Poštarina plaćena u gotovu
Cena Din. 1.—
OKOLvJM
GLASNIK
6LAJILO 5AVEZA KOKOLA KRALJEVINE. - JUGOSLAVIJI		
V Čuvajte Jugoslaviju!	Izlazi svake subote ♦ Godišnja pretplata 50 din Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trg 34 Telefon uredništva 30-866 i 26-516, uprave 30-866 Račun Poštanske štedionice br. 57.686 Oglasi po ceniku Rukopisi se ne vraćaju	Beograd, 29 januar 1938 God. IX ♦ Broj 4
Učesfvovanjc naše$ Sokolstva na X svesokolskom slefu u Pragu
Dne 22 o. m. održana je u prosto-rijama Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije u Beogradu sednica sletskog odbora za učestvovanje jugoslovenskog Sokolstva na X svesokolskom sletu u Pragu.
Na sednici, kojoj je pretsedavao pret-sednik sletskog odbora brat Dura Pa-unkovič, zamenik saveznog starešine, te kojoj su prisustvovali članovi sletskog odbora brača: ing. Milivoje Smiljanič, zamenik saveznog starešine, brat d-r Alfred Pihler, savezni načelnik, brat d-r Milan Arsenijevič, savezni tajnik, ing. Radule Radulovič, Dura Brzako-vič, Ivo Radič i Frano Gregorič, ra-spravljana su mnoga pitanja u vezi sa učeščem našeg Sokolstva na ovogodi-šnjem svesokolskom sletu u Pragu.
(J najskorije vreme sletski odbor pri-baviče sve potrebne podatke koji se u prvom redu odnose na materijalnu stra-nu učestvovanja naših Sokola na sletu, kao na primer u pogledu cene puta s odnosnim voznim povlasticama, kako iz mesta polaska naših Sokola do državne granice, tako i od naše državne gra-nice do Praga i natrag, u pogledu u-ređenja kolektivnih pasoša, načina i cene prehrane u Pragu, glede nastan-be itd. Dalje če sletski odbor obra-titi na nadležno mesto kako bi sokolski pripadnici koji su državni činovnici dobili za slet potrebno otsustvo koje im se neče računati u redovan godišnji odmor kao ujedno i dozvolu za putovanje u inostranstvo.
U pogledu voznih povlastica na madžarskim, austrijskim i češkoslovačkim železnicama također su več preduzeti potrebni korači. Za sada se tako zna, da če češkoslovačke železnice odobriti pripadnicima jugoslovenskog Sokolstva povlasticu od 75%. Na madžarskim železnicama dobiče se također povoljan popust, kako izgleda od 62o/0, a na austrijskim po svoj prilici бОо/о. O ovome, kao što smo več napomenuli, vode se več pregovori.
Jugoslovensko Sokolstvo putovače na slet u Prag posebnim vozovima, kojih ce prema predvidanju biti 16. Ovi spe-eijalni sokolski vozovi putovače kao brzi vozovi i stizače u Prag jedan za drugim u kratkom vremenskom razmaku. Aranžman prevoza naših Sokola u Prag 'nia saobračajni otsek sletskog odbora Saveza, kome je na čelu naš poznati saobračajni stručnjak brat Frano Gregorič. Ovaj otsek izradiče tačan plan Polaska pojedinih sokolskih vozova
1	vreme njihovog stizanja u Prag, kao takoder i plan za povratak iz Praga. Za sada se medutirn još ne može tačno Predvideti, kojim če pravcem sokolski vozovi kretati za Prag, jer to ovisi o višini povlastica koje če odobriti madžarske i austrijske železnice za tranzit ovili vozova preko njihovog teritorija. U slučaju da,' i austrijske železnice dadu Povoljnu povlasticu, tada bi Sokoli iz jugozapadnih i severozapadnih župa pu-tovali preko Austrije, a oni iz jugo-■stočnih i severoistočnih župa preko Madžarske. Eventualno če se povesti i pregovori da se unajmi jedan ili dva Posebna sokolska parobroda, koji bi, za slučaj da se dobiju povoljni uslovi, jedan deo Sokola preveli vodom do Bratislave, odakle bi se zatim produžilo vozom.
,.,^ve dobivene povlastice na vožnji vazice isključivo za putovanje kao i za
povratak sa specijalnim sokolskim vozovima.
Svaki koji kani poči na slet u Prag imače da unapred uplati iznos koji če biti potreban za put, polazak i povratak, eventualne troškove za kolektivni pasoš i za našu i češkoslovačku znač-ku, bez kojih niko neče moči da krene na slet.
Jugoslovenska sletska značka, uz član-sku legitimaciju iz koje treba da se vidi da je potpuno uplačena članarina, služiče kao dokaz da dotični učesnik ima pravo na voznu povlasticu, jer bez sletske značke i legitimacije s uredno plačenom članarinom niko neče moči da putuje na slet.
Sva obaveštenja i uputstva za polazak na svesokolski slet u Prag objav-ljivačemo blagovremeno u našem listu, a isto tako i Savez če o svemu po-trebnom na vreme izvestiti sve bratske jedinice.
Kako če se poslednje prijave za uče-šče na sletu u Pragu definitivno zaključiti 1 maja, posle koga se roka ni-jedna prijava neče uzeti u obzir — jer bi svaka daljnja prijava posle toga
U' utorak dne 25 o. m. Finansijski odbor Narodne skupštine pretresao je predlog budžeta Ministarstva fizičkog vaspitanja naroda za godinu 1938/39.
Iznoseči predlog budžeta svoga resora, ministar fizičkog vaspitanja naroda brat dr. Vjekoslav Miletič rekao je u Finansijskom odboru u svom ekspozeu sledeče:
—	Predlog budžeta Ministarstva fizičkog vaspitanja naroda za 1938/39, koji se podnosi vama na odobrenje je-. ste mininialan izražaj zadatka, koji ovo Ministarstvo treba da sprovodi.
Ono ima pred sobom velike i važne opštenarodne zadatke kojima je teško u-dovoljiti sa budžetom od 18,864.625 Din.
Ministarstvo fizičkog vaspitanja naroda, kao deo Vrhovne državne uprave, ima brigu o organizaciji i napretku telesnog vaspitanja u zemlji. 1 ono se može postiči dvojakim putem: 1. radom samog Ministarstva na izvodenju telesnog vaspitanja;, i 2. pomaganjem i razvijanjem privatne inicijative na radu Sokolstva, sportskih organizacija, vatro-gastva, skautizmja, i ostalih deonica, sve sa svrhorn da se omladmi, a to znači narodu, obezbedi potpuni razvoj; da se vaspita moralno i telesno, onako kako če najbolje biti za telesno i duševno zdravlje budučih pokolenja.
U pogledu izvodenja Zakona o oba-veznom telesnoin vaspitanju od 2 fe-bruara 1934 god., Ministarstvo fizičkog vaspitanja naroda u toku ove bu-džetske godine počelo da ga uvodi u život. Pomoču Ministarstva vojske i mornarice ono je odredilo devet struč-nih referenata po svim banovinama, koji su nastojali da se organizacija obavez-nog telesnog vaspitanja sprovede po svim srezovima, opštinama i da se or-ganizuju praznični tečajevi u kojima če vežbati sva omladina van škole od 11
roka izazvala mnoge poteškoče u tačno utvrđenoj organizaciji putovanja na slet (glede prevoza, kolektivnih pasoša, raz-mene novca, nastanbe i sl.) — u interesu je dobre organizacije putovanja na slet kao i učešča na sletu, da se ove prijave izvrše po mogučnosti što ra-nije, a najdalje do gore pomenutog roka. To je dužnost i svakog pojedinca i svake jedinice. Na taj način poje-dinci če olakšati posao oko organizacije polaska na slet upravi svoje jedinice, uprave pak jedinica (društava i četa) upravama svojih župa, a župe upravi, odnosno sletskom odboru Saveza.
Zato se za slet u Pragu treba — u koliko se več nije — odmah najsavesni-je spremati, a to znači: potpuno naučiti sletske vežbe, početi što više šte-deti, pobrinuti se za vežbačko odelo i svečani kroj, po mogučnosti naučiti ne-što češki, produbiti svoje poznavanje Sokolstva iz naših sokolskih knjiga i listova, kao i uopšte poznavanje češkoslovačke i njenog razvoja.
