo-
Pošto se pretsedatelj skupštine, br. Gangl, zahvalio bratu Belajčiču na ovako iserpnom i odličnom referatu, zatražio je reč brat Čeda Milič, iz župe Mostar, koji je također odao puno priznanje referatu br. Be-lajčiča i kazao, da o njemu nebi tre-balo uopšte da se vodi diskusija, nego da se u celosti prilivati kao puto-kaz Sokolstva u današnjim prilikama. Zato predlaže, da se o glavnom delu referata br. Belajčiča uopšte ne vodi debata, več da se govori samo
o	praktičnoj strani, — kojim načinom da okupimo ceo narod i da ga povežemo za zajedničku odbranu.
Br. Miroslav Stojanovič, iz župe Beograd, odaje također priznanje referatu br. Belajčiča, sa kojim se u glavnom slaže. Jedino bi u gledanju na unutrašnje prilike imao izve-sne odvojene poglede, a naročito
žnje privilegovanosti, koja nam se predbacuje sa strane izvesnih grupa, koje su same privilegovane, Sokolstvo i danas mora da izdržava najteže ku-šenje, a njegovi pripadnici pretnje i progonstva. Sve što može da nam se dogodi, jest to, da se to stanje po-gerša. Ali kao šlo smo junački odo-levali do sada, mi čemo uložiti još više junaštva pa čemo odoleva-ti i od sada! A sigurno je da pote-škočama nečemo izbeči; pogolovo ne u vremenima psihoze koja mogu da nastanu. Naš zahtev nije i nikada nije bio, da se bilo kome zabrani rad; ali ne damo da se on nama zabrani. Mi nismo nikada nikome palili domove, ni uništavali vinograde, niti smo tražili da se premeštaju pripadnici drugih udruženja; i sve što tražimo to je, da se to i prema nama ne radi. Svi politički faktori, iz svih grupa, govore kod nas o demokratiji i volji naroda, o slobodi i građanskim pravima; a svako preganjanje Sokolstva, ma u kom delu države, značilo bi da su se ta načela lažno upotrebljavala, pa da o slobodi i demokratiji nema ni govora. A mi u to ne verujemo. Me-
dutim, kad bi se i to dogodilo, i torne bi Sokolstvo znalo pogledati u oči !
Na koncu se brat Belajčič pita, — kad saberemo sve to što se dogada u medunarodnoj i u unulrašnjoj politici, — šta treba Sokolstvo da radi?
—	Odgovor je samo jedan : koncentracija svih sokolskih snaga i njihovo povezivanje za nekoliko bitnih i presudnih za-dataka, u ovome trenutku. Moramo sve svoje sile posvetiti di-zanju odbrambene moči naroda, u duhovnom i u fizičkom smislu. Talas rodoljublja i odluč-nosti treba da zahvati čitavu na-šu zemlju. U ovom času treba sve drugo ostaviti po strani, a to nametnuti čitavom javnom životu. To treba da je zadatak Sokolstva u današnjim prilikama !
Završetak govora br. Belajčiča bio jc pozdravljen dugotrajnim aplau-zom i klicanjem Jugoslaviji i Sokolstvu; jednako kao što je za vreme čitavog trajanja bio prekidan izrazi-ma srdačnog odobravanja i potpu-nog razumevanja.
podvlači da je šteta, što nije uvek tačno vršen zakon. Konačno nagla-šava da u nekim krajevima naše zemlje Sokolstvo stoji pod teškom atmo-sferom pretnji, koje mu se upučuju sa strane protivnika.
Br. Radovan Dimitrijevič, iz župe Niš, zastupa mišljenje da jugosloven-ska ideologija Sokolstva treba da bude ortodoksna te da ne odstupa ni za trun od potpunog jugoslovenstva, izbegavajuči često naglašavanje plemenskih imena.
Br. Marko Sablič, iz župe Karlo-лас, govori o teškočama sokolskog rada na terenu i o akciji protivnika protiv Sokolstva, koja ne preža ni od čega i koja preti da ugrozi i sam opstanak sokolstva u tim krajevima.
Br. Dr. Nikola Škerovič, iz župe Cetinje, naglašava da je u Crnoj Gori ceo narod spreman da se odupre
svakome onom ko bi hteo da dira u čast i nezavisnost našeg naroda i
njegove države, pa veruje da je ta-kvo isto raspoloženje i u drugim krajevima, te kod svih delova našeg naroda. Za odbranu države i granica treba okupiti sve jugoslovenske rodoljube i sve dobre Srbe, Hrvate i Slovence. U Sokolstvu nema odstopanja od jugoslovenske ideologije i referat brata Belajčiča u tom pogledu je umestan.
Br. Momir Sinobad, iz župe Beograd, odaje također priznanje referatu br. Belajčiča, ali misli da izves-ni njegovi pasusi predstavljaju ipak rupe u jugoslovenskoj ideologiji.
Br. Mirko Jovanovič, iz župe Skoplje, je saglasan sa referatom brata Belajčiča, pa želi da ga upotpuni upozorenjem na prosvetni rad u narodu, na koga su državne vlasti du-žne budno da paze i da čitavu na-stavu dovedu u sklad sa mišlju na-rodnog jedinstva, nacionalne solidarnosti i odbrane. Moli saveznu upra-vu da u tom pogledu preduzme korake kod nadležnih vlasti, jer ako nastava bude odgovarala svome po-
zivu, onda če čitav narod biti vaspi-tan u nacionalnom duhu.
Br. Jože Smertnik, iz župe Celje, govori da je i u Slovenačkoj bilo pokušaja strane propagande, da se unese zabuna i malodušnost u narodne redove i da se smanji odbram-beni zanos stanovništva. Međutim, Sokolstvo je odmah u početku sta-
lo	odlučno torne na pul i za svoj glavni zadatak je uzelo, da propagira rodoljublje, odvažnost, veru n bu-dučnost Jugoslavije i otpornost pod svaku cenu. Sokolstvo u župi Celje pokušalo je da, u tu svrhu, dode u dodir sa svima organizacijama, pa i sa onima koje su mu najprotivnije. Z.vanični voditelji tih oranizacija nisu se tom pozivu odazvali, ali je članstvo ipak pokazalo spremnost da se suprotstavi stranoj propagandi, pa su u akciji učestvovale i te organizacije, jednako kao i radnici socijali-sti. Sokolstvo je naravno razvilo naj-življu agilnost i postiglo da se danas svi svesni narodni slojevi ose-čaju kao jedan čovek, u odbrani časi' i nezavisnosti Jugoslavije. Pro-tivnici, koji su u početku bili uzeli nasrtljiv stav, sada se povlače. Zato, odobravajuči referat br. Belajčiča, br. Smertnik apeluje na Sokolsko da, ostajuči nepokolebljivo verno jugoslovenskoj misli, okupi sve narodne snage, sve organizacije i sve grupe, u čvrstu falangu za od-bianu nezavisnosti i veličine Jugoslavije.
Br. Niko Bartulovič osvrnuo se U svom govoru na prigovore o »rupa-ma u jugoslovenskoj ideologiji« ■ sličnom, pa je utvrdio da ni najve-čim mikroskopom, u referatu brata Belajčiča, ili u nekom drugom aktu Savezne uprave, nebi mogla da s« olkrije ni najmanja rupica u jugoslovenskoj ideologiji. Formula, ko-joj neka brača prigovaraju, a рП čemu se upotrebljavao izraz »Jugo-siovenskom narodu, svima Srbima, Hrvatirna i Slovencima«, pretstavlja naprotiv najsretniji način za pro-pagandu jugoslovenske idcologije> jer ona očito pokazuje svakom Srbinu, Hrvatu i Slovencu, da mu )e jugoslovenstvo najbolji prijatelj-Vrlo je verovatno da razvoj prilika
Sokolstvo u današnjim prilikama
Izveštaj br. VI. Belajčiča
Diskusija o referatu br. Belajčiča
Pogled na dvoranu za vreme svečane sednice Glavne godišnje skupštine
Saveza Sokola K. J.
u nasoj zemlji može da donese u nekim krajevima do teških prilika 28 jugoslovensku ideologiju i za Sokolstvo, ali naše Sokolstvo je več toliko očeličeno u borbi, da te teš-"°ce, mogu samo da mu pruže pri-liku da još jače pokaže svoju sna-84 l svoju žilavu otpornost. Sokolstvo je i pod tudinom znalo da pre-u ofanzivu i da pobedi, pa če to isto učiniti ako mu se sa strane domačih protivnika budu činile pre-Pieke. Zato je protivan svakom pesimizmu u pogledu na sokolsku i ju-goslovensku budučnost. Treba na-Protiv, baš pred odlučnim dogada-JHna, širiti što jači optimizam u sokolskim redovima i stvarati sprem-n°st za sve eventualnosti. Naš cilj treba da bude da, u ovom trenutku, na radu za odbranu zemlje okupi-mo sve njene sinove, pa i one koji se ne slažu sa nama. Ako je bratu i°ži Smertniku bilo milo, što je mo-8ao na tom radu da vidi i protivnič-ke organizacije, treba i nama da bu-milo ako vidimo da su i naši Protivnici, ma pod kakvom formu-lpm, spremni da brane integritet ju-goslovenskih granica i nezavisnost Jfgoslovenske države. Sigurnost Jugoslavije treba da nam je iznad sve-8a, jer jedino u neokrnjenoj držav-n°J celini mi možemo da nastavimo ['nd na svom večitom idealu, da u krilo Sokolstva i pod barjak jugo-slovenske misli okupimo što veči ^r°] Srba, Hrvata i Slovenaca, pa u tom kolu vidimo jednoga dana dtav slobodni i zadovoljni jugoslovanski narod.
Br. Dr. Hugo Vcrk, iz župe Za-8ieb, kaže da mu ova skupština li-m na ladu na uzburkanom moru, či-Jc kormilo drži u ruci čvrsta volja Belajčiča. Slušajuči ovu debatu oinilo mu se da u pogledu na jugo-slovenstvo postoje dve struje, jedna ortodoksna a druga oportumistička; međutim sada vidi da je to samo Jedna struja, sa dve mogučnosti razvoja. Mi se možemo razlikovati u Putevima i metodama, ali nam je Glj isti. 1 ujedinjavanje Italije traja-Je mnogo godina, bilo je i tamo
aerativnih planova, ali su se svi PUznavali jednim jedinstvenim italijanskim narodom, što kod nas nije
‘čaj. Možda brača Belajčič i Bar-tnlovič imaju pravo u svome gleda-nJu, ali ja mislim da nebi trebalo mnogo isticati plemenske nazive. U Pogledu na spoljnu situaciju. Sokolstvo treba da ostane na svojoj idealističkoj liniji i da se ne poko-ltba. Treba gledati stvari iz istorij-ske perspektive; treba se setiti moči Cezarove i moči Napoleonove na-kon čega je ipak došla pobeda narodnih prava. Misao sokolska je ve-čila i Sokolstvo je so zemlje. Citira jedan član iz sokolskih »Puteva i ciljeva«, koji govori o jugosloven-skom idealu Sokolstva, o sloven-skom bratstvu i o radu u službi države, pa veli da bolje nauke od te nema. Ako je ima, onda su to samo velike reči Viteškog Kralja Mučenika, kojima je Sokolstvo oglasio z* najbudnijeg stražara velike jugo-slovenske misli i graditelja veličine
1	budučnosti Jugoslavije. Kada je Kralj dao državi naziv Jugoslavija, naši američki iseljenici su Mu poru-cili, da je time učinio Jugoslaviju vcčnom.
Br. Marko Sablič, iz župe Karlo-yac, veli da se njegove reči ne smi-Л'. uzeti kao neki pesimizam, jer če se Sokolstvo u njegovoj župi naj-°dlučnije boriti za svoje ideale i za °dbranu otadžbine.
Na koncu uzima reč br. Dr. Vlada Belajčič, koji kaže da je debata Pokazala jedinstveno nastojanje, ko Cr' biti bolji i veči Jugosloven. To Zi.ači da u našim načelima nema ni-kakve razlike, več jedino u provada-Pju u život tih načela. Navodi primer borbe izmedu Garibalda i Ka-yura, ma da su obojica istom Iju-bavlju radili za ujcdinjenje Italije. Slaže se sa br. Bartulovičem, da neme ni govora o nekoj rupi u ideo-'°giji Sokolstva. Medutim, kada se mdi o odbrani zemlje, mi u toj odbrani moramo pozdraviti i ostale bnvate, Srbe i Slovence, koji nisu Kokoli. Moramo upotrebiti taktične
metode, da pridobijemo pristalice za svoju ideju. I srpska vojska je znala taktično da uzmiče, da u toliko jaču pobedu izvojšti. Poteškoče nas ne smiju zbuniti i moramo na svaki način probijati puteve da ih svlada-mo. Defetizam treba suzbijati svim sredstvima, jer moralno razoružanje neče pomoči nikojem narodu, kao što nije pomoglo ni Česima. Medutim, strana propaganda širi taj ot-rov po našim krajevima. Zato naša irč treba da dopre do poslednje se-
Program za svesokolski sle?, g. 1941
Ijačke kolibe i ni jednog sokolskog sastanka ne sme da bude, a da se ne čuje poklic »Braničemo Jugoslaviju!« To geslo treba da bude naš sokolski pozdrav u ovim vremenima!
Govor br. Belajčiča bio je ponovo pozdravljen sa odobravanjem, jed-nako kao što su sa odobravanjem bili pozdravljeni i raniji govornici, koje je skupština saslušala sa najve-čom pažnjom. Nakon toga je sedni-ca prekinuta, da se dade vreme za večeru.
Rođendan Ni. Kr. Vis. Kneza Namesnika Pavla
U nastavku sednice podneo je Savezni načelnik, br. Dr. Pihler, iz-vcštaj o pripremama i o načrtu ge-nrralnog programa za svesokolski slet u godini 1941. Br. načelnik je izneo detaljno svoje poglede na pro-giam sleta i kazao da postoje tri alternative, da se slet održi u mak-simalnom opsegu, u minimalnom op-segu, i u srednjem. Slet u maksi-malnom opsegu znači, da bi se iz sklopu sleta izvele razne priredbe, svečanosti, javni nastupi, utakmice, festivali, izložbe, zborovanja, akademije itd., iz svih područja sokolskog dilovanja. To bi trajalo čitav letnji period, a kulminiralo bi u glavnim sletskim danima. Tu bi došle u obzir i rneđunarodne utakmice Saveza Slovenskog Sokolstva.
Brat Načelnik izložio je zatim načrt sleta sa minimalnim programom, jednako kao i onog sa srednjim programom. Istaknuvši da svaki od o\ih programa angažuje čitavo Sokolstvo, ali da ga prvi angažuje u največoj meri, pita skupštinu da odluči, koju od ove tri alternative treba uzeti u obzir, imajuči u vidu činjenicu da taj slet pretstavlja kru-nu Petoletnice i da se drži prilikom punoletstva našeg ljubljenog starešine, Kralja Petra II.
Brat Adolf Štefan, iz župe Beograd, predlaže da, baš obzirom na ovako visoki značaj sleta, skupština I treba da prihvati maksimalni program, jer je jedino taj program do-stojan momenta u kome se slet pri-reduje. Predlog br. Štefana skupština je jednodušno prihvatila, uz burne poklike za Kralja i Jugoslaviju.
