Poštnina plačana v gotovini. LIST M JU60SL0VENSKI« SOKOLSKI MARAitAJ |roVj' 11. * V LJUBLJANI, NOVEMBER 1929. * Sna XI. raljevska vlada, poznavajući i ceneči rad i nasto janje Sokolstva obezbedila je materijalnu stranu II. jugoslovenskog svesokolskog sleta u Beogradu. Ovo je činjenica, koja mora da oduševi svako sokolsko srce, koja mora da podvostruči našu radinost i učeliči našu snagu. Ogroman rad, pun samopregorevanja i predanosti čeka nas — pada na teret Sletskog Odbora in Saveznog Starešinstva, na teret župa i društava, načelnika i funkcijonera, čla* nova i članica, naraštaja i dece. Uspet ćemo — jer to nam nalaže savest i dužnost Sokolstva. A uspet ćemo samo onda, kad bude sarađivao svaki član naše organizam čije, od najstarijeg do najmlađeg, od starešine pa do najmlađeg deteta. Jerbo sokolski je organizam u najužoj vezi sa životom svih jedi= nica, uspeh zajednice zavisi od svakog između nas. Spremajmo se za slet. Spremajmo se savesnim, predanim, veči* tim radom, spremajmo tela i duše, mišiće i karaktere. Budimo svesni, da slet nije parada ni igranka, da je slet rad, ozbiljan rad nas sviju, da je rezultat sletskih dana, rezultat našeg rada u vežbaonici i u dru* štvu, rada noči bez sna, umornih večera, nedeljnih popodneva, mladih jutra. Vreme, koje nas još deli od našeg sleta — suviše je kratko i bežno, da bi mogli još oklevati! Diži glavu, napni mišiće, uhvati, poćni! Vreme je zlato, promašen sat ne nadoknadiš nikada! — Slet je slet nas sviju, članstva, naraštaja i dece. Svaka kategorija ima svoje određene dane, dane u kojima će izaći pred javnost, da polaže račun o svome radu i o svojoj spremi. Ti Vaši blagdani — blagdani sokolske omladine moraju biti jasni i vedri, jasni ko vaša srca, vedri ko vaše duše! Moraju biti i ozbiljni i čelični, ozbiljni ko vaš rad, čelični ko vaša disciplina. Spremanje na slet mora svaki da vrši sam prema sebi, svaki da potpuno spremi sebe telesno i duševno, do potpune armonijske zajed* nice. Odgojite sami sebi u prvome redu, pazite na vašu spremu, na vaše vladanje. Sokolsko odelo dići samo uzor*čoveka, nevaljancima nije mesta u našim redovima. Neka vam sletska misao lebdi vazda pred očima, kao misao sokol* ske vere i časti, kao misao vašeg sokolskog zaveta: »Sve za naš sokol* ski život!« Radeći tako, vaspitajući, završavajući sebe iz dana u dan, bit ćete spremni vojnici velike naše Ideje, dostojni pobornici naše orga* nizacije. Geslo svih gesala sokolskih zove se: Napred! S toga, braća i sestre, sakupite se u sokolanama diljem našeg za* jedničkog doma, radite, spremite se na dan, kada će da pozove sena prvog Sokola: Zbor! MIČUN M. PAVIĆEVIĆ: Kosovo. Čađave magle nad Golešom lete, i hladno sunce treperi u gori; močarnim poljem jezde mrke čete; sitnica čujno jeca i pomori... Jesen ... Mećava dolinama huče, i škripe kosti klonulih gomila. Siječe paloš ... Mrenje ... Tanad žuče!... Kišnu orlovi salomljenih krila ... Gle, kroz dim leti neka tajna varka — to kondir nosi Jugoviča majka, preliva vinom hrpe ranjenika i zove djecu: Damjana i Mirka: »Ustan’te čeda, posije dugog sanka, Kosovo naše — groblje je Turaka!« sve što oni osećaju, deliti svaku žalost, svaku bol sa njima. Osvrs* nog srca od čestih bolova u nama je uskrsla misao, koja će nas voditi ka pravom putu. I najzad kada sine sloboda na jugoslovenskom nebu i više Istre, tada tvoja braća okončaće muke, a tvoja želja ispuniće se. Mesto da na tvom grobu palimo sveću, mi ćemo zapaliti i još više razviti ljubav prema pravici i čovečijoj slobodi Sokole Vladimire — Zdravo! V zadnjem trenutku, preden je bila dokončana tragedija v Pulju, ki je globoko pretresla ves kulturni svet, je jugoslovensko Sokolstvo potom svojega Saveza dvignilo svoj svareči in proseči glas, da bi od= vrnilo to nezaslišano, za kulturni svet sramotno dejanje. Odposlani so bili brzojavni protesti: na Nj. Vel. kralja v Beo* gradu, na ministra poslanika kraljevine Italije v Beogradu, na ministra vnanjih poslov v Beogradu. Toda naš glas ni našel odmeva. Ostro