Stoga, bračo i sestre, spremajte se marljivo, jer je praški slet več na doni aku!
do 20 godina. — U ovom poslu srno u prvoj etapi. Treba organizovati otseke, treba spremiti nastavnike i obezbediti igrališta. i vežbaonice. Iz izveštaja koji nam več pristižu, u četiri banovine or-ganizovano je oko 1.500 prazničnih te-čajeva. Po podacima kojima raspolaže Ministarstvo več se mnogo omladinaca sastaje svake nedelje sa svojim učite-ljima koji ih obučavaju u telesnom, mo-raliiom i predvojničkom duhu. Pored te organizacione strane na sprovodenju o-voga zakona Ministarstvo je u Beogradu održalo i kratke tečajeve za spremanje nastavnika гд obavezno telesno vaspi-tanje. Za vreme ove budžetske godine prešlo je oko 500 nastavnika za obavezno telesno vaspitanje, od kojih su jedna stotina bili nastavnici za gradske opštine, a 400 stotine su bili učitelji iz svih devet banovina Kraljevine Jugoslavije. Telesno vaspitanje traži poseb-nu stručnu spremu, traži temeljito poznavanje zadatka i sredst^va i mora da se vodi vrlo obazrivo, kako bi se stvarno postigao cilj, napredak zdravlja naše omladine. Jasno je, da kratki tečajevi, ni po niti mesec dana ne mogu dati polaznicima onu potpunu spremu, s kojom bi mogli, da telesno, moralno i nacionalno vaspitaju omladinu onim specijalnim i opštim sredstvi.na, koje nalažu državni interesi. Zato je potreb-'nai i na ovom polju obaveznog fizičko-kog vaspitanja temeljita aktivnost, pro-duljenje rada u drugoj etapi, u kojoj če područno mi Ministarstvo poboljšati rad u tim tečajevima, pronači u privatnoj inicijativi sve one sposobne radnike koji te zadatke mogu vršiti i sa dovoljno dobro spremljenih učitelja stvarno i uspešno vršiti namere zakonodavca.
U večini evropskih država a naročito Nenmčkoj, Italiji, Poljskoj, češkoslovač-
koj, Rumuniji, Austriji, itd. radi se pod raznim vidovima forsirano. Mi se moramo truditi da u tom pogledu ne zaostanemo iza svih ostalih nacija. Jedan karakterističan primer valja ovom pri-likorn napomenuti. U prošloj godini je donela Austrija zakon o obaveznom telesnom vaspitanju' i izia prvu godinu svoga rada spremila je 1700 nastavnika za obavezno telesno vaspitanje, u kome se najviše daje omladini poduka iz pred-vojničke obuke, a uz to i nastava iz opšteg telesnog vaspitanja koliko je to potrebno, žalibože što Ministarstvo nije imalo večih kredita za ove svrhe, jer bi tada moglo za ovo isto vreme da sprovede kroz svoju školu i razne tečajeve u raznim krajevima zemlje veči broj učitelja, nastavnika obaveznog te-lesnog vaspitanja. Ministarstvo je takoder priredila i svoje tečajeve za pro-pagandu športa. Ono je održalo tri tečaja za žensku omladinu u Beogradu, i jedan rnuški lakoatletski tečaj. Pored njih u zimskoj sezoni organizovalo je smučarske tečajeve, od kojih su dva več počela a još če ih biti održano u raznim zimskim centrima cele zemlje.
Ovo je sve samo početak takvog rada. Koliko spremanje nastavnika obaveznog fizičkog vaspitanja, toliko i spremanje stručnjaka za sportsko i telesno vežba-nje mora se sprovesti u Kraljevini Jugoslaviji onako, kako je na uspešan način sprovedeno u naprednim evropskim zemljama: preko stručne škole telesnog vežbanja. Taj problem postoji i kod srodnog resora prosvete, gde nema ni jednog zavoda u zemlji koji bi spre-mao nastavnike telesnog vežbanja za srednje školej a osobito se to pomanjkanje oseča u učiteljskim školama. U saradnji sa Ministarstvom prosvete i sa Ministarstvom vojske i mornarice nadležno če Ministarstvo poraditi na torne, da se povežu sve deonice ovoga rada,' i tako izvršiti jedan veliki zadafak. Onda če sq i za obavezno fizičko vaspitanje omladine, za državne škole i za privatnu inicijativu moči jeftinije, struč-nije i ,potpunije spremati nastavnici i sposobni prednjači i sve ono što je još rasparčanO i razbacano skupiče se u skladnu celinu. Mi u Jugoslaviji, a to sam se i lično mogao uveriti, imamo mnogo vrlo sposobnilv i spremnih voda, radnika i stručnjaka, samo im treba stvoriti uredne prilike za rad i dati sredstva.
Ministarstvo fizičkog vaspitanja naroda sa malenim budžetom od 12,764. 695 dinara nije moglo da dovrši odmah celu etapu svog rada, kojoj pristupa sada sa najlepšim izgledima u uspeh) i sa obečanom: i osiguranoin saradnjo.il svih faktora fizičkog vaspitanja naroda Kraljevine Jugoslavije.
Sokolstvo je od 1929 godine značajno napredovalo/, i da je ide put^vi-ma obeleženim sokolskem Pctrovom petolj'etkom. N'j:gov sves rani rad nora se naročito pohvaliti. Sokolstvo, čiji sam član i koje kao nadležni ministar naročito cenim zbog naročito izvršenih zadataka, ulazi saii i u raj-udaljenlja sela. Svojim svestranim i raznovrsnim radom na duhovnom, telesnom, nacionalnem i državljanskem odgoju naroda, ova opSte narodna organizacija vrši tako blago-Todnui i korisnu delatnost, da je svi, a naročito nadležno mi Ministarstvo, moramo pomoči u vršenju važnoga posla, baš onako kako je želeo Bla-gopokojni Viteški Kralj Aleksandar Prvi Ujedinltelj kada je počastlo Sokolstvo najvišim priznanjem, davši mu Svog Prvorodenog sina za starešinu.
Finansiisfti odbor Narodne sfiupštine primio je predlog budžeta Ministarstva fisič^og vaspitanja naroda sa god. 1938Ј39
Ekspoze ministra fizičkog vaspitanja naroda brata dr. Vjekoslava Miletiča
Ovom prilikom treba da istaknem jedan deo sokolskog rada vredan-svake pohvale. To je podizanje sokolskih domova u svim krajevima države. Ovaj rad donosi sobom i velike teškoče sa čisto materijalne Strane ko-je se prebrođavaju kako se može; na ovom polju i Ministarstvo fizičkog vaspitanja naroda sa svoje Strane i Savez Sokola od dotacije koja mu se preko Ministarstva fizičkog vaspitanja daje čini sve moguče da se to izvrši i da se sredstva utroše baš u tom stvaranju i spremanju radnika. Na torne poslu sarađuju i banovine i op-štine seibi i narodu u korist.
Drugi faktor privatne inicijative, naj-raznovrsniji i najživlji, je ono što na-zivanio športom';, a što je u našoj zemlji tako dobro organizovano u napred-nom Savezu sportskih saveza Kraljevine Jugoslavije i Jugoslovenskom olimpij-skom odboru. Šport se u celom svetu danas priznaje i pomaže kao sredstvo za vaspitanje širokih masa i kao sredstvo da se najširi slojevi privuku sve-stranom, i korisnom radu telesnog vaspitanja. Lično sam kao sportista is-kustvom video, kolike su koristi od tog rada, i nadam se da če i naš jugoslo-venski šport izvršiti svoj, veliki, viteški zadatak. U športu su sve grane potrebne i u svom smislu korisne, kada se stručno i viteški na njima radi. Da bi se ta stručnost i viteštvo pravog džentlemenstva što bolje sprovelo, potrebno je d'a i država pomogne privatnu inicijativu i da se preko nadležnih organizacija, osobito preko Saveza sportskih saveza i Jugoslovenskog olimpij-skog odbora i raznih sportskih saveza nastoji, da se glavno načelo sportskog rada: dobrovoljna ali stroga disciplina u svakom smeru poštuje.
