Л •	_	.	.
P c >iarina plaćena u golov«	Cena	Oin	2
SOKOLSKI GLASNIK
GLASILO S A 'V E Z A SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Mesečni prilog „Sokolska prosveta**
		шишашшл
	Izlazi svakog petka • Godišnja pretplata 50 Din • Uredništvo 1 uprava nalazi se n UČiteljskoj tiskari, Frančiškanska ulica 6, telefon broj 2177 • Račun poštanske štedionice broj 12.943 9 Oglasi po ceniku • Rukopisi se ne vraćaju	God. IV Brof 24
Ženevski pravorek
odbacio Je optužbu italijanskih delegata proliv
jugoslovenskog Sokolstva
Ženeva, 8 juna. Na svome zasedanju od 7 o. m. Glavni odbor Konferencije za razoružanje —pri koncu rasprave o posebnoj izradbi i trgovini s oružjem, a ka-da je italijanski delegat pukovnik Giljioli ponovno najžešče napao jugoslovensko Sokolstvo, iznašaju-či »nove dokaze«, da je sokolska organizacija vojničkoga značaja — odbio je italijanski zahtev da se jugoslovensko Sokolstvo ubroji u vojne efektive.
U ovome predmetu italijansku tezu podupirali su delegati Austri-je, Madžarske, Bugarske i Ne-mačke, potvrdujuči, da su tobož-nji dokazi, koje je u potkrepu svojih tvrdnja i zahteva iznela italijanska delegacija, prikupljeni po italijanskoj diplomaciji, posve službeneg karaktera. Pukovnik Giljioli pročitao je čak i nekoje odredbe, koje su bile objavljene u jugoslovenskom »Vojnom listu«, a koje su imale da dokazu vojnič-ki značaj jugoslovenskog Sokolstva, Tvrdnje italijanskog delegata najodlučnije je odbio i oprovr-gao i ovoga puta jugoslovenski delegat general g. Nenadovič, ista-kavši. da je jugoslovenska vlada pripravna da s mesta stavi na ras-položenje sve podatke o Sokolstvu, za slučaj da bi italijanske tvrdnje mogle ma bilo koga da uvere o vojničkom značaju Sokolstva. Glavni odbor Konferencije je nato ponovno odbio italijanski zahtev, da se jugoslovensko Sokolstvo uračuna u predvojničke efektive, pristajući jedino na to, da se tvrdnje italijanskog delegata Gi-ljiola unesu u zapisnik.
Pri konačnom glasovanju o ovome pitanju u prilog Jugoslavije, pored jugoslovenskog delegata, dali su svoje glasove delegati: Ujedinjenih Država Severne Amerike, Francuske, Japana, Holandije, češkoslovačke, Rumunije, Belgije, Poljske, Švicarske i Austra-lije. dok su protiv Jugoslavije glasovali delegati Španije. Od glasovanja su se uzdržali delegati Ne-mačke, Madžarske i nekojih drugih država.
*
Tako je eto opet doživela poraz jedna besomučna kampanja protiv jugoslovenskog Sokolstva, koja je ovoga puta bila ne samo inspirisana več i otvoreno vodena od Strane zvaničnih pretstavnika fašističke italijansko vlade. Ovaj poraz teze istaknute po faši-stičkoj italijanskoj diplomaciji bilo je unapred za očekivati, jer su se sve tvrdnje postavljene po ovom predmetu od Strane italijanske delegacije protiv jugoslovenskog Sokolstva kao i protiv jugoslovenske države, unatoč »ubed-ljivih argumenata i dokaza« s italijanske Strane, pokazale kao proste izmišljotine, iznikle ne samo iz uzavrele bujne italijanske mašte več i iznete najviše i naročito s očevidnim politie-kim tendencama, tla se svakom zgo-dom napadne čast i ugled jugoslovenskog naroda i njegove zemlje, koju fašisti nastoje svim sredstvima da dis-kredituju pred očima ostalog sveta. I kada protiv naše zemlje nisu mogle da pomognu ni razne terorističke akcije, koje nalaze punu zaštitu na italijan-skom tlu i koje su pokretane potajno italijanskim novcem i oružjem, tada je trebalo da se i još s jednim »razlogom« oficiozno istupi pred medunarodni forum, u eilju tla se izoluje naša zemlja, da ju se tu optuži kao da je u njoj Sve što diše nanizano j da baš ona za-
Kako se služi ideji mira
meče kavgu sa svojim susedima, ugro-žava ih i time remeti mir i sigurnost Evrope. I stoga je italijanska fašistič-ka diplomacija pronašla u Jugoslaviji, pored redovne vojske, i »tolike potajno naoružane organizacije«, medu kojima i naše Sokolstvo. Trebalo je za-ista i suviše smelosti i makijavelistič-kog duha, da se pripiše ovakova ra-botnička uloga našoj zemlji i da joj se imputiraju nekakove revindikacije, za kojima ona tobože teži, kao i ireden-tizam, koji je stvarno od vajkada tipi-čan folklor obale s one druge strane Jadrana.
Ovako ovi »mirotvorci«, a u stvari sav pravi miroljubivi svet vrlo dobro zna, koliki oboi i kolike žrtve prinosi naša država za održanje mira, a što je i ovaj ženevski pravorek to priznao i potvrdio, ostajuči gluh i s potsmehom na viku »ratobornih drekavaca« — kako je to zgodno negde okarakterisao jedan uvaženi francuski pukovnik — koji mogu u danom trenutku da za-lude rdavo obavešteno javno mišljenje i da nagnaju na čutanje duhove koji jasno vide. Ovakova podmetanja, za jednu savezničku zemlju u prošlom ra-tu najblaže rečeno nelojalna, zastalno nisu najbolja usluga ideji mira, za koji se narodi danas bore da ga osiguraju ma uz največu cenu, samo da bi se spasli strahota, koje bi mogle usled preotelog maha šovinističkog ludila, baeiti civilizaciji! i kulturu za stoleća unatrag i ostaviti za soboin samo jednu jezivu pustoš.
Ideja mira uhvatiće svog pravog i evrstog korena i postače stvarnost ako ju svi narodi podjednako iskreno prihvate, uvažujuči i uistinu poštiva-juči medusobno stvarna prava, pogo-tovo ona malih naroda i onih njihovih delova, koji su morali, da se utaži tolika imperijalistička glad s Jzvesnih strana a u eilju mira, da budu žrtvovani drugim, jačim. I baš se s tih strana sada potiče revizija mirovnih ugovora, koja bi opet imala da svojim danajskim poklonima najviše »usreči« male narode. Kako rnisle 'ti revizionisti
0 Istri, Gorici, Trstu, Zadru i Lastovu
1 o onim žrtvovanim 700.000 sinova na-šeg naroda? Zar valjda još traže novih žrtava, nove krvi? ...
Kada je bio ustanovljen Medunarodni sud u Hagu (18 maja 1899), Leon Burže. n svojstvu pretsednika komisije izbornog suda, koji je svojim miro-tvornim nastojanjima i radom stekao epitet »oca Društva naroda« i »apostola medunarodne solidarnosti i mira« rekao je tom zgodom medu značajnim rečima i ovo: »... Medunarod-na ustanova kao što je ova biče garan-
Slrah ima velike oči
Rimska »Tribuna« donela je prošlih dana sledeču sliku s napisom: »Jugo-slovcnski Sokol gledan radioskopski«.
cija slabih protiv močnih. U sukobima sile, kad je reč da se izvedu u bojnu liniju vojnici od mesa, ima i velikih i malih, slabih i jakih. Kad je reč o tome da se na vagu stave mačevi, jedan može biti teži, a drugi lakši. Ali kad je reč o tome da se stave na vagu ideje i prava, nejednakost prestaje i prava najslabijeg teška su isto onako kao i prava najjačega«. Ali što smo medutim doživeli od toga, iako zaista istorijskog, datuma pa do danas? Ha-ško sudište nije bilo u stanju da ublaži kasnije nastale sporovc, a još manje da pred velikima zaštiti prava najsla-
prvog sokolsko^ društva u našoj zemlji, več je otpočeo; otpočco je po svojim prctsletskim danima.. Nakon krasno uspelog sokolsko« i narodnog tabora u Vižmarjima kod Ljubljane dne
29	pr. m. održan je sada, dne 5 o. m., u Ljubljani prvi pretsletski dan, dan daštva.
Dan 5 juna osvanuo je sunčan i vedar, poput vedrih duša naše omla-dine, koja se je spremala da toga dana kao prva otvori sletske priredbe na sokolskom sletištu. U j u tro održane su kušnje svih odeljenja srednjoškolske omladine iz Ljubljane, a po podne pak omladina je, koja se je sakupila na Krekovom trgu, pošla na sletište u po-vorei, predvodena glazbom Sokoiskog društva Ljubljana 1 Tabor, toplo pozdravljena od brojnog gradanstva.
Samo sletište, ukrašeno mnogo-brojnim barjacima, pružalo je vanred-no lepu sliku, a i po svome položaju ono je jedinstveno, jer se nalazi u sre-dištu samoga grada, u seni bujnog zelenila krasnog parka »Tivoli«.
Početak samog javnog nastupa bio je zakazan u 15 30 sati, ali več oko 15 sati počelo se je sletište puniti gledao-cima, kojih je bilo preko 6000, što je obzirom na mnoge druge priredbe toga dana kao i na velešajam značilo veoma lep poset. Javnom nastupu prisustvo-vali su i pretstavnici vlasti i korporacija, medu ovima zastupnik bana Dravske banovine, načelnik prosvetnog odeljenja banske uprave br. profesor Mazi, komandant Dravske divizijske oblasti general br. Vladimir Cukavac s pukovnikom br. Cvejičem, češkoslovaški konzul inž. Ševčik, gradonačelnik br. dr. Puc, a Savez SKJ zastupali su savezni načelnik br. Ambrožič sa sa-veznom načelnicom s. Skalarjevem, za-menikom saveznog načelnika br. Jerasom i članom nadzornog odbora Save-za br. Sterlekarom.
Tačno u 15.30 napunile su sve kategorije srcdnjoškolaca vežbalište. U ime sprečenog bana Dravske banovine br. dra. Draga Marušiča omladinu je pozdravio načelnik prosvetnog odeljenja banske uprave br. prof. Mazi, pro-čitavši banovu poslanieu slcdečeg sa-držaja:
-- Tebi, slovenaeka srednjoškolska omladino, ovaj moj pozdravi Prilaziš kao prva vesnica velikih sokolskih dana, koji če se održati na Vidovdan, na dan naše tuge i naše slave, naših poraza i naših podviga, da pokažeš plodove sokoiskog rada. Upravo je zna-čajan slučaj da se ovogodišnji pokrajinski slet počinje baš s nastupom na--še mlade generacije, čime je istaknuto njeno poslanstvo kao pretstraže u po-bedonosnom razmahu prodorne sokolske misli, koja treba da osvoji našu domovinu i preplavi sav naš narod u
bijih. isto vredna s etičko moralnog gledišta kao i ona najjačih. I posle ciglih 15 godina popustiše pečati na pergamentnim dokumentima, koji od prve varnice odoše u plamen 1914 ...
1	danas isto — i pored medunarod-nog suda i još Društva naroda, koje u šefovima svoje arhive drži i nebrojenc paktovc i konvencije i muči brigu kako če sahraniti i tolike druge, koji sva-koga dana niču, — kada se uoči stvarni položaj u svetu — utvrduje sc pomi-sao, da če trebati valjda i još mnogih iskušenja da se uspe doči do pravog mira. O tome nas najrečitije uveravaju baš oni, koji upravo nas tako smelo napadaju — naše Sokolstvo, narod i državu — a sami svoju omladinu uče, da joj najviši simbol životnih pregnuča mora da bude — puška, bodež i mitraljez, oni koji svojoj omladini ubrizga-vaju u dušu načelo: »Naučite mrzeti«. Ideologija italijanskog fašizma, kako ju propovedaju njeni apostoli: Muso-lini, Karlo Škorca, Delakroa i toliki drugi nije ideologija mira. Nije to ideologija mira, kad oni svojoj omla-
znamenju načela, koje je Sokolstvo postavilo kao temelj svojih nastojanja.
Silan i odvažan nastup naše omladine dokazuje, da je u njoj zavladala briga za zdravljem i telesnom negom, da se je u njoj pojavio smisao za orga-nizovanim delom, koje ima da služi vi-šim narodnim interesima. »Mens sana in corpore sano«. Zdravo i otporno te-
lo	je bistven preduslov uspešnog rada u korist pojedinca i društva. I ako taj rad ima da bude od trajne vrednosti on ne sme da izvire zgolj iz ličnih pobuda niti da služi isključivo ličnim ko-ristima. več mora da bude po svome izboru i cilju u službi zajednice, pre -svega pak u službi vlastitog naroda, rodne grude i državne zajednice. Egoi-zam i cinizam, koji su u poratnoin dobit obuhvatili duhove, nose u sebi ža-lac propasti čovečjeg društva, njegovih duhovnih i materijalnih vrednota. Neobuzdana i bezobzirna pohlepa za prekomernim blagostanjem, nezasluženim bogatstvom i odvratnom raskoši, što stvara medu povlaštenima i zapostavljenima nepremostive jazove, vodi čovečanstvo neizostavno do potresa, kojima ne možemo predvideti toka ni kraja.
U suprotstvu s tim izraslinama današnjega vremena ustaje pred nama silna falanga zdravih ljudi, željnih borbe i rada na prokušanim temeljima bratstva, jednakosti I poštenja. Zastava Slobode, koju je slovensko Sokolstvo neustrasivo nosilo kroz vihore minulih desetleca, vije se danas ponosno po slobodnim slovenskim zemljama, opominjući sve i svakoga, da je s oslo-
dini govore: »... Simboli evandelja eu lav, orao, bik i andeo. Prva tri sigurno ne znače nemoč i podlost, a za andelc mi znamo, da su najlepši medu njima oni, koji nose mač, i zastalno je taj lik andcla s mačem dao ljudima inspiraciji! za lik Pobcde. Pobedajcoja ima da dode biče naša. Jednom ruKom nudi mir, a u drugoj drži mač«.
Ovaj i ovakav duh danas veje fa-šističkom Italijom, tim duhom danas napajaju sc duše italijanske omladine i u njemu se ona vaspitava, Daleko jc to, vrlo daleko od načela mira, isto tako kao što je vrlo daleko od načela Sokolstva. Ali i Sokolstvo uči da treba jedino raditi i živeti za svoj narod, za njegovo dobro kao i za dobro ljudske zajednice. Iz toga i logičnom posledi-eom izvire, da to dobro naroda ne samo da treba unapredivati u svakom pravcu več ujedno i najbrižnije čuvati i braniti. A kad bi zaista nadošlo vreme da ga treba braniti, onda i po naj-višem zakonu morala i diktatu Pravde: »Oružje u svakoj ruci!« — kako to reče največi ideolog Sokolstva. — Čs.
bodenjem zaključeno tek prvo raz-doblje, kome mora da sledi doba in-tenzivnog stvaralačkog rada u svim granama duhovnog i materijalnog života.
Tome cilju mora prema svojim sposobnostima da služi svako, ko hoče da se smatra vrednim slobode izvojšte-ne s neizmernim žrtvama. Ipak sile pojedinca preslabe su, kada se radi o za-dačama. kojima več po svojoj prirodi sam ne može da bude dorasao. Što ne može sam uspeče mu u složnoj i uza-jamnoj saradnji s drugima. Organizo-van rad, koji izvire iz čistih pobuda i koji počiva na večnim temeljima etike i morala, stvara čudesa. Lf tom smeru naša srednjoškolska omladina naći če svetih uzora u sokolskoj organizaciji, koja je u toku svoga pošto jan ja podala nebrojenih dokaza, što je kadar narod, ako u njegovim zbijenim redovima prevlada smisao i volja za nesebičnim i požrtvovnim radom.
Iz dačkih redova izlaze večinom buduči vodi naroda, koji če odlueno uplivati na njegov razvoj i udariti mn smerove i puteve. Za taj rad ne sme da bude dacima nikakav trud uzalu-dan, niti pretežak u nastojanju da po-stanu barem nekoji medu njima vredni
i	odlični narodni voditelji, a svi ostaji pak korisni i ugledni radnici za narodno dobro.
Sledeči sokolskim primčrima srednjoškolska omladina treba da se odu-pre kužnim uplivima materijalističnog pojmovanja savremenog života i da s mladenačkim zanosom, zdravim idealizmom i optimizmom odbaci po narod štetna svojstva puzavosti, egoizma i cinizma te da stavi sve svoje duševne i telesne snage i sposobnosti u službu kralja, naroda i domovine.
Ne zaboravl, omladino, da si ti kovač svetlije i srečni je narodne bu-dučnosti! Zdravo!
Poslanica banova bila jc pri koncu osobito toplo pozdravljena uz burne poklike Nj. Vel. Kralju i Kraljcvskom Domu, nakon čega je glazba intonirala himnu »Bože pravde«, koju je pevaJa sva omladina, što je na prisutne uči-nilo vrlo dubok dojam.
