KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
X
OPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 22 (4)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 JANUARA 1938.
PATENTNI SPIS BR. 13814
„Teerag" Aktiengesellschaft fiir Teerfabrikate, Asphalt, Russ und chemische
Produkte, Wien, Austrija.
(Pronalazači: Ing. Gellen Adalbert i Ing. Heller Karl, Wien, Austrija.)
Postupak za izradu obložne mase za zaplivajuči sloj Prijava od 27 novembra 1936.	Važi od 1 avgusta 1937.
Naznačeno pravo prvenstva od 7 n ; rta 1936. (Austrija).
Za zaštitu građevinskih objekata protiv periiuće se ili prodiruće vlage, kao što je poznato, upotrebi ju ju se bituminozne izolujuće materije, koje s jedne strane imaju dovoljno veliku gipkost i prionlji-vost (lepljivost), a s druge strane odgovarajuću otpornost protiv hemiskih i mehaničkih utica ja i po nanošenju na površinu, koja treba da se izoluje moraju pokazivati ravnomeram i potpuno zatvoreni sloj. Ovaj sloj mora pri normalnoj temperaturi biti dovoljno čvrst, ali ne srne ni pri hladnom vremenu prskati, odnosno ne smeju se u njemu obrazovati naprsline, a ni u toplom godišnjem dobu ne srne biti i suviše mekan.
Nanošenje ove izolujuće mase na građevinske delove, koji treba da se izo-lišu obično se vrši premazivanjem lopaticom ili četkom, što pretpostalja, da se izolujuća materija ima u ovom obliku mogućem za rad ili da se zagrevanjem, odnosno stapanjem prevodi u ovo stanje. Pošto izolujuće materije, koje dolaze u obzir za prvu vrstu rada (hladan postupak) naravno ne mogu imati neku naročitu otpornost, to je njihova upotreba ograničena samo na malu oblast i stoga dolaze u obzir skoro isključivo samo one materije, koje se pre nanošenja moraju na gradilištu zagrevati, odnosno stapati (vreli postupak).
Ali se pri tome javljaju mnoge nezgode, koje otežavaju sprovodenje rada, a
čak ga često i onemogućuju i takođe ne pružaju puno jemstvo za obrazovanje zatvorenog potpuno zaptivenog izolujućeg sloja jednake debl jine. Tako se između o-sialoga moraju za zagrevanje, odnosno stapanje izolujućih materija imati na gradilištu podesni uređaji. Pripreme za izvođenje rada na ovaj način su veoma zametne i zahtevaiju mnogo ručnog rada i veoma strog nadzor, rad, koji je u velikoj meri zavisan od vremena i uopšte s ne daje izvoditi pri nižoj temperaturi, pošto zagrejane izolujuće materije za vreme nanošenja na hladne delove građevinskih o-bjekata gube sposobnost za razastiranje.
Činjeni su različiti predloži, da se poboljšaju hemiske i fizičke osobine uobičajenih izolujućih materija, kao bitumena, petrolasfalta i katranskih produkata iz kamenog uglja, tako na primer dodavanjem stearinske smole, montan-voska, smole. sirovog kaučuka i t. d. i ispunjujućih materija, kao krečnjačkog praha, azbest-nog praha i dr. tretiranjem pojedinih materija ili mešavina ovih sa sumporom, ok-sidacionim sredstvima ili uduvavanjem va-zduha ili upotrebom sumporom tretiranih i sa ispunjujućim materijama pomešanih masa iz vunene masti, stearinske smole, masnih ulja i t. si. isto tako vodene i druge emulzije uobičajenih izolujućih materija i dr.
I) za uprošćenje izvođenja rada su činjeni razni predloži. Tako su Ijepenka,
Din. 10.—
juta ili slične tkanine, olovni listovi i t. d. iinpregnisafii odnosno premazvani ili pre-vlačeni masama katrana, bitumena, petrol-nog asfalta ili napred navedenim masama, i nanošeni su na površine, koje treba da se izoluju, odnosno su u slučaju potrebe radi postizanja debelih obloga sleplji-vani u više slojeva.
Takode je poznato, da se dodavanjem ispunjujućih sredstava, azbesta i drugih vlaknastih materija ka različitim bitumi-noznim materijama dobi ja poboljšanje kvaliteta u tom pravcu, što se povišuje •tačka kupljivosti, a naprotiv tačka omekšavanja ostaje ista. Da bi se ipak postiglo znatno poboljšanje u ovom pravcu, moraju biti činjena velika dodavanja, usled čega toliko opda sposobnost za vezivanje odnosno lepljenje, da ove materije više ne odgovaraju svome cilju.