Vatrogastvo koje je uzelo korena još pre pola veka u Dravskoj, Savskoj i j(ed-nom delu Dunavske banovine, nastavlja svoj humani i socijalni rad u punom opsegu, a preduzimaju se mere i po drugim krajevima naše zemlje da se organizacija dobrovoljnog vatrogastva širi i posluži korisno domovini i narodu.
Kao što je u ovoj godini Ministarstvo razvilo svoj rad u svim pravcima, tako če ono produžiti i dalje u novoj bu-džetskoj godini, da bi se u sledečoj budžetskoj godini budžet inogao oprav-dano povečati, kako bi ono moglo da izvrši u boljoj meri sve zadatke koje ima pred sobom. Sadanji predlog bu-džeta iako povečan za 6,100.000,— di-nara neče moči da bude dovoljan za izvršen je svih zadataka koji se nameču ovom Ministarstvu, kako u njegovoj organizaciji tako i u onome što mora da uradi za izvršenje Zakona o obavez-nom telesnom vaspitanju, i za pomaganje privatne inicijative.
Stoga ču imati čast kad zato bude došlo vreme da pred vas, gospodo narodni poslanici, podnesem amandma-ne, kojima bi upotpunio sliku delatnosti ovog Ministarstva u toku naredne bu-džetske godine.
U pogledu samoga predloga budžeta po partiji 1045’ i 1046, u kojoj se obe-ležavaju lične prinadležnosti u sumi od 541.359.— dinara, a koje su povišene od prošlogodišnjeg budžeta za 112.525.
—	dinara,, i sa ovim povečanjem su ap-solutrm nedovoljne za potreban broj či-novništva, kako stručnog tako i admini-strativnog.
U pogledu partije 1047, koja je ovog puta povečana za 995.200,— dinara, u-činiče Ministarstvo fizičkog vaspitanja naroda u toku iduče godine na poslovilna dodeljenim ovom partijom mnogo više nego što je to moglo učiniti do sada a u smislu koncentracije svih napora, kako sam u prvom delu svog ek-spoz.ea prikazao.
Partija 1048 kojotu se izdržavaju štipendisti ovoga Ministarstva povečana je za 40.000,— dinara u odnosu na prošlu godinu.
Partija 1049 je takoder morala biti povečana sa 128.200.— dinara, te tikupno iznaša 303.769,— dinara i omogučuje u-jedno Ministarstvu izdavanje službenog organa, ali koji če imati formu jednog sportskog lista za kojiin se oseča velika potreba u našoj zemlji.
Partija 1050 ostaje nepromenjena, a 1051 svega za 3.000,— dinara povišena.
Organizacioni i propagandni troško-vi ovoga Ministarstva izraženi su u partiji 1052 i ona je u ukupnoj sumi od <1,708.109.— dinara, a povečana je od prošlogodišnje za 1,422.773.— dinara.
Ona je u požicij’i 1 i 2 z)a izvršenje Zakona o obaveznom telesnom vaspitanju ostala tako reči ista kao i prošle godine; pozicija 3 ostala je ista, a 4 i 5 povečane su. Največi deo povečanja spada na uređenje vežbališta, gradenje i opravke domova sportskih, gimnastič-kih. i viteških organizacija u poziciji 5.
I	velika je šteta što se ova partija nije mogla povečati za još veču sumu, kako bi izvršenje Zakona o obaveznom telesnom vaspitanju moglo poči i solid-nijimi i bržim tempom, kao i propagandni rad na polju športa a zatim podizanje vežbališta’ i domova bez kojih se telesno vaspitanje ne može razvijati.
Partija 1053 poz. 1 označava sumu od šest miliona dinara koja se daje kao redovna pomoč Savezu Sokola Kraljevine Jugoslavije. Pozicija 2 jeste u sumi od 1,477.302,— koja se također dodeljuje Savezu Sokola Kraljevine Jugoslavije za isplatu anuiteta Državnoj hi-potekarnoj banci za zajam od deset miliona dinara koji je odobren za sanaciju sokolskih domova i izgradnju njihovu na osnovu § 98 tač. 2 Finansiskog zakona za 1937/38 godinu.
Pozicija 3 je kao i prošlogodišnja suma od 600.000,— dinara koja se daje kao pomoč Vatrogasnom Savezu Kraljevine Jugoslavije na osnovu §§ 86 i 78 Zakona o organizaciji vatrogastva.
Pozicija 4 i 5 u ukupnoj sumi od
600.000,— dinara stavljene su kao potreba odlaska zvanične delegacjijie i Saveza Sokola na svesokolski slet u Prag 1938 godine.
Partija 1054 u ovoj godini iznosi
VII smučarska takmičenja Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije održana su ove godine na Jahorinil, i to od 21 do 23 o. m. Pored pretstavnika uprave Saveza SKJ i Sokolske župe Sarajevo, takmičenjima su prisustvovali izasla-nici Ministarstva vojske i mornarice i Ministarstva fizičkog vaspitanja naroda.
Takmičenja su održana pod vodstvom zamenika saveznog načelnika brata Miroslava Vojinoviča, tehnički voda bio je brat Stevan Kandič, a sudije bili su brača: Majnik, Krejčik, čučkovič, Ban, Juvanec, Jereb, Ravhekar, Sega, Kavčič, 2ic te sestre Olga Skovran i Jelena Dopuda.
Takmičenja je otvorio zamenik saveznog načelnika brat Miroslav Vojinovič, pozdravivši sve prisutne dobrodošlicom i zaželevši takmičariina najlepši uspeh.
U ime uprave Saveza SKJ takmičare je pozdravio delegat Saveza brat Miha-
110 Nikolič, a u ime Sokolske župe Sarajevo brat Hajrudin Curič.
Nakon pozdravnih govora tehnički voda takmičenja brat Kandič pozvao je takmičare da se pripreme za prvi na-stup, t.j. za takiničenje u trčanju na
10 km za 111 razred, u trčanju na 18 km za I i П razred i za takmičenje članica u trčanju na 6 km.
Tehnički rezultati ovili takmičenja su sledeči:
trčanje članova na 18 km.:
I	Klančnik Alojz, Mojstrana ž. Kranj. 42’ 06’
11 Ženiva Lovro, Gorje, Kranj, 42’ 37”
111 Knific Jože, Javornik, Kranj, 45’ 34” 4 Klančnik Gregor, Mojstrana, Kranj,
46’ 00”
trčanje članova na 10 km lil razred:
I	Stepišnik Roman,	Novo Mesto, N.
Mesto, 46’ 53”
II	Gutalj Nikola,	Pale, Sarajevo,
47’ 15”
III Šilih Niko, Novo Mesto, N. Mesto, 48’ 40”
4	Babunovič Borivoje, Sar. Mat., Sa-
rajevo, 55’ 59”
trčanje članica na 6 km:
I	Ajcinger Rezika,	Sl. Bistrica, Ma-
ribor' 18’ 40”
II Baki Jožica, Zagreb II, Zagreb, 20’ 55”
III	[eftič Danica,	Višegrad, Užice,
21’ 05”
4	Vojnovič Ljubica,	Sar. Mat., Sara-
jevo, 21’ 36”
Drugog dana takmičenja postignuti su ovi rezultati: članovi u smuku:
I	Urbar Slavko,	Jesenice,' Kranj,
2’ 40”V5
2.480.000.— koja je namenjena u svrhu pomaganja privatne inicijative svima sportskim granama za 22 saveza i organizacije i ona je povečana za
1.221.000.— dinara. Ova suma suviše mala je 'prema potrebama koje se po-stavljaju svima našim vrlo siromašnim sportskim savezima ipak če donekle dovesti u nekakav sklad njihova podmi-rena potreba.
Partija 1054a je nova partija u sumi od 100.000,— dinara i suviše maloj za svrhu kojoj je namenjena. Ona treba da obezbedi slanje naših sportskih re-prezentacija na takmičenja u inostran-stvo kao i dočelc stranih delegacija u našoj zemlji te da pomogne u izvršenju preteškog posla, koji je do sada uvek bio na teretu požrtvovane privatne inicijative,•' i činio da se naš šport nije dovoljno mogao reprezentovati u onoj meri u kojoj bi to bilo poželjno i koi-risno za opšte interese.