Dan daštva: gore: daštvo pri rajalnim igrama; dole: divizionar general g. VI. Cukavac, šef prosv. odeljenja prof. br. Mazi i gradonačelnik br. dr. Puc prisustvuju otvorenju sleta na dan daštva.
1 POKRAJINSKI SLET SAVEZA S KI
U LJUBLJANI 1933
Srednjoškolska omladina olvorfla je slet
Nastup 3000 daka i dakinja — Poslanica bana Dravske banovine
brata dra. Draga Marušiča
Pokrajinski slet Saveza SKJ, u proslavu 70 - godišnjice ustanovljenja
/LoVEH/Ko
/oKoL/TKo
Poslanica novog načelnika ČOS br. dr. Miroslava Klingeia
Prilikom preuzimanja dužnosti načelnika ČOS, brat dr. Miroslav Klinger uputio je celokupnom članstvu, a oso-bito vežbačima i prednjacima poziv, u kojem ih poziva na daljnji uspešni rad. U svojoj poslanici br. dr. Klinger obečava, da če svoj rad produžiti u duhu svojih prethodnika, brata dr. Va-ničeka i brata Helera, i da če uzimati u obzir i potrebe sadašnjeg doba. Oso-bitu pažnju, ističe, treba posvetiti uz-goju svakog vežbača, i to ne samo u telovczbenom, več i u moralnom i ka-rakternom pogledu. Dalje kaže, da ni-je uzgoj sokolski ni muški ni ženski, ni bezverski ni nabožni, a ni partijski, nego pre svega i samo sokolski. Pod-vlači, da Sokolstvo mora da bude spremno i na borbu protiv protivnika naroda u duhu Tirševog nauka i da treba, dakle, sada rad udvostručiti, j er pokolenje koje če doči neče pitati, što smo hteli da uradimo, nego što smo uradih? Svoj apel br. načelnik završa-ya rečima: »Stvar za ko ju radim, i Vaša je stvar, to je stvar sviju nas. Bez Vašeg poverenja, bez vernosti stvari i predanosti radu i bez Vaše saradnje ja nišam ništa! Samo u tesnoj sarad-nji rame uz ramu, ruku o ruku moči četno da izvršavamo zadatke, koje nam jo postavio Tirš!«
Hitan saziv župe Slavkovskoga
U češkoslovačkotn Sokolstvu je priredaba na koje mi u našem Sokolstvu nismo naučeni. Medu njima su tajni župski pešački izleti, hitan saziv svih župskih jedinica, bilo članstva ili naraštaja, nadalje župski izleti uprili-čeni ad hoc i t. d. U Ljubljani je do-duše svojevremeno priredila ljubljanska župa dve slične priredbe: štafetno trčanje iz sedam pravaca u Ljubljanu
1 tajni župski pešački izlet, koji je, zbog lošeg vremena, slabo uspeo. Češkoslovaške župe prirede više puta ne-što slična. Tako je župa Slavkovskoga, sa sedištem u Slavemu, hitno pozvala, gotovo telegrafski, sva svoja društva, da se sastanu na jedan i isti dan, t. j.
2 aprila, u svojim okružnim centrima. Okružja su razumela naredenje župe u punoj meri i putem brzih okružnih teklica obavestila sva svoja društva i čete, društva pak svoje članstvo. Nije bilo društva, koje sc ne bi bilo oda-zvalo, ispričavajuči se bilo čime. Ne, kad je odredenog časa pregledovalo župsko otposlanstvo zajedno sa za-stupnikom načelništva ČOS sabrana okružja, bio je pogled na skupljeno članstvo upravo impozantan. Do 80% svega sokolskog članstva bilo je na određenim mestima u odredeno vreme. Svuda su zatim župski delegati održali sabranima nagovore, a nato se je sve mnoštvo poklonilo državnoj zastavi. Po završenom pregledu okružja, jedinice su se svim mogučim sredstvi-ma vratile u svoja mesta.
»Siovaci von ze Sokola«
(Slovaci treba da istupe iz Sokola)
U Slovačkoj svakom prilikom pokušava protusokolska propaganda da zaustavi sokolski pokret. U nekojim pučkim i klerikalnim novinama ponovno sc je pojavila krilatica: »Slovaci von ze Sokola!«, što je imalo da bude pozivom svima svesnim Slovacima da im nema mesta u Sokolu. Činjenice, razume se, govore sasvim drugojačije. Dok protivnici Sokola viču ivapiju, dotlc po svim sokolskim društvima rade velika mnoštva Čeha i Slovaka u potpu-nom sporazumu i slozi, tako da ih ovi sirenski glasovi nisu nimalo pokoleba-li. Tamo vikanje, ovde ozbiljan, tih rad, koji donosi dva lepa ploda: porast
sokolske organizacije i njeno unutar-nje produbljenje, i uvek sve veča večina slovačkih pripadnika u društvima, tako da se danas apsolutiw ne može tvrditi, da je Sokol u Slovačkoj samo češka institucija. To osobito po-kazuje zadnja statistika o Sokolstvu u bratskoj Češkoslovačkoj.
Sokolsko odeljenje na izložbi telesnog uzgoja u Bratislavi
Prilikom Dunavskog medunarod-nog sajma ove jeseni prirediče se u Bratislavi i izložba telesnog uzgoja, na kojoj če uzeti učešča i Sokolstvo. U dvorani velikoj 18 za 8 metara izložiče odgovarajuči materijal svih šest slovačkih župa, koje če time pokazati, koliki je razmah zauzelo Sokolstvo u Slovačkoj i kakvi su rezultati tamoš-njeg sokolskog rada, gde do oslobo-denja nije postojalo ni jedno sokolsko društvo.
Pokrajinski slel poljskog Sokolstva u Lavovu
Medu poljskim Sokolstvom vlada veliki interes za pokrajinski slet koji prireduje prilikom saveznih meduslet-skih takmičenja u Lavovu Malopolj-ska sokolska župa. Na tom sletu uče-stvovače uz hiljade poljskih Sokola ta-koder i brojna delegacija češkoslovač-kog Sokolstva i zastupnici Saveza SKJ. Sam slet obuhvata od 14—17 juna savezna medusletska takmičenja, o ko-jima smo več svojevremeno izvestili, nadalje povorku i javni nastup poljskog Sokolstva i slovenskih gostiju na' glavni sletski dan dne 18 juna. Češko-slovačka delegacija brojiče nekoliko stotina članstva, što če svakako mnogo doprineti produbljenju češkoslov.-poljskih sokolskih odnosa, a takoder i ojačanju sokolske misli u Poljskoj, gde Sokolstvo nailazi na velike zapreke zbog nerazumevanja sa strane raznih činiiaca.
Program sleta poljskog Sokolstva u Lavovu
U proslavu 250 godišnjice pobede poljskog kralja Jana Sobjeskog nad Turcima pod Bečom prireduje Malo-poljska sokolska župa svoj slet, kome je dan karakter pokrajinskog sleta, jer če .na njemu učestvovati ne samo celokupno poljsko Sokolstvo, nego i delegacije češkoslovačkog i jugosloven-skog Sokolstva. U danima 15 do uklju-čivo 17 juna održavaju se savezna takmičenja, u nedelju 18 juna pre podne održavače se na sletištu pokusi, posle toga krenuče povorka po glavnim ulicama Lavova; po podne javni nastup; po javnom nastupu biče objavljena imena pobednika u takmičenjima. Na-veče prirediče se simbolička scena i oproštajno veče,
Savezni tečajevi poljskog Sokolstva
Poljsko Sokolstvo prireduje svoje savezne tečajeve na imanju svog saveznog starešine brata Adama Za-mojskog u Kozlovci. Ove godine več je održan jedan specijalni tečaj za od-branu protiv napadaja s plinovima, a sada pak spremaju se četiri prednja-čka tečaja, i to od 19 juna do 2 jula niži tečaj za načelnice i prednjačice, od 19 juna do 15 jula viši tečaj za načelnice i prednjačice, od 17 do 30 jula dvonedeljni tečaj za načelnike i pred-njake i od 17 jula pa do 12 avgusta viši tečaj za načelnike i prednjake. Iz ovoga se vidi, kako se poljsko Sokolstvo mnogo brine za usavršavanje svog prednjaštva.
Prijave za učešće na sletu poljskog Sokolstva u Lavovu
od 15 do 18 juna 1933
Bratski Poljski sokolski savez prireduje 15 do 18 juna o. g. svoj pokrajinski slet u Lavovu, uz učclče svih slovenskih sokolskih saveza. Brača Poljaci se za svoj veliki slet več marljivo spremaju i pokazače tom prilikom snagu i razmah svog Sokolstva.
Od strane našeg Saveza posetiče slet bratskog poljskog Sokolstva naročiti “delegat Saveea SKJ, koji če ovom prilikom učiniti bratskom Poljskom sokolskom savezu poklon u znak naše bratske pažnje i ljubavi .
Prema izveštaju br. Poljskog sokolskog saveza spremljeni su zajedni-čki (besplatni) stanovi, pa i privatni, po ceni od 3 zlota dnevno. Ishrana sta-jače dnevno 2—3 zlota, a sletska legitimacija, koja daje pravo na besplatan stan, na posetu proba i utakmica i sta-janje za vreme sletskih dana, iznosi
3	zlota.
Prijave učesnika(ca) s oznakom broja rqflektanata za zajedničke, pri-
vatne ili hotelske stanove, članstva u odorama kao i svi upiti neka se upute Savezu SKJ u Beograd, koji če intere-sentima dati sva potrebna obavešte-nja.
XIII medunarodnl is točni sajam u Lavovu od 3 do 18 o. m.
Prilikom pokrajinskog sleta bratskog poljskog Sokolstva u Lavovu odr-žače se u Lavova medunarodni istočni sajam. Svu braču i sestre, koje intcrc-suje priredba i razvoji bratske Poljske, i koji bi trebali prilikom odlaska na slet spojiti time i obilaženje sajma, upozorujemo na raspis Turističke sekcije Poljsko-jugoslovenske lige u Beogradu koji glasi:
U isto vreme, i to od 15 do 18 juna, održače se u Lavovu i proslava 10-godišnjice osnivanja Poljsko-jugoslovenske lige u Lavovu, te če se tom pri-
likom i jedna ulica okrstiti imenom Ivana Gunduliča, a u tim danima ujedno održava se i slet poljskog Sokolstva, na koji če doči grupe i delegacije iz svih slovenskih zemalja, a biče zastupano i naše jugoslovensko Sokolstvo.
Inicijativom Turističke sekcije i Privrednog komiteta Poljsko-jugoslovenske lige u Beogradu, uz tehničku saradnju beogradske Agencije »Wa-gons Lits« iz Jugoslavije se organizuje jedna ekskurzija po sledečem programu:
11 juna polazak iz Beograda u 22.05 časova;
12 juna dolazak u Peštu u 6.30; odlazak u hotel »Jagerhorn«;
12 juna boravak u Pešti;
13 juna polazak iz Peste u 7.15;
14 juna dolazak u Lavov u 0.28; odlazak u hotel »Georges« i »Krakovski« ;
14, 15, 16, 17 i 18 juna boravak u Lavovu;
19 izlet u Boryslaw i razgledanje petrolejskih izvora, povratak u Lavov u veče;
#	20 juna polazak iz Lavova u 6.45;
21	juna dolazak u Beograd u 7.25.
Cena u II klasi 2980 Din, u III klasi 2460 Din.
U ovu cenu uračunato je: vožnja željeznicom u II odn. III ki. od Beograda do Lavova i natrag, potpun penzion u Pešti u hotelu »Jagerhorn«, u Lavovu u hotelima »Georges« i »Krakovski«, prevoz sa stanice u hotel i od hotela do stanice, razgledanja Lavova sa stručnim vodičem uračunav sve ulaznice i izlet u Boryslav.
U isto vreme Turistička sekcija predlaže učesnicima ekskurzije za Lavov da iskoriste ovu priliku i da po-sete i neka druga najinteresantnija mesta Poljske kao:	Varšavu,	Gdinju,
Gdansk, Mel, Poznanj i Krakov, i to po specijalno sastavljenom programu. Cena za ovu ekskurziju po Poljskoj u toku 10 dana sa svim željezničkim i drugim troškovima kao i punom op-skrbom (hoteli, hrana itd.) s putom II razr. iznosi 2040 Din (Zlota 240), a III razr. 1785 Din (Zlota 210).
Prijave za ekskurziju za sajam u Lavovu prima Agencija »Wagons Lits« u Beogradu, Kolarčeva ul, tel. 20400, u Zagrebu, Jelačičev trg 13, tel. 5775.
Što se tiče ekskurzije po Poljskoj, prijave prima Turistička sekcija Poljsko - jugoslovenskc Lige, Kraljev trg 5. Obaveštenja telefonom 29027.
Sokolska radio - piedavaisja
RADIO-STANICA BEOGRAD
Sledeče sokolsko radio-predavanje održava se:
dne 16 o. m. predavanje o temi: »Grad Ljubljana i njezine znamenitosti«.
Sokolska radio-predavanja održa-vaju se svakoga petka izmedu 19 i 20 časova.
PUČKA SOKOLSKA RADIO-PREDAVANJA
Sledeče pučko sokolsko radio-predavanje održače se:
dne 11 o. m. u 16 časova predaje s. Zorka Vojnovič-Trkulja (Karlovac) pod naslovom: »Sokolstvo i selo«.
Pučka sokolska radio-predavanja održavaju se svake druge nedelje.
RADIO-STANICA LJUBLJANA
Prenos glazbene pratnje za sletske vežbe s uputstvima:
u ponedeljak dne 12 o. m. od 19'30 do 20 časova: prenos glazbe za vežbe muškog naraštaja pod vodstvom brata Lojze Vrhovca;
od 20—20'30 časova predavače br. Stane Flegar »O radu sletskog odbora« i uputstva učesnicima sleta;
u utorak dne 13 o. m. od 20—20'30 časova: prenos glazbe — prvi četvrt sata za ženski naraštaj, drugi četvrt sata za članice pod vodstvom sestre Tratar;
u subotu dne 17 o. m. od 20—20‘30 časova: prenos glazbe za vežbe članova pod vodstvom br. Rudolfa;
u sredu dne 21 o. m. predavače »O značenju sokolskih sletova« brat Jeras, zamenik načelnika Saveza SKJ, koji če takoder nakon predavanja dati članstvu poslednja obaveštenja i upute.
Ponovno skrečemo pažnju bratskim jedinicama, da iskoristitc ove prenose za tačno i dobro uvežbanje sletskih vežaba.
Iz našeg američkog Sokolstva
Sokolsko društvo Buenos Aires I
Na redovnoj glavnoj godišnjoj skupštini, održanoj 26 p. m., izabran je novi upravni odbor Sokolskog društva Buenos Aires 1, u koji su birana sledeča brača: starosta Vasilije Burie, potstarosta Anton Sardelic, tajnik Vir-gilio Lončar, blagajnik Anton Breško-vič, načelnik Mate Veža; odbornici: Mate Veleglavac, Anton Grego, Milan Đapić, Martin Ivance.
Sama skupština bila je, istodobno, oduševljena manifestacija za Kralja i Otadžbinu i najbolje je dokazala, da če Sokolsko društvo Buenos Aires I slediti onim putem, koji mu nalaže sokolska i patriotska dužnost. — Mnogo uspeha! Zdravo!
(Nastavak sa 1 strane)
Zatim je sledilo izvodenje programa, koji se je razvijao u savršenom redu. Jedno odeljenje nastupalo je od-
mah za drugim, tako da nije bilo nepotrebnih odugovlačenja i pauza.
Kao prvi nastupili su dači nižeg odeljenja, njih 900 na broju. Izvodili su veoma dobro, skladno i s dobrim pokrivanjem tri proste vežbe sa zastavicama, što je bilo dosta efektno, pa su gledaoci bili oduševljeni ovom pr-vom tačkom. Sledio je nastup 700 da-kinja nižeg odeljenja, koje su još bolje vežbale i s mnogo gipkosti, samo pokrivanje nije bilo uvek najbolje. Za ovim su izvadane raznolikosti: nastupi na spravama i u lako atletičkim takmičenjima, koja su pokazala dostojnu vi-sinu fizičkog vaspitanja u našim ško-lama a i dobar materija!; u ovoj tačei programa nastupilo je 60 vrsta od 6 do 8 vežbača i vežbačica, zatim igre nižih odeljenja, nakon čega su odigrane dve utakmice u odbojci, koje su bile za ovu vrstu nastupa nešto preduge. Narodna tačka programa bio je nastup 700 dakinja višeg odeljenja. Ovo je bila najbolja tačka prvog pretsletnog dana. Vežbačice su izvele dosta teške ali efektne vežbe graciozno i skoro bez greški, pa je naravski i aplauz bio jak i spontan. Program su zaključili dači višeg odeljenja, njih 700 na broju. Od
------------
Uputstva za naraštaj i njihove vodnike
Pri dolasku pojedinih odeljenja naraštaja i naraštajki u Ljubljanu vodnici i vodnice istih imaju se od-mah prijaviti u pisarnici otseka za stanove, koja če se nalaziti na kolodvoru, a zatim pak u pisarnici saveznog načelništva (u Narodnom domu i na sletištu) gde če dobiti tačna potrebna uputstva. Na kolodvoru vodnici i vodnice naraštaja saznaee gde su za naraštajce i naraštajke dodeljene pro-storije za prenočište, u koje če ih odvesti za to odredeni redatelji. Župska načelništva stoga neka pravodobno ja-ve saveznom načelništvu svoj dolazak da se može pribaviti dovoljan broj le-žišta i odrediti potreban broj sprevodnih redatelja. S naraštajem zajedno nočiče takoder i njihovi vodnici i vodnice, koji su odgovorni za red, či-stoču, tačnost i pravodobno dolaženje na sve oba vezne priredbe za sav naraštaj, nad kojim im je poverena skrb. Naraštaj dolazi na sletište na sve priredbe u pratnji svojih vodnika.