so zahreščali streli in na= rodna žrtev se je zgrudila — s smrtjo mladeniča je bila plačana neusmiljena krutost. Ostale žrtve puljskega procesa pa ječe v zaporih, iz katerih ni rešitve do smrti. Da bi rešili vsaj te iz težkega trpljenja, je Savez vnovič zaprosil za pomoč pri Nj. Vel. kralju Aleksandru v Beogradu, dalje pri Društvu narodov v Ženevi, pri Ligue des droits de l’hoinme v Parizu, pri Mednarodni telovadni zvezi v Bordeauxu in pri zvezi Slovansko Sokolstvo v Pragi. Jugoslovensko Sokolstvo je storilo svojo dolžnost, zgodovina pa bo pričala svoje. e A. DOLINŠEK: Sokolska. Telo nam močno kakor levu Kar nebu solnce, nam je sloga, in prožno je za vsak okret, edinstvo nam najvišji vzor. vse misli jasne slično dnevu Mi ne bojimo se nikoga, in vnete vedno za polet. če združi trojni se napor. f Svobode plamen nas ogreva V bodočnost Sokol zre zaupno, in bratstva nas preveva žar saj brate rodne vse pozna in vse do zadnjega nam dneva in zove jih na delo skupno, slavenski dom bo prva stvar. sinove gor, ravnin, morja. Izdajica. Igrokaz u tri čina. Po Stevanu Sremcu priredio Velimir Gasparič. (Nastavak.) 7. prizor. Uto se prikaže sultan, a vezir mu brzo priskoči pozdravljajući ga po turskom ifačinu. Alisrašid: Svetli care, što želi tvoja milost od mene? Ovde sam tvojoj milosti na raspolaganju. Sultan: Jadni li moj vezire! Tvoga cara i sultana htjela je ona djaurska srpčad da ubije! Ali=rašid (zaprepašćeno): Svetli care i gospodaru, što mi tvoja milost to kazuje? — (Stanka,) Te'be, tebe, moga cara hoće da ubiju? — Tko se to usudi, taj neka nečeka sutrašnje zore. Tko se usudi, kaži meni, mili moj gospodaru, da mu sudimo (stisne pesnice) najstraš* nijom smrću. Sultan: Vidiš, moj dragi veziru, tako ti kuju zavere proti caru tvome. — Ali znaj (se zagrozi kažiprstom), da taj se nije rodio, tko bi mene ubio. Alisrašid: Care, care, slatki gospodaru, to se strašne stvari snuju! Sultan: Za sada sam odlučio, da se ovde u ovaj sobi sakrije 12 mojih najboljih telesnih stražara. I ako se kod đaura nađe kakvo ubojito oružje, koje im ja nisam poklonio, znaj (zagrozi se prstom), da ćemo im strašnu smrt suditi. Alisrašid: Tako je, tako moj gospodaru, i ti zlikovci ne zaslužuju drugo nego smrt. Sultan: A sada posakrij mi stražare; dva tu za dušek (pokaže prstom) i deset u moju ložnicu. Ali=rašid: Razumem, svetli care, sve će biti, kako zapovedaš. (Se nakloni i odilazi na leva vrata.) 8. prizor. Sultan se neko vreme šeće po sobi; desnom rukom je podbočio bradu, levom lakat desne ruke. Sultan (zamahne glavom): Strašne stvari se događaju. Mene su hteli ubiti (zamisli se). Dimitrije, Dimitrije, plaća ti neće izostati. — Gle, ipak je imao srca, da me spasi od sigurne smrti. Što bi se dogo* dilo danas sa mnom, da me nije Dimitrije cbavestio? — Strašno! P. K A RA MA 77JE VIČ: Mirno počivaj dragi brate! Znaj da je tvoja duša stopila se sa našom u jedinstvenu celinu, da je tvoj duh naš duh, a tvoju želju uz pripomoć Boga ovaplotićeno i ostvarićeno u skorom vremenu. Tvoje viteštvo biće naše svojstvo, koje će pokolenja koja dolaze sve sokol« skija opevati i slaviti, a tvoj primer kao uzor svima. Na humku junaka doći će novi naraštaji, koji će posedovati sva prava čovečija i sećaće se tebe, svoga hrabrog brata, koji je smrt prezirao kad je bila u pata* nju njegova čast i kao čoveka i kao čast njegove rase. Sni mirno! Jugoslovenska sokolska omladina zavetuje ti se da će na tvoju i našu braću, koja su razrivenog srca ostali iza tebe da i dalje trpe i podnose nemilosrdnu Sudbinu, stalno misliti i osećati Seni Vladimira Gortana. ao si kao krik pravde. Telo je tvoje mrtvo, ali duh, duh koji nema smrti, prešao je u nas i nikad neće izčeznuti. Onog trenutka, kad si legao u grob pogođen metcima neistine, ranilo se naše srce, zgrcnulo se u bolu i zadrhtalo je. Još se nije umirilo. Dalje trepti, htelo bi da iskosi iz grudi, traži oduška i naći će ga jedino onda kada se bude okopčala patnja i ropstvo tvoje i naše braće, koji su željni slobode kao