Ukupan iznos sume predloga budžeta za 1938/39 godinu jeste 18,864.695.— dinarai i veči je od prošlogodišnjeg za
6.100.000.— dinara.
Ovo povečanje prema zadacima koje Ministarstvo ima da izvrši je malo, te zato molim Finansijski odbor da ga primi sa uverenjem, da če efekat celog budžeta područnog mi Ministarstva biti mnogo veči nego što on cifarski pokazuje. —
Posle povedene diskusije, Finansijski odbor primio je predloženi budžet Ministarstva fizičkog vaspitanja naroda za god. 1938/39.
1! Kozjek Vinko, Jesenice, Kranj,
2' 52”2/,-
III Knific Jože, Jesenice, Kranj, 2’ 57”2/5 4 Šporn Zdravko, Javornik, Kranj, 3’ 05”
članice u smuku:
I Ajcinger Rezika, Sl. Bistrica, Maribor, 1’ 14”
II Bilinič Tanja, Sarajevo 11, Sarajevo, 1’ 15”
III Vojnovič Ljubica, Sar. Matica, Sarajevo, 1’ 17”
4 Jeftič Danica, Višegrad, Užice, 1’19”
muški naraštaj u smučarskim liko-vima:
I Preželi lože, Novo Mesto, N. Mesto 3’ 31
II Kefer Avgust, Sl. Bistrica, Maribor, 3’ 38”
III Đajič Nenad, Sar. Mat., Sarajevo, 3’ 50”
4 Šolinger Vinko, Petrinja, Zagreb, 4’ 00”
ženski naraštaj u smučarskim tikovima:
I Kaumic Heda, Sarajevo II, 2’ 35” П Karlan Greta, Sarajevo II, 2’ 37” III Savič Mika, Sarajevo II, 3’ 05”
4 Živkovič Gordana, Sarajevo II, 3’19”
članovi u smučarskim likovima:
I Urbar Slavko, Jesenice, Kranj,
1’ 00”i/5
II Cvišenberger Adolf, Jesenice, Kranj, 1’ 14”V5
III Kavčič Vinko, Kr. Gora, Kranj, 1’ 18”2/6
4 Kozjek Vinko, Jesenice, Kranj,
1’ 24”2/5
članice u smučarskim likovima:
I Baki Jožica, Zagreb II, 1’ 53”1/,-,
II Vojnovič Ljubica, Sar. Mat., 1’ 59”V5
III Jeftič Danica, Višegrad 2’ 13”1/5 4 Bizjak Jozefina, Beograd, 2’ 35”
članovi u alpskoj kombinaciji (smuk i tikovi):
I	Urbar Slavko 100 tačaka I! Cvišenberger Adolf, 81,1 tačke
III	Kozjek Vinko, 82,6 tačke 4 Kavčič Drago, 74,8 tačke
Trečeg dana takmičenja postignuti su sledeči rezultati:
članovi u patrolnom trčanju na 10 km sa gadanjem u mete:
I patrola župe Kranj, 37’ 12” 3 po-godka,
II patrola župe Kranj, 38’ 50” 3 po-godka,
III patrola društva Sarajevo I, 47’ 03”
3	pogodka,
t Branislav Nušic
Dne 19 o. m. umro je u Beogradu u 74 godini života najpopularniji jugo-slovenski književnik Branislav Nušič, član Srpske akademije nauka.
Nušič nije bio samo veoma plodan književnik več i poznati nacionalni bo-rac za ostvarenje današnje Jugoslavije. Njegovo delo „Hadži Loja”, koje je na-pisao pre svetskog rata, dokaz je njegove pravilne i jasne koncepcije jugo-slovenske ideje.
Pokojni Nušič pripadao je i redo-vima naše sokolske organizacije te je bio član Sokolskog društva Beograd I. Uprava Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije kao i društvo čiji je pokojnik bio član izrazili su porodici svoje sa-učešče nad gubitkom ovog našeg velikana.
Slava Branislavu Nušiču!
4 patrola društva Sarajevo II i III, 50’ 30” 3 pogodka.
muški naraštaj u patrolnom trčanju na 4 km sa zaprekama:
I patrola župe Sarajevo, 11’ 00”
II	patrola	društva	Sarajevo II i	III,
11’ 02”
III	patrola	Sarajevo	Matica I, 11’	52”
4	patrola	Sarajevo	Matica II, 14’	12”
ženski naraštaj u štafeti 4X2 km:
I	štafeta	Sarajevo	Vratnik, 37’	29”
II štafeta župe Sarajevo, 44’ 07” •
članovi u klasičnoj kombinaciji (18 km i skokovi):
I Ženiva Lovro, 445,1 tačaka
II Klančnik Gregor 430,0 tačaka
III Knific Jože 371.0 tačaka
članovi u skokovima pojedinačno:
I Klančnik Gregor 225 tačaka — sko čio 37,00 m.
II Rus Janko 186,7 tačaka — skočio
30.50 m.
III Knific Jože 181.1 tačaka — skočio
26.50 m.
4	Dvoržak Franta 134,1 tačaka — skočio 24,00 m.
Postignuti rezultati i pored veoma ne-povoljnih vremenskih i snežrih prilika, jake magle, novog snega i vetra, vrlo su dobri i ipokazuju savestan rad i spre-manje takmičara za ova največa takmičenja Saveza SKJ.
Pojedinci iz Sokolske župe Kranj svo jim rezultatima zadivljuju, te njihovim stavljanjem u saveznu takmičarsku vrstil, koja če se početkom februara o. g. takmičiti u Visokim Tatrama za prvenstvo Saveza slovenskog Sokolstva, sastavlja se najbolja vrsta koju može da dade Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije.
Što se tiče naših takmičarki, one do-duše nisu na željenoj višini, ali ih u tome opravdava to, da su od njih najbolje otišle na razne tečajeve i treninge, a nekojima nije bilo moguče da učestvuju u ovim takmičenjima.
Tehnički uspesi ovih takmičenja zadovoljili su sve takmičare i ujedno su potvrdili, da se ovakva takmičenja mogu uspešno da prirede i van Dravske banovine, samo treba volje i truda za organizaciji!. — K.
Jeste li poslali pcetplatu sa sokolske listove?
Rezultati VII smučarskih takmičenja Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije
SOKOLSKA PETROVA PETOLETNICA
Ne zaboravite, bračo i sestre, da smo več u tonu druge ffodine naše softolsfie petoletnice!
Neti a se svafia bratsfia jedinica upita, sta je do sada preduzela da izvrši i da li Uvršava preduzete zadatfie za sotiolstiu petoletnicu.
Isto tafto i pojedinci, sva ti i brat i sestra, treba da učine svoju dužnost u razdoblju softolsfie petoletnice!
Ljubljanski Sokol
proslavi 1 oktobra L L 75~letnico obstoja — Društvo šteje 1929 pripadnikov
Matica vsega jugoslovenskega Sokolstva, Ljubljanski Sokol je polagal 13. januarja t. 1. obračun svojega uspešnega delovanja v telovadnici. Narodnega doma, kjer se .ie zbralo lepo število društvenih pripadnikov. Skupščine so se udeležili zastopniki sokolske župe načelnik br. Lubej in pod-načelnik br. Rus, predsenik JČL br. dr. Stare, za Sokola 11 br. Kalc, za Sokola IV br. Ravnikar, za Sokola Ljubljana-šiška hr. Lajovic in za Sokola Ljubljana-Vič br. Jeiočnik in br. Horvat. Nam. staroste S. S. K. J. br. Gangl in Sokol I. pa sta se Pismeno opravičila.