Sav naraštaj mora da bude na večer najkasnije u 23 sata u svojim prc-nočištima te iza toga sata uopče ne sme da bude nigde van svoga prenoči-šta. Svaki vodnik odgovara za svoj naraštaj, te za sve vreme boravka u Ljubljani ne sme da ostavi svoie odeljenje.
U nedelju dne 18 juna mora sav naraštaj da bude u 6 sati ujutro pot-puno pripravan u odredenim svlaeioni-cama za pregled prostih vežaba. Ulaz u svlačionice je kroz glavni ulaz Ljub-Ijanskog velesajma. U 6*45 sati svlačionice če se zatvoriti te se nakon toga sata kasnije pridošli naraštajci i naraštajke neče pripustiti pokusima, a radi toga neče moči ni'smeti da sude-luju na popodnevnoj javnoj vežbi, te im se tako neče žigosati ni železnička vozna karta za bcsplatan povratak ku-či. Upozoravamo stoga, da željezničke vozne karte moraju biti žigosane sa žigom saveznog načelništva, inače ne-čc vrediti za povratak. Žigosanje voznih karata izvršiče se samo onim na-raštajcima i naraštaikama, koji budu ujutro učestvovali pregledu i pokusima prostih vežaba i po podne javnoj vežbi. Radi tačnog pregleda vozne karte ži-gosače se dva put: u jutro u 6 sati i po podne pri javnoj vežbi. Važnost za besplatan povratak imače samo ona vozna karta koja bude žigosana s oba različita žiga saveznog načelništva.
Pokusi za naraštaj počinju u 7 sati ujutro.
Nakon svršenih pokuša sav naraštaj ostače sa svojim vodnicima na vežbalištu ili u svlačionicama pripravljen za povorku.
Tačno u 1030 sati mora da bude sav naraštaj sakupljen po župama na Bleiweisovoj cesti okrenut čelom pre-ma križanju Gosposvetske ceste. Zupe če biti rasporedenc po alfabetskom redu, a pred svakom župom biče reda-tcli s odgovarajueim napisom župe. Za ovim napisom sakupiče se župa prema uputstvima od naročito odredenog organa saveznog T. O., i to muški a za njim ženski naraštaj te če tako župa stupati u povorci kao celina. Za napisom stupače u svakoj župi naj pre muški naraštaj u propisanom svečanom kroju, zatim naraštajci u propisanim vežbačkim hlačama s belom košuljom otvorcnog ovratnika i zasukanili rukava do nadlaktice s črnim cipelama i črnim čarapama do kolena. Za ovima stupače ženski naraštaj u svečanom kroju pa naraštajke u vežbačkom kroju s črnim cipelama i belim kratkim čarapama. Vodnici i vodnice stupaju sa desne strane svoga odeljenja.
Povorka krenuče s Blcivveisovc ceste po Gosposvetskoj, Tirševoj ccsti i Šelenburgovoj ulici na Kongresni trg, zatim po Vegovoj, Emonskoj i C°Jzo voj cesti na Št. Jakobski most. Sv. Ja koba trg, Stari i Mestni trg do pred Opčinu, gde če se zaustaviti radi krat-
njih bi čovek bio očekivao bolje izvodenje, jer su to stariji dači, dakle inte-ligenti, ali je mnogo od njih slabo zna-
lo	vežbe, tako da nije bio onakav uti-sak kakav bi morao da bude. ipak u celosti i ova tačka dobro ic uspela. Time je bio zaključen program prvog pretsletskog dana. Svega je nastupilo oko 3000 daka i dakinja, što je veoma lep broj.
Ceo nastup kao takav bio je odlično pripremljen u svakom pogledu, a vodio ga je uzorno brat Kozak uz pomoč brače Trosta, Zaletela i drugih
profesora i profesorica gimnastike. Kao nigde drugde, moglo se je ovde jasno da vidi medu stotinama daka koji su nastupili one, koji redovito vežba-ju u Sokolu, pa je to primečeno i od samih gledaiaca, što če sigurno ponu-kati roditelje mnogih, koji svoju decu ne šalju u sokolske vežbaonice, da i oni to učine. S prvim pretsletskim da-uom daštva dostojno su i lepo otvore-ne sletske' svečanosti, koje če se još lepše i dostojnije nastaviti dne 18 o. m. s nastupom dece, naraštaja i vojske, a kao kruna sleta veličanstveno uz-dignuti i triumfalno završiti s glavnim sletskim danima 27, 28 i 29 o. m. Da to uistinu tako bude, očekujemo, da če svaki Soko i svaka Sokolica učiniti svoju sokolsku i nacionalnu dužnost. Zdravo!
kog pozdrava. Nakon pozdrava naraštaj če istim redom poči kroz Stritar-jevu ulicu, srednji most Tromostovja, Miklošičevu cestu do Dalmatinove ulice, a odatle Gosposvetskom cestom vrača se na sletište u svlačionice.
Po dolasku na sletište prirediče sc zajednički ručak za sav naraštaj, i to kod tačno odredenih i dodeljenih kuhinja. Svaki naraštajac i svaka nara-štajka mora stoga da več ujutro kada pode na pokuse, ponese sa sobom potrebni pribor za jelo. Nakon ručka odmor u svlačionicama, od kuda niko ne sme da napusti prostor sletišta.
Javna vežba počinje tačno u 15 sati. Naraštaj za javnu vežbu mora da bude spreman u odeljenjima več u 14 30 sati tako, da se može da izvrši nastup pravodobno i bez pogreške.
Nakon završenih prostih vežaba moraju vodnici svih 8 župa za koje je slet obavezan pripremiti svoje vrste za borbena takmičenja župa. Dužina za' borbena takmičenja na sletištu je 8 metara. Od kraja sletišta do greda razmak je 12 m, a odavle do konja 25 m, od konja do ruča 9 m, do zapreke 75 cm visoke 20 m, i do granice takmičara (cilj) 7 m.
Oni naraštajci i one naraštajke, koji izvrše svoj obavezni nastup, ima-ju svoje mesto na članskoj tribuni (severna str.ana), odakle mogu gledati daljnji raspored nastupa.
Ponovno pozivamo sva bratska župska načelništva, da na ovo sokolsko slavlje pripuste samo posve disci-plinovan, dobro pripravljen i vredan naraštaj, koji dobro zna i shvata sokolski rad, koji razume vrednost svih uputstava te koji se je zaista pokazao vrednim da uživa povlastice vožnje kao i da učestvuje na ovim velikim sokolskim danima. Moramo da noka-žemo, ko smo i kakovi smo! Budimo svesni da če nas se suditi po našem radu i držanju! Zdravo!
Uputstva za prehran« naraštaja i dece za 11 pretsletski dan
Prehranbeni otsek za I pokrajinski slet u Ljubljani upozorava sve bratske jedinice, koje če učestvovati sletu, na sledeča uputstva za prehranu, kojih trebaju da se posve tačno drže i da se prema njima vladaju.
Za II pretsletski dan dne 18 o. m.
—	dan dece i naraštaja — prehrana če se pripremiti samo za onaj naraštaj i decu, za koje se samo unapred plati prehranbenom otseku iznos za prehranu, t. j. za ručak po Din 6.50. Svi učes-nici sleta moraju da sa sobom donosu zdelicu (najbolje vojničku s pokrivalom) i ostali pribor za jelo. Prijnvc za zajednički ručak naraštaja i dece moraju se poslati prehranbenom otseku najkasnije do 12 o. m., .jer se kasnije stigle prijave neče nikako uzeti u obzir. Za ostale učesnike naraštajskog dana, koji se za prehranbu ne bi prijavili najkasnije do 12 o. m. i koji unapred ne plate odgovarajuči iznos, prehranbeni otsek otklanja svaku odgovornost.
Sve bratske jedinice trebaju da prehranbenom otseku prijave ujedno takoder i sve one naraštajce i naraštajke te decu, koji žele imati osiguran zajutrak i večeru. Cena dobrom zaju-tarku biče Din 2.50, a večera Din 6.—; ukupno dakle Din 8.50. Upozoravamo jedinicc, da pri prijavama i doznakama iznosa za zajutrak i večeru posve tačno označe, za koji dan žele zajutrak i večeru. Kako mora ručak da bude unapred plačen, tako takoder mora da bude unapred plačen i zajutrak i večera, jer se narudžbe za ovo bez unapred doznačenog novca neče nikako uzeti u obzir. Kako sc prema dosadanjim prijavama očekuje — a več jc dosada prijavljeno preko 9000 naraštaja i dece — ogromna navala, to preporučamo bratskim jedinicama, da se odmah pobrinv za prehranu svog naraštaja i dece. Naraštaj kao i deca dobiče prehranu jc-dino u pratnji svojih vodnika.
Nj. Vel. Kraljica sa Nj. Vis. Prestolonaslednikom Petrom i kraljevičem Tomislavom, u sokolskim odorama, na sletu u Sušaku
Bratske jedinice Bakle ponovno upozoravamo na gore navedena uput-stva, naime, da odmah bez odlaganja naj dalje do 12 o. m. pošalju svoje prijave za prehranu. Ovo što važi za naraštaj i decu važi ujedno i za članstvo, samo s tom razlikom, da ručak za članstvo stoji Din 8.50. Prijave članstva za prehranu moraju biti dostavljene prehranbenom otseku najkasnije do 18 o. m., jer se kasnije stigle prijave neče nikako uzeti u obzir.
Pisarnica prehranbenog otseka na-lazi se u Ljubljani, Miklošičeva c. 13, gde se mogu dobiti sva obaveštenja i gde treba da se javc po dolasku u Ljubljanu svi vodnici dece, naraštaja i članstva.
Obavešienja i upulslva gEavnog sleiskog odbora
Sve Sokolstvo kao i ostalo gradan-stvo upozorava se, da se sletske značke mogu več dobiti u sletskoj pisarni-ci, Ljubljana — Narodni dom (ulaz sa Bleivveisove ceste).
Vežbačko članstvo sletske značke naručiče kod svojih društvenih načelnika, a nevežbačko ljubljansko članstvo i ostali kupiče sletske značke u sletskoj pisarnici, Ljubljana, Narodni dom.
Sletska značka važi tek od 21 o. m., kada če se otvoriti sletska izložba. Za naraštajske dane sletska značka daje članstvu samo vozne povlastice na državnim željeznicama; drugih povla-stica ne pruža. Za vodnike naraštaja i dece, koji budu došli na slet i koji če se s njega vratiti sa svojim odelje-njima, dovoljno je da imaju naraštaj-sku sletsku značku, ali im pak prepo-ručamo, ako žele da učestvuju zatim i glavnim sletskim danima, da več sada nabave i člansku sletsku značku. Za naraštaj pak važe naraštajske sletske značke takoder i za glavne sletske dane.
Narodni muzej i eventualno Nar. galerija biče otvoreni u danima 18. 28 i 29 o. m., od 8 do 13 sati. Ulaz bes-platan.
Narednih dana iziči če naročita brošura »Izletni spored« (»Izletni ras-pored«) za izlete, koji če se prirediti nakon sleta. Izletni red zajedno s iz-Ietnom željezničkom legitimacijom stoji Din 6.— i naručuje se u sletskoj pisarnici. Učešče na svim izletima, koji su predvideni u »Izletnom raspore-du«, treba prijaviti sletskoj pisarnici najkasnije do 20 o. m. Upozoravamo sve izletnike, da če nakon sleta dne
30	o. m. voziti iz Sušaka za Split posebni parobrod, a iz Ljubljane pak za Bled i u Bohinj posebni vlak. Vožnja na Bled i u Bohinj željeznicom biče trečinska od normalne vozne tarife, a za ostale izlete polovična od normalne vozne tarife.
Ulaznice za drugi pretsletski dan kao i za glavne sletske dane več se do-biju u Ljubljani u sletskoj pisarnici, nadalje u Ljubljanskoj kreditnoj banci
i	njenim podružnicama u: Celju, Kranju, Mariboru, Novom Sadu, Ptuju, Splitu i Zagrebu i kod Kreditnog zavoda u Ljubljani. Kako če u glavnim sletskim danima biti za ulaznice na blagajnicama sletišta velika navala,
Ovogodišnji duhovi usekli su se duboko u duše i srca stanovništva či-tavog našeg jugoslovenskog Primorja.
ii	dani ostače nezaboravni u analima našeg Sokolstva duž čitave naše morske obale, pa i u čitavoj našoj zemlji. Jugoslovenska, slovenska i sokolska svest slavila je tih dana triumf svoje snage i moči, pobedu svojih težnja i pregnuča. To smo videli, to smo ose-tili na II sletu jadranskih župa na Sušaku 4 i 5 o. m. Taj slet, iako je bio skromno zamišljen, bio je veličanstve-na manifestacija bratstva, jedinstva i jednakosti, telesne i duhovne snage našega naroda. Ti atributi našeg Sokolstva došli su do svog punog izraža-ja za čitavog trajanja ove velebne revije sokolske stvaralačke snage i smo-trenog našeg rada. Gde je izvor te snage, te sloge i našeg sokolskog nesebič-nog rada? — U čistim dušama i srci-ma našim, koje nisu mogle da pomute ni povremene i trajne nesuglasice u pi-tanjima dnevnog života. Samo čista lju-bav i prckaljana naša svest mogla je da skupi na Sušaku one tisuče svesnih i nekompromisnih Jugoslovena Sokola, koji su došli da manifestiraju svoje sokolske i nacionalne osečaje, koji su došli da u bratskom krugu položc još jednom zavet vernosti svojoj naciji i svojoj uzvišenoj sokolskoj ideji. I Su-šak, sokolski i jugoslovenski Sušak, bio je prepun dragih gostiju. Zacrve-nilc su se ulice tog simpatičkog grada od ervenih sokolskih košulja, potresla su sc tla od odrešitog sokolskog stupa-nja. odjekivala su okolna brda od odu-Sevljenih sokolskih poklika. Zašumela je jače naša tužna Rječina, zaječala je bolno naša sirota Učka gledajuči život, mladcnački život oslobodcnc joj brate, šaljuči im svoje pozdrave i molbe.
upozoravamo sve posetnike sleta, da ulaznice nabave več u pretprodaji, jer nije sigurno da če se iste usled tolikog interesovanja za slet moči uopče dobiti na blagajnicama na sletištu. Stoga svaki koji želi da osigura lepo i udobno mesto kao i sedište na tribunama treba več sada da se pobrine i da u pretprodaji kupi ulaznicu za onaj slet-ski dan, kome želi da prisustvuje.
Sva ostala obaveštenja glede sleta dobi ju se svakog dana u sletskoj pisarnici, Ljubljana, Narodni dom, tel. 32—74.
Propističo osieie ш ženska ш!е1је»ја
Kako Sokoli tako i Sokolice moraju osobito na sletovima da istupaju u pravilnim i tačno propisanim sokolskim odelima i svečanim krojevima, to ovim upučujemo sva ženska odeljenja, kakav treba da im bude svečani kroj, odnosno vežbačko odelo.
Članice. Vežbačko odelo: bela bluza s kratkim (15 cm) rukavima, ko ju treba nositi preko suknje. Tamno modra sukna složena u faldc ne sme da bude duža nego do kolena. Kad se poklekne rub suknje treba da je od zemlje 5 cm. Crne gačice, za 10 cm krače od suknje. Čarape kratke, bele. Vež-bačke crne cipele. Crvena marama.
Svečani kroj: svetlo smeđa (drap) bluza s ervenim ovratnikom i s erve-nim manšetama. Bluza ima na donjem kraju pas koji sc nosi preko suknje. Smeda (drap) suknja. Kad sc poklekne suknja leži na zemlji za 15 cm. Smedi (drap) haljetak, bez ervenog obruba, treba po toplom vremenu da se nosi preko levog ramena. Kapa crvena sa smedim (drap) obodom (krempo) i s trakom iz istoga sukna kao što je i obod. Čarape iste boje kao i suknja. Cipele niške, tamno smeđe s pola visokim petama. Tačan opis ovoga kroja vidi u listu »Soko« broj 1—3 iz 1932 god. s popravkom na strani 49 (pri opisu bluze u 20 retku: sokol iz ervenog sukna, obšiven s črnim koncem).