Značaj sokolske
šSanips
Po sedmoj tačei dnevnog reda, »Važnost i značenje sokolske štam-pe«, uzeo je reč izvestilac, brat Niko Bartulovič, koji je podvukao da ne želi biti dug, obzirom na kratko-ču vremena i na činjenicu da je važnost sokolske štampe očita za sva-kog svesnog Sokola. Izneo je rezultate reorganizacije Savezne štampe, »Sokolskog Glasnika« i »Sokola« i, ma koliko da su ti rezultati vrlo lepi, oni još nikako nisu zadovoljava-juči. Broj pvetplatnika na »Sokolski Glasnik« se podvostručio od vremena reorganizacije, ali sve je to premalo prema broju članstva što ga Sokolstvo ima. I zato treba da sc sve jedinice i sve njihove uprave založe da saveznu štampu što bolje plasiraju i da joj nadu što više o-glasa.
Savezna štampa ne sme da bude samo glasnogovornik, nego i mi-kiofon, koji prima glasove iz sokolskog života i iaznosi ih po čitavoj zemlji. Nije dobro ako samo ured-
nik i redakcioni odbor pišu u sokolskim listovima, več treba da u njima saraduju i članovi iz svih kra-jeva i svih područja.
Malo kada je ograničenje javne reči bilo tako veliko kao danas, kada se radio i novine nalaze više u službi nepravde, nego li u službi i-stine i napretka. Sokolstvo mora stoga da bude sretno, što ima svoje oigane, koji nisu na dohvatu te službe i kojima je jedini cilj da javnost vaspitaju u sokolskom duhu i da joj kažu čistu istinu, o svemu što se dogada u Sokolstvu, u zemlji i u svetu. Zato važnost i značaj sokolske švampe u današnjim vre-menima još više otskače, a Sokolstvo treba da pokaže da je svesno te važnosti time, što če sokolsku štampu podupirati.
Referat br. Bartuloviča primljen je sa odobravanjem i bez ikakve diskusije.
Finansijske i ostale odluke
Prešlo se zatim na referat savez-nog gospodara, br. Mihajla Nikoliča
o	predlogu autonomnog budžeta Saveza. Pošto je predlog štampan, brat Nikolič ga nije čitao i prim-ljtn je bez diskusije; jednako kao i predlog o veličini doprinosa jedini-ca Savezu.
U svom govoru brat Mihajlo Nikolič, gospodar Saveza, je postavio načelo »U se i u svoje kljuse«, premo čemu Savez treba da dode do takvih prihoda, da Sokolstvo u fi-nansiskom pogledu bude potpuno satnostalno i osigurano. Izvore za rad u Sokolstvu treba tražiti u sa-moj organizaciji, bez obzira na državne i ostale pomoči, na koje Sokolstvo ima puno moralno pravo, obzirom na službu koju vrši u korist naroda i države, ali koje ipak mogu da se smanje, ili da se ukinu.
Prihvačen je zatim, bez diskusije. Pravilnik o osnivanju i rukovanju fendovima Savezne uprave, sa na-menama specijalne prirode, a u cilju izvršenja jednog odredenog za-zadatka.
Isto tako je prihvačen predlog o oporezcvanju svakog sokolskog pripadnika, sa jednim dinarom godiš-nje, u korist fonda za potpomaganje progonjenih Sokola.
Savezni taznik, br. Dr. Milan Ar-senijevič, čita zatim predloge poje-dinih župa, pošto Savez sa svoje strane nema naročitih predloga. Piedlog župe Zagreb o naglašenju jugoslovenske ideologije u rezoluci-ii, upučuje se odboru za rezoluciju; a predlog župe Skoplje, da se godi-ne 1940 piiredi sokolski pohod na Kajmakčalan, prima se jednodušno. Od ostalih predloga neki se prihva-čaju, a večina njih upučuje se budu-
Na današnji dan Njegovo Kraljevsko Visočanstvo, Knez Name-snik Pavle, navršava četrdeset i še-stu godinu života.
Nakon mučeničke smrti Viteškog Kralja Ujedinitelja, Knez Namesnik Pavle je, poslednjem voljom Veli-kog neimara Jugoslavije, bio odre-den da, u jednom od najbolnijih trenutaka naše nacionalne istorije,
—	kao prvi namesnik našeg mladog Kralja, Njegovog Veličanstva Petra
II	— preuzme teški i, baš u ovim viemenima retko odgovorni teret vršenja kraljevske vlasti. Od tada je prošlo gotovo pet godina, za vreme kojih su se u Evropi odigrali burni dogadaji, javili se teški nemiri i nastali udesni sukobi, pa je ipak Jugoslavija ostala u največoj meri peštedena od posledica toga stanja, hvala državničkoj mudrosti i brizi za mir i za blagostanje naroda, koje ]c Knez Namesnik, za sve to vreme, uložio u vršenju svoje visoke dužno-sli U mnogom pogledu je, i pored
čoj upravi, da po njima donese odloku. Predlog župe Celje, da se bri-šu iz članstva svi oni koji ne polo-že zavet i da se ne dozvoli polaganje zaveta pre idejne škole, Savezna uprava podupire, uz dodatak: »tamo gde ima idejne škole«.
Kod tačke o hitnim prelozima, savezni načelnik, brat Pihler, predlaže da se održi radni slet u Zagrebli 1940 godine, gde bi se održala i smotra za slet, godine 1941. Predlaže zatim da se uvede radno odelo za odbrambenost, i da se smanji du-gme i traka kod oznaka za prednja-ke i za ostale funkcionere. Posle kiače diskusije svi ovi predloži su prihvačeni.
Izbor Savezne uprave
Pretsedavajuči, br. ing. Smiljanič, zamenik starešine, izjavljuje zatim, da se prelazi na izbor Savezne u-prave i čita članove Pravilnika, koji govore o tom izboru. Pri spomenu, da se prvi zamenik starešine bira nopose, a da se ostala uprava bira zasebno, na predlog kandidacionog odbora, — nastalo je jednodušno klicanje da se za prvog zamenika starešine bira brat E. Gangl, i da se to jednodušno poverenje smatra kao izbor aklamacijom.
Nakon burnih ovacija bratu Ganglu, uzeo je reč brat Gangl, pa j? kazao da je čitav život služio ne-pokolebljivo Kralju, Jugoslaviji i Sokolstvu te da bi i od sada ostao na tome mestu, da nije njegovo zdravlje u tolikoj meri popustilo, da više ne oseča dovoljno fizičke snage za tu ulogu, a naročito ne u sa-dašnjim ozbiljnim vremenima. Zato
teških prilika u svetu, naša država uspela čak da se ojača i konsolidu-jc, a i sadašnja nastojanja da se pravednim sporazumom osigura sa-radnja, blagostanje i napredak svih delova Jugoslavije, u cilju njenog jačanja, ima svog blagotvornog ini-cijatora u brizi Kneza Pavla da što uspešnije odgovori visokom povere-nju poslednje volje Kralja Mučenika, i da na dan Njegovog punoletstva, preda našoj narodnoj uzdanici, Nj. V. Kralju Petru II, što jaču i konsolidovaniju Jugoslaviju.
Knez Namesnik Pavle, koji je u-vek pokazivao interes za sve grane javnog života, pokazao je i duboko razumevanje za napore i ciljeve ju-goslovenskog Sokolstva ukazujuči mu Svoju visoku blagonaklonost, sledeči u tome takoder veliki primer Blaženopočivšeg Kralja Ujedinitelja, največeg zaštitnika jugosloven-skog Sokolstva.
Živeo Nj. Kr. Vis. Knez Namesnik Pavle !
sa zahvaljuje svoj brači na saradnji, a naročito brači iz Savezne uprave, i moli da članstvo prihvati njegovu neopozivu odluku, da se više nikako ne primi za člana Savezne uprave. Za svoga zamenika predlaže brata Vladimira Belajčiča.
Kada je brat Gangl završio, nastalo je opet burno klicanje, da se njegova odluka ne može da primi i da on treba da ostane i dalje na čelu Sokolstva, a sva ostala brača iz Savezne uprave da če mu u radu pomoči. Čuju se razni govornici i poklici, koji traže da brat Gangl ne sme nikako da ostavi svoje mesto, na što brat Gangl još jednom uzima reč i veli da je njegova odluka neopoziva. Ali sve je uzalud. Aklamacije za brata Gangla bivaju sve veče i traže da se njegov izbor, kao gotov čin, unese u zapisnik.
Glasanje rezolucije
Nakon dulje pauze, za vreme koje je radio odbor za rezoluciju i kandidacioni odbor nastavlja se ponovo rad i brat Dr. Milan Arscni-jevič čita predlog rezolucije, koju je sastavio odbor i koja je aklamacijom prihvačena. Rezoluciju donosimo na prvoj strani »Sokolskog Glasnika«.
Predložena je zatim, sa strane Kandidacionog odbora, lista nove Savezne uprave, koja je također a-klamacijom prihvačena, a koju ob-javljujemo na drugom mestu. Konično je brat Smiljanič pozvao bra-ču da prisustvuju sutrašnjem svečanom delu glavne godišnje skupštine i zaključio je radni deo godišnje skupštine, a 2.45 sati, u noči.
Ki uljev izaslanik, Ministar Čejović, izaslanik N j. Sv. Patrijarha i ostali u-glcdni predstavnici na svečanoj skupšlini Saveza S. K. J.
Strana 4
bO KO L S K 1 O L A S Ni K
uUđ. X — oruj 17
SVEČANI DEO GODISNJE SKUPŠTINE SAVEZA SOKOLA K. J.
Svečani deo glavne godišnje skup-štine Saveza Sokola K. J. održan je
23	aprila 1939, u velikoj sali Doma Kralja Aleksandra, Sokolskog društva Beograd-Matica, u Deli-gradskoj ulici, a započeo je tačno u 10.30 časova.
Svečana dvorana bila je do po-slednjeg mesta ispunjena izaslanici-m?. župa i ostalim predstavnicima Sokolstva, kao i velikim brojem delegata svih nacionalnih, viteških i kulturnih udruženja u Beogradu. Tu su se nalazili rektor Univerzite-ta, g. Dragoslav Jovanovič, g. Nemec u ime Senata, zatim deneral Dimitrijevič, u ime Crvenog Krsta, zatim Ivan Dimnik u ime Učitelj-skog udruženja, pa predstavnici Mi-nistarstva prosvete, Ministarstva za socijalnu politiku i Ministarstva fi-nansija, pa zastupnik pretsednika opštine, deneral Rankovič; zatim piedstavnici Jugoslovenskog žensko« Saveza, Udruženja bivših francuskih daka, Državnog Saveta, Jadranske stiaže, Jugoslovensko-bugarske lige, Narodne odbrane, Udruženja rat-nih slikara, Udruženja inžinjira, U-druženja industrijalaca, Saveza ise-ljcnika, Materinskog udruženja itd. Kao predstavnici tih udruženja fun-girali su najuglednije ličnosti iz beo-gradskog javnog života.
Svečanoj skupštini prisustvovao j? i Ministar za fizičko vaspitanje naroda, brat Đura Cejovič. U ime Nj. S\. Patrijarha, došao je na skupšti-nu episkop Serafim. U prvom redu sedeo je takoder bugarski ministar na našem dvoru g. Ivan Popov, i sa-vetnik poljskog poslanstva, g. Šer-vinski. Bili su tu konačno i naši mili gosti, predstavnici Saveza bugar-skih Junaka, sa starešinom br. R. Atanasovom na čelu; kao i pretstav-nik Ruskog Sokolstva u Jugoslaviji. brat Drajling.
Bračo i sestre!
Ove godine navršava se 20 godi-na od osnivanja jedinstvene organizacije jugoslovenskog Sokolstva. O-vih 20 godina našeg zajedničkog sokolskog rada i života podeljene su na dva desetgodišta: na desetgo-dište Jugoslovenskog sokolskog Saveza i na desetgodište Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije. Danas se ne možemo baviti istorijom prvog i drugog doba. Želimo da istakne-mo samo jedno: vanjski nas oblik nije nikada ometao, da ne bismo mogli neokaljano, čisto i visoko držati zastavu naše sokolske zajednice! Jedno smo i po duši i po srcu od prvog dana pa do danas i jedno ćemo ostati i u budućnosti — jugosloven-ski Sokoli, sinteza i veza svih triju plemena našega naroda i verni ide-alima slovenskog sokolskog bratstva! Iz toga temelja raste sva naša snaga, sva naša sreča, sav naš napor i svaki uspeh našeg rada. Na tome temelju stojimo, bez njega padamo. Rodenju jugoslovenske sokolske zajednice kumovali su grobovi palih boraca i junaka, obasjavali su ga plameni porušenih domova, okruži-vale su ga otvorene, još krvave rane brače vojnika, i blagosiljale su ga suze udovica i sirotica. Nijedna ideja na ovome svetu nije još doče-kala tako grandiozan a ujedno i stra-šan porodaj kao što je naša, koja je kao blagi napitak Kosovke de-vojke svoju duboku sadržinu razlila na celu našu zemlju, na sav naš narod, zaklinjuči se »Bogu Pravde:« Na svome smo! I to čemo svoje čuvati i braniti pod svaku cenu. (Burno i oduševljeno odobravanje).
SLAVA SPOMENU KRALJA MUČENIKA
Prestupili smo već prag 75-go-dišnjice postojanja prvog sokolskog društva u našoj zemlji — Ljubljan-skog (Južnog) Sokola, i sprema-mo se na jubilarni slet u Ljubljani. Iza nas je več preko deset
U ime Ministarstva vojske i mornarice prisustvovao je skupštini g. đtneral Kukavičić, zatim u ime Inšpekcije zemaljske Odbrane, pukov-nik g. Ristanovič, a bili su prisutni i delegati Komandanta Zandarme-rije i Komande vojnog okruga.
Najmnogobrojnije izaslanstvo bi-
lo	je ono beogradske univerzitetske omladine, koja je u ogromnom bro-ju ispunila sve galerije dvorane, po-mt šana zajedno sa sokolskom omla-dinom, u najoduševljenijem raspolo-ženju. Velika dvorana imala je ret-ko svečan izgled, ukrašena zastavama i sokolskim odorama.
Tačno u 10.30 časova stigao je pred dom izaslanik Nj. V. Kralja, g. deneral Ligius Dekaneva, koga su na ulazu dočekali pretstavnici starešinstva Saveza, sa prvim zamenikom starešine, bratom Ganglom na čelu. B'at Gangl je najsrdačnije pozdra-vio Kraljevog izaslanika, a sokolske zastave odale su mu počast, našto je Kraljev izaslanik, pračen špalirom Sokola, ušao u dvoranu, burno pozdravljen od svih prisutnih.
Iza glavnog stola, za kojim je sedelo čitavo Starešinstvo Saveza, po-rcdale su se zastave svih sokolskih jcdinica u Beogradu, sa Saveznom zastavom na čelu; a sokolska muzika društva Beograd VIII otsvirala je sokolski pozdrav zastavi.