Starosta br. Bogumil Kajzelj je otvoril skupščino s pozdravom navzočim bratom delegatom in vsem pripadnikom društva, ki so se udeležili glavne skupščine. V svojem programatičnem govoru se je najprej s pieteto spomnil blagopokojnega ustanovitelja in prvega prezidenta bratske češkoslovaške republike br. dr. Tomaža G. Masajka, čigar spomin so navzoči počastili stoje in zaklicali »Slava!« Prav tako se je s pieteto spomnil vseh bratov in sester, ki so lani za večno zapustili vrste Ljubljanskega Sokola. Tudi njim so navzoči zaklicali »Slava!«. Od važnejših dogodkov je omenil zmago obeh vrst višjega oddelka na medzletnih tekmah v Beogradu kjer si je prva vrsta četrtič priborila meč kralja Aleksandra I. Uedinitelja. Med letom smo doživeli žal tudi dogodek, čin, ki je edinstven v 75 letni dobi društvenega obstoja — požig godbenega paviljona na letnem telovadišču. Članstvo je ohranilo tudi pri tem dogodku mirno kri in znova dokazalo svojo sokolsko disciplino. Se dva važna dogodka st bila — sprejem zmagovalnih vrst iz Beograda in sprejem ljubljanske posadke, ki se je vrnila z jesenskih manevrov. Oba sprejema sta jasno ispričala, da je Ljubljana resnično sokolska, dokazala pa sta tudi tesno povezanost Sokolstva z našo narodno vojsko.
S	I. oktobrom 1938 bo prestopilo društvo v 75. leto svojega obstoja. Proslava jubileja bo v ožjem obsegu, pokazati pa hočemo ob tem jubileju javnosti svojo lastno moč in silo. Končno je izrekel br. starosta še zahvalo vsem bratom in sestram, ki so prispevali za zgradbo doma. Zato naprej — dokler se ne bo dvignila na letnem telovadišču ponosna sokolska trdnjava - dom Ljubljanskega Sokola.
Po prečitani poslanici Saveza SK.J so Podali društveni činitelji svoja izčrpna poročila.
Tajniško poročilo brata Franceta Ahčina navaja kronološko vse važnejše dogodke v minulem letu. Od najvažnejših naj omenimo sprejem staroste ZSS in COS dr. br. Bukovskega, večer sokolskega bratstva v društveni telovadnici, pomladanski zbor Sokolov na letnem telovadišču, požig godbenega paviljona, triumfalen sprejem zmagovalne vrste iz Beograda, telovadno akademijo, okrožni zlet v bt. Vidu, Poset gojencev visoke šole za telesno vzgojo v Varšavi, proslavo rojstnega dne mladega kralja Petra II., odkritije spomenika nekdanjemu starosti dr. br. Ivanu Tavčarju v Poljanah, sprejem vojske z manevrov, žalno svečanost za Viteškim kraljem Aleksandrom I. Uediniteljem, proslavo 1. decembra, otvoritev sokolskega okrevališča »Petrovo« v Kranjski gori in obisk ministra za telesno vzgojo dr. br. Miletiča. Društvena uprava je imela 12 rednih in 2 izredni seji. V okviru društva so delovali: jezdni odsek, gospodarski, prosvetni odbor, smučarski odsek, zdravstveni, odsek za zgradbo doma, socijalni, mladinski in ruski odsek. Pod vodstvom Ljubljanskega Sokola je deloval tudi meddruštveni odbor ljubljanskih sokolskih društev, ki se je sestal k 9 sejam. Končno .ie izrekel br. tajnik toplo zahvalo naprednemu časopisju, k je bilo ravno v lanskem letu uspešen zagovornik čiste sokolske misli. Ob zaključku svojega poročila je povabil vse delavoljne člane in članice k
sodelovanju, da nas bo našla društvena 75 letnica popolnom pripravljene.
O	prosvetnem delu je poročal br. inž. Gojmir Pehani. Prosvetni odbor je predvsem pomagal vaditeljskim zborom pri njihovem vzgojnem delovanju. Za novo članstvo smo imeli idejno šolo, s predavanji br. dr. Frana Kandareta. Svečano smo proslavili 6. september, se udeležili žalnih svečanosti za pokojnim prezidentom dr. Ma-sarykom in kraljem Mučenikom, in proslavili 1. december. Prosvetni odbor je organiziral več predavanj, pred vrstami pa so bili govori idejne in tehnične vsebine. Zelo je bil marljiv lutkovni odsek pod vodstvom br. Lojzeta Kovača, ki je razveseljeval sokolsko mladino.
Tehničko delo društva je slonelo na obeh vaditiljskih zborih, ki sta štela ob zaključku leta 26 članov in 11 članic. Za načelnika je bil izvoljen po navodilih župe v novembru 1937 br. dr. Ivko Pustišek, za načelnico pa s. Ančka Keržanova. Telovadilo je redno osem oddelkov. Telovadna statistika izkazuje, da je telovadilo starejših članov v 69 urah 576, članov v 85 urah 4728, moškega naraštaja v 97 urah 6365,	moške	dece	v	86	urah 5564
članic v 88 urah 2551, naraščajnic v 85 urah 3737,	ženske	dece	v	90	urah 3998.
Skupno je	tedaj	v 600	urah	telovadilo
28.519 oseb ali poprečno na 1 uro 304 osebe. L letu 1937 je bilo torej 5880 več obiska kot v letu 1936. Največji in v javnosti najbolj opažen uspeh je bila že četrta zaporedna pridobitev meča kralja Aleksandra I. Od 7 tekmovalnih vrst sta si prvi mesti priborili obe vrsti Ljubljanskega Sokola.	Zenski	naraščaj	in	članice so
imele od Saveza predpisane društvene tekme, dočim je moški naraščaj tekmoval v meddruštveni tekmi s Sokolom I. in zmagal s 4593 točkami proti 4573. V lepem številu se je članstvo in naraščaj udeležil župnih tekem in zasedel vidna mesta. Člani in članice so se udeležili tudi tekem za slovansko sokolsko prvenstvo v Novem Sadu s častnim uspehom. Društvo se je udeležilo vseh večjih nastopov v župi in pomagalo pri nastopih bratskih društev. Pomladanskega zbora Sokolov pa se je telovadeče članstvo udeležilo stoodstotno. Končno je brat načelnik pozval članstvo na velike naloge — na župni zlet v Ljubljani in X. vsesokolski zlet v Pragu kjer naj bo Ljubljanski Sokol častno zastopan in vsestransko pripravljen.
Za smučarski odsek, ki se zaradi neugodnih snežnih razmer ni mogel uspešno udejstvovati je poročal br. Slavko Peršič, pregledno in zanimivo zdravniško poroči-
lo	je podal dr. br. Franta Mis. O jezdnem odseku, ki šteje 54 članov in 5 članic in
o	njega uspešnem delu je poročal načelnik .IO br. Karlo Mšichtig. O akciji gradnje doma je pročal predsednik gradbenega odseka br. dr. Vladimir Ravnihar. Poročilo od delovanju ruskega odseka pod okriljem Ljubljanskega Sokola navaja, da ima odsek 40 članov, 6 članic in 12 dece. Odsek vodi starosta br. Tkačev. Starosta br. Kajzelj je nato kot predsednik soci-jalnega odseka s posebnim zadovoljstvom ugotovil razveseljivo dejstvo, da so se razni zavodi društva, podjetja in tudi posamezni trgovci in obrtniki obračali neposredno na'društvo in nam tako omogočili spraviti precejšnje število brezposelnega članstva do kruha. Lepo je uspela po zaslugi požrtvovalnih sester in naših stalnih dobrotnikov božičnica, kjer smo obdarovali najpotrebnejšo deco z obleko, perilom, obutvijo in drugimi potrebščinami. Vsem dobrotnikom naša posebna in bratska zahvala, je zaključil brat starosta svoje poročilo. Izčrpno poročilo o blagajniškem poslovanju je podal blagajnik br. Lojze Vrhovec, o blagajniškem poslovanju odseka za zgradbo doma, pa br. Leo Čebular. Obe poročili sta bili z zadovoljstvom sprejeti in odobreni. Iz stitističnega
poročila s. Ele Ahčinove je bilo razvidno, da so se tudi vrste Ljubljanskega Sokola temeljito prečistile in je štelo društvo 31. decembra 1937 993 članov, 360 članic, 191 naraščajnikov, 138 naraščajnic, 150 dečkov, .97 deklic skupaj 1929 pripadnikov. Prirastek pripadništva od leta 1936 znaša 7.17 odstotkov.