Ženski naraštaj. Vežbačko odelo: bela bluza s četverouglastim izrezom oko vrata, s kratkim rukavima (15 cm); bluza se nosi preko suknje. Suknja tamno modra, složena u falde. Dužina kao i kod članica. Čarape i cipele kao i kod članica. Marama bela s ervenim trakom.
Svečani kroj: bluza i suknja od . vežbačkog odela. Haljetak erveni, koji se nosi po toplom vremenu preko levog ramena. Čarape kratke, bele. Cipele niške crne s niškim ili pola visokim petama. Zavijača na glavi bela s izvezenim narodnim motivima.
Ženska deca. Odelo iz smedeg (drap) platna, kimono kroja, s četve-rouglastim izrezom oko vrata, opšive-nim s ervenim i s ervenom vrpcom. Gačice iz platna kao što je i odeča. Bele kratke čarape, crne vežbačke cipele. Bez kapice na glavi.
Sestre (članice i naraštajke), koje sudeluju u povorci u vežbačkom odelu moraju imati umesto vežbačkih cipcla niške crne cipele, po mogučnosti s niškim ili pola visokim petama. Čarale također i za povorku kratke, bele.
I	tamo negde iznad naše mrtve Rijeke susretali su so poklici slobode i odu-ševljenja s uzdisajima bola, patnja, ali i nada.
*
Več u subotu 3 o. m. stizavale su na Sušak oveče grupe Sokola, Sokoli-ca, naraštaja i dece. Sušak je bio u svečanom ruhu, bio je preplavljen morem jugoslovenskih zastava, a mnoštvo ervenih košulja i živost i užurbanost sokolske dece i naraštaja, koji su tog dana imali pokuse, odavala mu je po-sebnu sliku i naročito značenjc. Svuda svečano raspoloženje, a veliki slavolu-ci pokazivali su da se Sušak sprema za veliki dogadaj. Sletište je uredeno, Sokolski trg spreman, sletske kancelarijc užurbano rade, a slavoluk na Kačiče-vom trgu s natpisom: »Dobro nam došli« i tri slavoluka na Jelačičevom trgu s natpisima: »Živio Kralj« i »Živela Kraljica«, »Dobro nam došli«, »Živila Jugoslavija« i »Zdravo«, nestrplji\.Q čekaju na legije Sokola i Sokolica.
Nadošla je očekivana nedelja, 4 juna. Crvene sokolske košulje pozdravile su rumenilo jutarnjeg sunca bud-nicom po gradu. Život počco je da ključa budnim Sušakom. S vrsta vanj c, muzike, odredi polaze da sačekaju dra-gu braču. Veselo stižu vlakovi i kola okičeni narodnim bojama i zelenilom. Sirene naših parobroda javljaju dola-zak očekivane brače. Pozdravi, poklici, oduševljenje, fijuci lokomotiva i sirene parobroda režu čisti morski zrak. Prolama sc nebo od bratskog odušev-ljenja i spontanog klicanja. Brojni pa-robrodi i vlakovi, dupkom puni, prazne se: — vežbači polaze na pokuse, a ostali u povorkama prema mestu. Masa naroda, onog našeg iskrcnog i rodo-Ijubivog naroda, pozdravlja skupine,
želi im dobrodošlicu. Učesnici polaze da se okrepe i odmore, da se u 10 sati opet skupe pred sokolanom za povorku.
U 10 sati otvorena je sokolska iz- ’ ložba, koja je prikazivala razvoj Sokolstva u ovim krajevima od prvih po-četaka do danas.
Več mnogo ranije od 10 sati žu-borila je sokolska reka u ulici Račkega i Ružiča. U 10'30 sati po-lazi veličanstvena ogromna povorka od preko 3500 učesnika u sokolskim odorama Jelačičevim trgom, Tirševom ulicom i Bulvarom na Sokolski trg, oduševljeno pozdravljana od — još na Sušaku — nevidljive množine gradan-stva. Tu je na velikom podignutom podiju, gde su bili sakupljeni pretstav-nici raznih ustanova i organizacija, te sokolsko starešinstvo i 39 sokolskih barjaka, pozdravio braču Sokole i pri-sutne starešina Sokolske župe Sušak Rijeka brat Ivo Polič, koji nadalje u kratkim potezima govori o historijatu 25 godišnjeg rada svoje župe, te o za-dacima Sokolstva na Jadranu. Zatim uzima reč načelnik grada Sušaka brat Đuro Ružič, koji pozdravlja braču Sokole u imenu grada Sušaka na ovoj granici naše države, ali ne i našeg naroda. Veliča ideale Sokolstva i težnju Sokola za oslobodenjem i ujedinjenjem čitavog jugoslovenstva i Slovenstva. Nato uzima reč I zam. starešine Save-za SKJ br. E. Gangl, burno pozdravljen od čitavog mnoštva, koje je dupkom ispunilo prostorni Sokolski trg. Kad sc je urnebesno klicanje stišalo počeo je da govori mladenačkim zanosom o uzvišenoj sokolskoj ideji, o Tir-šu, o sokolskoj straži na našem Jadranu. Setio se toplim rečima zahvalnosti i priznanja našeg velikog pokojnika br. prof. Vj. Spinčiča, kojemu je čitav zbor odao zasluženo priznanje pokli-kom: »Slava!«. — Br. starešina još je govorio, govorio je iz srca, iz dubine svoje plemenite sokolske duše, a njegove reči naišle su na dubok odjek u našim srcima. Iza br. Gangja govorio je starešina Sokolske župe Šibenik-Zadar br. Kovačev. Govorio je lepo, uverlji-vo i čuvstveno. 1 njegov govor bio je nagraden burnim pljcskom. Nato je uzeo reč načelnik župe Jungmanove iz Praga br. Maulik, koji ističe slogu i solidarnost češkoslovačkog i našeg Sokolstva. Govori o Jadranu, koji je ne samo jugoslovenski nego i češkoslova-čki i uopšte slovenski. Potice braču Jugoslovenc da brane ovo krvlju ste-čeno more, a brača Čchoslovaci staja-če uvek uz bok brači Jugoslovenima. Njegov govor bio je cesto prekidan frenetičnim poklicima bratskoj Repu-blici, br. T. Mašariku, Sokolstvu i Slovenstvu. Iza toga povorka je istim redom krenula u donji deo Sušaka. Na čelu povorke išla je' sokolska konjiča (19), zatim muzika, grupa od 39 zastava, starešinstvo, I zam. starešine SKJ brat Gangl, savezni tajnik br. A. Brozovič, starešine jadranskih župa, zatim delegacije, pojedine kategorije Sokolstva u svečanim odorama i vežba-čim odelima. Ispred članstva u odorama stupala je grupa četnika iz Šibenika, koja je bila svuda oduševljeno aklamirana. U povorci je sviralo 10 glazba.
U povorci je stupalo 19 sokolskih konjanika, 39 sokol, barjaka, 4 župska načelnika, 50 članova TO, 72 člana starešinstva, 212 ženskog naraštaja, 32 članice u odori i 676 članica u vežba-čem odelu, 88 u narodnim nošnjama, 520 članova scoskih sokolskih četa, 260 muškog naraštaja, članova 51 u vežbačem odelu, 940 u svečanim odorama i 96 u gradanskom odelu. Svega 3509. Muške i ženske dece bilo je u špaliru 750.
Povorka je bila impozantna, veličanstvena, vidni znak jačine sokolske ideje i sokolske organizacije. Mnoštvo naroda pravilo je gusti špalir ovoj velebnoj sokolskoj vojsei. Sve je bilo na ulici: od iznemoglog starca do sitnog deteta. Oduševljenju i poklicima Kralju, Jugoslaviji j Sokolstvu nije bilo ni kraja ni konca. Nacionalno gradanstvo Sušaka obasulo je svoju braču Sokole hrpama cveča, a u izražavanju onoga, što je osečalo na srcu bilo je nenadmašivo. Veličanstvena sokolska povorka prošla je istim putem do Jelačičevo« trga, gde je skrenula Kačiče-vim šetalištem uz sušačko-riječki most prema Tomislavovoj ulici gde je vršen pozdrav sokolskim barjacima i starešinstvu. Nakoii toga bio je razlaz. Pro-lazili smo uz most, koji nas deli s Ri-jekom, i naše je oko puno samosvesti i nada naglo pokliznulo ovim mrtvim gradom, koji je bio šilom kundaka obavijen u moru trikolore. Vršila se je parada vojske. Na svakom prozoru tri-kolora i spuštena zavesa u znak protesta, da nas ne gleda »raja« ... Ali naši bili su s nama u duhu. Mogli smo samo jedno da reknemo, a to je »pobeljeni grobovi«...
Sušak nije ni iza povorke ostao miran. Počeo je da kreče val Sokola i naših prijatelja prema Krimeji, prema sletištu, gde je trebala da otpočne u 4 sata javna vežba. Več pre 4 sata bilo je sletište prepuno. Skupilo se je oko 20.000 gledalaca^ da vide visinu teles-nog uzgoja naše velike organizacije. Veselje i neka neobuzdana radost ob-uzimlje nam čitavo Žiče i dajemo izraza našim osečajima samo u najlaska-vijim rečima, u supcrlativima. Tu je život, tu mladost, tu snaga, disciplina, svest, odanost i vernost svojoj državi, svome narodu i svojem uzvišenom
Kraijevskom domu. Sve čeka na počc-tak vežaba, kad se najednom prolomi sletište od urnebesnog klicanja i pozdravljanja. a glazba svira drž. himnu. Došla je Kraljica s Prestolonaslednikom Petrom i kraljevičem Tomislavom, obojiea u svečanim sokolskim odorama! Ko može da opiše onaj val odu-ševljenja, koji je strujao tim sletištcm kada su se pojavili na sletištu visoki naši gosti i zaštitnici našeg Sokolstva. Došli su u pratnji bana br. dra I. Peroviča, te adutanta pukovnika Stojanoviča i majora Grubešiča. Visoke goste dočekao je na ulazu br. Gangl, Polič, Kovačev, gradski načelnik br. Ružič, direktor gimnazije br. Ivo Brgič, koji je zastupao ministra za fizičko vaspitanje naroda br. Hanžeka i ministra prosvete, te komandant II plan. puka pukovnik g. Krstič. Pozdravni govor izrekao je br. Polič. Nakon toga počeo je javni nastup. Najprc je na-stupilo 220 muške i ženske dece (6—10 god.) s igrama uz pevanje i glazbu. Tačka jc izvedena vrlo skladno i efektno. Nato je nastupilo 288 m. dece (10—14 god.) s prostim vežbama za Prag 1932. Odličan sastav, koji je odlično i izveden. Kao treča tačka bile su proste vežbe za Prag 1932, koje su izvela ženska deca (10—14 god.). Nastupilo je 146 dece. Nato je nastupio muški naraštaj, njih 372 na broju, s prostim vežbama za slet u Ljubljani 1933. Vežbe su izvedene vrlo lepo i skladno. Peta tačka bile su vežbe s ču-njevima za slet župe Sušak-Rijeka, koje je izvodilo 148 naraštajki. Šesta tačka bile su vežbe na spravama sviju jadranskih župa. Sedma tačka bila jc najefektnija. Nastupilo je 120 vojnika
II	plan. puka. Vežbe odlične, izvedba sjajna. Na koncu vežbe izveli su u sta-jačem i ležečem stavu inicijale MA, što jc izazvalo buru oduševljenja i spontanih poklika Jugoslaviji, Kraljevskem Domu, vojsei i Sokolstvu. Nato su se visoki gosti digli sa svojih sedi-šta oduševljeno pozdravljeni od sviju prisutnih. Intonirana je drž. himna, narod je još uvek pozdravljao, a Kraljica i prinčevi pozdravivši još jednom sakupljeni narod sedoše u auto i kre-nuše u svoj Novi, gde su na letovanju. Ovaj prizor sa sletišta ostače dukoko u pameti svakog učesnika ovog divnog sokolskog slavlja. Iza odlaska Kraljice i prinčeva nastavilo se je s izvodenjem vežaba. U osmoj tačei nastupile su
Velike sokolske manifestacije na Sušaku. prigodom duhovskog sleta jadranskih župa nemalo su uznemirile italijansku javnost. Več po poznatim receptima, koji su tako uobičajeni kod naših suseda, oni se najpogrdnijim uvredama i podvalama nabacuju na naše Sokolstvo i na naš jugoslovenski narod. Nas to niti boli, niti uznemiruje, jer smo svesni svojeg poslanstva ne samo unutar naših državnih granica, nego uopče i na medunarodnom polju. Donašamo ovde izvadke iz pojedinih italijanskih novina da se naši pripadnici sami osvedoče o istinitosti italijanskih navoda i da sami stvore svoj sud.
Tako piše:
Riječka »Vedetta d’ ltalia«, da su
manifestacije na Sušaku imale karakter antirevizionističkih demonstracija i demonstracija protiv pakta četvorice. Nadalje tvrdi, da su ove demonstracije upriličcnc od srpskih političara i kako je na ove zborove došlo mnogo Srba iz Beograda. Ali, kaže »Vedetta«, to nije upalilo, jer je »gradanstvo Sušaka osta-
lo	indiferentno prema tim manifestacijama«.
Trščanski »Piccolo della Sera« takoder tvrdi, da je ovo slavlje imalo antircvizionistički karakter i navodi, da je na Sušak došlo mnogo pretstavnika iz unutrašnjosti, a naročito ističe »odred četnika naoružanih kuburama i pod crnom zastavom«. Nadalje ističe, kako se jc u povorci klicalo jugoslovenskoj Istri, Rijeci, Zadru, Trstu i Gorici i podvlači kako je Nj. Vel. Kraljica s Kraljevičima prošla ispred samog gra* ničnog mosta. Citira pojedine odlomke iz govora gradskog načelnika Ružiča,
članice s prostim vežbama za slet a Ljubljani. Nastupile su 472 članice. Vežbe su dobro izvedene iako su nastupile članice s čitavog teritorija naše države. Nato su nastupili 884 člani s prostim vežbama za slet u Ljubljani. Iako izvedba vežbe nije bila tehnički savršena, ipak nas je ispunilo s nekim neopisivim veseljem veliki broj, mladost i snaga tako brojnog članstva. U desetoj tačei nastupili su gosti t. j. sokolske čete. Nastupilo je svega u tri grupe 281 član. Vežbali su lepo i skladno simboličke vežbe. Kao zadnja tačka bilo je kolo sveslovenskih pleso-va, koje su izveli članovi i članice Sokolskog društva Sušak-Rijeka, njih 172 na broju. Sjajna zamisao, koja je sjajno i izvedena. Šteta je što se ovak-vi prizori ne snimc filmski. Ono šare-nilo narodnih nošanja sviju slovenskih naroda, pomešanih sa sokolskim odorama, odavalo je veličanstvenu sliku: sliku slovenskog bratstva. Izvadanje plesova završeno je sveslovenskom himnom »Hej Sloveni«. Večernji suton počco je da pada i mi smo se razišli sa sletišta puni utisaka o velikoj Tir-ševoj zamisli, o sokolskom bratstvu i sveslovcnskoj zajcdnici.
Navcčer jc održana na Sokolskom trgu odlično uspela akademija. Mnoštvo naroda, koje je prisustvovalo i ovoj akademiji govori, kako narod razume i voli Sokolstvo i kako je Soko živi pokretač narodne misli i smotre-nog i treznog nacionalnog života. Čitave te noči bujao je na Sušaku zdravi život, _zasleden bratskom uzajamnošč4 i druželjubljem. Jedni su sc vcselilf, drugi su se rastajali i polazili svojim domovima puni novog poleta, s pomla-denim snagama.
Ponedeljek bio je odreden za izlete. Brojni parobrodi prenašali su braču duž čitave obale Gornjeg Jadrana. Bi-
lo	ih je u svim mestima. Svuda se je čuo naš sokolski »Zdravo«; sve je bifo sokolski raspoloženo. Narod ih je pri-mao oduševljeno, spontano, raširenih ruku. Pozdravljali su Sokole bratski, iskreno, jer su u njima videli zalog bolje budučnosti našega ujedinjenog naroda.
Došao je večer i odušcvljeni Soko-
li	i gradanstvo ispunili su pristaništa i stanicu da zažele svojim dragim gostima srečan put da im još jednom sti-snu desnice uz bratski Zdravo i do videnja u Ljubljani. (Kljč.)
kao: »Radujem se što vas mogu pozdraviti u Sušaku, na državnoj, ali ne i nacionalnoj granici, na granici one Italije, koja je nedavno pokušala prikazati svetu Soko kao jedno naoružano udruženje ovisno od vojske«. Citira nadalje i odlomak iz govora br. Gan-gla i pretstavnika češkoslovačkog Sokolstva br. Mauliha, koji da je rckao, da Jadran nije samo jugoslovensko, več sveslovansko more. Dalje ističe, da se je povorka zaustavila ispred italijan-skog konzulata u Sušaku,« gde su ponovljeni neprijateljski poklici protiv naše države (Italije) i pevane ireden-tističke pesme«.