biljka sunca. Veljko (za sebe): Bože — mi smo izdani! (Pogleda na Dimitriju, a Dimitriju je smeo taj pogled.) Đorđe (za sebe): Pa mi smo izdani? (Pogleda Veljka a nato Dimitriju.) Uto su sluge pretražile sve, i kod svakoga pod ruhom su našli po jedan bodež, sem Dimitrije. I te bodeže predadu sultanu. Sultan (probledi): Ko vas nagovorio, te se usudiste i odvažiste na delo to? Veljko (u ime svih): Niko drugi, care, nego jedino velika tuga za našim milim roditeljima i prijateljima. Sultan (srdit proti stražarima i veziru): Ne sme se nikomu javiti po zemljama carstva prostranoga za ovo. Imena im se nesmeju ni* kome spomenuti. Večni zaborav neka ih pokriva. A vi stražari odvedite ih (okrene se prema stražarima) svezane, da nitko ne vidi, u tamnicu! Veljko (za sebe): Oh Bože! Stražari povezu sluge, a i Dimitriju hoće da vežu. Dimitrija vU deći, da i njega vežu i hoće da vode, preplašen zavapi, te klekne pred cara. Dimitrije (preplašeno): Svetli care, sunce zemlje turske, zar i ja moram da idem sa ubojicama? Sultan: Ti Dimitrije ne! Tu ostani i sedi uza cara svoga. Dimitrije: O kakva milost, svetli care! (Sedne uz cara na sag.) Stražari već su počeli turati uhapšenike, a Veljko poviče. Veljko: Prokleti izdajice Dimitrije! Prokletstvo neka te celim životom prati! Milutin (uzdahne): Ah! (Odilaze.) 12. prizor. Sultan (se okrene veziru): Ne ću da imam oko sebe slugu od tog krvničkog raškog roda! Praded mi Murat^han pogibe od krvnika Obilića na Kosovu, sred vojske od trista hiljada; a ja umalo, evo, sada ne pogiboh od ruku robova svojih, sred tvrda dvora i silne straže svoje! — Vezire, pozovi vezire, lale i dželate moje! Alisrašid (se brzo ustane). -iVa /iupG'. s-4, svetli care i moj gospo* daru! (Ode.) 13. prizor. Sultan i Dimitrije sami. Sultan: Dimitrije, verna slugo moja, tebi ne će izostati plaća i dar. Ti si spasitelj mojega života. Da tebe ne bi bilo, možda i moga života ne bi više bilo. Dimitrije (počne ljubiti skute sultanove): Oh — kakva milost, sHni care! Da sam tebi život spasio, to je moja sveta dužnost bila. Svaki sluga mora da žrtvuje život za svoga gospodara! 9. prizor. Uto se začuje štropot vojnika, i vezir se prvi pokaže na vratima, a za njim se prikažu sabljama i kuburama oboružani vojnici. Vojnici ga po turskom načinu pozdrave. Alisrašid: Evo, gospodaru i caru, tu su tvoji najbolji vojnici (po' kaže na vojnike). Sultan (pokaže na prva dva, koja su bila najveća i najjača): Ti i ti ćete tu za dušekom ležati i čekati dok ne dam rukom znak, a onda ćete se ustati i čekati uz mene. Ona dva stražara (se poklone pred nogama^ sultanovima, koji sada stoji kod desnog prozora naslonjen): Razumemo, jasni care (se ustanu i sakriju se za dušek). Sultan: A vi ostali (pokaže na njih) sakriti ćete se na moju lož« nicu, i kad dadem znak, uhvatiti ćete đaure i pretražiti im pasove i nedra. Jeste li razumeli? Ostali stražari (se poklone, kao gore i odu na leva vrata). Sultan: Tako (okrene se prema veziru), a ti ostani kod mene! 10. prizor. Sultan sedne po turski na dušek, metne lulu u usta, a vezir brzo priskoči k njemu, pa mu zapali žeravicom lulu tako, da uzme kleštima žar, a pod žarom nosi tanjurić. Izvana se čuje svirka glazbe na duvda. Sunce je već odavna zašlo, tako da je nastala polutama, samo žeravica daje neko tamno crveno svetio. — Sultan i vezir šute i slušaju zvus kove, koja dopire izvana. Za neko vreme se prikaže sluga noseći zublje, nakloni se pred sultanom i metne zublje na zid. Jednu levo, drugu desno i zatim odmah ode. Glazba je uto počela odmah da svira drugi komad, a vani na hodniku se začuju koraci. Vezir se celo vreme šeće gore i dolje po sobi. Sultan (proti veziru): Već idu. — Sad ćemo videti što će biti. Alisrašid (se sedne na turski način na sag pred sultana nešto više desno, proti njemu okrenjen): Ja mislim, da ne će biti ništa dobra. — Upravo se bojim. Uto se prikažu prvi Veljko, drugi Dimitrije, treći Đorde, onda Sava, te Milutin, Stevo, Marko i Dušan. Svi se postave u jedan red pred sultana i vezira. Poklone se pred carem, kao što se turski sluge klanjaju caru. Veljko: Svetli care, evo mi smo došli! Sultan (strogo): A po što? (i pljesne rukama). 