Kad su se manifestacije za Kralja i za Sokolstvo stišale, ustao je prvi zamenik starešine, brat E. Gangl, pa je sred najdublje pažnje i najsveča-nije tišine održao značajan i zano-san govor, kojim je otvorio svečani deo skupštine i kojim se obratio svima prisutnim izaslanicima i čita-vom sokolskom članstvu, sakupije-nom u dvorani, kao i onom do naj-uclaljenijih krajeva Jugoslavije. Govor brata Gangla glasio je od reči do reči :
godina od ponovnog osnutka Saveza Slovenskog Sokolstva. Navršava se 550 godina od velike kosovske tragedije. Iza nas je 20-godišnjica Jugoslavije. Jubileji se, dakle, nizu sve jedan za drugim. Ali medu njima nema nijednog jubileja koji ne hi poškropila vruča i plemenita krv stotine hiljada naše brače, nema ni jednog koji ne bi sadržavao pismo npšeg prava na našu svojinu i na-stg prava na opstanak, nema ni jed-noga koji ne bi oblile reke suza mu-čeničkih duša i ranjenih srdaca, nema ni jednoga, koji ne bi s jedna-kim osećajima patriotizma, narodnog ponosa, junačke duše i slovenskog mišljenja obuzeo sve nas, kao što je obuzimao i napajao Blaženopočiv-šeg Viteškog Kralja Aleksandra 1 Ujedinitelja, koji je najviše pozna-vao Sokolstvo, koji ga je najviše pot-pomagao, a koji sada sniva svoj večni san tamo na Oplencu, svetom mestu svete nam zemlje! Neka je slava Kralju Mučeniku! (Svi ustaju i klicu: Slava!)
POZDRAV MLADOME KRALJU
Iz tog Božijeg hrama naš put nas vodi na sunčanu livadu životnog pro-leča, gde se krasno razvija i sazreva do mladičske zrelosti život našeg Kralja Petra II, našeg nada sve lju-bljenog brata starešine, kojeg tako čirsto i duboko obimaju naša sokolska srca, naša vernost i naša oda-nost. Još dve godine i nekoliko meseci deli Ga od dana i časa kada če uzeti u svoje ruke žezlo svojih slavnih predaka Karađorđevića, da u-sied osečajne i nežne brige i mudro-sti Svoje uzvišene Majke Kraljice Marije i uzvišenog Svog strica Kneza Namesnika Pavla — metne teško breme vladarske dužnosti na svoja mlada pleča.
Neka Mu sudbina bude sklona! Svako jutro neka Ga obaspe rosom svežine, svako podne neka Ga oblije sjajem sunčanog svetla, svako ve-če neka Ga ogrne plastem vedrine,
i svaka noč neka Ga okrepi novom snagom! Zdravo, naš Mladi Kralju! Neka Te prati sreča junačka! Iskreni, bratski sokolski pozdrav! Neka živi Kralj Petar II! Zdravo! (Muzika svira državnu himnu, a čiiava dvorana se prolama od poklika Kralju i Kraljevskom Domu).
Brat Gangl je pročitao na to pozdravne telegrame, upučene Nj. V. Kralju Petru II, Nj. K. Vis. Knezu Namesniku Pavlu, i Kraljevskim Namesnicima, gg. Dr. Radenku Stankoviču i Dr. Ivi Peroviču. Telegrami, koji su bili pozdravljeni burnim aplau-zima za Kralja i Kraljevski Dom, i ovacijama za Jugoslavi-ju, glase:
Njegovom Veličanstvu Kralju Petru II.
Jugoslovensko Sokolstvo, oku-pljeno danas sa izaslanicima svih svojih župa na deveto j go-dišnjoj glavno j skupštini Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, upućuje svom ljubi jenom Starešin1 i Mladome Kralju naiskre-nije pozdrave.
U nepokolebljivoj vernosti o dano svome Vladani, Njegovo j
uzvišenoj Majci, domu i reftiu junačkih Karadordevića, Jugoslovensko Sokolstvo hoče, kako do sad tako i u budučnosti, da uloži sve svoje moralne 1 fižičke snage i svoj vaspitni rad za sreču Kralja, za napredak i blagostanje naroda, za moč i slavu Jugoslavije, uvek spremno da čuva i brani celinu, samostalnost
i	slobodu otadžbine.
Neka živi Njegovo Veličanstvo Kralj Petar II! Neka živi dom i rod Karador-devića! Neka živi Kraljevina Jugoslavija! Engelbert Gangl
Prvi zamenik starešine Saveza Sokola K. J.
*
Njegovom Kraljevskom Viso-čanstvu Knezu Namesniku Pavlu
Izaslanici jugoslovenskog Sokolstva iz čitave zemlje okupljeni na deveto j godišnjoj skupštini Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije upučuju Vašem Kraljevskom Visočanstvu iskrene pozdrave.
Tim pozdravima pridružujemo najlepše želje i sokolsku blago-darnost za blagotvorni rad Va-šeg Visočanstva za sreču našeg Kralja, Naroda i otadžbine.
Neka živi Vaše Kraljevsko Vi-sočanstvo!
Engelbert Gangl
*
Kraljevskom Namesniku dok-toru Radenku Stankoviču
U ime jugoslovenskog Sokolstva delegati okupl jeni na deveto j glav no j skupštini Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije sr-dačno pozdravljaj,u gospodi na Kraljevskog Namesnika sa že-Ijom za uspešan rad na sreču Kralja, naroda i Jugoslavije. Zdravo!
Kraljevskom Namesniku bratu Dru Ivu Peroviču
Deveta godišnja skupština Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije bratski pozdravlja brata Kraljevskog Namenika uz naj-lepše želje za uspešan rad na sreču Kralja, naroda i Jugoslavije. Zdravo !
POKOJNO! BRAĆI I SESTRAMA
A sada da se poklonimo senima one brače i sestara koje je od poslednje naše skupštine neumoljiva smrt otrgnula iz našeg bratskog kola. Predug je niz te brače i sestara, da bi ih mogao sve navesti po imenu. Zadržaču se samo na četiri imena, uz koja je bila i uz koja če o-siati obeležena naša sokolska delat-nost. To su brača: zamenik starešine Dura Paunkovič, Fran Dolenc, Di. Dinko Trinajstič i Božidar A-badžija.
Brat Dura bio je pretstavnik one sokolske muževnosti, koja upotreb-Ijava svoj uticaj i svoje veze da bi došao do izražaja naš ugled i naše I delovanje u svima slojevima našeg javnog života. Pokojni br. Dura n;-■ je zanemario ni jedne prilike a da
ne založi svoju odlučnu i iskrenu reč za našu stvar i da joj ne pomogne da bude pravilno cenjena u svima krugovima, od najvišeg mesta do širokih narodnih slojeva, gde se o nama govorilo. Bio je beskompromisni borac za oživotvorenje sokolskih i-deala u svakom slučaju gde su naši prijatelji i neprijatelji pretresali u-logu Sokolstva u našoj državnoj i narodnoj zajednici.
Brat Fran Dolenc, u svim svojim zahtevima i potrebama uvek skro-man i jednostavan, bio je izraziti pietstavnik načela istinskog sokolskog bratstva, jer nije nikada niko-rne odrekao svoju bratsku pomoč, držeči se one narodne: neka ne zna levica, što daje desnica. Nebrojeno je brače i sestara, naših društava i četa, koji su u punoj meri bili deo-mci njegovog dobročinstva.
Brat Dr. Dinko Trinajstič, sin naše kršne Istre, sav je svoj život žr-tvovao za svoj narod, i naročito u sndbonosnim danima osnivanja Jugoslavije u tudini ulagao sve svoje snage i sposobnosti da bi se ideal naših oslobodilačkih borbi ostvario do najviše moguče mere.
Četvrti je naš mladi brat Božidar Abadžija, koji je poginuo u Zagrebu kod vršenja svoga zadatka da se spremi za utakmice izmedu nas i fiancuskih gimnasta u Parizu.
Prcuzmimo od ove naše brače bi-slrinu i iskrenost sokolske svesti, stvarnog bratstva, neugasivog rodo-Ijublja i požrtvovnog izvršivanja sokolskih dužnosti! Time čemo najbolje odati počast njihovoj uspomeni. Svoj pokojnoj brači i svim pokojnim sestrama i njihovim imenima neka je slava! (Svi prisutni klicu: Slava!)
POZDRAV GOSTIMA
Kada smo izvršili svoju bratsku i pijetetnu dužnost prema dragim i milim našim pokojnicima, obračam se s pozdravnom reči svima vama koji ste se odazvali našem pozivu i došli na današnju glavnu skupštinu.
Brat Gangl pozdravlja u prvom redu Kraljevog izaslaM' ka, denerala Dekanevu, kao pretstavnika Nj. V. Kralja* Nj. Vis. kneza Namesnika Pavla i čitavog Kraljevskog Doma, moleči ga da bude tu-mačem sokolske vernosti i ro-doljubivih osečaja.
Pozdravlja zatim Ministra za fizičko vaspitanje naroda, brata Duru Čejoviča, njega lično i kao predstavnika Kraljevske vlade. Pozdravlja zatim zastupnika Nj. Sv. Patri-jarha, episkopa Serafima, a onda bugarskog ministra, 8-Ivana Popova i predstavnika poljskog poslanstva, g. Š«r' vinskog. Zatim redom pozdravlja predstavnike svih udru ženja. Prilikom tih pozdrava prisutni su srdačno odobravali i naročito žive ovacije su bile upučene Kralju i Kraljevskom Domu, te bugarskoin poslaniku i ministru Čejovicu. Brat Gangl je pozdravio toplo i univerzitetsku omladinU, našto su omladinci odgovorili srdačnim poklicima.
OVACIJE VOJSCI
Konačno je brat Gangl najsrdačnije pozdravio predstavnike jugoslovenske vojske, * naročito g. denerala Kukavl' čiča. Kod samog spomena naše hrabre vojske, nastalo je U dvorani tako oduševljeno odobravanje, da su manifestacij* potrajale dugo vreme i čitava sala je u največem zanosu klicala:	»Živela naša junačka
vojska!«, »Živela odbrana države 1 naroda!« — Zatim Je br. Gangl nastavio :
Snaga i prostranstvo Jugoslavij* žive po čitavom svetu, gdegod im* Jugoslovena. Ali mislim, da su •* moč Jugoslavije, njen dobar glas > njena slava najjače izraženi u jugo' slovenskoj vojsci i mornarici, koja je naš štit i naš mač, naša vera • naš ponos.
Mislim da če nas naša vojska naj' bolje shvatiti kada kažemo da u Sokolstvu mora biti uzgajana viteška borbenost i moralna snaga, visoka nacionalna svest i pripravnost, da —■" k<’da nas Kralj i otadžbina pozovu: »Sokoli, napred!« — podemo svi ne-ustrašivo i smelo napred kao što ce poči i naša junačka vojska.
Mi želimo da se u svakoj sokol' skoj duši koju ne pomučuje žučlji-va mržnja, duboko ukoreni i visoko poraste svest o našoj nacionalnoj za-jednici. U svima žilama našeg narodnog tela mora da struji i kip* zdrava krv jugoslovenske svesti, jer koga obujmi taj živi tok, nikada se neće izgubiti u nevernosti i izdaj' s'vu. Mi Sokoli znamo da možemo Kralju, narodu i otadžbini služiti sa-mo na taj način: Kralju vernošču > odanošču, narodu pravdom i brat' skom ljubavlju, otadžbini radom > poštenjem. Što je van ovoga, nama jc strano i mi to odbacujemo. U smislu i duhu ovoga što smo sada rekli, osnovan je i opravdan moj pozdrav: Živela jugoslovenska narod' na vojska! (Dugotrajno klicanje).
SLOVENSTVO I SOKOLSTVO
Sestre i bračo! — Kada se seča-mo velikih dogadaja iz nedavne pro-šlosti, treba da naglasimo da nas istorija i nauka upučuju, da iz nji' hovih izvora izvedemo ovu konsta' taciju: uništavanje državnih nezavi' snih tvorevina i duha narodne svesti nasilnim putem u suprotnosti je sa najosnovnijim pravom i moralom kul' turnog čovečanstva. Uvek su konaČ' no, uz sve protivnosti, odnosili po-bedu snaga narodne volje i duh na' rodne svesti! (Odobravanje).
Istorija je tačno zabeležila gde su se. u razdoblju od 1400 godina, od seobe naroda do današnjeg dana, nalazile granice naselja velikog *l°' venskog plemena: od Uralskih gora do snežnih visova srednjih Alp* 1 do Tihog Okeana, od Baltičkog
Reč prvog zamenika starešine, br. E. L. Gangla
Prvi zamenik Starešine, br. Gong/, drži pozdravni govor.
Sredozemnog mora. Na ovom ogrom-nom i gotovo nedoglednom prostoru dominirala je i zvučala mila slovenska reč. Ali za svih ovih 1400 go-dina ovo su ogromno slovensko tele šekli i komadali tuđi mačevi. U-gusivali su slovensku reč, rastavlja-
li	su brata od brata i nametali nam tuđina za gospodara. Sopstvenom snagom u prošlom veku i pri zavr-šetku velikog svetskog rata stvorila su cetiri slovenska brata svoje samo« stalne države: Bugari, Čehoslovaci, Jugosloveni i Poljaci. Ta krasna, slovenska i bratska zajednica izguba je sada jednoga brata: Čehoslo-vaka. Ova samostalna slovenska ге*п1ја, tako krasna, bogata i uzor-n<* uredena, iako je izbrisana sa karte Evrope, nije nikako izbrisana iz “asih duša. (Burno odobravanje).
Ona se svojom tragičnom sud-binom još više usekla u njih! (Svi klicu: Tako je!) Ova rodna grana, otrgnuta od gorostasnog slovenskog debla, još je uvek naš ponos i počiva u našim bratskim osećajima i u našim srcima, koja ne traže izraza u zalbama i uzdasima, nego se među-sobno povezuju u čelične zaštitne o-kiope ko ji se zavetuju, da će čuvati neprikosnovenost svoje, krvlju steče-oe slobode u svima prilikama, uz svaku žrtvu i po svaku cenu. Pa ako toj dragoj braći i milim sestrama, lcoje J® zadesila ta teška sudbina, iskaže-svoju punu ljubav i iskrene simpatije, time izvršavamo samo jedan neznatni deo svoje bratske dužno-sli, verujući pri tome duboko da, i Pored svih nedaća, budućnost ipak Pripada Slovenstvu. (Čitava dvorana najburnije aplaudira).
Kad govorimo o Slovenstvu, bu-
cie
nam se same od sebe uspomene Па veličanstveni i nezaboravni X ju-hiiarni svesokolski slet u Pragu, ko-ji smo i mi preživeli kao aktivni u-česnici s naraštajem, članstvom, s našom slavnom vojskom i mornari-com i s našom lepom izložbom. Ta-da je u zlatnom slovenskom Pragu visoko plamteo oganj slovenske sve-sti i sokolskog bratstva. U tu ogromnost svega lepog i velikog mi smo Jugosloveni ulili miriš naše zemlje,
'skrenost, toplinu i nepokolebljivost naše bratske ljubavi.
Zato i pored svih nevolja i teško-ća koje nas pritiskuju, ipak ima i svetlih radosti života: odvažnosti i ponosa, vere i vernosti, borbe i po-heda. Jednoga samo nema: u sokolskim srcima: nema straha, nema bojazni! (Oduševljeni poklici:	Tako
je!) Zato osećamo da smo u Sokolstvu jedno telo, jedna duša, jed-no srce, da radimo za svoju jugo-slovensku i slovensku Jugoslaviju i da želimo da takvi ostanemo, dok bude živeo i poslednji brat i poslednja sestra! To je radosna i zanosna misao sviju nas, i tu misao moramo presadivati u svu omladinu jugoslo-venskog naroda.