»Giornale d’ ltalia«, nadvisio je u obedama sve druge listove. On kaže: »Ove manifestacije su pre svega jedna nečuvena provokacija, koja ostavlja Italiju hladnom, ali ne može ostaviti indiferentnima vlade, koje su odgovorne za Evropu«. Nadalje tvrdi, da su ove manifestacije, koje se pretvaraju u demonstracije, tako uobičajene, da se može govoriti o jednoj organizovanoj i odredenoj politici beogradske vlade, koja je uperena protiv mira i protiv nastojanja za mir, koja sc vrše medu vladama evropskih država.
Rimska »Tribuna« takoder tvrdi, da su manifestacije na Sušaku bile provokacije za Italiju i ističe antirevizioni-stičku maloantantsku manifestaciju (sve po istom poznatom receptu!) i kaže: »Ovoga puta nije to bilo u Pragu niti u Bukarcštu, niti u Beogradu, nego na jednoj točci italijanske granicc, koja još krvari kao rana«. I ovaj list naročito podvlači prisutnost Nj. Vel. Kraljice i Prestolonaslednika Petra, ta
Sokolsko slavlje u Sušaku
Ogromno učešće Sokolstva I građanstva — Veličanstvena povorka — Nj. Vel. Kraljica i Prestolonaslednik Petar i kraljevič Tomislav prisustvuju javnoj vežbi — Potpun uspeh sleta Sokolstva na Jadranu
Odjeci sokolskih svečanosti u Sušaku u italijansko! štampi
— ROSIJA - FONSIER • DRUŠTVO ZA OSIGURANJE I REOSIGURANJE • BEOGRAD lllllllllllll
Kraljeviča Tomislava, koji da su bili n sokolskim odorama. Završava reči-ma, da se u ovakvom raspoloženju duhova ne mogu, očekivati konkretni rezultati u nastojanjima za osiguranje evropske kolaboracije.
»Lavoro Fascista« kaže, da evropski političari imaju jedan primer više i da ozbiljno promišljaju, kako treba sprečiti da jedan neodgovoran narod, kao što je srpski, još jednom izazove nepopravljive nesreče. (Iste reči kao i kod trščanskog »Popolo d’ Italia«!)
Trščanski »Popolo d’ Italia«, naročilo se je pozabavio sa sokolskim sle-tom na Sušaku, pa medu ostalim kaže: »Sokolske svečanosti na Sušaku znače pre svega veliko proturevizionističko zborovanje. Neprijateljsko raspolože-nje protiv Italije, poklici Istri, Rijeci, Zadru, Trstu, Gorici i drugi takovi ma-nifestacijski elementi dali su tom zborovanju značaj protuitalijanske demonstracije. Na Jelačičevom trgu, uz sa-mu italijansku granicu, pozdravio je Sokole sušački načelnik s rečima: »»•Drago mi je, da vas mogu pozdraviti na Sušaku, na državnoj, ali ne na nacionalno j granici, na granici Italije, ko-ja je još pred kratko vreme pokušala da dokaže svetu, da je Soko naoružana organizacija, koja ovisi o vojsci«. Sli-čan je bio takoder govor starešine Gangla, koji je naglasio, da iako Soko nije naoružana organizacija, da če se u slučaju potrebe ipak nači takoder i
oružje«. O vaj list nije se zadovoljio samo dopisom s Rijeke, več mu je na-dodao i svoj komentar, koji je svaka-ko vrlo karakterističan. Medu ostalim kaže se: »Srpske manifestacije, ko j e su ovog puta bile organizovane od Sokola na Sušaku, na italijanskoj granici, samo potvrduju dvoličnu politiku beo-gradskog režima, koju smo več ras-krinkali pred čitavim svetom. Pre sve-ga su te manifestacije nečuvena provokacija, koja doduše Italiju ne uzne-miruje, ali koju pak nikako ne smeju da prezru vlade, koje su odgovorne za sudbinu Evrope. Provocirana nije bila samo Italija, več čitava Evropa, koja se baš poslednjih dana trudi da po-stigne mir, koji če biti bar za neko vreme definitivan. Na bližnjem Istoku žele pak ponovno da postanu emisari politike, koja je prouzrokovala veliki svetski rat i koja se očevidno sprema na to, da u drugom obliku obnovi taj ludački pokus, samo da nasiti svoju krvavu avanturističku strast. Ludačkc fraze, koje je na Sušaku izrekao takoder i češkoslovački delegat, koji je hteo da Jadran okrsti sveslovenskim morem, govore, da su Beograd i Prag solidarni u radu protiv mira i u provokacijama protiv Italije. Evropski političari dobijaju ovime nov motiv, da ozbiljno promišljaju kako treba one-mogučiti, da bi jedan neodgovoran narod, kao što je srpski, još jednom pro-uzrokovao nepopravljivu katastrofu«.
Biskup bral dr. Franjo Učelini blagoslovio je u Koloni sokolske zastave
Dne 4 o. m. održan je u Kotoru okružni slet Sokolske župe Cetinje. Več dan pre u grad su stigli Sokoli iz cele Boke i takmičili se na vežbalištu. Po podne su nastupile seoske sokolske čete, a uveče je prireden koncert uz sudelovanje mešovitog hora realne gimnazije. Pre početka koncerta zame-nik starešine župe direktor br. Marčič govorio je o saradnji škole i Sokolstva.
U nedelju rano ujutru muzika je obišla grad da nagovesti svečanost. U
11	časova pristao je parobrod Dubro-vačke plovidbc »Kralj Aleksandar«, kojim je došao zastupnik Nj. V. Kralja general g. Ilič, koga je dočekalo i burno pozdravilo celokupno sokolsko članstvo. Masa sveta medutim okupila se več na vežbalištu, gde jc imalo.da se obavi osvečenje zastava. Tačno u 12 časova stigao je biskup brat dr. Frano Učelini sa kanonicima gg. Miloševičem i Stjepčevičem i sekretarom gosp. Spalatinom, kao i arhijerejskim namesnikom gosp. Samardžičem, kao zastupnikom mitropolita gosp. Ga-vrila. Stigao je i general gospodin Ilič sa komandantom mesta pukovm-kom g. Borivojem Markovičem, koji jc zastupao Ministra vojske i mornarice. Biskup brat Učelini obukao je svečanu odeždu sa mitrom, uzeo u ruku biskup-ski štap, dok je general obišao počasnu četu. mornaricu i Sokole te ih pozdravio. Pošto se pozdravio sa biskupom, otišao je na tribinu. Tada je počelo osvečenje.
Svi su pogledi bili uprti na starog biskupa u zlatnom ornatu. Pošto su biskup i arhijerejski namesnik obavili molitve, biskup je blagoslovio zastave, a takoder i arhijerejski namesnik obi-lazeči zastave i škropeči ih vodicom. Nato se biskup Učelini obratio okup-ljenima:
—	Bračo i sestre, dragi moji Sokoli, mi smo, eto, blagoslovili ove sokolske zastave što pretstav-Ijaju ljubav, zanos, vernost prema našoj domovini Jugoslaviji. Kao Sto znate, svaka kuča ima svoga domačina koji radi za dobro svih, i kad mu se rodi sin, naravno da i on ljubi svoju kuču i da je spre-man dati sve za nju. Država je као kao jedna velika kuća. I kao što kuća ima svoga domačina, tako i država ima svoga Kralja. Pa kao što u svakoj kuči zavisi napredak njen od dece i članova porodice, tako napredak i sreča države zavisi od njenih podanika. A Sokoli
to dobro znaju. Na vašim sokolskim zastavama usadena je ljubav prema domovini i Kralju svome. I vi ste spremni doprineti svaku žrtvu za Kralja i otadžbinu. Dragi moji Sokoli, naša domovina želela je uvek mir. Slovenski narodi bili su uvek miroljubivi, ali ako bi nas ko, po nesreči, napao, naši Sokoli sa svojim zastavama učinili bi svoju dužnost, jer bi oni uz našu proslavljenu vojsku postali nesa-lomljivi zid protiv svake neprija-teljske opasnosti. U to ime ja pozdravljam našeg domačina Nj. V. Kralja Aleksandra i Njegovog sina Prestolonaslednika Petra, prvog starešinu Sokola, i uz našu hrabru vojsku pozdravljam vas, bračo Sokoli, moleči Svevišnjeg da ispuni sve vaše plemenite želje. —
Kraj govora popračen je neopisi-vim, oduševljenim klicanjem. Zatim je muzika intonirala državnu himnu. U ime g. dr. Gavrila, mitropolita, govorio jc arhijerejski namesnik g. Samardžič. Kum i darovalac zastave društva Kotor predao je zastavu starešini društva bratu Marčiču, koji je naglasio, da če Sokoli znati dostojno da čuvaju ovu svetinju i zahvalio bratu Lalu Zuberu na plemenitom daru. — Tako su činili redom i ostali kumovi zastava.
Zatim je stupio pred biskupa starešina Sokolskog društva Dubrovnik br. Šutič, koji je doneo osam četnih zastava da ih biskup blagoslovi, i predao mu divno izradenu diplomu po-časnog članstva, a u jezgrovitom govoru izneo nacionalni rad biskupa brata Učelinia pre i za vreme rata. Biskup se toplim rečima zahvalio br. Šutiču.
Potom su barjaktari položili za-kletvu. Starešina društva Kotor pozdravio je generala g. Iliča i završio s uskiikom Nj. V. Kralju i Prestolonasledniku. Srpsko pevačko društvo »Jedinstvo« otpevalo je »Mnogaja leta«. Tada je ustao general g. Ilič i pozdravio Sokole, noseči im pozdrav od Nj. V. Kralja. Br. Marčič je pozdravio sve delegate korporacija i društava, starešina župe Cetinje br. Gavro Miloševič doneo je pozdrav Narodne skup-štine i Savcza SKJ, g. Rajnvajn pozdravio je u ime bana, g. Gona u ime Ministra za fizičko vaspitanje i načelnik Grblja u ime tamošnjc opštine.
Posle toga se formirala povorka kakvu Kotor ne pamti, na čelu sa so-kolskom muzikom iz Hercegnovog. U četiri časa po podne bila je javna vež-ba sa obilnim programom.
Savexa SKJ Presuda
Sud časti Sokolskog društva u Pa-kracu u svome veču od 5 članova, koje su sačinjavali braea: dr. Ivkovič Jovan, dr. Bičanič Ivo, Josip Jelakovič, Dušan Stanojevič i Dušan Diklič pod pretsedanjem brata dr. Jovana Ivkoviča doneo je u predmetu protiv brata Vidoviča Dimitra, člana Sok. društva u Pakracu, po tužbi brata dr. Drage Markulina, starešine Sok. društva u Pakracu, radi uvrede sokolske časti nakon usmenog pretresa održanog 30 marta o. g. u prisutnosti obih strana-ka ovu presudu:
Brat Vidovič Dmitar, član Sok. društva u Pakracu, kriv je:
1)	što je dana 15 januara 1933 na glav no j skupštini Sokolskog društva u Pakracu, pošto je brat dr. Drago Mar-kulin propisno ponovno izabran za
starešinu društva istome dobacio uvredljive reči gledom na dužnosti starešine i članova upravnog odbora društva.
Svojim rečima oklevetao je i uvre-dio dra. Dragana Markulina u njego-voj sokolskoj časti i ujedno izrazio tirne prema njemu kao novoizabranom starešini svoje nepoštisanje, pa se radi toga kažnjava:
1) pismenim ukorom pooštrenim objavom u »Sokolskom glasniku« po tačei 2 § 11 Pravilnika za postupanje suda časti;
2) zabranom učestvovanja na sokolskim priredbama kroz jednu godi-nu dana, računajuči od dana izrečene presude, t. j. 30 marta 1933 po tačei 4 ij 11 Pravilnika za postupanje suda Časti. ;,љ.	ui
*	\ T Sud čas« ‘
Tajnik:	Pretsednik:
D. Stanojevič, v. r. Dr, Ivkovič, v. r.
10	- godišnjica smrti Aleksandra Stambolijskoga. Dne 9 juna navršava se 10 godina otkada je u Bugarskoj iz-bio prevrat reakcionarnih i germano-filski nastrojenih eleimenata, koji su srušili vladu zemljoradnika i prekinuli slovenski kurs politike velikog Slovena i Jugoslovena Aleksandra Stambolij-skog, jednog od najgenijalnijih voda bugarskog naroda. S pokojnim Stam-bolijs,kim ne samo da je pao največi sin bugarskog naroda i najomiljeniji voda ogromne večine Bugara, koji je uživao besprimeran ugled i ljubav naročite seljačkih masa, več je s njime pao i stup jugoslovenskog pravca bu-garske politike. Pok. Stambolijski, kao pravi Sloven, radio je iskreno i otvo-reno na zbliženju dvaju bratskih naroda, jugoslovenskog i bugarskog, a njegovi su ciljevi vodili još i dalje: k ostvarenju jedne slovenske velevlasti na Balkanu, čime bi za uvek bila uklonjena mogučnost sukoba medu ovim dvama bratskim narodima, a time i mogučnost umešavanja stranaca u balkanske prilike. U tome je baš osobita zasluga Aleksandra Stambolijskoga, i njegova smrt velik je gubitak ne samo za bugarski narod i Bugarsku več i za čitavo Jugoslovenstvo, koje če pok. Aleksandra Stambolijskog ubrajati medu svoje prvoborce.
t Jefrem Bojovič, vladika žički. 3 o. m. umro je u Čačku u 85 godini života vladika žički Jevrem Bojovič, brat našeg jedinog živučeg vojvode Petra Bojoviča. Pok. vladika rodio se 1851 u selu Tršču kod Sjenice u Sand-žaku. Svršivši u Beogradu bogosloviju pošao je na daljnje nauke u Rusiju, a zatim i neko vreme u Nemačku. Nakon povratka sa svojih študija postao je najpre suplcnt, a kasnije i profesor bogoslovije, na kome je položaju ostao od god. 1920, kada je bio izabran za vladiku žičkog. U krugovima pravoslavne crkve kao i u samom narodu bio je osobito ccnjen i poštovan. Za svoj rad sveštenički i nacionalni dobio je mnogobrojna priznanja i visoka naša i strana odlikovanja.
Otkriče spomenika Eugenu Kvaterniku. U nedelju dne 5 o. m. na svečan način otkriven je u Rakovici spomenik Eugenu Kvaterniku, velikom borcu za slobodu Hrvata. Ovom svečanom činu pored brojnog naroda iz raznih krajeva Like, Sokolstva i drugih kulturnih i nacionalnih društava učestvovao je i zastupnik Nj. Vel. Kralja, komandant mesta pukovnik g. Fragner, te zastupnik bana Savske banovine. O značenju dobe kao i o životu i radu Eugcna Kvaternika govorio je g. Juran Mravunac, koji je lepo prikazao borbu Kvaternika idealiste i mučenika, njegov neuspeli ustanak i tragični završetak 11 oktobra 1871 g., kada je nakon ugušene Kvaternikove pobune bilo streljano uz Kvaternika i još mnogo njegovih sledbenika, boraca za slobodu hrvatskog dela našeg naroda.
SOKO NA JADRANU
Povodom II sleta Sokolstva na Jadranu ujedno VIII sleta Sokolske župe Sušak-Rijeka, održanog u Sušaku dne
4	i 5 o. m., izišao je, pod uredništvom br. St. Vrdoljaka, svečani broj »Sokola na Jadranu«, ovog našeg dobro pozna-tog i odličnog sokolskog mesečnika. Naslovni list ovoga broja resi krasna simbolična slika, reprodukcija sletske značke, koja jc možda po svome značaju i svojoj toliko snažno izraženoj simbolici jedna od najlepših i najuspe-lijih sletskih značaka, koje su uopec bile izdane poratnih godina prigodom tolikih sletova naših jadranskih župa. Slika, odnosno značka, prikazuje sim-bolički, veoma relijefno, kako krasno razvijeni Soko snagom svojih čeli^nih mišica kida bodljikave jake žične ne-prejateljske prepone, postavljene s one strane neprirodno udarene državne granicc na Riječini. U unutaršnjem delu lista pak nalazi se u hojama rc-produkovan veoma uspeli sletski plakat, koji takoder simbolički dovoljno snažno prikazuje, kako se visoko nad neprijateljskim preponima uzdižu jata sokolova nagoveštajuči svojoj brači preko, da ih njihova slobodna brača uvek u srcu nose i da su u duhu s njima zajedno.
Sadržaj je ovoga dvobroja sledeči: Pozdravna reč sletskog pretsedništva.