Po poročilu nadzornega odbora, ki je pohvalil vzorno poslovanje br. blagajnika, je bila predlagana občnemu zboru razre-šnica, ki je bila soglasno sprejeta in odobrena. Pri volitvah društvene uprave je bila soglasno izvoljena nastopna kandidatna lista: starosta br. Kajzelj, I. nam. staroste br. dr. Fran Kandare, II. nam. staroste br. inž. Poženel, načelnik br. dr. Ivko Pustišek, načelnica s. Ančka Keržanova, I. podnačelnik br. Janez Malnarič, II. podnačelnik br. Bogo Longyka, I. nam. načelnice s. Marta Pustiškova, II. nam. načelnice s. Lidija Rupnikova, tajnik br. France Ahčin, prosvetar br. inž. Pehani, blagajnik br. Lojze Vrhovec, računovodja br. Boris Germek, gospodar br. Slave Simončič, statističarka s. Ela Ahčinova, člani uprave: bratje inž. Franjo Fine, Lojze Kovač, Alfonz Lorger, Karel Machtig, dr. Mis, Pero Pavšič, Leo Rogi, Viktor Rus, Stane Zilič:	namestnika: br. inž. Kavčič,
Polde Šega, praporščaka br. inž. Fine in France Štajer, namestnika br. Karel Soss in Štefan Žigon, nadzorni odbor: bratje Miroslav Gregorka, Peter Klinar, dr. Albin Stele, Evgen Tuječ, razsodišče: bratje dr. Oton Papež, dr. Janko Rupnik, dr. Miha Kambič, dr. Joža Bohinjec in dr. Egon Stare, namestniki bratje dr. Janko Lokar, inž. Leo Mencinger in Rasto Pustoslem-šek, predsednik odseka za zgradbo doma br. dr. Vladimir Ravnihar, predsednik finančnega pododseka br. dr. Josip Krevl, predsednik gradbenega pododseka br. inž. Viktor Skaberne.	—at.
Skupština Sokolsko# društva Subotica
U nedelju 16 o. m. održalo je Sokolsko društvo Subotica-Matica svoju XIX redov-nu glavnu godišnju skupštinu u Sokolskom domu, u prisustvu delegata župe br. Milovana Kneževiča, zam. starešine župe i ve-likog broja članstva.
Po izveštajima koji su pročitani na skup-štini videlo se, da je rad u prošloj godini bio plodonosan i obilan. Društvo je uče-stvovalo u prošloj godim na 12 priredaba van Subotice, a priredilo je veliki broj priredaba u samom mestu. Po izveštaju blagajnika vidi se, da je saldo iz prošle godi-ne preko 27.000 dinara.
Posle čitanja izveštaja, koji su primljeni jednoglasno i sa odobravanjem, prešlo se na izbor nove uprave, u koju su ušla sledeča brača i sestre: starešina je Laza Te--šič; zamenici: Stojan Dragojlov i dr. Ivan Poljakovič; tajnik Veča Vujkovič, blagajnik Anton Grčman, načelnik Vasilije Jovič, zamenici: Eduard Kral, Jovan Memhelcer i Josip Kujundžič, načelnica Marija Šlezak; zamenice: Zagorka Simič i Etuška Poljakovič.	T.
Skupština Sokolsko# društva Tuzla
Jedno od najstarijih društava u predrat-noj Bosni i Hercegovini, Sokolsko društvo Tuzla, održalo je ovih dana svoju redov-nu godišnju skupštinu.
Skupština je održana u svečanoj sali Doma Kralja Aleksandra I Ujedinitelja, a otvorio ju je starešina društva brat Niki-for Todič, starešina Sreskog suda u Tuzli.
Ispred Sokolske župe skupštini su prisu-stvovala brača Svetolik Popovič i Ferhad Azabagič. Starešina društva brat Todič u ime celokupnog članstva uputio je pozdrav Starešini Sokola Kraljevine Jugoslavije, Njegovom Veličanstvu Kralju Petru II, na-što su svi prisutni priredili Nj. V. Kralju burne avacije.
Potom je brat Todič pročitao poslanicu Saveza SKJ, a zatim pozvao pojedine funk-cionere da podnesu referate o radu u mi-nuloj godini.
Pošto su pročitani svi izveštaji pojedi-nih funkcionera i odobreni, skupština je dala razrešnicu staroj upravi pa se prešlo na hiranje nove uprave.
Iz izveštaja pada naročito u oči uspela proslava 30-godišnjice ovog društva 1 decembra 1937 god., kojoj su izmedu ostalih gostiju prisustvovali izaslanik Nj. V. Kralja, ministar šuma i ruda brat Bogoljub Kujundžič, II zamenik starešine Saveza brat Duro Paunkovič te brača: dr. Laza
Popovič, Dura Brzakovič, Stevan Žakula, Staja Stajic i dr. Milorad Dragič.
Skupština je jednoglasno po dvanaesti put izabrala za starešinu brata Nikifora Todiča. Pored njega ušli su u upravu: za zamenika starešine brat inž. Kuzman Mi-Ijevič i Dane Štitič, za tajnika brat Abdu-rahman Zunič, za blagajnika brat Jovo Jovičič, za prosvetara brat dr. Oto Centner, za načelnika brat Manojlo Vlatkovič, za načelnicu sestra Vojislava Radivojevič i drugi. Skupština je protekla u najlepšem redu.	I.	B.
Skupština Sokolsko# društva Zagreb II
U nedelju 23 o. m. održana je glavna godišnja skupština Sokolskog društva Zagreb II.
Nakon primljenih izveštaja o veoma uspešnom radu društva u prošloj godini, izabrana je i ove godine uglavnom stara uprava, koju sačinjavaju sledeča brača i sestre:
Starešina: Gavrančič dr. Oton; I zamenik: Mudrinič dr. Ante; II zamenik: Ro-danič dr. Rudolf; III zamenik: Macanovič Hrvoje; tajnik: Marah Čiril; pretsednik prosv. odbora: Orlušič Mladen; načelnik: Vukičevič Petar; 1 zamenik:	Neferovič
Zvonko; II zamenik:	Tončič dr. Stanko;
III	zamenik: Škrgatič Roman; načelnica: Kozjak Zora; I zamenica: Štrbac Radmila;
II	zamenika: Macanovič Mara.
Članovi uprave: Banjanin dr. Bogdan, Boltižar Stjepan, Bugarin ing. Dorde, Bla-žekovič ing. Mirko, Gold Vladimir, Graf Gustav, Han ing. Stjepan, Jadronja Josip, Jakupek Josip, Jedvaj prof. Josip, Moača-nin Fedor, Kodžič Stevo, Mec Veljko, Mi-culinič Tomislav, Milojevič Ljubica, Mudrinič dr. Branko, Par Slavko, Pavičič profesor Stjepan, Potušek August, Prikril ing. Božidar, Protič Boško, Repa dr. Franjo, Ris Herka, Rokavec Branko, Rokavec Slavka, Sučevič Zlata, Tomič dr. Mladen, Urban Antun, Vrkljan Tomislav.
Članovi revizionog odbora:	Gavrančič
Zvonko, Monti Bruno, Perkovič Tuna, Ša-lič Duro.
Sud časti: Dorič dr. Ljubomir, Grbin dr. Kristo, Kubiček Dragutin, Lubin Veselič Josip, Mrvoš Pero.
Skupština Sokolsko# društva Vranjic
Dne 16 t. m. održana je glavna godišnja skupština Sokolskog društva Vranjic.
Skupštinu je otvorio starešina brat Marko Grubič pozdravljajuči prisutnog žup-skog delegata brata Vinka Ivuliča i za-hvaljujuči brojnom članstvu na lepom o-dazovu.
Nakon jedne minute šutnje u počast uspomene preminule brade, brat starešina održao je lep govor o Sokolstvu, a zatim je predložio da se uputi pozdravni brzojav Njegovom Veličanstvu Kralju Petru II i celom Domu Karadordeviča, što su svi prisutni s poklicima oduševljeno primili.
Posle je govorio župski delegat, koji je riaglasio, da ga veseli lep rad Sokolskog društva u prošloj godini i izrazio nadu, da če tako nastaviti i u buduče.
Zatim su izneti izveštaji pojedinih društvenih funkcionera, iz kojih se moglo videti, da je društvo u godini 1937 imalo lepog uspeha. Nakon izveštaja revizionog odbora, koji je dao potpuno poverenje staroj upravi, prešlo se na biranje nove uprave. Jednoglasno je prihvačena i odobrena ponovno stara uprava sa malom dopunom.