U ovakvom duhovnom i idejnom n&strojenju šaljemo iskrene i bratske pozdrave u celi slovenski svet, stoj brači i svima sestrama, gde god žive i kako god žive!
Brat Gangl ističe zatim, da je srečan što na ovom zboru može da pozdravi braču bu-garske Junake, i to starešinu Saveza, brata Raška Atana-sova, kao i braču Josipa Bure-ša, Hrista Ljutova i Raška Duškova. Podvukao je čvrstu i tesnu saradnju između Sokola i bugarskih Junaka i vi-soku misao jugoslovensko-bu-garskog bratstva, što je dove-
lo	do najsrdačnijih ovacija i klicanja bratskoj Bugarskoj i bugarskim Junacima. — Brat Gangl je zatim pozdravio i starešinu ruskog zagraničkog Sokolstva, brata Drajlinga, što je takoder prihvačeno ve-oma srdačnim odobravanjem. Zatim je brat Gangl nastavio:
Ono, bračo i sestre, što nas spala i sjedinjuje, zdrava je ideja, slovenska ideja i njena kulminacija — sokolsko-junačka ideja. To je snaga, koju ne može niko da razbije, icr je sliva u buzdovan Kraljeviča Marka naša jaka volja i naš nesa-
lomljivi junačko-sokolski značaj, ko-ji nam pokazuje put u našem zajed-ničkom radu, koji je ispunjen pitnim i dubokim osečajem odgovornosti. Svima i svakome naš bratski pozdrav!
POZDRAV JUGOSLOVEN-SKOM SOKOLSKOM BRATSTVU
Bračo i sestre iz Jugoslavije! Na kraju moja je pozdravna reč upuče-na vama koji ste poslati ovamo od bratskih župa da izvršite svoju duž-nost. Kao svake godine do sada, tako gledam i danas na ovoj skupšti-ni duhovno ujedinjenu Jugoslaviju. Vi ste pretstavnici i vršioci truda i ustrajnosti jugoslovenskoga naroda, njegove ljubavi i vernosti prema onim tekovinama i žrtvama koje su nam izvojštile naš zajednički dom. U frontu slovenskog Sokolskog bratstva zauzimasno ono mesto koje nam daje unutrašnje bogatstvo svih plodova sokolskog vaspitanja. Toj u-
reči i u svakom njegovom delu. Naš dom i naša krv govore na usta na-šeg čoveka. I iz iste duše i iz iste krvi javlja se krik i poklic našeg sokolskog naroda: da bismo bili jaki u kolektivu slovenskog sokolskog biatstva, dajte nam Jugoslaviju — želimo potpunu Jugoslaviju, ujedi-ujenu, veliku i jaku! Tako kliče naš Soko seljak, radnik, inteligenat. On
—	svaki i svaka — mora govoriti tako, mora da radi za taj veliki cilj, jer želimo da izađemo iz uskog kuč-njeg kruga u celinu naroda, u nje« govu potpunost, u njegovo zdravlje i u njegovu snagu, želimo u veličanstvo domovine — svima jedne, velike i jake, njegove, naše! Tako govori bat, tako govore plug i motika, tako šume Strojevi, tako pišu sudbi-nu zemlje i naroda iskre duha: Jugoslaviju želimo — jednu i ujedinjenu! Svaka zdrava misao vrti i dube u riznicu mišljenja i osečaja pojedi-naca, da im padnu mrene sa očiju i da ugledaju celinu ispred sebe. Ze-
Draga bračo sokoli i sestre so-kolice,
U ime bugarskog Saveza »Junak« dolazim da podnesem srdačne pozdrave i najlepše želje bratskom so-kclskom Savezu prilikom njegove go-dišnje skupštine, a zajedno s tim da izrazim pred vama iskrene osećaje, koje Junači iz svih krajeva Bugarske neguju prema srodnoj sokolskoj organizaciji i bratskoj Jugoslaviji.
Bugarski Junači i jugoslovenski Sokoli ustanovili su poodavno medu so-bom odnose zajedničkog uvažavanja, neprisiljene bratske ljubavi i razumevanja i time su doprineli vrlo mnogo razvedravanju atmosfere nad našim rodnim Balkanom. Oni su otkrili pred svetom, da dva slovenska naroda za-htevaju da žive s osećajem jed-nake krvi i sa opštom brigom za svoju. sudbinu i svoje istorisko predopre-deljenje. I ti odnosi, usudio bili se da tvidim, bili su jedinstvena i prva luč koja je obasjala naše zemlje radošču, zadovoljstvom i lepotom. I mislim, ih tačnije rečeno, duboko verujem, da če uipostavljene bliže veze izmedu ju-goslovenske sokolske organizacije i oiganizacije bugarskih Junaka ostati ne samo večito trajne, nego da če se pojačati, jer odgovaraju međusobnim srdačnim odnosima, koji postoje izme-d:> naših bratskih naroda.
S tom verom, s jasnim pogledom na sutrašnji dan, u odlučnoj volji za čuvanjem naših veza, ja vidim izgrad-nju jednog novog morala, koji če ostaviti mnogo novih stranica u istori-ji na obema bralskim stranama Doči če dan, kada če i vaše i naše potomstvo zahvaljivati svojim pretci-
Prešlo se zatim na izveštaj savez-nog tajnika, pa je brat Dr. Milan Arsenijevič održao sažet i značajan referat iz koga vadimo najvažni-ja mesta :
Brat Arsenijevič je najpre podvukao da ove godine jugoslovensko Sokolstvo proslavlja skroman ali lep jubilej. Na Vidovdan navršava se 20 godina od ujedinjenja rani j ih pokrajinskih sokolskih Saveza u jedinstve-no jugoslovensko Sokolstvo slobodne države.
»U opštoj posleratnoj pometeno-sti, idejnoj razbijenosti i zamore-nosti, koje su nastale posle nacio-nalnog zanosa, Sokolstvo je prvo izišlo na pravi put. Ne opijaj uči se pobedom, jugoslovensko Sokolstvo je osetilo, da je više nego i-kada potrebna nega duha i tela.
Snaga i budučnost naroda zavi-se od zdravih i snažnih pojedina-ca. Podizanje zdravog naraštaja služi u prvom redu interesima naroda, jer podiže njegovu radnu sposobnost, njegovu privrednu produktivnost i životni standard. Tome zadatku Sokolstvo poklanja punu pažnju. Ali zdrav i snažan pojedinac svoju energiju i svoje sposobnosti mora da stavi na korist zajednice i mora da služi njenim ciljevima. Zato Sokolstvo, pored telesnog vaspitanja, isto toliku važnost poklanja i moralnem, duhovnom i nacionalnem vaspitanju. Sokolski rad je mno-gostran i obuhvata celu telesnu, moralnu, duhovnu i privrednu sira nu narodnog života«.
ma, koji su mogli da nadvladaju na-gcmilane strasti i nepoverenja i da stvore ne samo nov duh, nego da utvrde i početak nove ere u odnosima naših bratskih naroda. I na prvom mestu oni če videti lica velikih trud-bc-nika bugarsko-jugoslovenskog sporazumevanja: pokojnog kralja Aleksandra i cara Borisalll, koji su prvi jedan drmgom pružili ruku kao vodi svojih naroda.
S najlepšim željama za uspeh Ju-goslovenskog Sokolstva, ja u ovom momentu podnosim srdačne pozdrave od Junačke organizacije i s ushiče-njem se divtm njegovom mladom starešini, Njeg. Velič. Kralju Petru II.
Da živi Jugoslovensko Sokolstvo!
Da živi bratska Jugoslavija!
Da živi N j. Vel. Kralj Petar II/
*
Govor brata Atanasova skupšti-na je prihvatila sa najoduševljeni-jim ovacijama i poklicima: »Živela bratska Bugarska!«, »Živela sloga i jedinstvo Bugara i Jugoslovena!«, »Živeli bugarski Junači!« itd. Brat Atanasov bio je iskreno ganut izra-zima ljubavi našeg Sokolstva prema brači Bugarima.
Srdačno pozdravljen uzeo je zatim reč starešina Saveza ruskog zagraničkog Sokola, brat Dreiling, koji je toplim rečima pozdravio rad jugoslovenskog Sokolstva i istakao, da rad ruskog Sokolstva znači rad za čitavo slovenstvo i da rusko Sokolstvo neče nikada odstupiti od velike nacionalne misli, ni od ideje solidarnosti svih Slovena. Govor br. Diejlinga popračen je srdačnim odobravanjem.
Brat Arsenijevič, spominje, da je predratno Sokolstvo svoj rad bilo o-graničilo samo na grad, dok je posle rata ušlo u široke narodne mase. Ono se obratilo selu, obratilo se onima koji su najviše zaostali kulturno i ma-terijalno, ali koji su od uvek pret-stavljali nepresušni izvor moralne i nacionalne snage. Danas Sokolstvo obuhvata prostorno ceo narod, od prestomce do najzabačenijih sela, sve krajeve države i sve narodne slojeve.
Na kraju prošle godine jugoslovensko Sokolstvo imalo je u 25 župa, 804 društava i 1413 sokolskih četa, svega 2214 sokolskih jedinica (prema 320 jedinica u 1919 god.), sa pri bližno 300.000 pripadnika. (1919 : 45.000). Največi porast broja pripadnika u 1938 godini pokazuje župa Skoplje (57°/o). Po profesiji, pro-centualno, u jugoslovenskom Sokolstvu ima najviše seljaka, 25°/o, što ističemo sa največim zadovoljstvom, zatim državnih nameštenika (13°/o), zanatlija (12%), privatnih nameštenika (8°/o), radnika (8°/o), nastavnika (9°/o), trgovaca (7,6°/o), vojnih lica (3,2%>), đaka (2,4°/o), lekara (1,4 od sto), itd.
Prihodi svih sokolskih jedinica
1938	g. iznose oko 25,000.000.— Din.., a rashodi oko 24,000.000.— Din. Ovde nije uračunata državna pomoč od 6,000.000.— Din. To znači, da Sokolstvo za sokolski rad na narodnom vaspitanju troši godišnje
24.000.000 koje mu stavljaju dobro-voljno na raspoloženje njegovi pripadnici. Cista imovina svih radnih jedinica bez dugovanja iznosi Din.
113.000.000.— Imovina Saveza ovde nije uračunata.
Tehnički vaspitni rad bio je u prošloj godini največim delom posvečen pripremama za svesokolski slet u Piagu. Na praškom sletu učestvova-
lo	je jugoslovensko Sokolstvo sa preko 6.000 pripadnika, i, prvi put, velikog broja seoskih sokola, koji su i dostojno reprezentovali našu zemlju. Na medunarodnim utakmicama, koje su održane u okviru praškog sleta naša muška i ženska sokolska vrsta zauzele su drugo i treče mesto, te smo se tako ponovno afirmirali u gi-mnastici medu prvim nacijama sveta.
Prosvetni rad u prošloj godini bio je veoma raznovrstan. Održan je veliki broj prosvetnih tečajeva župskih, društvenih i četnih; zatim veliki broj predavanja iz svih oblasti istorije i zemljopisa, privrede, higijene, socijal-
Zasedanje zbora župskih načelnika, pred Clavnu godišnju skupštinu, u
Beogradu, 22 aprila.
nutrašnjoj lepoti, uzvišenosti, vrednosti i čudoredu daje svaki od vas svoj dužni deo, seljak, radnik, za-n;.Ilija, siromah, bogataš, vojnik, či-novnik, sveštenik. I svest o unutraš-njoj vrednosti svakog života i naše neugasive čežnje za lepšim i boljim, čeznje, koja mora biti uvek sve ja-ča do njenog izvršenja, najdragoce-nija je tekovina sokolskog uzgoja. U Sokolstvu je potencirana leputa, plodnost i sposobnost narodnog i državnog života. Mi Sokoli znamo, da su mač i plug, pero i bat, knjiga i njiva, pesma i žulj i znoj simboli našeg sokolskog naroda, koji stvara veliku duhovnu i materijalnu moč Jugoslavije. Naš sokolski čovek zitade, da treba da izbija iz svakog njegovog čina uvek i svuda njegov dom i njegova krv. Sve tajne tog doma, svo kiptenje te krvi stiču sc u dušu našeg sokolskog naroda, ko-jp se izražavaju u svakoj njegovoj
Pozdravi izaslanika
Kada se odobravanje stišalo, uze-
li	su reč predstavnici udruženja koji su prisustvovali na skupštini, da sa-opšte svoje pozdrave Jugoslovenskom Sokolstvu.
Prvi je pozdravio g. đeneral Di-mitrijevič, u ime Crvenog Krsta; zatim je, u ime Učiteljskog udruženja,
brat Ivan Dimnik održao značajan govor u kome je podvukao povezanost učiteljstva i Sokolstva u radu za vaspitanje naroda, za dizanje na-cionalno-odbrambenog duha i za negovanje rodoljubivih i slovenskih o-sečaja i humanih ideala. Govor brata Dimnika bio je srdačno pozdravljen.
U ime Udruženja Masarik pozdravio je Sokolstvo brat Jovan Šepa; a u ime Narodne odbrane g. Pavle Miljakovič podvlačeči, da če Narodna odbrana saradivati, rame uz rame, sa Sokolstvom, u radu na odbrani zemlje i na čuvanju državne nezavisnosti. Konačno je, u ime Velike Lože trezvenosti uputio pozdrav brat Drag. Pavlovič, ističu-či nastojanja Sokolstva na polju trezvenosti i saradnju trezvenjačkih i sokolskih udruženja pre rata u Bosni.
mijovid te celine razgrnjuje naša volja pred svima nama, da vidimo bla-gedati, bedu, zdravlje i bolest, kamen i hleb, pravicu i krivicu, laž i istinu. Sečemo prokope kroz bregove grehova i zabluda, da bi našli sa zajedničkim žrtvama i sa zajednič-kim najnapornijim radom put u o-giomnost lepote i bogatstva Jugoslavije, nama svima jednako dobre i pravedne majke!
Ovime vas bratski pozdravljam i otvaram IX redovnu glavnu skupštinu.
Zdravo!
*
Oduševljeno i burno odobravanje pozdravilo je ove zanosne reči sta-rog sokolskog borca i jednog od naj-neustrašivijih pionira jugoslovenske sokolske misli, brata Gangla. Ovacije su trajale dugo vremena, doka-zujuči da je govor ostavio najdublji utisak na sve prisutne.
Govor Starešine Saveza bugarskih „Junaka**, br. R. Atanasova
Burno pozdravljen ustao je zatim starešina Saveza Bugarskih Junaka, brat Raško Atanasov i održao ovaj topli i bratski govor :
Sa zbora župskih prosvelara, pred Clavnu godišnju skupštinu Saveza: Uprava Prosvetnog Otseka.
Izveštaj tajnika, brata Arsenijevica
ne sadržine, o štednji itd. Svega 7.900 predavanja, pred 463.000 sluialaca. Največi broj predavanja otpada na seoske jedinice. Osim o-voga održano je kratkih t.zv. govora pred vrstom 13.400 pred ukup-no 370.000 slušalaca. Radi sokolske propagande održano je 36 predavanja preko radia.
Širom naše zemlje po mnogim je-dinicama prikazan je veliki broj fil-mova razne kulturne i sokolske sadržine. U prošloj godini počet je prvi put živ rad na propagandi putem uza-nog filma.