—	Rikard Katalinič-Jeretov: Sušačka sletovka. — Dr. Laza Popovič (Zagreb): Pozdrav Sokolima na Jadranu 1933. — Viktor Car- Emin (Sušak): Istarski pozdrav jugoslovenskom Sokolu na Jadranu. — Josip Boko (Sinj): Sokolovi sa Jadrana. — Ivo Polič (Sušak): Osnutak i razvitak Sokolstva na Primorju. — M. A. Omerbcgovič (Sušak): 25-godišnjica Sokol, župe »Sušak-Rijeka«. — Prof. Marko Triva (Split): Pred Duhovski slet. — Prof. Milivoj
Mezorana (Sušak): čitajuči knjigu pro-šlosti Sokolskog društva u Sušaku. — M. Mihajlovič (Sušak): Jugoslovenska omladina uoei rata i Sokolstvo. — Ing. V. A. (Solin): Sokolstvo i naši krajevi pod tudinom. — S. Vrdoljak (Split): Na neprirodnoj granici. — Prvi istarski Sokol u Puli. — Ivan Petrovič (Sušak): Sokol i italijanska okupacija Su-šaka. — Historijati poj edinih župskih jcdinica. — Ivan Ivančič (Sušak): Stanje Sokol, župe Sušak - Rijeka počet-kom 1933 god. — Josip Bačič (Sušak): Značenje našeg sletskog plakata. —
Drag. Lukež (Sušak): Izlet Sokoliča. — Dr. Stevan Simunovič (Split): Zdravstveni nagovori za decu i odrasle (na-stavak). — Vesti iz župa: Šibenik-Za-dar, Sušak-Rijeka i Split. •— Šaljivi kut.
Ovaj odlično opremljeni broj ovoga lista, ilustrovanog i s brojnim veoma uspelim slikama, naročito zaslužu-je da se nade u knjižnicama svih naših jedinica kao i pojedinaea, pa ga toplo preporučamo, tim više što mu je cena upravo minimalna — Din 5 (administracija lista: Sokolski dom, Split).
—č.
tm i m
Župa Шапја Cuka
SOKOLSKO DRUŠTVO CAZIN t Brat Alija Pozderac
Umro je brat Alija Pozderac. U naponu snage, u 42 godini, zatekla ga je smrt, oduzevši Sokolstvu jednog medu najboljima, brači i prijateljima najmilijeg. Umro je ugasnuv tiho kao dogorela luč, bez protesta, bez gorči-ne, blago i smireno.
t Brat Alija Pozderac
Dugogodišnji starešina, ideolog i pravi Soko po duši, srcu i ljubavi osta-vio nas je same bez najbolje« medu nama, najboljeg i naj vredni j eg Sokola, koji je Sokolstvo nosio u duši i srcu, koji se njime ponosio, za njega živeo. Godinama posvetio mu jc bezbrojne satove svoje sile i sposobnosti, a eeo život svoju ljubav i predanost.
Retko če se nači u Sokolstvu ta-kav požrtvovan i neumoran radnik, takav neslomivi i poletni duh, takav borac za sokolske ideale i takav do-bar drug pun odanosti brači. Več bo-lestan žuri da grozničavo radi, prihva-ča se rada s decom, koju je voleo, da ostatke svoje snage prenese na nov naraštaj. Kako je uostalom radio uvek.
Mirne duše može sc kazati da je Sokolsko društvo Cazin nosio na svojim ledima više sam nego s drugima, na svojim ledima nosio sve terete, ali ne uvek i priznanje. Skroman, kakav je bio, na to se nije žalio, volco je druge sta vi j ati pred sebe, upravo ih je gurao pred sebe, a sam sc sakrio. Ima i tih ljudi i ako sve manje u današnja vremena!
Priznanje nije ni očcki\ao nikad. Njemu jc rad bio užitak i t.ije prosto shvatao da tu treba kakvog priznanja.
Osobenjak. Tih. Skromen. Dobru če reč da nadc za svakog pa i za one koji ga ne vole. Nežan sin, uzorit brat, krasan drug. Redak karakter. Soko, kakva treba da se stavlja kao uzor. Požrtvovan upravo neverovatno. Marljiv do iserpenosti. Osetljiv do kraj-nosti, ali ne i osvetljiv. Oprostiče
uvrede njemu nanesene, prosto če ih zaboraviti, ali ga bole uvrede koje se nanose Sokolstvu. Ne zdvaja, ali prosto boluje kad nešto u sokdskom radu zapne i onda je čisto izvan sebe. Neoženjcn, svu je ljubav posvetio majci, brači i Sokolstvu. A ta jc ljubav bila velika i puna sad n: me.
Možda če ova smrt potaknuti mnoge da pročiste svoju savesi i da slede njegov primer, koji se teško dade do-segnuti, ali kome treba stremiti onaj, kojemu je Sokolstvo svetinja. Jer Sokolstvu treba eeo čovek.
Molimo se pravednom Bc gu, brate Alijo, da Ti dade pokoj veer.i u rodc-noj grudi, koju si.ljubio, i u dušama našim koje si ucvilio. Pred tvojom se senom sagibaju glave onih za koje si živeo i radio, sagibaju se u dubokom muku bez protesta, kako si i sam to radio.
Brate Alijo, neka Ti j; slava!
SOKOLSKO DRUŠTVO LIČKO PETROVO SELO
Na Durdevdan uprilieilo je Sokolsko društvo uranak, kojemu su prisu-stvovali u velikom broju gradani i sc-ljaci. Uranak se je održavao u obiiz-
| njoj šumiei gde je brat starešina dr. Jambrec održao prigodni govor, a posle toga razvila se veselica.
Župa Heograđ
ŠTROSMAJEROVA PROSLAVA U ŽUPI BEOGRAD
Na zboru društvenih prosvetara
11	marta o. g. donesena je odluka da se svečano proslavljaju u sokolanama Štrosmajer, Rački i Zrinjski-Franko-pan; ŽPO je pristupio izvodenju toga plana i izradio detaljna uputstva kako da se te proslave izvedu u ccloj župi.
Prema do sada primljenim izve-štajima vidi se uspeh torfa nastojanja.
Proslava je održana u 18 društava i'4 čete, t. j. u 4s% društava i 13% četa. Obzirom na to da je ovo prvi put što se obavezatno proslavlja ovaj spomendan, to je uspeh dobar i uglav-nom zadovoljava.
Proslava s posebnim programom i predavanjem je izvedena u ovih 7 društava i 1 četa: Arandelovac, Beograd III, Zemun, Ložnica, Ljig, Obre-novac, Srem. Mitroviča i Miiošcvac Održano je 7 predavanja pred 1156 slušača.
Samo predavanje je održano u 10 društava i 2 čete: Beograd-matica, Beograd IV, Vel. Gradište, Debeljača, Kovin, Indija, Pančevo, Ruma i čete Dru-mo i Noeaj. Slušalo je 1057 slušača.
U 9 društava i 1 četi jc održano 39 govora pred vvstom, a pred 1440 slušača. *	'
Svega je održano 8 posebnih pri-redaba, 18 predavanja i 39 govora, pred 3653 slušača. — Ž.
SOKOLSKO DRUŠTVO DOBA-NOVCI
Ovo društvo jc priredilo 22 maja, na dan crkvene slave, sokolsku za-bavu, koja jc u moralnom pogledu pot-puno uspela.
Na početku zabave, br. starešina St. Lcpšanovič pozdravio je prisutne prigodnim govorom. Zatim je sokolski pevaeki zbor otpevao državnu himnu. Ženska deca su odlično izvela proste vežbe i vežbu s volovima. Obe vežbe je uvežbala sestra načelnica A. Matanovičeva.
Članovi i članice su odigrali Šaljivi pozorišni komad »Cika iz Amerike« i pokazali što se sve može dati, samo kad jc dobre volje i marljivog rada.
Program je završen »Bojnom pes-mom«, koju jc lepo otpevao pevački zbor Sokolskog društva.
Posle programa je nastala sokolska igranka.
Istog dana je trebalo održati ja-van čas, koji je odgoden radi slabog, kišovilog vremena.
SOKOLSKA ČETA TRIBRODE
Ova četa skoro osnovana četa priredila je na dan 21 maja svoj prvi javni nastup.	r
U dvorištu osnovne škole iormi-rala se povorka, koja je na čelu sa muzikom seoskog gudalačkog zbora, pro-šla kroz selo.
U prisustvu od oko 3000 gledala-ca otpočeo je program. Brat Krgovič Vidan, presvetar. i načelnik čete pozdravio je lepim govorom sve prisutne istakavsi značaj Sokolstva za selo. Zatim 'su vežbalc sve kategorije na opšte zadovoljstvo publike. Osobito snažan utisak jc ostavila vežba članova u narodnim nošnjama. Sokolsko društvo iz Velikog Gradišta jc sude-lovalo s dve tačke.
Moralan uspeh ovc priredbe je ogroman i ako materijalno nije uspeo, ali to nije ni bila svrha ove priredbe.
2.
Župa Celje
SOKOLSKO DRUŠTVO ŠMARJE PRI JELŠAH
11. junija priredi Sokolsko društvo Šmarje pri Jelšah okrožni izlet Šentjursko-šmarskega sokolskega okrožja. Dopoldne se bodo vršile meddruštvene lahkoatletske tekme za pokal Sokola Šmarje. Popoldne javni nastop vseh oddelkov. Po nastopu narodna veselica.
SOKOLSKO DRUŠTVO TRBOVLJE
Sokolsko gledališče je zaključilo letošnjo sezono v nedeljo 28. maja z dr. Doboviškovo veseloigro s petjem »Rodoljub iz Amerike«, kot 13. predstavo v sezoni. Igra sama na sebi ni bogve kaj. Njena vsebina je dokaj plitva, humor dostikrat prisiljen in za lase privlečen, dovtipi pa že stari in obrabljeni. Le dobro posrečeni režiji br. Odlazka in priznanemu ansamblu gre zasluga, da je igra kljub vsem njenim pomanjkljivostim dobro uspela, to se pravi, igralci so vse pripomogli, da je prišlo občinstvo na svoj račun in se od srca nasmejali. Vloge so bile izbrane prav posrečeno. Sokolski orkester, ki je pod vodstvom br. Dolničarja marljivo sviral med odmori, je prav dobro spremljal tudi vse pevske točke.
Župa Cefinje
IZ ŽUPE
Javni sokolski čas l okružja Cetinje, koji sc trebao održati 11 juna, odložen je iz tehničkih razloga za jesen.
Župa je odredila svoje izaslanike za javne časove u Berane i to br. Čet k a Dediča, Aleksandra Miloviča i Filipa Martinoviča a za sokolski javni čas u Kotoru br.: Gavra Miloševiča, Milutina Ivanoviča i Žluvu Josipa.
Savez SKJ je od svoje strane de legirao 1 člana za javan čas u Kotoru, koji če se održati 4 juna, a načelništvo SSKJ biče zastupljeno s delegatima i u Kotoru i u Beranama. U Kotoru če se odnosnog dana osvetiti društvena zastava, poklon br. Lala Zubera, i još
6	zastava seoskih sokolskih četa društva Kotor (t. j. četa iz Grblja). Iz Cetinja odlazi izvestan broj Sokola na javan čas u Kotor, dok če preko 75 Sokola iz Cetinja poči na slet u Berane, da ispomognu svoju braču Sandža-ka i okoline.
Na ljubljanski slet se do sada javilo 852 polaznika, od kojih je 530 vežbača. Ovi Sokoli i Sokolice če ve-činom iči ili u sokolskim odorama ili u živopisnom narodnom, crnogorskom odehi. Takodcr če poči na ljubljanski slet oko 100 članova seoskih sokolskih četa, sve u narodnoj nošnji. Oni če vežbati jednu posebnu tačku na sletu.
Š. M.
Župa Ktirlovac
SOKOLSKO DRUŠTVO SLU N J
Sokolsko društvo Slunj priredilo je dne 28 maja svoju javnu vežbu i to zbog lošeg vremena ” školskoj dvorani.
Prosvetar br. C nkovič pozdravio je prisutne i ukratko govorio o ideologiji i istoriji Sokolstva i naglasio značaj ovogodišnjeg slcta u Ljubljani. Prvi deo programa: pevanje i deklamacije izvedene su s mnogo oduševljenja i zanosa.
Drugi deo započeli su najmanji Sokoliči (6) pod vodstvom s. Jovanke Jovičič. Male’ curice odvežbale su rit-mičke vežbe »Mali sat« i »Pleši, pleši crni kos« uz pevanje, vrlo originalno.
Muška deca nastupala su s batinama. Vežbali su oštro i prilično složno. Ženska deca rešila su dužnost na zadovoljstvo svili.
Dolaze glavne tačke programa: naraštaj i članstvo s ljubljanskim prostim vežbama. Muški naraštaj (24) vežba^ složno; ženski naraštaj naučio je vežbe dobro, ali se opaža, da su naraštajke večinom ispod 14 godina i da ne mogu vežbe izvesti tačno, jer su kretnje za njih preteške. Članice (6) ima malo teško se radi s članicama u svim jedinicama, ali one su počele, one če se usavršiti. Članovi (15)\iastu-paju i vežbaju sigurno. Članovi na ru-čama (9) i preči (6) pokazali su da ima ju medu so bo m pojcdinaca donekle izvežbanih i početnika ambicioznih, koji ako nastave s voljom dalje, brzo če stiči svoju braču.
Naraštajke su oživile program pol-kinim plesom. Sviranje na tamburama jc odgovaralo vežbi i naraštajke su u plesu uživale. Deca u domačim narodnim nošnjama odvežbala su Bogunovi-ccvu skladbu »Sa sela«. Oduševljenju nije bilo kraja — znak kako narod vo-
li	motive iz svakidašnjeg života.
Župa Kragujevac
SOKOLSKA ČETA ROANDA
28 maja 1933 osvečena je zastava Sokolske čete Roanda.
Osvečenju sokolske zastave pri-sustvovalo jc Sokolsko društvo Svilaj-nac s članovima, naraštajem i decom.
Zastavu je darovao četi starešina čete br. Milič Bogdanovič, kumovao je brat Stoja Ivanovič.
Osim Sokolskog društva prisu-stvovale su čete Subotica i Mededa.
Obred osvečenja izvršen je u pri-sustvu velikog broja gradana ovog mesta i gostiju iz obližnjih sela. Tom prilikom starešina društva Svilajnac brat ing. .lov. Draškoci održao je vrlo lep govor o značaju Sokolstva i o njegovu uticaju na razvitak nacionalne samo-svesti kod omladine. Posle osvečenja z»stave održane su javne vežbe, koje su završene narodnim veseljem.
Župa Ljubljana
SOKOLSKO DRUŠTVO DOMŽALE
t Tomo Petrovec.
28. maja je umrl na tifuzu v splošni bolnici v Ljubljani. Bil je že 73 let star. Znan je bil širom kamniškega sreza. Povsod upoštevan, vobče spoštovan in ugleden kot vzoren učitelj, je služboval v Jaršah pri Domžalah, koder je leta 1906. pristopil kot član k domžalskemu Sokolu. Od tedaj pa do svoje smrti mu je bil vedno zvest in požrtvovalen odbornik, tajnik, pod-starosta in po vojni večkrat starosta. Društvu je stal tako rekoč ob zibelki, z društvom je preživel vse težave ustavitve in njenih posledic, sejal in sklepal je, kako bo društvo dobilo s šupe dom, sodeloval je v Društvu za zgradbo sokolskega doma; dogradili so ga, a zato zlasti med vojno prestali vse mogoče težave, ker ni bilo plačnika, upniki pa so hoteli obresti in glavnico. A tudi to je prešlo in ob ustanovitvi Jugoslavije je bil Tomo zopet v vrstah Sokolov, ki so dom očistile vsega dolga že po dveh letih. Sodeloval je pri ustanovitvi društvenega kino odseka, dočakal društveno 25 letnico ter tako več kot četrt stoletja preživel v najtesnejši zvezi z društvom. Ni je bilo sokolske prireditve ne doma ne v okolici, da bi se je Tomo ne udeležil in to v kroju. Ni bilo tako lahko nastopati v sokolskem kroju učitelju v oni dobi, ko je narod z mržnjo gledal na Sokola in ko so avstrijske državne oblasti nadzorovale gibanje in govorjenje svojih uslužbencev, ki so bili zaznamovani kot politični sumljivi zato, ker so bili Sokoli. A Tomo je imel jasno pot: pošteno, vestno, točno delo za mladino in narod, ki je bilo že v predvojni dobi prekvašeno z ljubeznijo in hrepenenjem po slovanski svobodi in polno upov v lepšo jugoslovansko bodočnost. Dosleden, pogumen, bister, previden in moder vodnik jc bil svojemu društvu. Poleg družinskih in stanovskih dolžnosti je imel prvo v sokolstvu. S svojim delom si je v društvu postavil sam najlepši spo menik, ki bo vedno pričal o njem.
— ec.
SOKOLSKO DRUŠTVO LJUBLJANA I TABOR
У nedeljo dne 21. maja je priredji Sokol I., na svojem letnem telova-tlišču na Taboru, vsakoletni društveni nastop. Lep pomladanski dan in ime Sokola I., ki jc znan po svojem vztrajnem in uspešnem delu, sta privabila precej številno publiko. Pol ure pred pričetkom nastopa je bil promenadni koncert društvene godbe na pihala, pod vodstvom br. Vcrija Švajgarja.
Nastop je pričel točno ob 16. uri. Prvi so prikorakali na telovadišče naraščajniki, ki so s precizno izvajanimi prostimi vajami želi navdušeno priznanje občinstva. Sledile so nadaljnje točke programa. Proste vaje in igre ženske dcce so zelo ugajale. Napeta jc bila borba članic in ženskega naraščaja v izmenskem teku. Tudi moška deca je lepo in skladno izvajala proste vaje. Kot posebna točka so bile proste vaje s trakovi, ki so jih izvajale članice pod vodstvom s. Tratarjeve. Za njimi je nastopil ženski naraštaj s prostimi vajami za pokrajinski zlet Pokazale so lepo skladnost in lahkoto izvajanja.