Ali sva objavljena poboljšanja pokazuju još mnoge nezgode, kako u pogledu same izolujuće mase, tako i u pogledu vrste nanošenja, koja je u zavisnosti od o-voga. Poznatim izolujućim materijama naročito nedostaje lepljivost i dovoljno veliki razmak između tačke omekšavanja i tačke kapljivosti.
Predmet pronalaska jeste postupak za spravljanje obtožne mase za zaptivajuću površinu, koja u velikoj meri odgovara svima željenim zahtevima, koja može da se nanosi u gotovom stanju i koja omogućuje postizanje jednako debelih i potpuno zaptivenih izolacionih obloga hladnim putem.
Sad je nađeno, da bituminozne materije, kao bitumen, petrolni asfalt, katranski produkti kamenog uglja i dr. za sebe ili u međusobnim mešavinama daju naročito podesnu obložim masu za zaptivajuće površine (slojeve), kad se one u stopljenom stanju po kakvom po sebi poznatom tretiranju rnešaju sa sumpornim prahom uz rnšanje sa kakvim asfaltno-gumenim rastvorom, t. j. sa kakvom disperzijom gume u mekom asfaltu.
Da bi se ovim obložnim masama dodelile osobine prilagođene naročitom cilju upotrebe, podesno je, da se bituminoznim materijama dodaju drugi dodatci, kao ste-arinski katran, vunena mast. montan-vo-sak, smola, masna ulja, faktis-gume različite vrste i dr.
U datom slučaju je od koristi, da se mešavinama dodaju neorganska oksidacio-na sredstva, kao piroluzit ili organska oksidaciona sredstva, kao hloramin, u svakom slučaju uz jdnovremeno uduvavanje vazduha. Po završetku željene reakcije, vrši se mešanje sa asfaltno-gumenim ra-
stvorom, za koji se mogu upotrebiti različite vrste gume, kao i kaučuk.
Mešavina bituminoznih materija po pronalasku pružaju u odnosu prema poznatim mešavinama tu korist, da primaju velike količine vlaknastih materija, i da pri tome održavaju dovoljno veliki razmak između tačke kapljivosti i tačke omekšavanja, ne smanjujući sposobnost za vezivanje (adheziju) mešavine.
Po jednom radi primera obliku izvo-(iimja postupka se
60 delova bitumena sa
40 delova stearinske smole u stopljenom stanju meša sa nekoliko procenata sumpora i za vreme od nekoliko časova se kroz ovu duva vazduh.
35 delova ove mešavine se zatim prisno meša sa
45 delova gumenog asfalta.
70 delova ove dobivene mešavine se me.ša sa
30 delova azbesta u homogenu masu.
Po jednom drugom obliku izvođenja postupka se
80 delova bitumena sa
20 delova stearinske smole u stopljenom stanju mesa sa nekoliko procenata sumpora i za vreme od nekoliko časova se kroz ovu mešavinu duva vazduh.
30 delova dobivene mešavine se po tome prisno meša sa
70 delova gumenog asfalta.
45 delova ove mešavine se sa
55 delova azbesta meša u homogenu masu.
Kao oksidaciona sredstva dolaze u obzir umesto vazduha na primer piroluzit ili ptrhloridi, nitroprodukti organskih materija, hloramin ili t.sl.
Mase za oblaganje po pronalasku o-brazuju u toploti žilavo tečnu masu, koja ne otiče pri visokoj letnjoj temperaturi, a pri nižoj temperaturi hladnijeg godišnjeg doba ostaje gipka.
Izolujuća masa po pronalasku može biti ili livena u ploče proizvoljne debljine i oblika ili može uz pripomoć podesnih ma-šinskih uređaja biti nanošena jednostrano ili obostrano u ravnomernim slojevima na neprekidne trake iz Ijepenke, na pr. od krpe, hartije, raznovrsne tkanine na pr. tkanine iz hartije, jute, metalne, naročito o-lovne listove ili druge materije, koje su eventualno tretirane kakvom poznatom materijom za natapanje, kao na pr. bitumenom ili katranom u jednakom sloju na jednoj strani ili na obema stranama.