Sokolska štampa. Savez SKJ izdaje nedeljni list »Sokolski Glasnik«, i sokolsku reviju »Soko«, i časopis za decu »Naša radost«. Pored saveznih listova ,imamo dvanaest župskih li-stova i sedam društvenih. Več tri go-dine Savez izdaje kalendar Sokolsku njivu, namenjen prvenstveno za članove sa sela.
Veliki broj naših sokolskih jedini— ca ima svoje čitaonice koje imaju lep broj odabranih knjiga, časopisa i listova. Na propagandi trezvenosti i štednje radilo se dosta.
Posle srdačnog odobravanja referatu brata Arsenijeviča, prešlo se na referat o značaju Sokolske Petrove Pctoletnice.
Zamenik Starešine, brat Milivoje Smiljanič, uzima zatim reč da u sa-žetom referatu istakne veliki značaj Sokolske Pelrove Petoletnice, čiji je cilj da u ljubavi i odanosti prema mladom Kralju, do dana kad naš ljubljeni Starešina preuzme potpuno kraljevsku vlast u svoje ruke, izvrši jedan golemi napor rada i požrtvo-vanja, koji če ostaviti vidnih trago-va u ekonomskom, kulturnom i soci-jnlnom podizanju našeg naroda i koji če ga moralno i umno osposobiti za daljnje napore i žrtve.
Preduzimanjem svoje Petrove Petoletnice htelo je Sokolstvo da ukaže na potrebu planskog rada organizova-nog i rasporedenog svuda a posebno u sredini naroda na više godina i šta se takvim radom može stvoriti. Ovim radom htelo je sokolstvo da ude du-blje u narodni život da uči i da se uči, da u narodnoj sredini savladuje sve teškoče i neprilike pod kojima narod živi i radi, da tome životu dade poleta, da narod upozna umešnijem radu i organizaciji snaga, da u skup-nom naporu stvore i ono, što poje-dinačno msu pojedinci mogli nikad stvoriti. Pri tome organizovanju, za-jedničkom radu i zbližavanju stvoriče se medusobno poverenje, cenjenje i pouzdanje, stvoriče se i nova sazna-nja, pouke i iskustva. Jer zar dovo-denje i dobijanje čiste, zdrave pijače vode, onamo gde se za njom čeznuio vekovima, neče izavati novu volju i novu energiju i želju za stvaranje? Zar podizanje šuma po krševima i goletima neče biti delo velikog značaja? Zar to delo i taj rad neče naj-blagotvornije uticati ne samo na današnje no i na buduče generacije? Zar podizanje vočnjaka, vinograda, pčelarnika i negovanje i gajenje raznih kulturnih biljaka neče omogučiti bolju ishranu i bolji život? Zar podizanje novih domova, vežbaonica i ve-žbališta neče potpomoči krepljenje tcla, jačanje snage i omogučiti širenje korisnih znanja? Zar negovanje raz-nog cveča i njegova lepota ne oblago-rodava dušu ?
Veliki je broj izvršenih raznovrsnih radova sok. jedinica i pojedinaca a još je veči broj onih koji su u izvr-šenju i koji če se još izvršiti. Neki su vidni i merljivi, a drugi nisu ali če i oni doči do izražaja. Od tih vidnih izvršenih radova spomenučemo ovde jedan broj. Podignuto je 82 sokolska doma, nabavljeno i razvijeno 58 Sokol. zastava, podignuto je 95 sokol, vežbališta, osnovano 119 novih sok. knjižnica, u 216 sok. jedinica su stvo-reni otseci za pomoč sirom, članstvu. Osnovano je 32 sokol, zadruge, pri-redeno 15 izložbi, opravljeno 40 pu-tova, sagradcno 28 mostova, izrade-no 90 česama i dovedeno pijačih voda, podignuto 15 spomenika, stvore-
Sve veči broj naših jedinica iskori-ščuje pozorišie luiaka za vaspitanje naše sokolske dece i naraštaja. Naročita pažnja u prošloj godini posvečena je prosvečivanju seoske žene. U mnogim seoskim jedinicama prirede-ni su razni tečajevi: za negu dece i odojčadi, u saradnji sa Centralnim higijenskim zavodom, domačički tečajevi, izložbe domačičkih radova, higi-jenske izložbe, analfabetski tečajevi i tako dalje. U ovome radu naše u-čiteljstvo pruža punu saradnju Sokolstvu kome odajemo puno priznanje.
Na koncu je brat Arsenijevič go-vorio o vezama Saveza sa ostalim slovenskim Sokolima, kao i o prošlogo-dišnjoj proslavi Prvoga decembra ko-ja je pretstavljala divnu manifestaciju patriotizma jugoslovenskog Sokolstva, manifestaciju velike vere u budučnost našeg naroda i države, i odlučne re-šenosti da se sloboda i nezavisnost zemlje i naroda brane do poslednjeg daha. Posvetio je naposletku nekoliko toplih reči budučem svesokolskom sletu, g. 1941, u Beogradu, koji je posvečen punoletstvu Nj. V. Kralja Petra II.
no 24 rasadnika, zasadeno blizu 200 nasada vočaka, oko 250.000 šumskih sadnica, podignuto blizu 2000 vrtova, blizu 3000 moder, košnica, preko 2000 moder, dubrišta, nabavljeno i koriščeno raznog semenja oko 14 h 1 j. kgr., izradeno vrlo mnogo kre-veta za seoske kuče, otirača i dr.
Pa u čemu je značaj i veličina petoletnice? Je li u ovim izvršenim de-lima ili u onima koja če se još izvršiti? Nije samo u tome, nego je još veči njezin značaj u postavljenom kultu služenja opštim narodnim ci-ljtvima, u isticanju kulta dužnosti i rada; u ulaženju u niz velikih problema i zadataka koji su pred nama i čilim narodom. Značaj je u grupisa-nju i organizovanju snaga za taj po-sao, u pristupanju selu i težnji da se upozna i pomogne mučan i težak rad sela i seljaka i što je ceo ovaj po-hvat spojen sa imenom narodne Uz-danice. Značaj je u tome što svr-stavanje u taj rad, približavanje sela i varoši, jedkred izvršeno, produžiče se spontano i dalje.
Značaj je petoletnice i u tome, i to največi, što se nastoji u njoj na podizanju vrline, iesiitosti, poštenja i karaktera.
Na koncu je brat Smiljanič podvu-kao, da kruna Sokolske Petrove Petoletnice treba da bude veličanstveni svesokolski slet, godine 1941 u Beogradu, kada če Sokolstvo sve što je u okviru te petoletnice uradeno, po-dastrti kao dar svome uzvišenom Starešini, sa željom da što dulje vlada na sreču .napredak i veličinu jugo-slovenske Otadžbine.
*
Izveštaj brata Smiljaniča takoder je srdačno pozdravljen, na što je sa-vezni tajnik, brat Dr. Arsenijevič pročitao pismo, upučeno glavnoj go-dišnjoj skupštini od Strane Saveza Poljskog Sokolstva, a koje glasi:
Pozdrav Saveza poljskog Sokolstva
Dragi drugovi i bračo!
Nada sve iskreno blagodarimo Dam na pozivu za Dašu glavnu skupštinu u Beogradu.
Zauzeti veoma internim radom, što ga baš sada vršimo u Sokolu, žalimo što nam je nemoguče, da pošaljemo no Dašu skupštinu svoju delegaciju. Dozvolile nam, draga bračo, da Dam pismenim putem pošaljemo naše iskrene želje za šlo veči i uspešniji rad Daše skupštine.
Država Poljska i država Jugoslovanska tvore danas dva ugaona sluha, na koje se oslanja evropski mir i budučnost slovenskih naroda. U ove stubave udara ogromnorn snagom bu-ra, dolazeči sa zapada. Mi Poljaci i vi Jugosloveni moramo prvi da svojim grudirna odbijemo pritisak ove bure. Deoma dobro znademo, da po-
pustiti u ovorn trenutku, značilo bi našu kalastroju; kao čovek koji ne može odoleti naletu gomile ljudi, pa padne i onda ga gomila pregazi. Mi Poljaci odlučili smo, da se svim sna-gama isprečimo buri, koja dolazi. Soko poljski saraduje u veliko j meri u pripremama naše otadžbine, pa smo ubeđeni, da čete i Di, Bračo Jugoslovani, slično postupiti. Daše junaštvo, koje je zadivilo čilav svet za vreme Delikog Rata pruža nam naj-bclju garanciju, da nečete ni pod ka-kvim uslovima uzmaknuti, pa niti pred fizičkom premoči.
U ime celokupnog poljskog Sokolstva šaljem celokupnorn Sokolstvu u Jugoslaviji srdačne bratske pozdrave, sa iskrenim željama, da vas sreča prati u borbi, ma sa koje strane vam bila namelnuta, — Czolem!
Za upravu Saveza, — Prelsednik Arciševski.
Čitanje ovog pozdrava poljskih Sokola bilo je na više mesta preki-nuto srdačnim odobravanjem i na koncu pozdravljeno dugotrajnim a-plauzom.
*
Na koncu je brat Dr. Hugo Verk
pročitao rezoluciju glavne godišnje skupštine Saveza SKJ, koju donosimo na prvoj strani; a brat ing. Radulovič je pročitao listu novoiza-biane uprave Saveza. Čitanje rezo-lecije popračeno je jednodušnim o-dobravanjem čitave skupštine, jed-nako kao i čitanje liste nove uprave.
Pošto smo iserpeli dnevni red, priložim zaključku današnje glavne skupštine.
Svaki državljanin ima pravo da o-ccnjuje vrednost svog rada, koji do-brovoljno obavlja u korist celine i kome žrtvuje svoje moralne i maleri-jalne snage. To pravo ne može niko odreči, a kamoli oduzeti, nama Sokolima i Sokolicama. Zbog toga tvrdim, da nije znak niti uobraženosti, niti pre-teranosti, ako konstaiujem, da bi u našem narodnom i državnom životu bila velika praznina, kada Sokolstvo ne bi u narodu izvršivalo onu misiju, koju več od postanka Sokolstva Tir-štvih vremena, bitno i po sadržaju tako punovredno označuje sokolsko geslo: Jačajmo se!
Mi Sokoli shvačamo to geslo do dna, ta ono nam je naša svakidašnja zepoved. Jačajmo se uvek i svuda, kuda teče šumna reka slovenske mi-saonosti! Istina je, da taj šumni tok mogu da zaustave brane, ali kada se nakupi dovoljno zdrave i sveže snage, brane se ruše i reka teče napred, još je snažniji, još je šumniji njezin tok. T ako je bilo, tako jest i tako če i bili! A biče samo ono, što mora da dođe! Zbog toga znamo, da slovenska misao i uzajamnost nisu samo u knjigama i pesmama genija sloven-skog duha i slovenske krvi ispred 100 i 150 godina, da ta misao i uzajamnost nisu samo u knjižicama i iza ka-ledara naših naučnika, Bugara, Čehe slovaka, Poljaka i Rusa, več da ona — tj. slovenska misao — prelazi u stvarnost, koja če milione brače i sestara po čitavome slovenskem svetu osposobiti i spremiti za idejnu i re-alnu borbu za pobedu kulturnog Slovenstva.
Mi Sloveni želimo da živimo, i mi Sloveni čemo i živeti1 Želimo živeti i živečemo u poletu sokolskog stvarala-šlva, u idealima sokolskog bratstva, u siečenoj i krvlju plačenoj slobodi, da č?. sve ono što je tude i nasilničko drhtati pred nama diveči se sloven-skoj pravednosti i pravdi, istinitosti i istini, slobodoljubivosti i slobodi, pro-svečenosti i prosveti/
Jačajmo se, da bi u snazi sloven-skog duha i u spoznaji njegove du-bine i u njegovoj blagotvornosti rasla zdrava vanjska i unutrašnja snaga i svest pastira na paši, seljaka iza pluga, radnika u rovu i tvornici, devojke na prelu, majke uz svoje čedo, starca u domu, umetnika, mislioca, pesnika, pisca, političara, državnika, ministra u njegovu državnom poslu i kralja na prestolu! / vojnika, koji straži, čuva i brani dom!
Sav taj kolektiv našeg naroda i ce-log slovenskog sveta neka bude slo-
Župe pozdravljaju novu Upravu
Pre završetka skupštine uzeo je reč starešina župe Niš, brat Radovan Dimitrijevič, da u ime svih žu-pa pozdravi novu upravu Saveza. U svom zanosnom govoru izneo je teškoče vremena u kojima nova uprava treba da radi i podvukao potrebu da se iskustva starijih i polet mladih udruže u zajedničkim napo-rima, da sa uspehom reše vrlo važne probleme, pred kojima se nalazi sokolsko vočstvo. Podržani poverenjem naroda i članstva, članovi novoiza-brane uprave moči če muževnom od-lučnošču da pogledaju u oči svim teškočama i svima protivnicima, pa da pronadu najsretnija rešenja i da povedu Sokolstvo u pobedu, ka njegovim idealima. Geslo Sokolstva je: Tude nečemo ali svoje nedamo! Treba da se držimo amaneta svih velikih Jugoslovena, a naročito Bla-ženopočivšeg Kralja Mučenika. Nema Jugoslovenstva bez Sokolstva, ali nema ni Sokolstva bez Jugoslovenstva!
Toplo odobravanje popratilo je reči brata Dimitrijeviča, na što je u-siao prvi zamenik starešine, brat Gangl, da bratu Dimitrijeviču, kao
i	svima predgovornicima, odgovori ovim srdačnim i značajnim rečima i da time zaključi glavnu godišnju skupštinu Saveza:
Žan i jedinslven barem u tome nasto-janju: Jačajmo se! Ljubimo se i pot-pomažimo se kao brača i sestre, kao sinovi i kčerke jedne majke! — Jačajmo se, da bi u tom silnom opsegu sokolske radinosti naša Jugoslavija s Mladim Kraljem na čelu sjala, u ogromnosti slovenskog sveta, kao sunce na nebu — velika, mlada, krasna, napredna, silna, viteška, junač-ka, sokolska, — ona naša, jugoslo-venska i slovenska Jugoslavija!
*
Čitava dvorana je ustala da pozdravi brata Gangla, na što je Akademski pevački hor »Obilic« otpe-vao »Hej Sloveni«. Pevanju su se pridružili svi prisutni, a naročito sokolska i Študentska omladina. I još dugo su trajale ovacije u dvorani i oduševljeni poklici: »Živeo Kralj!«, »Živela Jugoslavija!«, »Živelo Sokolstvo!« itd. Kraljev izaslanik, de-neral Dekaneva bio je srdačno ispra-čc-n iz dvorane i pozdravljen na izla-zu, jednako kao i ostali ugledni prel-stavnici i čitava savezna uprava.
Pred domom se formirala sokolska povorka, sa čitavim Starešinstvom Saveza na čelu i sa svim sokolskim zastavama, koja je, srdačno pozdravljena od svih prisutnih i od ostalog gradanstva, i pračena so-kolskom muzikom, prošla beograd-skim ulicama do Saveznog doma na Terazijama, i tu se razišla, uz pokli-ke Kralju, Jugoslaviji i Sokolstvu.
Posle skupštine održan je zajed-nički ručak Savezne uprave i delegata u hotelu Bristol, koji je prote-kao u najsrdačnijem i najbratskijem raspoloženju.