Na orodju je nastopilo osem vrst obojega članstva in naraščaja, ki so pričale o stalnem vežbanju in dobri rutini. Ljubka in zabavna je bila igra moške dcce »Gasilci«, ki jo je prevedel iz češčine in navežbal brat Uahlik. Občinstvo se je čudilo urnosti in junaškemu nastopu naših dečkov. Nato so izvajale članice proste vaje za pokrajinski zlet.
Zlasti jc razvnela pozornost občinstva bojna igra moškega naraščaja, kjer se je lepo zrcalila borbenost naše mladine. Program so zaključile vzorno izvedene proste vaje članstva, vredne priznanja in odobravanja.
Proste zabave po nastopu ni bilo, kajti nastop ima namen, pokazati le napredek telovadnih oddelkov društva, ki nudi itak dovolj užitka onim, ki se za to zanimajo.
SOKOLSKA ČETA NOVASELA
Naša sokolska četa vedno bolj napreduje. Članstvo se vedno bolj zaveda svojih nalog in teženj, ki jih gojijo lvrsevi nasledniki. Mladini se je vzbudilo zanimanje za telovadbo posebno še s tem, ko so poleg šole v zadnjih tednih dobili telovadišče z drogom.
Br. načelnik Klarič pridno vežba telovadbo članov. Knjižnica, katero vodi br. Prešeren je urejena. Z njegovim prizadevanjem je naraslo število knjig tako, da se bo moglo v naj bližji bodočnosti začeti z izposojevanjem.
30. IV. 1.1. popoldne se je vršila trezvenostna akademija za vse brate in sestre. O posledicah alkohola je govoril br. starosta Prešeren, o brezalkoholnih pijačah in pripravljanju vkuhanega sadja pa s. Klemenčičeva. Deca in naraščaj so izvedli nekaj prav lepih igralskih, telovadnih in pevskih točk, katere je vodila s. Prešernova.
14. V. L1. popoldne so deca in naraščaj priredili akademijo, katera je bila posvečena materam. Ob tej priliki je mladina nastopila z res izbranim
sporedom kakor: deklamacijami, dvo govori, solospevi, dueti, recitacijami in zborovim petjem. Pevsko točke je vo dila s. Prešernova prav posrečeno.
21. V. t. 1. je priredila četa predavanje o jetiki, katerega se je udeležila tudi širša javnost. Predavala je s. Petelin Melita.
Pridno se pripravljajo naši igralci za bližajoči igralski nastop. Igrali bodo Josip Ogričevo veseloigro: »V Ljubljano jo dajmo«, katero režira br. starosta Prešeren.
Kupujte zastave kod I. NBŠK1LJID1LA
Ljubljana, Pražakova ul. 8
274-7
Župa Maribor
SOKOLSKA ČETA C VE N
Sokolska četa Cven je priredila
v	nedeljo dne 28. maja v čedno preurejenih prostorih skednja s. Rajh Ka-tinke na Moti svojo prvo dramatsko predstavo »Poslednji mož«. Igralci so rešili svojo nalogo zelo dobro, za kar jih je nagradilo občinstvo z burnimi aplavzi. Obisk je bil zadovoljiv, pač pa je obžalovati, da je bilo videti zelo malo domačinov.
SOKOLSKA ČETA SV. VID PRI PTUJU
Sokolska četa v Sv. Vidu p. Ptuju je imela 28. maja t. 1. svoj prvi javni telovadni nastop. K nastopu je prihitelo matično društvo Ptuj s praporom. Četaši so sprejeli goste pred vasjo in nato skupno prikorakali v vas. Prišli so pa tudi bratje in sestre iz društev Maribor-matica in Maribor I. ter na okrašenem vozu Dornovčani.
Pred nastopom so se zbrali vsi oddelki na telovadišču, kjer jih je v jedrnatih besedah pozdravil četni starosta br. Honomichl. Za njim je pozdravil goste in telovadce starosta matičnega društva br. dr. Šalamun. Nato so vsi oddelki zapeli sokol, koračnico »Naša stara prava«. Nastop je otvoril pevski zbor meščanske šole iz Ptuja, pod vodstvom br. Hasla z krasnimi narodnimi pesmi. Sledile so telovadne točke: moška deca proste vaje, ženska deca igre, moška deca proste vaje, moška deca tekmovalne vaje, orodna telovadba četašev-članov in ženskega naraščaja na 2 bradljah. Četaši so pokazali lep uspeh v orodni telovadbi. Sledil jc nastop moškega naraščaja s prostimi vajami, ženski naraščaj z orodno telovadbo, članice na nizki bradlji, kombinirana vrsta Ptuj - Maribor na visoki bradlji. Obe vrsti sta želi mnogo odobravanja. Sledile so proste vaje članov, nato je nastopila kombinirana vrsta Maribor -Ptuj na drogu, ki je zadivila gledalce s svojimi veletoči in obrati. Končno točko je imela vrsta 5 naraščajnikov iz Maribora s parterno gimnastiko.
Nastop je uspel v vsakem oziru in ponovno dokazal, da je seme padlo na rodovitna tla.
Župa Mostar
SOKOLSKA ČETA LASTVA
14 maja o. g- razvila je Sokolska četa Lastva svoju zastavu. Nešto pre 10 sati formiralo se na željezn. stanici članstvo sviju kategorija sa školskom decom i gostima za doček. Iza toga šarolika povorka od sokolskih odora, narodnih nošnja i sokol, zastava upu-tila se prema sokolani i prctstavljala manifest snage i lepote, dušu i srce ovoga kraja.
Pred sokolskim domom župski izaslanik br. dr. Milan Dokič razvio je novu četnu zastavu i uz prigodan i dokumentovan govor o Sokolstvu i značaju današnjega dana po četu, pre-dao je kumu i darodavcu br. Zejnilu Bekiču, da se nad istom obavi osve-štanje. Osveštanje su oba vili br. mesni proto br. A. Jakšič i mesni imam br. Hafiz M. Bešovie, koji su osveštanje završili uz vrlo lepe religisko-pa-triotske govore. Zatim je govorio starešina čete br. Obren Sredanovič, koji jc predao zastavu zastavniku u ama-nct. Pored ostalih, vredno je pome-nuti i patriotski govor br. H. Majksnc-ra, starešine Sokol, društva Trebinje.
Posle osvečenja, prireden je javni čas na kome su članovi, naraštaj i podmladak izveli veoma uspele proste vežbe. Iza javnog časa nastalo je pravo narodno veselje.
U 2 sata posle podne članovi su prikazali pozorišni komad »Omerbeg Ljubovič«, koji je uspeo na opštc zadovoljstvo. Naraštajac Fcrid Kravic recitovao je pesmu »Živio Kralj!« na opštc zadovoljstvo publike. Pored to-:<a pevački otsek Sokol, društva Tre-sinjc izveo jc nekoliko odlično uspe-ih pesama. Na kraju su došle gusle, koje je publika rado i uz neobičan ta-jac slušala i ako jc bilo vreme da se pode na voz. Opct, ona ista šarolika, duga povorka sa još jednom sokol-skom zastavom više pošla je na Staniču da je do poslednjeg časa prati pucanj prangija s pitomih lastvanskih brežuljaka.
Goste je na stanici, u ime čete, pozdravio br. Ali-Riza Muštovič, učitelj.
SOKOLSKA ČETA UBOSKO
Sokolska četa Ubosko održala je na 27 maja o. g. svečanu akademiju u spomen tragične smrti hrvatskih mučenika Zrinjskog i Frankopana, koja je bila odlično posečena od članova čete i ostalih meštana.
Akademiju je otvorio lepim po zdravnim govorom brat Veljko Dogo, prosvetar čete. Potom je održao pri godno predavanje br. Kosič Čedomir. Nakon toga članovi čete otpevali su državnu himnu.
Članovi čete i školska deca izveli su skladno i besprekorno sokolske vežbe odredene za župski slet u Mo-staru, a potom su školska deca reci-tovala patriotske pesme, koje su pri-sutni dočekali s oduševljenjem i du-gim pljeskom. Program je završen gu-slanjem brata Veljka Doge, župskog tečajca, koji je vrlo lepo otpevao nekoliko narodnih pesama. Po svršetku programa tajnik čete brat Ilija Mičeta održao je govor — pozivajuči nečlanove da se nacionalne snage grupišu u sokolske redove.
Akademija je vrlo dobro uspela, s čime je četa dobila i javno prizna nje, koje če joj dati još više potstre-ka i volje za daljnji rad!
Župa Niš
SOKOLSKO DRUŠTVO PIROT
Sokolsko društvo Pirot ima na svome području 16 seoskih sokolskih četa, koje u svojim sedištima rade i, do sada bar, pokazuju uspehe kako u tehničkom tako i uopšte u kulturnom smislu. Gotovo sve seoske čete ima-ju priličan broj dobro uvežbanih vežbača, raspolažu sokolskim knjižnicama, prireduju, u svom mestu, sokolska posela, zabave i javne vežbe, a učestvuju i u sokolskim priredbama svoje matice Sokolskog društva Pirot. Takav uspeh seoskih sokolskih četa uslovljen jc prvo svešču njihovih članova i drugo radom same matice
Sokolsko društvo Pirot, shvača-juči značaj sokolske misli, vaspitanja i rada seoskih četa, i da bi omogučilo pravilno funkcionisanje seoskih četa u svom području priredilo je u danima 20 — III do 1 — IV sokolski tečaj za prednjake. Taj sokolski prednjački tečaj potpuno je uspeo.
Uspeh rada brače starešina i pred-njaka seoskih četa najbolje se video na javnom času, koji je Sokolsko društvo Pirot priredilo na dan 28 maja o. g. Na ovom javnom času pored članova Sokolskog društva Pirot ueestvo-vala su i brača i sestre iz seoskih četa: Srećkovac, Krupac, Gornja Držina, Veliko Selo, a učestvovala su i braća: Stjepan Burazovič, župski načelnik, Doka Veličkovič i brat Dragan.
Sve su vežbe potpuno uspele, te je javni čas završen s punim, kako moralnim, tako i materijalnim uspehom.
" Župa Novi Sađ
SOKOLSKO DRUŠTVO MARTO-NOŠ
Sokolsko društvo Martonoš priredilo je dana 25 maja ove godine svoju IV društvenu javnu vežbu uz sudelo-vanje bratskih Sokolskih društava Sen-tc’ Kanjiže i Horgoša. Tok svečanosti je išao ovim redom: U 6 sati uju-tru izvršen je doček gostiju na že-ljezničkoj stanici. Od ovdašnjih Sokola, Sokolica i od gostiju, koji su se odazvali u vrlo lepom broju, obrazo-vana je vrlo lepa povorka sa zastavom i muzikom na čelu. U 10 časova pre podne s letnjeg vežbališta krenila je svečana povorka, koja je prodcfilo-vala glavnom ulicom i završila se pred opštinskom zgradom, gde je održan pozdravni govor. Posle podne u 4 sata otpočela je javna vežba sa sledečim programom: 1) Muška deca (32) proste vežbe. 2) Ženska deca (18) vežbe s venčičima. 3) Vežbe odeljcnja na spravama. 4) Muški naraštaj (45) vežbe palicom. 5) Ženski naraštaj (24) Vežbe lukom. 6) Vežbe odeljcnja na spravama. 7) Članice (17) proste vežbe.
8 Članovi (26) proste vežbe. Sve vežbe izvedene su vrlo lepo, te je moralan uspeh u potpunosti postignut. Mate-rijalan uspeh je bio dosta slab, ali se ipak s radošču konstatuje da jc bolji od prošlogodišnjeg. Posle javne vežbe nastala, jc na letnjem vežbalištu igranka, koja je u dobrom raspolože-nju trajala sve do pred veče.
Uveče u 9 sati počela je sokolska zabava s igrankom.
Župa Sarajevo
SOKOLSKO DRUŠTVO FOČA Proslava 40 godišnjice — Okružni slet.
Dne 4 juna doživela je Foča veliki sokolski blagdan, povodom proslave 40 godišnjice opstanka sokolskog društva. Tom prilikom prireden je okružni sokolski slet na koji su u Fo-ču stigli Sokoli sa svih strana u impo-zantnom broju. Sokolski se slet pre-tvorio u veličanstveni narodni blagdan kakav ne pamti lepi i romantični grad Foča.	......
Sokolsko društvo u Foči jedno je od najstarijih u ovim krajevima, a naj-starije je u sarajevsko j sokolskoj žu-pi. Pre 40 godina osnovao ga je poznati narodni radnik brat. dr. Risto Je-remič, koji je sada lekar u Tuzli. Uz brata Jercmiča stajalo je u to vreme više uglednih narodnih boraca, od kojih je i sada največi broj u životu, te uspešno radi u fočanskom društvu. Na čelu fočanskog Sokola danas je brat Milan Hadži - Vukovič, osnivač, stari borac za narodna prava, koji je kao vod Sokola prošao sva iskušenja, poniženja sa strane tudina i kroz pat-nje do — pobede!
Proslava 40 godišnjice Sokolskog društva pokazala jc koliko je Foča sokolski grad: čitav kraj oko Drine slavio jc svoj sokolski blagdan kao svoju najsvetiju i najsvetliju slavu. Crvenc su košulje preplavile ubavi grad, okičen cvečcm, slavolucima, zastavama i čilimima. Največi je broj Sokola došao iz čajniča, Goražde, Ustiprače, Rogatice i Mesiča, a stigla jc i posebna delegacija iz Sarajeva. Burno su pozdravljane sokolske čete, koje su stizalc sa svih strana. Kao delegat Sokolske župe iz Sarajeva stigao jc brat Radmilo Grdič, organizator sokolskih četa u Bosni, s bračom Ju-hanecom i Mazieem. Iz Goražde je došla sokolska muzika sa starešinom, bratom Ganom.
U 9 sati je počela proslava, te «u izvršene probe svih kategorija, a zatim takmičenja dcce i članova u od-bojci. U 11 sati pred sokolskim domom formirala se veličanstvena povorka u kojoj je učestvovalo nekoliko hiljada Sokola i gradana. Pred povor-kom su išle dve muzike. Kod spomenika Kralja Petra Oslobodioca uz silno klicanje kralju, Jugoslaviji, Sokolstvu i narodnom jedinstvu izaslanik župe, brat Radmilo Grdič, održao je vrlo lep nacionalan govor. Govor brata Grdiča prekidan je često burnim odobravanjem i poklicima, koji dugo nisu mogli da sc stišaju.
Posle podne, u 3 sata, počeo jc javni čas na kome je izveden veliki niz uspelih sokolskih vežbi. Za celo vreme ie voden j a trajale su nepogode, ali se Sokoli nisu dali smesti nego jc čas održan do kraja. Bilo je prisutno preko 4.000 Sokola iz grada i sela, te se je neprestano manifestovalo veliko oduševljenje za Sokolstvo i jedinstvo. Frenetično jc pozdravljen starešina društva brat Milan Hadži-Vukovie, koji je svojim govorom ilustrovao cco rad fočanskog društva kroz četiri dc-cenija.
Javni čas je vodio načelnik brat Spaso Zečevič i sestra Kristina Duv-ljak. Mušku je decu izvežbao brat Pero Pcjovič. Na veče je u sokolani pri-redena svečana akademija kojom je sokolsko slavlje u Foči zaključeno. Fo-čanskim jc Sokolima sa svih strana stiglo mnogo čestitaka, tako od župskog starešine i brata dr. Besaroviča i prvog starešine društva brata dr. Ri-ste Jcremiča iz Tuzle. Veliko sokolsko slavijo u Foči ostače nezaboravno svim Sokolima iz krajeva oko Drine.
SOKOLSKO DRUŠTVO SARAJEVO
t Brat Radomir Popovič
Jedan od naj zaslužni j ih sokolskih radenika u Sarajevu, brat Radomir Popovič, profesor na sarajevskim učiteljskim školama, preminuo jc prilikom jedne teške operacije. Brat Radomir, u naponu stvaralačke snage, zaklopio jc svoje blage oči. Odličan nastavnik, poznati zaslužni nacionalni radnik, brat Radomir Popovič posvetio je svoje največe snage našem Sokolstvu, u Srbiji i Bosni.
'
sli
. ■ s. . '
'Шт
; ''
SIS«
- . -
•j
Ш ii
t Brat Radomir Popovič
Soko od detinjstva do groba, iz-gradivao se cco svoj vek, da'postane uzoran vod, koga oplakuje čitavo sokolsko Sarajevo, omladina u prvom redu. Od njega su sva brača u Sarajevu mnogo očekivala. Svojim životnim primerom ostače u svom rodnom kraju, u Srbiji, nezaboravan, jednako kao i u našem Sarajevu, u kome je predano delovao.
Prcdosečajuči smrt izrazio je svojim najbli/ima želju da bude sahra-njen u sokolskoj odori. Ta mu je želja ispunjena, a svi su sarajevski Sokoli ispratili dobrog brata Radomira do večne kuče.