Nakon izbora uprave starešina se za-hvalio svoj bradi na iskazanom poverenju i obečao što intenzivniji rad za dobro i napredak društva.
Skupština je protekla u potpunom redu, a zaključena je pevanjem sokolske himne i poklicima Nj. Vel. Kralju i Jugoslaviji.
Sokolsko društvo Ljubljana III
Bežigrajski Sokol je imel svojo letno skupščino 14. t. m. z običajnim dnevnim redom z lepo udeležbo. Bratsko župo sta zastopala brata podstarosta Kajzelj in tajnik Flegar, a Ljubljanskega Sokola sestra ■načelnica Anica Keržanova.
Zborovanje je vodit brat starosta Urbančič Alojzij, ki je v daljšem govoru pozdravil vse brate in sestre, posebno pa še župne delegate ter poročal o delu svojega društva v 1937.
Skupščina je počastila s slavaklici spomin lani umrlega najodličnejšega Sokola in največjega Slovana vstvaritelja in prvega predsednika bratske čehoslovaške države brata dr. T. Masaryka, ki je bil neumorni tvorec tudi naše državne svobode.
Društvena uprava je izdala tiskano letno poročilo o svojem delovanju v 1937 in posvetila v uvodni besedi kratek a jedernat nekrolog svojemu prvemu starosti blago-pokojnentu Danilu Šaplji. Ustanovljen je v njegov spomin tudi »Danilov sklad«, ki je že dosedaj zbral 1320 Din. za društvene namene, a še pričakuje, ker je imel marljivi narodni delavec Danilo Šuplja mnogo prijateljev med ljubljanskimi meščani, ki so znali ceniti njegovo sokolsko in nacijonalno delo. Starosta Urbančič je posvetil nekaj lepih besed njegovemu spominu in skupščina mu je priznala vse zasluge ter mu slovesno izrekla »Slava!«
Uprava je osredotočila svoje gospodarsko delo z zamenjavo svojega stavbišča pri bežigrajski narodni šoli s sedanjim letnim telovadiščem, kjer ima svoj praktično urejeni leseni dom. — Bratski SSK je zagotovil brezobrestno posojilo 70.000 Din., da plača društvo svoje dolgove in res bi bil že čas, da bi nakazali ta obljubeni znesek. — Zborovalci so zavrnili z večino glasov upravni predlog za plačevanje na 52 Din. povišane letne članarine, ker upajo, da bo društvo uspevalo tudi s 40 Din. prispevkom. — Živahno je bilo delo bivšega društvenega jezdnega odseka (96 članov), ki je svoje imetje prepustil društvu, ker je sedaj osnovan ednoten župni jezdni odsek, k kateremu so priglasili svoj pristop mnogi bratje bivšega društvenega jezdnega odseka. — Sokolsko društvo Ljubljana 111. se je marljivo udeleževalo vsega gibanja u naši župi in je vršilo vse svoje sokolske dolžnosti. — Ker nam je bratska župa pridelila spretnega načelnika je sedaj tudi urejena telovadba z vsemi oddelki in pričakuje se napredek tudi
v	tem oziru.
Skupščina predlaga naslednjo društveno upravo v 1938: starosta Urbančič Alojzij, podstarosta Dev Stanko, tajnik Lutman Joško, prosvetar Fegic Bogomir, načelnik Pustišek Drago (dodelila župa), načelnica Stroj Vera, podnačelnica Furlani Mara, praporščak Boltavzar Bogomil. Člani uprave: Accetto Ferdo, Accetto Anita, Goljar Ivan, dr. Kesler Milan, zdravnik, Rybička Jaroslav, Sladovič Ivo, Kemperle Ciril, Supančič Pavle, Jugovič Jurij in Vodopivec Vilma. Namestniki: Loboda Janez, Steiner Jožica, Pavlin Vida, Kovačič Jule in Vrenk Lojze. Nadzorni odbor: Pbschl Rudolf, Entor Albin, Koren Joško. Namestniki:	Jazbec	Vladimir, Radoševič
Alfonz in Mlinar Lavoslav. Častno razsodišče: Dr. Lapajne Stanko, Kalin Tomo, Špunt Ivan in Demšar Ivan.
Za sklepne besede je navduševal brat ž. podstarosta Kajzelj skupščino k vztrajnemu sokolskemu in nacijonalnemu delu.
Brat starosta Urbančič je zaključil zborovanje s počastitvijo našega prvega in najvišjega starešino Njegovega Veličanstva Kralja Petra II. Iskreni zdravoklici so vtihnili v lepi pesmi sokolskih legij: Le naprej.. .1
Občni zbor Sokolskega društva v Gor. Logatcu
V	svojem domu je polagalo naše obmejno Sokolsko društvo Gor. Logatec obračun svojega dela za leto 1937 na občnem zboru v soboto 15 januarja t. 1. ob 20 ob prav lepi udeležbi članstva. Skupščino je otvoril in vodil v odsotnosti obolelega staroste br. Pupisa podstarosta br. Slavko Smole, ki je pozdravil navzoče, posebno pa župnega odposlanca tajnika br. Flegarja. Ko je prosvetar br. Hrastnik prečital savezno poslanico, so podali svoja izčrpna poročila društveni činitelji: tajnik br. Mrevlje, blagajničarka s. Mrevlje-tova, načelnik br. Istenič, načelnica s. Koširjeva, prosvetar br. Hrastnik in gospodar br. Markič. Iz poročil je bilo razvidno zelo marljivo delovanje te obmejne edini-ce, posebno razveseljivo je bilo poročilo brata načelnika, ki je vodil društveno tehnično delo po pravi Tyrševi poti.
Ko je bila soglasno sprejeta razrešnica društveni upravi, so sledile volitve nove društvene uprave in so bili izvoljeni za starosto br. Pupis, nam. staroste br. Smole, načelnik br. Istenič, načelnica s. Koširjeva, tajnik br. Mrevlje, blagajničarka s. Mrevljetova, prosvetar br. Hrastnik in drugi. Po izvolitvi je pozdravil in čestital
društvu k lepemu uspehu župni tajnik br. Flegar, ki je v svojem programatičnem govoru orisal naloge, ki čakajo našo žu-po v letošnjem letu. Govor br. Flegarja so vsi sprejeli z velikim odobravanjem, nakar je br. Smole zaključil uspelo skupščino. Društvo šteje 165 pripadnikov.
—	at.
Skupšfina Sokolskog društva Novi Knežcvac
L nedelju 16 o. m. održana je godišnja skupština Sokolskog društva Novi Kneže-vac, koju je vodio brat dr. Sima Matejin, dosadašnji starešina društva. Društvo je osnovano još pre 17 godina i bez prekida radi i iz godine u godinu napreduje, tako da je uspelo u 1937 godini da podigne ve-ličanstveni spomenik »Sokolski dom Kralja Aleksandra I Ujedinitelja«, koji je sta-jao preko 400.000 dinara.
Najveda zasluga za podizanje ovoga doma pripada bratu dr. Simi Matejinu, se-damnaestogodišnjem starešini, bratu Zvo-nimiru Mahulji, petnaestogodišnjem tajniku i bratu Vojislavu Gavriloviču, petnaestogodišnjem zam. starešini i prosvetaru.
Na skupštini je izabrana nova uprava pod starešinstvom brata Zvonimira Ma-hulje, dosadašnjeg tajnika društva.
Iz naših
OKRUŽNI SASTANAK U BELOM MANASTIRU
Dne 16 januara o. g. održan je u Be-loin Manastiru prvi ovogodišnji okružni sastanak društvenih i četnih načelnika i načelnica belomanastirskog sokolskog o-kružja. Na sastanku su bile zastupane sledeče sokolske jedinice: Darda, Beli Mana-stir, Kneževo, Branjin Vrh - Šečerana, Kneževi Vinogradi, Luč, Branjina i Ja-godnjak; nisu bile zastupane: Batina, Po-povac, Lug, Podolje i Bolman. Načelništvo župe Osijek zastupao je župski načelnik brat inž. Miloš Kvapil.