Pre uvijanja u valjke ovih traka može po potrebi biti nanošeno kakvo poznato sredstvo za posipanje.
Za polaganje livenih ploča na izoluju-će površine je dovoljan uopšte takav bitu-minozni premaz, da bi se postigla bespre-korna veza između građevinskog objekta i izolujućeg materijala, lizolujuća se traka celishodno snabdeva na strani, koja nije snabdevena masom prema pronalasku, premazom uobičajenog sredstva za impregni-sanje, na pr. bitumenom ili katranom.
Na sastavnim mestima može veza da se izvodi pomoću uzajamnog stapanja krajeva pomoću lampe za leml jen te.
Izolujuće trake (slojevi) se podesno uz upotrebu kakve mešavine bituminoznih materija po pronalasku kao vezujućeg sredstva nalepijuju na deo zida koji treba da se izoluje i mogu radi postizanja debljih obloga biti sa obloženim slojevima stavljane jedna na drugu i biti slepljivane pomoću medupremaza kakvim asfaltnim gumenim rastvorom ili kakvim drugim podesnim sredstvom za hladno slepljivanje.
Sastavna mesta mogu biti slepljivana ili na isti način preklapanjem ili pomoću nalepljivanja traka biti dovedena u potpuno zatvorenu površinu.
Proizvod prema pronalasku može se upotrebljavati kao sredstvo za lepljenje u obliku sposobnom za razmazivanje u vrelom ili hladnom stanju.
Patentni zahtevi:
1.	) Postupak za izradu obložne mase za zaptivajući sloj, naznačen time, što se pojedinačne bituminozne materije kao bitumen, petrolni asfalt, katranski produkti kamenog uglja i dr., koji su za sebe u stopljenom stanju bili na po sebi poznat način uz mešanje tretirani sumpornim prahom, unose u asfaltno-gumeni rastvor (disperziju gume u mekom asfaltu).
2.	) Oblik izvođenja postupka po zah-tevu 1, naznačen time, što se bituminozne materije upotrebljuju u međusobnim me-šavinama.
3.	) Oblik izvođenja postupka po zah-tevu 1, odnosno 2, naznačen time, što se bituminoznim materijama dodaju druge
materije, kao stearinski katran, vunena mast, montan-vosak, smola, masna ulja, faktis-gume različite vrste i dr.
4.	) Oblik izvođenja postupka po zah-tevu 1 do 3 naznačen time, što se materijama dodaju još oksidaciona sredstva ne-organske vrste, kao piroluzit ili organske prirode, kao hloramin.
5.	) Oblik izvođenja postupka po zah-tevu 1 do 4, naznačen time, što se u bituminozne materije do unošenja u asfaltno-gumeni rastvor uvodi vazduh.
6.	) Oblik izvođenja postupka po zah-tevu 1 do 5, naznačen time, što se u dobivene mase unose mešanjem ispunjuju-će materije (vlaknaste materije, azbest) it.d. do postizanja homogene mešavine.
7.	) Postupak za izradu zaptivajućeg sloja, naznačen tim, što se po zahtevu 1 do 6 dobivena masa upotrebljuje u obliku livenih ploča.
8.	) Postupak za spravljanje zaptivaju-ćeg sloja, uz upotrebu masa po zahtevu 1, odnosno po zahtevu 1 do 6, naznačen time, što se masa nanosi ručno ili podesnim mašinama premazivanjem ili pomoću valjaka na neprekidne trake iz Ijepenke iz krpa, tkanine različite vrste, metalne, naročito olovne listove it.d., koje se u datom slučaju impregnišu ili premazuju podesnim materijama, na jednoj ili obema stranama u ravnomerno debelim slojevima do debljine od nekoliko milimetara.
9.	) Postupak za izradu zaptivajućeg sloja, naznačen time, što je zaptivajuća traka na strani, koja nije obložena masom po zahtevu 1 do 6, snabdevena tankom prevlakom kakvog poznatog sredstva za im-pregnisanje, kao n.pr. bitumena ili katrana.
10.	) Postupak za nalepljivanje ili uzajamno slepljivanje zaptivajućih traka (slojeva) po zahtevu 1 do 9, na delove zidova ili t.sl. koji treba da se izoluju, naznačen time, što se kao sredstvo za lepljenje upotrebljuje proizvod po zahtevu 1 do 6 u o-bliku sposobnom za razmazivanje u vrelom ili hladnom stanju.