KNEZ NAMESNIK PAVLE PRIMIO BRATA GANGLA
Prvi zamenik starešine Saveza Sokola K. J, brat E. Gangl, bio je
24	aprila posle podne primljen u aiuiijenciju od Njegovog Kraljev-skog Visočanstva Kneza Namesnika Pavla. Knez Namesnik je tom pri-likom blagoizvolio podeliti bratu Ganglu visoki orden Jugoslovenske Krune prvog stepena.
ZR1NJSKO-FRANKOPANSK1 DAN
30 aprila, na godišnjicu mučeničke smrti Zrinjskog i Frankopana, u Beč-kom Novom Mestu, če mnoge naše sokolske jedinice počastiti uspomenu nacionalnih mučenika i heroja, koji su pali žrtvom Habsburškog vero-lomstva. u borbi za nezavisnost i slo-bodu svoga naroda.
Brat Hajrudin Curič održače na Radiu predavanje o Zrinjskem i Frankopanu.
Zbor sokolskih župskih prosvetara
Uoči glavne godišnje skupštine Saveza SKJ, održan je u Beogradu zbor župskih prosvetara, sa programom koji je bio unapred dostavljen svima župama i svima izvestiocima SPO. Ovogodišnji program bio je obimni-ji od prošlogodišnjeg, pošto su prilike takve da je bilo potrebno rasve-tliti sve momente u kojima je radilo
i u kojima če u buduče raditi naše Sokolstvo u prosvetnom pravcu.
Zbor je otvorio pretsednik SPO, brat Miloš Stanojevič. Odmah se pri-stupilo pregledu izveštaja o prosvet-nom radu za g. 1938. Diskusija je bila iserpna i bratska. Donesene su poti ebne ispravke u izveštaju i date mnoge lepe sugestije za dalji prosvetni rad.
Pročitani su, ili usmeno izgovore-ni, svi referati što su bili predvideni
ii dnevnome redu, a to su: Praktična organizacija naraštajskih škola u prirodi, Realizovanje prosvetnoga plana SPP, Akcija Sokolstva u savremenim svetskim prilikama, Idejne škole, Sa-radnja Jugoslovenskog i Ruskog Sokolstva, Slovenska solidarnost u akciji, Svesokolski slet 1914 godine, Organizacija okružnih prosvetnih teča-jgva, i Sokolska čtampa. Svi ovi referati imali su unapred odredenoga referenta i dva koreferenta, nakon čega su ostala brača, župski prosve-tari, uziinali reč. Pošto se svako od ovih pitanja dovoljno rasvetlilo, donesene su odgovarajuče odluke, čilem izvodenju se ima pristupiti od-mah, kako u samom SPO, tako i na terenu u župama; pošto se dogadaji nižu tako velikom brzinom, da se mora hitno i raditi. Mnoge od ovih reterata mi čemo u listu postepeno objaviti, i time dati mogučnosti našim sokolskim pripadnicima da se de-taljno upoznaju sa izlaganjima koja su izvršena na zboru prosvetara. U-koliko nam to ne bude moguče, iz tehničkih ili drugih razloga, objavi-čemo samo definitivne zaključke što ih je usvojio zbor župskih prosvetara. Za sada objavljujemo zaključke iz referata saveznog prosvetara, a po temi »Akcija Sokolstva u savremenim prilikama.« Orii su sledeči:
1. Pobijati svaku vrstu pesimizma, i to kod pojedinaca, kod privatnih organizacija, kao i kod ravnodušnih posmatrača, koji niti što kritikuju niti se za što o-duševljavaju.
2. Vrhovni sokolski zakon je bratstvo i mroljubivost ali kad se sila ne može odbiti nikakvim razlogom, onda se to može učini-ti samo suprotnom šilom. Svi mi, jedan po jedan, i ukupno kao sokolske uprave, kao tehnički ili prosvetni organi, moramo predu-zeti udvostručenu akciju za telesno i duhovno snaženje, ne samo naših pripadnika, nego i širokih narodnih masa.
3. Svakim svojim gestom, svak/m radom ima da služimo otadž-bini. Naš patriotizam treba da bude izražen u izvršenem delu.
4. Kod najmladih, pa do najsta-rijih članova treba da razvijemo pojam o samopouzdanju, o veri u sebe i u svoju braču, kao i o veri u neiserpni moralni kapital našega naroda.
5. Posle marseljske tragedije naše Sokolstvo je odgovorilo Sokolskem Petrovem petoletnicom. Nastalo je doba kada se naše delovanje u Petoletnici mora pod-vostručiti, kako bi se došlo do toga da slovenska rasa svojom vitalnošču odbije svaki nalet, ma sa koje strane bio on organizo-van.
Zupski prosvetni odbori uputili su blagovremeno svoje predloge za zbor prosvetara, pa su i o njima donošena rešenja. Iz ovih predloga se vidi da u našem Sokolstvu na terenu vlada veliki interes za sve što zadi-re u sokolski život i rad.
Posle dvodnevnog zasedanja zbor je zaključen, tako da su sva brača i sestre pošla svojim domovima o-krepljeni novim oduševljenjem za nova sokolska i narodna stvaranja.
D. A.
Brat Milivoje Smiljanič o Petrovoj Petoletnici
Zaključna reč br. E. L. Gangla
Nova uprava Saveza Sokola K. J.
Na glavno j godišnjoj skupštini Saveza Sokola K. 23 aprila jednoglasno je izabrana ova savezna Uprava:
I. Zamenik Starešine : Engelbert Gangl;
П.	„	„	Dr. Vlada Belajčič;
Ш.	,,	,,	Dr. Oton Gavrančič;
IV.	„	,,	Dr. Mihajlo Gradojevič;
V.	„	,,	Arh. Milivoje Smiljanič	;
Načelnik: Dr. Alfred Pihler;
I. zam.: Miroslav Vojinovič;
II. „	Ivan Kovač;
III. ,,	inž. Vojislav Pajič ;
Načelnica : Elza Skalar ;
I. „	Milica Šepa ;
II. „	Olga Skovran;
III. „	Joža Trdinova;
Pretsednik Prosvetnog odbora: Miloš Stanojevič ;
Tajnik : Adolf Štefan ;
Ekonom : Mihajlo Nikolič ;
Blagajnik : Ivan Radič.
Članovi Uprave i zamenici članova Uprave :
Dr. Milan Arsenijevič, — Sveta Vučkovič, — Dr. Branko £ipčič, — Staja Stajič, — Dura Brzakovič, — Dr. Milorad Feliks,
— Verij Švajgar, — Dr. Kosta Petrovič, — inž. Radul Radulovič,
— Dr. Milorad	Dragič, — Dušan	Živkovič,	— Dr.	Mladen Belčič,
— Dr. Vojislav	Besarovič, — Ivan	Branovački, —	Radovan	Dimi-
trijevič, — Dr. Milan Gorišek, — Dušan Krulj, — Ivo Polič, — Lado Bevc, — Nikifor Todič, — Čeda Milič, — Gavro Miloševič,
— Aliloje Pavlovič, — Jože Smertnik, — Jakob Špicar, — Milan Teodorovič, — Dr. Hugo Verk, — Dr. Jovan Perenčevič, — Dra-gutin Jovanovič, — inž. Miloš Kvapil, — Momir Sinobad, — Dr. Mihajlo Vukobratovič, — Marko Sabljič, — Dr. Miša Matič, — Dr. Ivan Vasič, — Svetislav Marič, — Pavle Kovačev, — Hrani-slav Gvozdenovič, — Dorde Draškič, — Ivan Kneževič, — i Dr. Vjekoslav Lavš.
Revizioni odbor :
Vladoje Veselič, — Dr. Relja Aranitovič, — Dr. Nikola Ške-rovič, — Voja Todorovič, — Husejin Brkič, — Milivoje Jelačič,
— Dr. Tihomir Protič, — Milan Sterlekar, — Mirko Domač, — Dr. Hristo Grbin, — Jovan Petrovič — i Petar čonič.
Sud časti:
Andra Petrovič, — Dr. Petar Jovič, — Dr. Radoje Markovič, — Dr. Ljubiša Olič, — Dr. Petrovič, — Milič Majstorovič,
— Sava Surutka, — Ljubo Maksimovič, — i Milorad Jeftič.
Zbor župskih načelnika i načelnica
Na zboru župskih načelnika i načelnica, održanom u Beogradu, 21.
1939	godine, na osnovu referata i diskusije, doneti su sledeči zaključek
1) U svima jedinicama ima se svim silama i u saradnji sviju funkci-jonera poraditi na tome, da se svo članstvo, i ono koje redovito ne vež-i>a, uvede u aktivni sokolski život ufestvovanjem na zborovima, sastan--cima, izletima, vežbanjima itd.
2) Izletno (radno) odelo članova -za sve vežbe u krajini biče: sportski kaput sa našivenim džepovima. hlače t.zv. »puniperice«, šajkača, košu-'jn sa našivenim džepovima, čarape, sve u sivo-maslinastoj boji, cipele črne Opasač sa ramenikom od smede kože.
3) Naraštajsko odelo za ni. n. biče od iste materije, istog kroja, sanic što su hlače do kolena.
4) Odelo za mušku decu jednako je odelu niuškog naraštaja, bez opa-sača i ramenika.
5) Odznaci stručnog vočstva osta--iu kao što su bili uvedeni za praški slet, samo uži i sa manjim guinbima.
6) Na sletu bugarskih Junaka na-stupiče se sa vežbama, koje se ove
С0К0ЛИШ
Кад долазите у НОВИ САД, посвтите соколски ресторан
„СПОМЕН Д0М“
који води наш популарни брат Мане Вранић.
Соколи уз приказ соколске легитимације уживају 20% попуста од редовних цена на јелу.
godine uvežbavaju za sletove u Ljubljani i na Sušaku.
7) Obzirom na datum sleta sokolstva na Jadranu, na Sušaku, odlažu se utakmice za Kraljev mač na dane 22. i 23. jula 1939 godine. Prvi deo takmičarske proste vežbe izostav-l.ja se.
8) Vežbe za slet 1941 godine pri-kazače se na narednom zboru župskih načelnika u mesecu septembru 1P39 godine.
9) Zbor župskih načelnika postavlja u stručnom sokolskom radu izme-clu pojedinih grana na prvo mesto rad u duhu odbranbenosti i pripravnosti.
CASOVNIČAR i JUVELIR
M. MITROVIČ
TERAZIJE 22 (do Moskve)
ima: švajcarskih ča-sovnika za ruku i džep, zlatnog nakita, kristala, srebra, pehara i plaketa.
Braći i sestrama popust
Cene vrlo solidne. Stručan rod
Traiite cene za Izradu klin a ca I z n a i a k a.
RAZVITAK »KULTURBUNDA«
U JUGOSLAVIJI
Brzi razvitak Kulturbunda u Jugoslaviji pokazuje sledeče brojke: 1931 god. Švapsko-nemački prosvetni sa-vez imao je 28 podružnica, — 1932 god. 82, — 1933 god. 96, — 1934 god. 134, — 1935 god. 188, — 1936 god. 214, — 1937 god. 256, — a 1938 god. 271. Posle osnivanja mesnih grupa u Sloveniji, broj podružnica pre-šao je 300.
Deset godina od smrti Vojvode Stepe
Juče, 27 aprila, navršilo se 10 godina od smrti jednog od najve-ćih heroja našeg naroda, Vojvode Stepe Stepanoviča. Sla-vom ovenčani i legendarni pobednik sa Črnog Vrha, Jedrena, Cera, i Do-brog Polja, borac koji je u tolikim teškim okršajima vodio našu vojsku ka slavi i ka stvaranju velike Jugo-slovenske države, postao je simbol naše nacionalne snage i otpora, svih naših narodnih vrlina i pregnuča. Potekao iz seljačke kolibe, vojvoda Stepa je ostao uvek veran svome narodu i seljačkom svetu, pa je zato i u najvećim počastima i slavi bio skroman, ukazujuči svakom da je največi naš junak i največi naš oslo-bodilac bio ipak naš seljački narod. Kada je, ulazeči u Sarajevo, odgo-varao na pozdrave, veliki vojvoda je kazao: »Nišam ja taj, koji sam vam doneo slobodu, već naši hrabri i iz-držljivi junači, na svojim mačevima, a ponajviše šajkača i opa-n a k, kojima treba da odate sve priznanje i da im se duboko klanjate. U meni su samo skoncentri-sane sve ogromne žrtve i energije svih onih, koji se žrtvovaše za po-bedu pravde i za slobodu brače«.
Jugoslovensko Sokolstvo je uvek gajilo največe poštovanje prema o-vtm velikom junaku i borcu, pa se i u današnjem momentu najdub-Ije klanja Njegovoj Seni, ukazujuči baš u današnjim, teškim vre-menima, na primer velikog Vojvode. Sečanje na cerskog pobednika treba da svlada svaku malodušnost
i	da nas utvrdi u odlučnosti, da je bolje pretrpeti i največe žrtve, nego
li	žrtvovati čast i slobodu; te da se i n a j v c ć a sila može da slomi, ako joj jedan sve-stan narod pruži složan
o	t p o r.
Vojvoda Stepa ostavio nam je amanet koji glasi:	»N e k a vas
ime jedno od drugih n i-kada ne o t u d i, j e r stekrv jedne kr vi i kost jedne kosti. Neka vas vera ne razjedini, jer je samo jedan Bog«! — A umiruči, poslednje reči velikog vojvode su bile: »Polazite n a p r e d«!
Na tu zapovest, Sokolstvo od-govara »Razumem«, i kreće napred, u borbu za veličinu i slobodu Jugoslavije, koju ništa ne može da otu-di, ni da razjedini !
Slava Vojvodi Stepi Stepanoviču!
Boravak bugarskih Junaka u Beogradu
Predstavnici Saveza bugarskih Junaka, koji su prisustvovali glavnoj godišnjoj skupštini Saveza SKJ u Beogradu, posetili su tom prilikom bu-garsko groblje i položili venac. Isto tako su posetili i grob poč. zamenika starešine Saveza, Dure Paunkoviča; a zatim je delegacija pošla na Avalu, gde je položila venac na grob Ne-znanog Junaka.
U ponedeljak su predstavnici bugarskih Junaka, sa starešinom Ra-škom Atanasovim na čelu, posetili neka sokolska društva u okolini Beograda, i to u Batajnici, Staroj Pazo-vi, Indiji, Sr. Karlovcima i Novome Sadu. Brača Bugari su bili svuda sr-dačno dočekani i svuda su se razvile zanosne manifestacije za jugosloven-sko-bugarsko bratstvo.
U ponedeljak u veče je u prosto-rijama Saveza održana zajednička sednica predstavnika bugarskih Junaka i jugoslovenskog sokolskog vočstva. Donesene su odluke da njihov zajednički rad treba da se kreče u pravcu nacionalno-idejnom, u smislu produbljivanja bratskih veza izmedu obe organizacije i oba bratska naroda; a jednako i u pravcu tehničke saradnje. Naročito su pretresani de-talji učešča jugoslovenskih Sokola na sletu Junaka u Sofiji, u mesecu julu.