Neka ostane njegovo ime kao svetlo i drago medu nama!
Sir. 6
SOKOLSKO DRUŠTVO BOGOJNO
Sokolsko društvo Bugojno priredilo je u nedeiju 28 o. m. javni nastup uz sudelovanje Sok. čete Gornji Va-kuf. Radi vrlo ružnog vremena nije bilo moguće održati ovu priredbu na otvorenom prostoru, nego u sokolskoj vežbaonici. Iz istih razloga nisu mogle sudelovati čete Kupres i Malovan, nego če one s novoosnovanom četom Blagaj prirediti 4 juna u Blagaju javni nastup.
Iz Gornjeg Vakufa su došli člano-
vi	čete u velikom broju i vežbači (članovi i naraštaj) su nastupili sa vežbama, koje su izvoli vrlo dobro. Matično društvo Bugojno je nastopilo sa svim kategorijama.
SOKOLSKA ČETA BLAGAJ
Sokolsko društvo Bugojno osnovalo je i četvrtu sokolsku četu u selu Blagaju kod Kupresa. Osnivač je br. Nikola Juričevie, učitelj. Osnutku čete je prisustvovalo preko 150 težaka, a sa strane Sok. društva Bugojno brata Sadikovič, starešina, Gojko Pra-Ijak, zam. star., ing. Nikšič, okružni prosvetar, Đorđe S. Kisič, odbornik, i star. ispostave A. Pašič. Odmah su sc upisali 'u četu 117 članova, a od tih 3(J-torica su se prijavili za vežbače.
Težaci u Blagaju su oduševljeni osnutkom čete i pokazuju veliku volju za rad, a to je jedan od naiglavnijih uslova za napredak.
SOKOLSKO DRUŠTVO KGKANJ-ZGOŠĆA
Sokolsko društvo u Kokanj-Zgo-šči i pored mnogih smetnja beleži veliki uspeh svoga rada udarajuči kamen temeljac sokolskom domu u kome če oko 500 organiziranih Sokola moči ne-smetano i uspešno da deluje. Tom če prilikom proslaviti 10-godišnjicu svog plodnog rada na vrlo svečan način.
Društvo več ima zemljište za grad-nju doma, koje je na vrlo lepom i zgodnom mestu.
SOKOLSKA CETA GORNJI VAKUF
Novoosnovana Sok. četa u Gornjem Vakufu kod Bugojna, pokazuje u svom radu lepe rezultate. Zapažen je naročito uspešan prosvetni rad br. Augustina Raiča, koji drži Sokolima na selu prosvetna predavanja stalno i sistematski.
 	God.	IV	—	br.	24
Župa Sašah: - Rifeka
SOKOLSKO DRUŠTVO DELNICE
Brat Dragutin Jelinek, lekarnik u Delnicama, darovao je, u počast us-pomene na pok. br. prof. Vjekoslava Spinčiča u korist fonda za gradnju So-kolskog doma, društvu svotu od 200 Din.
Na ovom lepom i dostojnom izrazu poštovanja brata Dragutina Jeli-neka, prema starini Spinčiču bratski zahvaljujemo!
Sokolsko društvo Delnice.
SOKOLSKO DRUŠTVO GOSPIĆ
Na Durdevdan prireden je i kod nas tradicionalni đurđevdanski ura-nak u šumici Jasikovac.
7	maja održao je društveni lekar br. dr. Matejič predavanje o štetnom delovanju alkohola. Predavač je mnogim primerima potkrepio svaki svoj navod, pa je predavanje s interesom saslušano, a predavač pozdravljen burnim uplauzom.
Nastavljajuči sa sok. propagan-dom po Lici otišla je društvena glazba
14	maja u Udbinu i tamo priredila uspeo koncert. — bvm.
Zupa Tuzla
SOKOLSKO DRUŠTVO ŽEPČE
Odbor Sokolskog društva u Žep-ču, s nekolicinom svojih agilnih članova uspeo je da na dan 21 maja o. g. organizuje u Begovom Hanu (kod Žepča) sokolsku četu.
Brat H. Nlaič Nezir, potstarešina društva Žepče, održao je prisutnima govor o sokolskoj organizaciji, što je kod prisutnih pobudilo zelju za Sokol. U ovome pomogao ga je brat tajnik Kosta Primer. Uspeh osnivanja je bio vrlo dobar, jer se je več do sada javilo preko 150 članova.
Društvo Žepče, s bratom Zelji-čem, Naličem Radivojišom i Primerom, kao i starešinom Rajterom, na-stoje i dalje da se u srezu žepčan-skom organizuju još nekoliko ovako lepih četa kao što je ova u Begovom-Hanu.
Istoga dana poslalo je društvo Žepče jedan deo svojih članova s nekolicinom vežbača na javni okružni čas u Doboju.
U odbor novo-osnovane čete ušli su brača Prager, Ajanovič i Cern.
Župa Varaždin
ZBOR DRUŠTVENIH I ČETNIH PROSVETARA
28 maja o. g. održan je u Varaždinu zbor župskih prosvetara. Osim članova Ž. P. O. prisustvovali su zboru prosvetari iz 12 (od svega 23) društva i iz 15 (od 44) četa. Zbor je otvorio pretsednik Ž. P. O. brat Vladimir De-duš osvrnuvši se u dužem govoru na prošlogodišnji rad, naglasivši, da u bu-duenosti mora sokolski rad u seoskim jedinicama biti pretežno prosvetni. Iza toga pročitan je program rada za ovu godinu. Osnovana su prosvetna okruž-ja sa sedištem u yaraždinu, Var. Toplicama, Ivancu, Čakovcu, Prelogu i Ludbregu i zaključeno da se u sedišti-ma okružja povremeno održavaju prosvetne konferencije.
Od predloga koji su usvojeni naj-važniji su: da se organizuje sistematska saradnja četa s matičnim društvi-ma; da društveni prosvetni odbori iz-rade godišnje 4 govora pred vrstam i po jedno predavanje, a prosvetari četa po jedan govor pred vrstom. Ž. P. O. bi ih raspačavao svima jedinicama u župi i izdao popis obradenih tema. Naglašena je potreba što uže saradnje s učitelj ima, koje bi trebalo što više oduševiti i odgojiti za sokolski prosvetni rad.	N.	B.
SOKOLSKO DRUŠTVO VARAŽDIN
U nedeiju, dne 28 maja, kao na dan župskih natecanja, priredilo je naše društvo javnu vežbu na letnjem vežbalištu. Nastupila su: 1) Ženska deca (100) u prostim vežbama. 2) Muska deca (78) u prostim vežbama. 3) Najmlada ženska deca (27) u igrama. 4) Zenska deca sokolske čete Bartolo-vec (40) u prostim vežbama, upravo uzorno izvedene. 5) Muški naraštaj (8) u skupinama na stolu. 6) Ženski naraštaj (40) u prostim vežbama. 7) Muska deca i naraštaj (56) u prostim vežbama. 8) Članice (20) u prostim vežbama. 9) Članovi (40) u prostim vežbama. 10) Odbojka (Čakovec-Ljutomer i Ljutomer-Varaždin, prva igra u korist Ljutomeru, druga u korist Varaždina).
11)	Sve kategorije, vežbe na spravama (preča, karikc). 12) Nastup narašta'ja konjičkog otseka (voltežiranje). Pojedine kategorije vodili su sestre Scmrc-kar, Steh, Brknjač i Repalust, te brača Šuligoj, Kovačič, Grah, Merlič i Dakovič. Za vreme vežbe uzeo je pred
svirn kategorijama reč br. starešina društva Novakovič spomenuvši veliki protestni miting u Beogradu protiv pokušanog revizionizma spomenuvši da je i naša župa odaslala svoj protestni telegram. Govor je završio po-klikom Nj. Vel. Kralju, što je velikim oduševljenjem prihvatila publika, a sokolska muzika zasvirala državnu himnu. Na koncu je br. starešina ja-vio još žalosnu vest, koja je stigla u Varaždin, da je naš brat, veliki narodni borac i uzor patriota Vjekoslav Spinčič umro. Svi pristni odaii su na to dužnu poštu velikom pokojniku.
SOKOLSKA ČETA VRATIŠINEC
Dne 21 maja priredila je naša četa javni nastup uz^ sudelovanje društva M. Središče, Štrigova, Čakovec, čete Zasadbreg, Benica (župa Maribor), Mačkovec i Pustakovec. Društvo Središče, te čete Zasad-breg i Benica sudelovale su korporativno sa svim vežbačim kategorijama. Od strane vojske iz Čakovca sudelovao je general g. Milosavljevič s nekoliko viših ofici-ra, te s vojničkom fanfarom.
U 15 sati po podne formirala sc povorka na vežbalištu, koja je krenula kroz selo manifestirajuči Kralju i otad-žbini.
Javnu vežbu otvorio je brat starešina Novak Ivan s lepim rečima po-zdravivši prisutne. Iza toga održao je starešina lep patriotski govor.
Sledio je nastup pojedinih kategorija: 1) Ljubljanske proste vežbe — muška deca (Središče, Zasad-breg, Benica i Vratišinec) ukupno nastupilo 74.
2)	Ljubljanske proste vežbe — ženska deca (Središče, Benica i Vratišinec) ukupno 30. 3) Ljubljanske vežbe — muški naraštaj (Vratišinec i Čakovec) 24. 4) Ljubljanske proste vežbe — ženski naraštaj (Vratišinec) 10. 5) Proste ljubljanske vežbe — članovi (Vratišinec, Čakovec, Središče, Benica Štrigova, Zasad-breg, Mačkovec, Pustakovec) ukupno 65. 6) Ljubljanske proste vežbe
—	članice (Benica) 6. 7) Vežbe s puškama — muška deca (Zasad-breg i Središče) 32. 8) Sprave razboj i vratilo. Nastupile dve vrste (Čakovec, Središče). Na koncu nastupio je muški naraštaj iz Čakovca na konju (8).
Iza programa razvila se pučka zabava uz zvukove četne fanfare. Moralni uspeh javne vežbe je odličan, a ma-terijalni izgleda da če biti priliean.
Ž.
Župa Vel. Mečkerek
SOKOLSKO DRUŠTVO TOMA-ŠEVAC
22	maja t. g. priredilo je ovdašnje ookolsko društvo javnu vežbu sa sledečim rasporedom: Pozdravni govor. 1) Zenska deca — proste župske vež-be. ..) Muška deca — proste župske vezbe. 3) Stari j a brača »ljubljanske« vezbe. 4) Članice — proste »ljubljanske« vežbe. 5) Članovi — proste »ljubljanske« vežbe. 6) Članovi --- proste zupske vežbe.
Ista priredba je pokazala zado-voijavajučc rezultate.
Župa Zafjrcb
SOKOLSKA ČETA CRKVENI BOK
Dana 25 V. o. g. priredila je naša četa sokolsku • akademij u, koja je iznad oeekivanja uspela u svakom pogledu.
Akademiji! jc otvorio brat prosvetar pozdravivši prisutne, a zatim je održao predavanje s temo m: »Znače-nje i potreba Sokolstva na selu«. Posle toga su članovi prikazali pozorišni komad: »Seljaci u gradu«, a zatim su sledile ljubljanske vežbe najpre ženske, a onda muške dece. — Program su završili članovi vežbanjem prostih vežbi.
Po svršenem programu počelo je narodno veselje.
SOKOLSKA ČETA LEKENIK
Sokolska četa Lekenik održala je 25 maja Jelačičevu proslavu i pomen majčinog dana. koja je priredba una-toč lošeg vremena odlično uspela. U obilnom programu nastupila su deca s deklamacijama, igrokazima i peva-njem, te su bila burno aklamirana od svih prisutnih.
Kod svake priredbe opažao se izraziti napredak koji obečaje, da če uz dalji intenzivan rad čete kao takove i pojedinaca javna vežba dne 18 juna o. g. biti okrunjena zasluženim uspehom. — S gore pomenutim priredbama osigurala je četa pokriče troškova oko svojih izleta i nastupa kako prilikom več izvršenog razviča 'barjaka t. j. 28 maja o. g. matičnog društva Si-sak, tako i sokolskih sletova u Sušaku
i	Ljubljani.
Браћо и сестре!
Спремајте ce праводобно на слет у Љубљани и Сушаку и набављајте све Ваше потребе за децу, нараштај и чланство код најстарије братске радње:
БРАНКО ПАЛЧИЋ, добављач Савеза C. K. Ј. ЗАГРЕБ,
Кр. Марије улица бр. 6. Брзојавни наслов: 'Грикотажа, Загреб.
Телефон број 26-77 или филијала Београд, Балканска 24.
где ћете бити на потпуно задовољство послужени према пропису Савеза Сокола краљевине Југославије. Захтевајте ценике и проспекте. Цене умерене.
266 -24
|i'.iM||||lin||||liH||||!UI||l||IIII||nill|l||WI||||llll||||IW||!lllll!| *
■
»Spomen - Штсе« ■
—ticsere ■' 1 '	■
:а osvečenje sokolske zastave g
najbolje i jevtino izradjaje S
Minico ŠMAT, graver ■ Beograd, 2 e r a z i j e 7 J
'is 9-23 ■
l'iuillllmillltiiiilllliiiilllliiiilllliiiillllinillllHiiilliiiiiiillimll S
Iv. Brusil
pleskar in ličar
se toplo priporoča vsem cenj. naročnikom. — Delo soliflno! — Cene zmerne! TELEFON ;t. 3476	7
Lšubijsina &
Kolodvorska ulica 23
Vse tiskovine ,asokoltkadružlva vse potrebne knjige
za sokol, knjižnice
vsa vabila, letake, lepake
za sokolske prireditve Vam natisne
Tiska šolske, mladinske, leposlovne in znanstvene knjige.
Ilustrira knjige v enobarvnem in večbarvnem tisku. / Tiska časopise, revije, vizitke, bloke, kataloge in mladinske liste.
Lastna tvornica šolskih zvezkov. Knjigoveznica Oddelek za učila z veliko zalogo slik naših velmož
KNJIGARNA V LJUBLJANI PODRUŽNICA V MARIBORU Tyrševa ulica štev. 44
UČITELJSKA
TI/KARNA
V LJUBLJANI
FRANČIŠKANSKA 6
71-18
KlIfElE
vidi fu> fbUgtaftiaA uti hUbvtdi
nqj$ć(idiief&
KUšARNAfV'DIII
llUBLJjmAомшпмоуа1з
270—2»
1 par karika
dvojno klejanih S 79	Din	175*-
irostruko „ S 79 a „	195‘-
sa lakim cevima opšivene u kožu	Din	175"
ra mladež 2 klejanih	„	95'
27»-6
Prej»orMčamo ivrtke, ko/e oglašuju u »Solcolslcom Glasniku«i
J U G © S LOVE N S K A SOKOLSKA MATICA
U LJUBLJANI
(NARODNI DOM) d e ђ s ¥ I ] a:	po	ceni:
Odela za žensku decu.................od	Din	40— do Din 45'—
Gaćice ,,	,,	30	„	,,	35	—
Hiačice za inušlcu decu............... „	30’—	„	„	35'—
Košulje ervene za mušku decu . .	.	.	„	„	35’—	„	„	40‘—
Hlače za muški naraštaj............... „	35—	„	„	40'—
Košulje ervene za muški naraštaj .	.	.	„	„	45'—	„	„	50'—
Marame bele za ženski naraštaj sa
ervenim trakom...............................a	„	8'—
Marame ervene za članice..................  .	.	. „	„	8'—
Košuljice	bele	za	ženski naraštaj, platnene....„	„	25'—
„	,,	,,	,,	„ panama •••••„	„	3j -
„	„	„	članice,	panama.....................  „	50'—
„	„	„	„	trikotne.........„	„	35'—
Trikotne hlače za članove, pamučne	.	.	od	Din 70'—	do	„	75*—
Majice za članove..................... „	20%—	„	„	25'—
Cipele za vežbu .  ................... „	30'—	„	„	40’-—
Pojas lakovani za svečanu odoru	la.............a	„	30'—
»	»i	n	>»	»	H®..............ti »	18’
Kape za svečanu odoru . . •..................  .	. „ „ 48'—
Znaki za kape.......................................  „	4'—
, n n pojas....................................n	n
Stof za svečanu odoru	la..........................  »
» » ”	»	“a..........................  ”	H '"
„	„ o	i>	Hla...................... • ji ;) 105 -
Pribor za svečana odela po n a j n i ž i m cenama
207-23
PRVA JUGOSLOVENSKA INDUSTRIJA ŠPORTSK1H POTREPŠTINA
MbORUCKER Zagreb, Iliča 39
   - LJ’-• '.-i-Beograd,Pasaž
Akadenuje Nauka
NOVI specialni CIJENIK za SOK. DRUŠTVA
sa svim potrebnim uputama upravo IZASAO!
268 -22
i
Izdaje Savez Sokola kraljevine Jugoslavije (E. Gangl) • Glavni i odgovorni urednik Stjepan
Čelar • Uređuje Redakcijski otsek#Tinka U«itelj.ka tiskarna (pretstavnik Franci Štrukelj)? svi u Ljubljani