11. prizor. Uto skoče ona dva stražara, što su bila sakrita za dušekom i oni drugi skoče iz sobe sultanove i svaki uhvati po jednog slugu i stanu ih pretraživati. A sluge problediše. Sultan (gladeči gc): Tako, ako valja, verna slugo moja! Da su svi takvi kao što si ti, ne bi trebalo caru stražara. — Sada možeš ići, a ako te je volja, možeš doći sutra u jutro, da vidiš, kako bi se ti mučio ako bi htio ubiti cara. Dimitrije (ustane): Meni se čini, da ne ću moći doći. Jer sam sav uzrujan od današnjeg dana. — No ako moj car i gospodar to želi, ja ću svakako doći. Sultan: Samo dođi, dođi, da se malo razveseliš na mukama tvo? jih dosadašnjih drugova. Dimitrije (pozdravljajući odilazi): Kad care želiš, onda ću doći. Sultan (smešeči se): No, samo dođi, neće ti škodifi, da se malo razvedriš. 14. prizor. Uto se začuju koraci dolazećih i potiho čavrljanje. Vani je na* stala već potpuna tama, a zublje su bolje rasvetlile sultanovu sobu. Na vratima se prikaže prvi vezir AlUrašid još tri druga vezira. Za njima idu pomešano lale i dželati. Trojica su lale, a dvojica dželati. Ti su svi jako slikovito odeveni. Kad unidu kroz vrata, svi se poklone pred carem. Alisrašid (stupi pred sultana i pokaže rukom na došljake): Evo na tvoju želju, svetli care, doveo sam ih. — A sada zapovedaj, šta da čine dalje. Sultan: Slavna gospodo moja! Ja vam imam nešto vrlo žalosna pričati. A jer ne mogu, mesto mene govorit će moj prvi vezir Ali* rašid. (Pokaže na njega.) Sada sed'nite (pokaže pred sebe) i slušajte tu strašnu priču. (Sada svi sednu u polukrugu oko sultana. AlUrašid sedne u sre* dinu nasuprot sultanu, lale i dželati se odele, lale odu na desnu, a dže' lati пц levu stranu. Veziri slušaju sedeči, lale i dželati stojeći.) Alisrašid: Draga gospodo! Danas je otkrio naš svetli car jednu zaveru. Njega je htelo sedam sirotih Srbalja, koji nisu vredni da gledaju sunce Alahovo, ubiti, osim jednoga, a to je bio Srbin isto iz one kaurske zemlje — Dimitrije Tomašič. Taj Dimitrije Tomašič je sve to otkrio svetlome caru i tako spasio dragi život našeg cara. Radi toga vas je pozvao naš car i gospodar. A sada im sudite! Svi veziri i lale te dželati (kimaju glavama): Strašno, strašno, našeg cara su htel'i uhiti! Smrt, smrt im! (Svi u jedan glas kliknu.) Prvi vezir (se ustane): Svetli care, ta kaurska gamad ne zaslužuje drugo nego najstrašniju smrt! (Opet sedne.) Drugi vezir (se ustane): I to kakvu smrt? Ja predlažem, da im se odseku ruke i noge, a onda glava. (Se sedne.) Sultan: To bi bile velike mivke, ali malo prebrza smrt. — Da vidimo što će naši lale reći. (Pokaže na njih.) Sultan (šećući): A ovog Dimitrije još nema. Valjda neće ni doći. — (Malo zašuti.) Ali ipak bi 'bilo dobro da dođe. (Opet se za* misli.) No idi, ipa mi ga dovedi. Ali=rašid (se pokloni): Idem, svetli care! (Odilazi.) 16. prizor. Međutim, dok je otišao AlUrašid, šetao se je sultan po sobi i gledao, kako pripravljaju dželati na mučenje. Za neko vreme se vrati AlUrašid sa Dimitrijem. Sultan (koraca veseo proti Dimitriji): Ipak si došao Dimitrije. — Ja sam već mislio, da te neće biti. Dimitrije (pozdravi sultana i ljubeći skute govori): Svetli care, kad ti želiš, da tvoj sluga bude uza tebe, onda on dolazi. Sultan (gladeči ga): Tako, tako treba. Sada ćeš videti, kako se budu mučili tvoji bivši drugovi. Dimitrije (nekako zbunjeno): Neka, neka se samo muče, drugo nisu ni zavredili! Alisrašid (proti Dimitriji): Ja isto mislim, da nisu ni tu kaznu zavredili, paščad jedna! Sultan (stane kod prozora, te zapita bližeg dželata): No je li već gotovo? — Dajte se požurite! Bliži dželat (se okrene): Svetli care, odmah će biti sve priprav« Ijeno. Samo još jaja nisu zavrela i krpe, kojima ćemo vezati jaja još nisu pripravljene. — Kad bude sve .pripravno, rog će već dati znak. (Pokloni se i odilazi po krpe, te ih metne pred stup,) Sultan (napravi par koraka po dvorani, te se okrene proti AlU rašidu): Ovi naši dželati baš su1 za ovakove stvari stvoreni! — Kako to samo brzo pripravljaju! (Neko vreme mala stanka.) (Nastaviće se.) IVO MAJCAN: Jedno Sokolstvo Jugoslavije. Naš san daleki, bajni i lepi, delovat će sustavno i smelo, bujnim čuvstvom dušom preleti; preći banovinu, grad i selo: gledajuć stvarnost ideje svete, — Tamo će krčit, sejat i gojit, sile bujna i nove i svetle. tumačit, usavršit i spojit,’ To je sloboda narodne misli, rušit plemenske i verske strasti, koju ljudi ne shvaćaju niski, da nova sila uzmogne rasti, jer preča je materija njima, Jugoslavija nam budi sveta, — ta sebična želja — propast svima, vera sokolska u nju preneta: A1 svesna braća i skromne sestre: jedan narod i dužnost i želja, deca hrabra obitelji jedne; jedno Sokolstvo Jugoslovena! RUDOLF HORVAT: Peš na morje. (Konec.) ez dobro uro zapustimo sotesko in odpre se nam lepa kotlinica, sredi katere leži naša današnja zad* nja postaja — znamenite Velike Lašče. Na levi strani zapazimo tik nad železniško progo majhno vasico. Po »Vodiču« sodimo, da je to R e t j e. Krenemo po stranski poti do nje in takoj se prepričamo, da smo prišli prav. Na prvi hiši opazimo spominsko ploščo, ki nam pravi, da je bil tu rojen 1. 1831. slovenski jezikoslovec, pesnik in pisatelj Franc Levstik. Pred nami zažive njegov »Martin Krpan« in nebroj njegovih pesmi, pravljic, satir itd. Po strmi poti spemo navzdol v Velike Lašče. Sredi kraja pred cerkvijo stoji spomenik v čast rojaku Levstiku. Tu v Velikih Laščah pa nas bratje prav prijazno sprejmejo. Raz* kažejo nam znamenitosti svojega kraja in z majhne višine se divimo zlasti krasni okolici. Ni čudno, da so bili rojeni tu trije slovenski velmožje. Poleg že imenovanega Levstika se je rodil v okoliški vasi Podsmreki pesnik in pisatelj Josip Stritar, ki je v visoki starosti umrl kot profesor v pokoju v Rogaški Slatini. Kdo še ni z naslado čital nie« govih lepih mladinskih knjig: Pod lipo, Jagode, Lešniki, Zimski večeri? Njegov Janko Bože, Gospod Koren itd. so povesti, ki jih rado pre* bira staro in mlado. V drugi vasici Rašici je zagledal luč sveta slavni Primož Trubar, slovenski protestantski reformator in začetnik slovenske književnosti. L. 1550. je izdal prvi dve slovenski knjigi: »Abecednik« in »Katekizem«. Te tri slavne može nam je rodila ta res idilično lepa kotlinica, ki jo tvorijo majhni, položni grički, krasni gozdovi, ljubke vasice, skrbno obdelano polje ter med sanjajočimi vrbami žuboreči potočki. To je oblagodarjen kraj. Ko poljublja večerno solnce zadnje vrhove dreves, gremo k ves čerji in potem k počitku na dišeče seno v skednju bivšega ministra br. Puclja. Ko nas opomni, da ne smemo pušiti, mu s ponosom odgo* varjamo, da sokolski naraščajniki sploh ne zastrupljajo svojih pljuč z nikotinom. 11. Velike Lašče—Ljubljana—Škofja Loka. Zadnji dan! Nekako otožno nam je pri srcu, ko nastopi zadnji dan naše poti. Zavedamo se, da je konec te lepe poti, konec vseh lepih dni in krasnih, romantičnih večerov. \ V teh mislih se spuščamo navzdol do male rečice Rašice in od nje navzgor skozi že imenovano vasico Rašico v vas Turjak. Od tu se vzpnemo na goro S v. A h a c. Na vrhu je cerkvica, zgra* jena v spomin slavne zmage, ki jo je izvojeval Andrej Turjaški leta 1593. nad Hasanom*pašo pri Sisku. Na ta dan se tu služi slovesna spominska služba božja. -— Z gore je krasen razgled. Spodaj na za* padu zapazimo slikoviti grad Turjak s tremi velikimi stolpi. Ta grad je glasovit kot rodni grad zlasti iz turških bojev znanih pleme* nitašev Turjačanov. V »Vodiču« čitamo o tem gradu sledeče: — Turjaški grad je igral važno vlogo zlasti v turški dobi in v dobi reformacije. V gradu je klet, ki je bila nekdaj luteranska kapela, v kateri je pridigoval znani Jurij Kobila. — V gradu čuvajo dve od turškega sultana odkup* ljeni glavi Herbarta Turjaškega in Friderika Višnjegorskega. Te je sultanu poklonil Ferhad*paša po nesrečni bitki pri Budačkem 1. 