Bugarska brača napustila su Beograd u ponedeljak u veče, ispračena na Staniči od velikog broja članova savezne i župske uprave.
iz slovenskog sveta
BUGARI 1 NEZAVISNOST BALKANA
Sofijsko »Utro« je objavilo nedavno članak, u kome piše:
»Izmedu Črnoga Mora, Jadrana, P ruta i Diave nalaze se balkanske države, svedoci krvavih borbi i stražari velike kulture. Stanovništvo od 70 rniliona ljudi obuhvata narode koji su goidi i svesni svoje moči i bogat-stva. Nije prvi put da Evropejci za-laze na Balkansko Poluostrvo sa ciljem da ga osvoje i iskoriste njegovo begatstvo. Oni su više puta u tome uspeli, samo zato što su balkanski narodi bili nesložni. Eto, i danas mi vidimo da su balkanske države centar evropske zabrinutosti. Balkanski narodi su sada stavljeni pred jedan nov, odlučan ispit. Da li če se sada ponoviti stare greške? Balkanski narodi imaju prava na samostalan život i pravilnii podelu dobara. Jer samo u takvom slučaju može se obezbediti mir i sprečiti svako iskoriščav arije od strane dalekih naroda. Mi Bugari, medu prvima ističemo lozinku »Balkan balkanskim narodima!«
IZ ČEŠKE I MORAVSKE
U Češko - moravskom protektoratu očekuje se promena vlade g. Be-rana i dolazak nove vlade, na čijem sastavu se radi, u sporazumu sa državnim protektorom, von Najratom. Listovi pišu da se pred novom vla-dom nalaze teški problemi, a naročito pitanje zaposlenja mnogobroj-nih činovnika, i ostalih nameštenika koji su ostali bez mesta, kao i bivših oficira itd. Sve to čini neobično složen ekonomski problem. Isto tako važno je pitanje adaptacije češko-inoravske industrije izmenjenim ekonomskim prilikama, da nebi došlo do teških potresa u gospodarskom i so-cijalnom žvotu. U vezi sa time za-nimljiva je izjava vode jedine dozvo-Ijene stranke u Ceškoj »Narodne solidarnosti«, Adolfa Hrubog, koji je u jednom intervjuu za nemačke novi-ne kazao, da i Cesi potrebuju svoj e-konomski životni prostor, te da Nemci to moraju da shvate. I za Cehe vre-di parola: izvoziti ili poginuti.
Prilikom nastojanja o arizaciji e-konomskih preduzeča i o isključenju jevrejskog kapitala u češko-morav-skom protektoratu, češki listovi pišu da u češkim krajevima ta arizaci-ja ne bi smela da ide u korist nemačke, več u korist češke prvrede.
*
Poznati i ugledni češki list, »Češke Slovo«., koji več nekoliko decenija iz-lazi kao glavni organ Narodno-soci-jalne stranke (Klofač, Beneš itd.), prestaje izlaziti.
*
Dne 20 o. mj. sabralo se pred Hu-sovim spomenikom na hiljade Pra-žana, koji su defilirali ispred spomenika. zadržavši se pred njim par sekunda. Svaki posetnik je imao u rud kitu cveča, koju je položio na podnožje spomenika. Do 7 sati na večer bilo je položeno preko 30.000 kitica. Ljudi su prolazili mirno i šutke, tiiko da nije došlo do incidenta.
RAZNO IZ SLOVAČKE
Slovačka vlada zabranila je ulaz u Slovačku gotovo svima slovačkim li-stoviina koji izlaze u Severoamerič-koj Uniji, a medu njima i svima sokolskim listovima. Izmedu ostalih za-branjeni su njujorški »Slovački De-njik«, »Hlas ludu« itd., zato što pišu protiv današnjeg stanja u Slovačkoj.
Bivši ministar Sidor, pošto je pre-dao ostavku. otputovao je u selo Bo-brovec, rodno mesto svoje majke. Tamo su ga dočekali pristalice, koji su mu klicali: Sidor je naš voda i o-stajemo verni Sidoru! Na pitanje no-vinara, šta li je istina u vestima stra-nih radio stanica, da on namerava da radi protiv sadašnje slovačke vlade i da mu za ledima stoje uvek ne-mački vojnici, Sidor je odgovorio, da on nije buntovnik i da svi moraju da rade za narod. Pozvao je pristalice da ostanu verni uspomeni Andreja Hlinke.
Na nedavnom kongresu katoličkog daštva u Bratislavi izjavio je pot-pretsednik slovačke vlade, Bela Tu-ka, da najviše smetaju slovačkoj državi oni. koji raznose uznemirujuče
vesti. Zbog toga je vlada morala da ustanovi koncentracioni logor u Ila-vi, u kome ih več mnogo sedi, a još mnogo če ih tamo doči. Od Ceha če u Slovačkoj ostati samo oni, koji su oženjeni Slovakinjama i koji pristanu da svoju decu odgajaju kao Slovake.
Stari slovački list, »Narodnie No-viny, koji več 70 godina postoji, prestao je da izlazi kao dnevnik i pretvorio se u nedeljni list.
ODBOR CEHA I SLOVAKA U INOZEMSTVU
Kao što smo u prošlom broju javili, održan je 20 ap^Ha u Cikagu veliki kongres svih čeških, slovačkih i potkarpatskoruskih organizacija u Americi, pod pokroviteljstvom bivšeg pretsednika republike, Dr. Beneša. Na tom kongresu izabran je »Česko-slovački narodni odbor u inozemstvu«, čije pretsedništvo je preuzeo sam Dr. Beneš. Tom prilikom je Dr. Beneš izjavio:
»(У vezi sam sa svima zvaničnim pretstavnicima ČSR, koji su još u funkciji. Odlučio sam organizirati za-seban direktorij, koji če zastupati Čehe i Slovake u inozemstvu i koji čn voditi naš pokret. Taj direktorij če početi delovanjem čim dobijemo prisl'anak od poslanika Masarika u Londonu, Osuskoga u Parizu, Hurbana u Vašingtonu, Slavika u Varšavi i Fir-lingera u Moskvi. Izdaču proglas na čitav narod, da ga o tome informi-šem.
U zemljama gde još uvek delu ju naši poslanici, živi preko 100.000 bivših ■ čehoslovačkih državljana, i oko
2	miliona Čeha i Slovaka po rodenju. Ubeden sam da če nas svi oni podu-pieti u našem radu.
SARADNJA SLOVENA U AMERICI
16 aprila održan je u velikoj dvorani Karnedži Mjuzik Hola u Pitsbur-gu, u Severoameričkoj Uniji veliki sveslovenski koncerat, pod pokroviteljstvom Odbora za sveslovenski kongres, koji treba takoder uskoro da se održi u Americi. Na tom koncertu učestvovače umetnici svih slovenskih naroda, od kojih se naročito spominju slovački violinist Simek i hrvatski pevač Blaževič.
VEČANJA SAVEZA ČEHA I SLOVAKA
U subotu, 22 o.m., sastao se u Če-hoslovačkom domu u Beogradu odbor čehoslovačkog Saveza u Kraljevini Jugoslaviji. Odbor je održao vanrednu sednicu, sazvanu u cilju da Cehoslovački Savez, kao vrhovna zajednička organizacija Slovaka i Ceha u Jugoslaviji, zauzme stav prema poslednjim dogadajima u čehoslovač-koj.
Pretsedavao je profesor zagrebač-kog univerziteta, g. Dr. Smetanka, pretsednik Saveza. Naročito je zapa-žt no da su na ovoj sednici Slovaci učestvovali u velikom broju, koji su na taj način hteli jasno da pokažu, da ne odobravaju ono što se dešava u Slovačkoj.
Na njihov predlog doneo je odbor jednoglasno sledeču rezoluciju:
»Mi Slovaci i Česi u Jugoslaviji, u duhu dvadesetgodišnjeg našeg slo-bodnog narodnog života, uspešno smo zajednički radili na održavanju i unapredivanju ovdašnje naše narodne zajednice, ostajuči pritom uvek verni gradani bratske slovenske dr. ži.ve, Kraljevine Jugoslavije.
S obzirom na današnje prilike u čehoslovačkoj, mi izjavljujemo: Što smo bili, — ostajemo. Hočemo i dalje da saradujemo za dobro ovdašnje naše manjine, uvereni da nam se je-dino u saradnji i jedinstvu pruža bo-lja budučnost. Ovu našu saradnju mi čemo da produbljujemo i jedinstvo da učvrščujemo, jer je to životni interes našega naroda, ovde i tamo, na domu.
Neizmernim bolom ispunja nas poraz i zatim raskol našega naroda, kao i propast države čehoslovačke, či/a je samostalnost vekovnim borbama teško izvojevana.
U ovim teškim danima izjavljujemo da ostajemo verni duhu i amanetu velikog Oslobodioca našeg, Masarika, i našeg narodnog junaka, generala Stefanika. Tako nam Bog pomogao!
Čitajući novine...
»Vreme«, od 22 aprila je u rubrici »Odječi« objavilo napis, pod naslovom »Prosvetno-kulturni dom, ili bir-tija«, u kome se navodi, da je jedno sokolsko društvo na našem Jugu dobilo lep i reprezentativen dom, u kome se prireduju akademije, zabave, i matineji za omladinu, ali koji ipak liči više na birtiju nego li na prosvetno-kulturni dom, jer se u njemu za vreme tih priredaba, pa i omladin-skih, neograniieno prodaju alkoholna piča i duvan, i tom prilikom se troši mnogo alkohoinog piča. Veli se, da je čuvar društva našao u tome za-radu i tra/.i se da župa ili Save z stanu tome na put.
Pisac članka ne kaže o kome društvu se radi i zato je teže doznati istinu. Možda su navodi članka pre-terani, a možda i neistiniti; ali ako su tačni, onda se potpuno slažemo s a njime i nalazimo da sokolski domovi ne smeju nikako da se pretvore u kafane, te da upotreba alkoholnih piča u njima može da se dozvoli samo u iznimnim slučajevima, prilikom naročitih zabava i u najumerenijem opsegu. Inače Sokolski domovi treba da služe za širenje trezvenjaštva, jed-nako kao i za širenje ostalih moralnih vrlina. Uprave župa to treba da imaju u vidu i da se to u svima je-dinicama provodi.
Organ današnje slovačke vlade, »Slovenska pravda«, koji izlazi u Bratislavi, napada oštro organ jugoslo-venskih Slovaka, »Narodnu jednotu« zato što piše protiv smernica današnjih slovačkih z vaničnih krugova; što propagira slovenska solidarnost i što žali tragedijii bivše čehoslovač-ke države. Organ gg. Bele Tuke i Sanja Maha ima smelosti da predba-ci Slovacima oko »Narodne jednote«, da su -»češki plačenici«...
Novosadski »Dan« primečuje na to, da je više nego neozbiljno govoriti danas o plačeništvu »Narodne Jednote« s a češke strane, i da je daleko opravdanije pitanje: čiji su plačenici oni slovački novinari, koji ovakve stvari mogu i smeju da pišu?
A mi dodajemo: Zar su češki pla-čtnici i s vi oni slovački listovi, koji izlaze u slobodnoj Americi, a kojima je slovačka vlada zabrarrila ulazak u Slovačku, — zato što pišu kao i »Narodna jednota« i zato što Žale za tragedi jom češko-slovačke države?
*
U broju za april »Kresa«, organa Saveza fantovskih otseka u Dravskoj banovini, nalazi se, izmedu ostalog, i jedno pismo devojke, upravljeno momku, koji ide da služi vojsku. U tom pismu Francka poručuje svome Pavlu, da »strpljivo s nosi tud kraj, jer nije daleko vreme kada če doči lepši dani.«
Pošto jugoslovenski vojnici služe vojsku samo u Jugoslaviji, nameče se pitanje, koji je to »tud kraj«.. I prepuštajuči odgovor redakciji, spo-minjemo da se u tom istom broju nalazi i himna novom Papi, Piju XII, čiji autor peva:	»Sto	puta	hozana,
»ave« i »evviva«, u mnoštvu se glas preliva, — hozana i »evviva«, novi naš vladaru!«; — što znači da u redakciji »Kresa« umeju da kliču i na jcvrejskom i na latinskom i na italijanskem jeziku, samo ne na slove-načkom... Inače, himna završava, da je »u Vatikanu druga naša domovina«.
*
Čitam u »Politici« telegram iz Bratislave, koji glasi:
»Na velikom zboru u mestu Zohor, povodom proslave pede-setog rodendana Adolfa llitlera, govorio je i vrhovni zapovednik Hlinkine garde, g. Murgaš. On je rekao da vlada g. dr. Tisa želi da u Slovačkoj zavede isti poredak kao u Nemačkoj. Ministar profesor g. dr. Tuka naglasio je, da je u interesu Slovačke da zemlja bude potpuno ukopčana u ži-votni prostor Nemačke. Ako to isto bude učinjeno i od Strane Madarske, onda če obe zemlje
Kratke vesti iz našeg Sokolstva
Sokolsko društvo Preko, župa Ši-benik-Zadar, održalo je od 10 marta do 16 aprila uspeli pripravnički tečaj,
pod vočstvom župskog prednjaka, brata Romea. Za vreme tečaja obra-dene su proste vežbe sa svima kategorijama, za 1939 godinu, pa je po-novo u društvu oživeo tehnički rad. Prireden je i izlet u Sutomiščicu, na kojem je uzelo učeSča 52 vežbača svih kategorija. Ovaj tečaj je od velike koristi u svakom pogledu na ovoj najistaknutijoj tačei našeg sokolstva na Jadranu.
*
Sokolsko društvo Danilovgrad o-
držalo je 20 aprila godišnju skup-štinu. Starešina društva je medu o-stalim naglasio da sokoli u današnjim prilikama treba da budu svi na oku-pu, da budu zbijeni u čvrste redove na braniku otadžbine. Zatim je iza-brana nova uprava, na čelu sa zaslužnim br. Stanojem Begovićem.
*
Sokolska četa Gudurica i otseci Veliko Središte i Markovac na svo-joj plenarnoj sednici koja je održa-nn 16 aprila, rešila je da preduzme širenje nacionalne svesti, podizanja borbenog duha i sprečavanja malodušnosti. Ceta je 19 aprila sazvala u Velikom Središtu siru konferenciju svih nacionalnih i kulturnih ustanova, koja ie bila odlično posečena. Starešina društva i zamenik starešine održali su prigodna predavanja koja su se završila oduševljenim ovacijama Kralju, Jugoslaviji, Vojsci i Sokolstvu.
*
Sokolsko društvo Drniš, diletantska sekcija, priredilo je 16 aprila dva po-zorišna komada, »Nada Istre« od Skalka i »Svetski rat« od Nušiča. Priredba je u svakom pogledu uspela. Diletanti su svoje uloge dobro odigrali. Oba komada je režirao društveni prosvetar. Dana 13 aprila pri-kazivani su Savezni filmovi »Crven-kapa«, »Olimpijada« i »Slet u Skop-lju«. Ovakve priedbe su vrlo korisne za naše članstvo, samo bi tekstove sa stranih filmova trebalo prevesti na naš jezik.
*
Sokolska četa u Novim Karlovcima,
ti okviru Petrove Petoljetke obvezala se da podigne dom i letnje vežbali-šte. Pored odobrene pomoči od 20 hilj. dinara od strane Opštinske u-prave i prihoda sa priredbama, prikupila je agilna uprava čete dosta priloga od tamošnjih Sokola i gradan-stva, tako da če se sa gradnjom us-koro početi. Dom če nositi ime Bla-ženopočivšeg Kralja Aleksandra I Ujedinitelja.
*
Sokolska četa Suvi Do otpočela je gradnjom svoga doma. Kamen teme-Ijac osvečen je septembra meseca prošle godine, ali radovi nisu mogli biti otpočeti, usled nedovoljnih ina-terijalnih sredstava. Uprava čete, na čelu sa br. Obrenom Dželatovičem, veoma požrtvovano radi na podizanju doma.
SOKOLSKA SMOTRA U BOROVU
Sokolsko društvo Borovo priredu-
je u nedelju, 30 aprila, smotru svih svojih pripadnika, u 10 časova uju-tru, na stadionu. Na smotru treba da dodu pripadnici društva svih kategorija, u odori ili bez nje. Cilj smotre je da se članstvo prebroji i dode u medusobni dodir, te da se upozori na važne zadatke Sokolstva u današnjim prilikama. Sem toga, ova smotra je posvečena propagandi Sokolstva uopšte i propaganddi sokolske štampe. Na smotri če govoriti i iza-slanici Saveza SKJ. iz Beograda.
iči u susret srećnijoj budučno-sti.«
Mislim pri tom: šta da »Hrv. Straža« i ostali frankoturtinaški listovi sa nama polemišu o tome, da li je »ne-zavisnost« Slovačke prava i potpuna,
i	zašto se ne objasne o tome sa g. Murgašom i g. Belom Tukom?
Zanimljivosti iz doma i sveta
»Jug. kurir« piše: »Več par nedelja sistematski kruže tendenciozne vesti o povlačenju francuskog kapitala, koji godinama več aktivno uče-stvuje u raznim granama naše pri-vrede. Tako poslednjih dana izvesni listovi donose vesti, da če francusko društvo Borskih rudnika preči u ruke nemačke. Ove vesti, koje samo stvaraju zabunu i nanose štetu našoj privredi, lišene su svake stvarnosti i skroz su tendenciozne. Francuski kapital ne samo da ne namerava, da se povuče. več ima tendenciju da pokaže još veču aktivnost, pa tako i u Borskim rudnicima.
*
Nemački zvanični listovi objavlju-ju uredbu, po kojoj se ukida Austri-ja, odnosno Istočna Marka, kao sa-mcstalna administrativna jedinica.
Prema novoj uredbi, bivši austrijski teritorij je podeljen na 7 okružja (Gaue), na čijem čelu stoji okružni načelnik. Zakon stupa na snagu od
1	maja, pa se na taj način, počevši od meseca maja, nekadašnja ponosna austrijska prestonica, Beč, izjednaču-je sa običnim okružnim varošima, kao što su Line, Insbruk itd.
*
»Petit Parizien« piše: »Povratak g. Kulondra u Berlin ne znači niukoli-ko da je francuska vlada odlučila da prizna aneksiju češke teritorije od strane Rajha i obrazovanje nemač-kog protektorata nad Češkom i Mo-ravskom.«
*
U britanskom admiralitetu javila se jedna struja, koja smatra da je bez cilja daljnja gradnja podmornica. Zahvaljujuči novim aparatima za slu-šanje, a pre svega novim bombama za dubine, danas je po mišljenju stručnjaka lako uništiti podmornicu, kao »ptiču s ukočenim krilima«. To bi bila vrlo loša vest za države, koje in adu mnogo podmornica, kao što je n. pr. Italija.
*
»Berlinske Tidende« javljaju, da
če ruska mornarica, koncem aprila, imati velike manevre, istovremeno u Bcltičkom, Severnom ledenom morit. Crnom moru i na Pacifiku. Kod manevri u Baltičkom moru učestvo-vače dve velike ratne lade, sa topo-vima od 40 cm; 3 modernizovane ratne lade, veči broj krstarica od 8.000 tona i mnogo ostalih jedinica. Marn vri u Baltičkom moru izazivaju pozornost naročito zbog Alandskih ostrva, koja pripadaju Finskoj, a či-je utvrdivanje još nije rešeno. Velika važnost se pridaje i manevrima u Severnom ledenom moru, obzirom na novu ratnu luku, Molotovsk, u bližini Arhangelska. List završava, da se ruska ratna mornarica poslednjih godina mnogo ojačala.
*
Prvog oktobra 1938 g. brojio je Japan 72 milijona 222.700 Stanovnika, ili 969.000 više nego godinu dana ranije, a 2,968.552 više nego godine 1935. Bilo je 148 gradova, koji su i-mali Stanovnika 25,946.000 ili 36 pošto. Tokio je imao 6,457.000, Osaka
3.321.000, Nagoya 1,224.000, Kioto 1,159.800, Kobe 989.000, Yokohama 775.500. Hirošina 334.600, Fukuoka
316.000.
Iz slovenskog Sokolstva
POL.JACI NA SLETU U LJUBLJANI
Na poziv Jugoslovenskog Sokolstva, da učestvuje na ovogodišnjem sletu ti Ljubljani, Savez Poljskog Sokolstva je odgovorio, tražeči podatke o programu sleta, i izražavaju-či nameru da prisustvuje na sletu sa izaslanstvom od bar desetak članova.
IZ ČOS
Počevši od 15. broja, koji je iza-šao 12 aprila, praški »Sokolski Vjes-tnik«, zvanični organ Sokolstva, ne nc.si više oznaku »List Českosloven-ske Obce Sokolske«, več samo »List Obce Sokolske«.
*
Novinski bilten COS upozorava, da sve župe i sve jedinice treba ponovo d:: se prijave vlastima i da najave od-
luku da nameravaju i dalje razvijati delatnost. Tu prijavu je nužno u-činiti prema vladinoj naredbi od 31 marta 1939, kojom se izmenjuje do-sadašnji zakon o udruženjima. Ako se prijava ne učini do 31 maja, društvo če prestati postojati.
»ODBRANBENO VASPITANJE ŽENA«
lzašla je iz štampe knjižica »Od-branbeno vaspitanje sokolskih žena«,
od M. Provaznikove, načelnice COS, koju je prevela za naše prilike s. Olga Skovran, zam. nač. Saveza SKJ.
Nabavlja se uz unapred poslati no-vac (u markama ili preko čeka 53600) kod Saveza SKJ. Beograd, Prestolonaslednikov trg 34. Cena knjižice je
3	Din. po komadu.
Trgovina muške mode
GENTLEMEN
Novi Sad
Trg Oslob. 2 Tel. 30-83.
ROJČETIĆ i ĐUKIĆ
trgovina muškog i ženskog rublja i čarapa
Novi Sad
Kralja Petra 1 5
i
KLIŠEJA
U JEONOJ I T-r,,. VlSe
.WvBOM
1ZPACUJE
•fMAJEFTINIJE
„CIN KO GRAFI JA4*
NOVI SAD. BULEVAR KR. MARIJE IB.
Браћ a Вучков
H o b и C a д
Краља Петра 6
Drogerija HYGIEfl
Vlasta Živojnovic
I0VI SAD — TEL. 27-03
Cokoackom друштву Рудник РтаН»
потребан je предњак. По занимашу може да буде столар, фризер или бифеџија. Обратити се брату инж-Алфреду Херману, Рудник Ртаи» пошта Бољенаи
Парна пивара, фа-брика слада и квасца
Мих. Ј. Косовмнин
n. i. v Ј АГОДИНИ
препоручуЈе своје чувено пиво
Моравац(бело) Косово (црно)
и тиштени ква-сац за тесто.
■Пззар М. Лазаревић
сарач — ташнер
H о в и C а д
Пашићева 24 Телеф.бр.3193
ТАМБУРЕ И ГИТАРЕ
добићете нај-јевтиније и најбоље изра-вно из по-знатетворни-це тамбура
ИВАН ВАРДИАН
СИСАК —	445.
Тражите нови	ценовник.
	2 2
I ti i tvoja sokolska jedinica nabavlja-ćete u buduce sve savremene telo vežbe ne sprave železne telovežbene konstrukcije za le-tnja vežbališta po-trepštine za laku atletiku i ostale športove najjevti-nije u:
TVORNICI TELOVEŽBENIH SPRAVA SPORTSKIH POTREBŠTINA I SMUČAKA SPORTSKE TRGOVINE
„A L P I N A“
LJUBLJANA, TyrSeva cesta 7
ZAHTEVAJTE PONUDE!
S T E V A
POMODNA TRGOVINA PRVOGA REDA
DUNĐEBOV -
I S A D
preporučuje svoje u sva ko j sezoni bogato sortirano stovarište svakovrsnih noviteta za dame I gospodu. - leftine cene.
ПовезеВашихби-блиотека
•
Штапање писаће хартије и оста-лих тисканица • Најповољније ће обавити •
Велика штампа-рија, папирница и књиговезница
ђорђеивковићндсл.
НОВИ CAD, Дунавска ул. 14 Ten. 21-23 и 21-84 — Основано 1789
-fc jip '/* **
LEČILIŠNI HOTEL PALAČE
Med. Dr. Josip A v e I i n i HVAR
Hotel potpuno reno-viran sa tek. toplom i hladnom vodom u svim sobama, sobe sa kupati-lomaparatmani, društvene prostorije, sunčane terase, sjenoviti park, kursalon, vlastito tenis igralište, motorni čamac za izlete u Biševsku Špilju.
P E N S I O N Din. 60.— 100.—
МИЛАН ППП0В
Трговина боја, лака, четака, и свих у ову струку спадајућих предмета
на велико и на мало
H о в и C а д
Краља Петра I. Ул. 1. ТЕЛЕФОН 30-57
ФИЛИЈАЛА Краља Петра II. ул. 55.
Препорунује
своје
стовариште
Српска банка д. д. уЗагребуфилијала у Новом Саду
обавља све девизне тран-сакције. Ликвидира тргова-чке кредите, Даје зајмове на менице, по текућом ра-чуну и на ручне залоге (на злато, драго камење и вред-носне папире) Купује и про-даје стране валуте и ефек-те. Прима улоге на штедњу на књижице и текуће ра-чуне, најповољније ихука-маћује и исплаћује без отказа.
Продаје првокласне цигље за градњу и цреп властите производње.
ČITAITE I PRETPLAĆUJTE
SOKOLSKI GLASNIK«
Sokolske potrebe
tačno po propisu Saveza dobićete kod
R. Beluševi ca
NOVI SAD Pašićeva ul. 11
tražite cenovnik šaljemo besplatno.
JAKOVLJEVIČ I KESLER
MANUFAKTURNA TRGOVINA
NOVI SAD
Kontinentalno K. D. za trgovinu gvožđem • NOVI SAD
TURISTICH1 DON
Društva Fruška Gora na Iriškom Vencu • Dom je udaljen od No-vog Sada IB, a od Rume 17 km.
•
Turistički dom je uređen po svima propisima sa vremenog ugostiteljstva. Okružen je sasviju strana šumom. TOPLA HLADNA TEKUGA VODA. Električno osvetljenje. Centralno grejanje. Kupatilo, tuševi.
Dom je otvoren preko cele godine.
Stalan autobuski saobračaj iz Novog Sada Rume u oba pravca pet puta, praznikom šest puta dnevno.
Dnevni pansion za članove Društva Fruška Gora iznosi 45.— do 50.— dinara, a za nečlanove 50.— do 60.— dinara.
Za bliže informacije i prijave obratiti se Društvu Fruška Gora, Novi Sad, Telefon 24-24. - Tražite prospekte!
Соколске књижнице
попуниће осетну празнину ако набаве:	=
Mapnh : Филозофски речник, неопходна књига за сва-
ког ко чита научна дела, картониран...........30.—	==
=S	повезан	45.—	ЕЕ
Замуровиh : Митологија, са преко 100 слика, корисно	==
дело за проучавање историје картониран .	.	.	60.--
5S	повезано	80.—
Crajnh : Змај Јован Јсваковић, најбоља и највећа био-	ЕЕ
=	графија великог песника, картонирано ....	25.—
Мажуранић : Смрт Смаил-Аге Ченгића, са коментаром
проф. Лесковица, до сада најуспелије коментари-	ЕЕ
S	сано и најлепше опремљено ово класично дело
55	картонирано	12.-—
=	ЦуциИ:	Четврти	б	напред, омладински роман, повезано 20.—
Наша Микиатурна библиотека, јединствена је у нашој литератури, јер за врло мали новац издајемо у са-55	жетој форми књижице из свих научних дисци-
плина.	,	ЕЕЕ
Наша Позоришна библиотека; v којој смо до сада из-дали 41 позоришно дело подешено нарочито за дилетанте, — од неоцењиве је вредности за кул-турно развијање нашег народа.
Тражите наш попис којега шаљемо бесплатно
1 Књижара „Славија" Нови Сад 1
Strana 10
SOKOLSKI GLASNIK
,
34095-1139
Elegantne lake 1 udobne dpelice od flnog plavog, crvcnog 111 bijelog platna. Za odmor nogu veoma podesne.
38697-2278
Elegantne muške sandale Izradene od Ju-kog engleskog platna, sa elastičnim dono-viina ukusno izradene, pružaju nozl udobnost I dovoljno zraka.
15801-2204
Za lijepe dane najjeftinlje 1 najpodesnlje dječje cipellce sa gumenim donom. Dječje Din 12.- 1 15.-, ženske Din 19.-, muške Din 25.-.
2425-6636
U ovlm cipelama udobnog kroja Vaša noga osjećat će se slobodnom. Izradene su od črnog diftina, sa apartnim ukrasom od laka.
2967 -12000
Lagane muške kožne sandale sa k rep donom. Kupice na licu cipele daju nozl dovoljno zraka.
40891-7063 Dječje sandalke stičnim donom 1
od jakog platna sa ela-špangom preko rlsta.
3985-15176
Udobnost pri je svega! Lake 1 udobne san-(lalice od fine kože, moderno izrezane. Za sunčane dane.
9337-2203
Elegantnom gospodlnu uz novo odijelo dobro pristaju ove fine cipele od bijelog ill sivog platna.
5961-44864
Fina dječja flekslbl-sandala, sa ukrasom i špangom preko rlsta. Dobroj d jed za prolječe.
P * k.
3995-46121
Ukusne ženske cipde od proljetne dane, sa kožnim potpeticom.
§s:r\
za lijepe 1 niskom
boksa,
donom
5891-64853
Vaše dijete obradovat če se ovlm finim clpelicama od laka, koje lmaju vrlo lljep ukras od nubuka.
8767-04680
Vrlo udobna muška fleksibl-sandala od mckane kože. sa kožnim donom 1 potpeticom.
M05-46157
Novi proljet.il model! Moderne ženske d-pele od finog smedeg boksa, sa komliina-djom semiša. Izdržljive, pogodne za proljetne Ietnje.
25425-8405
Udobne cipele od Jakog engleskog platan sa gumenim donom 1 prtpetlcom.
8927-44683
Elegantne cipele gospodi na prolječe! Od sivog ili drap semiša lli od kože ukrašene ruplcama, sa kožnim donom.
. Л
v.
60995-8092
Vašim nogama potreban je zrak! 17 ovlm cipelama od bijelog 1 drap platna Vale noge imat če dovoljno zraka. Veoma M i (lesne za proljetne ietnje.
8039-24674
Muške lagane polu d pel e, na rubu ilvene izradene od fine kože, sa bušenlm ukrasom 1 kožnim donom.
Prince za — tanka ali čvrsta svilena ten-pa zadovoljit de ukus svake dame.
Uređuje redakcioni odbor (Pretsednik Dr. Vlad. Belajčič) — Odgovorni urednik Dr. Tihomir Protič, Zora«. Kosmajska 24 — Telefon 29-920 — Beograd
Izdaje Save/ Sokola Kr. Jugoslavije (arh. M. Smiljanič. Alekse Nenadoviča h) -
Beograd. Prestolonaslednikov Trg 34 — Siamparija