1575. (Čitaj: Matičič: Na mrtvi straži, Vodnikova družba za 1. 1929.). Poleg hrabrega Herbarta je znan tudi že imenovani Andrej Turjaški. — Koliko naše žalostne zgodovine se nam zvrsti v duhu pri pogledu na ta grad! Koliko so trpeli naši predniki tam doli od Črnega morja pa vse do naše bistre Zile pred krvoločnimi Osmani. Bratje vzhodno od Une so bili njih sužnji, uboga teptana, brezpravna raja, oni na zapadu pa so skozi dolga stoletja odbijali divje turške navale. Tisoče in tisoče jih je poginilo pod turškimi handžarji, tisoče in tisoče jih je pomrlo v nečloveški sužnosti. A ko so ubogega slovenskega in hrvat* skega kmeta pustili ti krvoloki pri miru, je prišel izza varnega obzidja nemški ali madžarski grajščak s svojim valpetom in neusmiljeno tlačil ubogo rajo. Zapadna Evropa se je seveda lahko med tem časom mirno razvijala. Sedaj pa nam lahko očita barbarstvo, ko smo jo skozi sto* letja branili pred Azijati. To premišljujemo, ko gledmo pod seboj ta mogočni grad in nje* gove stolpe. Ker pri cerkvici ne najdemo pripravnega prostora za počitek, se spustimo navzdol skozi lep gozd. Kmalu je gozda konec in kraj njega najdemo malo tratico in mnogo drv. Pri bližnji hiši napolnimo svoj kotliček, da si še zadnjič skuhamo zajtrk. Ko je zajtrk použit, odhajamo po grebenu nizkega gričevja proti Š k o f e 1 j c i. Kmalu smo tam. Sedaj jo mahamo po beli cesti proti Ljubljani. Na desni straži cesto Golovec, na levi se pa razprostira tja daleč do onih hribov, kjer se je začela naša pot, znamenito Ljub* ljansko Barje. Solnce že močno pripeka, ura je pravkar odbila 11, ko smo med prvimi hišami Ljubljane. Tu se ločimo. Nekateri odidejo k svojim sorodnikom in znancem, drugi zopet drugam. Poprej se še dogovorimo, da odidemo s popob danskim vlakom v Škofjo Loko. Popoldne, ko nas vozi vlak proti naši Gorenjski, ko gledamo zopet naše gorske velikane, nam je čudno pri duši. Nekoliko veselo, neko* liko žalostno, ker je konec toliko pričakovane poti. Postaja Škofja Loka. Oprtamo zopet nahrbtnike, še dobre četrt ure in že smo doma — naša pot je končana. Raznosmernost v osoinčju. o mnogih državah na svetu, če ne po vseh, je danes promet tako urejen, da moraš voziti po eni strani tja, po drugi nazaj. To je istosmernost kakor v gibanju svetovnih teles, je pripomnil duhovit mož. Ali urezal se je: primera močno šepa. Sicer je človeštvo od nekdaj smatralo, da se nebeški velikani premikajo v eni sami smeri. Ako bi se opazovalec postavil na južni tečaj z uro v roki, bi se ta pravec ujemal s kazalci na številčnici, na severnem tečaju pa narobe. Zato je veliki Laplace izjavil v preteklem stoletju: Kdor bi odkril novo premičnico ali novo sopremičnico, bi smel na tisoče milijard staviti proti eni, da satelit kroži v pravem zmislu. Vendar nihče se ni poprijel stave, toda po nepotrebnem: La« place bi bil namreč izgubil. Odkritje Neptuna in njegovega satelita dokazuje to. Poslej se je število teh izjem še povečalo. Oba poslednja Jupi* trova satelita (8. in 9.), deveti Saturnov satelit, ki se žove Phoebe, 4 Uranovi sateliti (Ariel, Umbriel, Titania, Oberon) krožijo vsi v nasprotnem pravcu, na rakovo pot. Enako se giblje precej repatic. Veliko dirkališče, planetodrom, torej krši zapoved o enotnem voza* rjenju. Teoretiki so si mnogo lase belili, da bi pojasnili ta nered. A do danes si njih razlage še nasprotujejo. Proslula harmonija sfer ima potakem nekaj neskladnosti. Po* polne ubranosti pač nikjer ni, niti popolnih sfer ali krogel, marveč edino telesa, ki se bolj ali manj bližajo tej obliki. Tako nam zvezdno nebo nudi povečano podobo tega, kar opažamo pri sebi na zemlji: navidezno soglasje, ki pa ob točnejšem premotrivanju razodeva celo vrsto nesložnosti. Ako pa je zvezdno vsemirje naposled slično na* šemu, nas to dela manj osamljene v neskončnem prostranstvu, koder zvezde nalikujejo pozlačenim pomišljajem na črni strani. >13№ 5 H IfC f Br. Vladislav Jovanovič. U nedelju 6. okt. u mlađanom životu, ispustio je svoju plemenitu sokolsku dušu brat Vladislav. Uvenuo je jedan od naj« lepših cvetova što ga je Soko godinama negovao. Soko mu je bio ideal. Voleo je sokolsku organizaciju, jer nas čak ni na sasmrtnim časovima n,ijo zaboravio. I onda je izrekao svoju poslednju želju: da ga Sokoli isprate do večne kuće. Bio je snažna i razvijena tela, ali mi* ran i dobre duše. Njega niko nije mogao videti namrštena čela, nego naprotiv uvek vedra i raspoložena. Sokolske dužnosti ni« kada nije zaboravljao. Nije bilo onoga, kome on svojim dobrim ponašanjem nebi upao u oči. U njemu smo svi gledali skromna i uzorna Sokola. Uopšte imao je sve one vrline koje krase pravoga Sokola. Kod večne kuće njegove, brat M. Ras jić, naraštajac održao je sledeči posmrtni govor: »Tužni zbore! — Braćo i sestre! Naš brat i drug, uzoran Soko, Vladi« slav, evo odjednom nije živ medu nama. Zato je današnji dan za nas vrlo tužan. Nemilosrdna i nezasita smrt koja grabi i staro i mlado, zdravo i bolesno, ugrabila je njegov život u najlepšem dobu, ne ma« reći što nam je Vladislav tako potreban. Njegova smrt, za nas je strašna, jer je došla tako brzo, iznenada i podmuklo. Pa još pre nekoliko dana razgovarali smo i šalili se, a danas gle! Pred nama samo: leš u kovčegu. Mlad i snažan, ju« rišao je sa našim bujnim sokolskim na« raštajem u sigurnu pobedu novoga života naše majke Jugoslavije. Sad Vladislava, živa, zdrava i silna, nema među nama. Dobar, tih i skroman u našem sokolskom društvu razumeo je sve i bio kod svih omiljen. Tek u predvorju života, ti, gadna smrti, grabiš ga i zakopavaš u grob: silom, s leđa, iznenada si srušila bujan, sjajan život našega brata Vladislava — kao mlad hrast. Jer, Sokola nisi ni mogla drukčije. Mi, naraštajci, u grču tuge proklinjemo te odvratna, ledena smrti! Pod temnom i srditom žalošću, brate Vladislave, mi protestujemo što si nam otrgnut. Sa tvojim sokolskim duhom, čuvaćemo stalno vezu, a tvojoj sokolskoj duši i sada i do kraja života našega klicaćemo: »Zdravo!« Vasilije Dučević. Iz Jugoslov. Sokolskega Saveza. Savez* no glasilo »Sokolski Glasnik« bo od no« vega leta 1930. dalje izhajal kot tednik. — Glavna skupščina JSS bo dne 23. marca 1930. v Beogradu. — Odborova seja JSS je zaključila, da se podeli savezna plaketa br. dr. Voji Besaroviču, starosti sokolske župe v Sarajevu. — Odsek za poškodbeni fond proučuje načrt o ustanovitvi okreva« lišča na morju in v planinah, ki bosta na razpolago vsemu sokolskemu članstvu JSS. — Razpisan je natečaj za umetniški načrt plakata, dalje za model članskega in na« raščajskega zletnega znaka in za tri sokol« ske zletne razglednice; vse za 11. jugoslov. vsesokolski zlet v Beogradu 1930. — Za I. december bo izšel »Sokolski Glasnik« v povečani obliki z umetniško prilogo usta« novitelja Sokolstva J. Fiignerja. Razvrstitev zletnih dni II. jugoslov. vsesokolskega zleta v Beogradu 1930. Prvi predzletni dan 8. in 9. junija je določen za srednješolsko mladino. Drugi 14. in 15. junija za vojsko in mornarico. Tretji 21. in 22. junija za naraščaj in deeo. — Tekme za slovansko prvenstvo bodo dne 23. ju« nija. Posebne tekme dne 24. junija. Tekme za srednji in višji oddelek 25. junija. Tekme za nižji oddelek 26. junija. — Glavni zletni dnevi: 27., 28. in 29. junija. Srednješolska mladina na II. jugoslo* venskem sokolskem zletu v Beogradu. Mi« nistrstvo prosvete je odločilo, da bodo Prvi lala (se pokloni): Svetli care! Ja -mislim!, da ćemo ih spaliti na lomači i tako ih kazniti. Drugi lala (se pokloni): Svetli care! Ja mislim da im prije oči, uši i nos porežu i vade, a onda neka ih metnu na lomaču. Sultan: Nije baš loše, ali ipak mi se čini malo prebrza smrt. — Neka govore moji dželati. (Okrene se k njima i pokaže na njih,) Prvi dželat (se nakloni): Svetli care! Moje mišljenje je to, da se svakoga prepih pilom na dvoje i onda baci psima napo žive za hranu. Sultan: To bi bila doista jako strašna kazna, ali ipak prebrza smrt. — Da čujem dalje. Drugi dželat (se pokloni): Svetli care! Ja ti savetujem, da dadeš uloviti vukove i medvede, onda im treba povaditi oči, te ih baciti med tu zverad, da ih rastrga i pojede. Sultan: Ja čujem svakojake savete, ali ipak mi nije niti jedan baš po volji. Treći vezir (se ustane): Presvetli care i gospodare! Ja sam se setio jedne muke, koja će biti najstrašnija od svih. Njima neka metnui pod svako koljeno po jedno u pepelu usijano jaje i svežu pod koljeno, da im se žile zgrče i onako bedne ljudski izibičati, onda ih dati odvesti u pustinju i tamo neka umru! (Se sedne.) Dželat drugi (se nakloni): Ja se samo u tome ne slažem, da ih u pustinji puste. Nego bi ih trebalo tamo ipomalo hraniti, toliko, da baš ne poginu, a onda onako mršave i izgladnjele dovesti nakon godinu dana ovamo, te ih pošteno izibičati, a onda im glave odseći. Svi veziri, dželati i lale (kimajući odobravaju): Jako dobro, izvrsno! Sultan: Taj predlog mi se vrlo dopada i ja ga prihvaćam. A kazna neka se još danas izvrši. Prihvaćate? Svi: Prihvaćamo, čim pre budu kažnjeni tim bolje. Sultan: Kazna se ima izvršiti odmah, a ja ću kroz pendžer gledati. Svi: Razumemo. Sultan: A sada možete otići. (Okrene se AlUrašidu): Ti ostani sa mnom. (Ostali pozdrave sultana i odilaze van. Za neko vreme se čuje iz vuna buka i stvori se svetlost veća nego je unutri u sultanovoj sobi). 15. prizor. Sultan i Alisrašid sami. Kroz prozor se vidi kako se dogovaraju oni prijašnjii dželati, na drugoj strani se razgovaraju veziri, a onda opet malo сШје od njih se razgovaraju lale. To razgovaranje se čuje kao kakav žamor. Med govorom sultana i njegovog vezira odu dželati i onda za neko vreme dovuku neki stup i postave ga kod levog pro* zora,. Jedan nosi uže, ostali svaki po jedan bič. Sultan (se ustane i pode prozoru): No već su skoro pripravili. Ali=rašid (smešeči se): To su brzo pripravili. dijaki in dijakinje srednjih in strokovnih šol imeli ob II. jugoslovenskem vsesokol« skem zletu v Beogradu 1930. svoj pose* ben dan z javno telovadbo, povorko in tekmo. Tekmovali bodo samo učenci in učenke višjih razredov, in sicer učenci: proste vaje, skok v višino, skok v daljino, metanje žoge in tek; za oboje so določene tudi plavalne tekme. Javni nastop bo obsegal: Proste vaje učencev in učenk višjega oddelka in nižje« ga oddelka, igre učencev in učenk nižjega oddelka, skupine učencev višjega oddelka in narodni plesi za učenke višjega oddelka. — Vse to je odmerjeno za dva dni, in si* cer 8. in 9. junija 1930. Za sestave pro« stih vaj vseh oddelkov in za skupine je razpisan natečaj do 15. oktobra t. 1. Do« ločena je tudi že obleka, v kakršni bodo morali nastopiti dijaki in dijakinje, in si« cer za vsak oddelek posebej. Sokolski naraštaj Subotica. Posle onog divnog sleta održanog 8.—9. juna — s ko« jim smo toliko moralnog i materijalnog uspeha postigli — sav sokolski život su« botičkog Sokola prešao je iz sokolane na »Sokolovac«, na Palić. Na »Sokolvcu« be« jahu prenesene i neke sprave kao: karike i vratilo, pa dve mreže za podbijanje i kugla. Tu je naš naraštaj — kao i sve ostale kategorije članstva — proveo celo leto. Lepa je to i dobra uživacija, provesti celo leto u kupanju i sunčanju bez ikak« vog troška, badava. Naročito u današnje vreme, kada se skoro sve samo za novac dobija. Mi, Sokoli subotički imamo i tu sreću. Svakog dana je »Sokolovac« bio pun Sokola. Bilo je nekih, koji su tu provodili po nedelju dana ne odlazeći kući. Ti su donosili sve što im je potrebno za jelo, pa i udicu s kojom su pecali ribu pa — razume se — i pekli. Na daljini od sto i nekoliko metara podignuta je trambulina, na kojoj je istak« nuta jugoslovenska zastava. Lepo je to bilo videti, kako se skače sa visoke tram« buline u vodu. Na njoj je obično uvek bilo po 20—30 njih koji su se sunčali i skakali u vodu. Svi su preplanula lica, crni kao Arapi. Kao što rekoh, tu su bile i dve mreže za podbijanje, gde su se naši trenirali u podbijanju. Prvi tim naraštaja, podbijača je toliko bio istreniran i ruti« niran, da je često puta tukao prvi tim članova. U mesecu septembru sokolski se život opet prenaša sa »Sokolvea