Celo pre podne bilo je posvečeno učenju ovogodišnjih prostih vežbi. Kod učenja je sudelovalo 36 vežbača. S jednim delom članova, koji su več ranije nešto znali, naučena je cela prva prosta vežba za slet u Pragu od brata Ivana Kovača, a s drugim delom naučena je pola ove ve-žbe. Zatim je pokazana prisutnima prva naraštajska prosta vežba, te ovogodišnje proste vežbe muške i ženske dece.
Po podne od 13 do 15 sati održana je okružna sednica, na kojoj je prisustvova-lo 16 načelnika i načelnica, te njihovih za-menika. Na sednici se raspravljalo o pret-stoječem župskom tečaju, za koji se iz ovog okružja do sada prijavilo 16 brače. Sastavljen je kalendar javnih vežbi za ovu godinu u ovom okružju, koje če se odr-žati u ove dane: u Branjini 29 maja, u Belom Manastiru	12 juna,	u Dardi	12	ju-
na, u Branjinom	Vrhu 19	juna, u	Kneže-
vi	mVinogradima	26 juna,	u Luču	29	juna, u Kneževu 17	jula i u	Jagodnjakii	31
jula. Zatim je rešeno, da se sledeči okružni sastanak održi 13 februara, na kojem če se kao i ovaj puta celo pre podne učiti proste vežbe, a po podne održače se opet sednica. Na sednici če načelnici pod-neti svoje godišnje izveštaje. B. S.
SOKOLSKO DRUŠTVO LJUBLJANA — ŠIŠKA
V	soboto 15 januarja zvečer je priredila deca Sokola Ljubljana-Šiška ljubko telovadno akademijo, ki bi zaslužila večji obisk. Morda so bile krive prireditve v mestu. Akademijo so posetili tudi bratje iz Zg. šiške in z Viča. Deca je pod praporom prikorakala v telovadnico in zapela s spremljevanjem klavira »Le naprej brez miru...«. Moška deca je pokazala izvrstne skoke s prožno desko, za njo pa so deklice izvajale vaje s kolebnico. Zelo lep je bil nastop dečkov z lesenimi puškami in vaje deklic na gredi. Raznoterosti dečkov so bile prav dobre in so vzbudile mnogo veselega razpoloženja. Ugajale so vaje deklic z obroči in preskoki dečkov čez kozo, deklic pa čez konja. Za zaključek je deca zaplesala naša narodna kola in zapela sokolsko himno »Hej Slovani«, ki so jo peli vsi navzoči. Pevske in pozamezne točke je spremljal na klavirju br. Albin Lajovic. Akademija je prav lepo uspela in moramo bratom vodnikom in sestram vodnicam čestitati. —at.
Upustva za dobijanje vojničkih pušaka i zamenu pušaka starijeg modela
Svim bratskim sokolskim jedinicama!
Savez Sokola Kraljevie Jugoslavije, svo-jom molbom pod br. 13.938 od 15 oktobra 1937 g., umolio je Gospodina Ministra vojske i mornarice za sledeče:
1)	da se puške 8 mm. M 88/90, koje su po rešenju Gospodina Ministra vojske i mornarice Pov. D. 609 od 26 II 1931 g.
dodeljene streljačkim sekcijama, zamene boljim i sa vremeni jim;
2) da se u buduče novo osnovanim streljačkim sekcijama dodeljuju savremenije puške;
3) da se municija prodaje po ceni po kojoj se prodaje i streljačkim društvima, t.j. po 0.25 din. po metku.
Na gornju molbu G. Ministar vojske i mornarice sa A.S. br. 21.353 od 31 XII
1937	g. dostavio je sledeče:
I. U POGLEDU DODELJIVANJA PUŠAKA I MUNICIJE NOVOOSNOVANIM STRELJAČKIM OTSECIMA
»Na molbu Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije br. 13.938 od 15 oktobra 1937 g., a na osnovu čl. 10 Zakona o Sokolu Kraljevine Jugoslavije, pošto su streljač-ke sekcije u sokolskim četama i društvima osnovane sa istim ciljem i zadatkom kao i streljačke družine, — naredujem:
1) da se na reden je A.S br. 5.869 od 25
IV	1933 g. (Službeni vojni list str. 684), sa kojirn je regulisan postupak oko izdavanja pušaka i municije i prodaje municije streljačkim družinama, proširi i primenjuje u svemu i na streljačke sekcije sokolskih četa i društava.
2) Da se za streljačke sekcije sokolskih četa i društava izdaju puške 7 mm. M 80/7C iz slagališta vojnog okruga i dodeljuju preko Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, a ne preko žandarmerijskih četa, kao što su do sada dodeljivane.
3) Izdatak pušaka i municije naredivače Načelnik Artilerijsko tehničkog odelenja pošto primi izveštaj od Inspektora zemeljske odbrane: da je streljačka sekcija sokolskog društva — čete osnovana, da ima strelište, da ima pouzdano lice za čuvanje i vično rukovanje sa oružjem i muni-cijom i da ima obezbeden smeštaj za čuvanje oružja i municije.
4) Pravo na besplatan prijem od 2.000 (dve hiljade) metaka imaju samo streljačke sekcije koje se nove osnuju prvi put u sokolskim seoskim četama kao što je to zakonom predvideno za seoske streljačke družine. Do sada osnovane streljačke sekcije nemaju prava na ponovan besplatan prijem municije 7 mm. pošto su več prhnili municiju 8 mm., uz dosadanje puške 8 mm.
5) Prodaju municije 7 mm. M 99 streljačkim sekcijama sokolskih četa i društava vršiče vojni okruzi po istoj ceni i pod istim uslovima kao i za streljačke družine, t.j. po 0.25 din. metak s tim, da se vratc svi elementi sa priznanjem na ra-stur čaura do KP/o.
6) Ovim rešenjem zamenjuje se rešenje Pov. D. br. 609 od 26 II 1931 god.
7) Ovo rešenje postače izvršno kad Glavna kontrola da svoju saglasnost.
Načelnik artilerijsko tehničkog odelenja postupiče dalje po nadležnosti.
Dostavlja se prednje naredenje s inol-bom radi znanja, s tim da se sa istim sa-glasila Glavna kontrola odlukom svojom pod broj 151.260 od 23 XII 1937 g.«
II. U POGLEDU ZAMENE PUŠAKA 8 mm M. 88/90 M 1LI KOG DRUGOG MODELA MANL1HEROVOG SISTEMA, SA KOJIMA SADA RASPOLAŽU STRELJAČKI OTSECI
SOKOLSKIH JEDINICA:
»Radi izvršenja naredenja ASBr. 21.353 od 31 decembra 1937 godine, koje se u prilogu dostavlja, ima se postupiti prema sledečem:
1) Po prijemu naredenja odmah sači-niti pregled streljačkih sekcija sokolskih društava i seoskih sokolskih četa koja se nalaze na području te komande a kojiina su do sada dodeljene puške 8 mm. M. 88/90 M ili kog drugog modela Manlihe-rovog sistema prema naredenju Pov. D. Br. 609 od 26 II 1931 god. i iste nisu do sada ukinute bez obzira da li su puške vratile toj komandi ili žandarmeriji. Za ukinute imaju se smatrati samo one streljačke sekcije za koje je doneto rešenje ovog Ministarstva da se izbrišu iz eviden-cije i puške vrate.
2) Ako ima slučajeva da je nekoj stre-ljačkoj sekciji sokolskog društva odnosno seoske sokolske čete, čije je sedište na području te komande, oružje izdato od strane susednog vojnog okruga shodno naredenju ASBr. 2249 od 24 111 1934 godine (.prilog sl. voj. listu br. 51) i ASBr. 5049 od 2 aprila 1935 godine obzirom na sedište žandarmeriske čete — jer su do sada puške izdavane Sokolima preko žan-darmerije kao i ostalim gradanskim vla-stima, to i takve streljačke sekcije aneti u svoj pregled. Na suprot torne neče se uneti u pregled one streljačke sekcije čije je sedište na području susednog voj-iiog okruga a oružje je izdato iz sopstve-nog magacina zbog toga što je sedište nadležne žandarmeriske čete bilo na području tog vojnog okruga. Ovo se ima raspraviti neposredno sa dotičnom žan-darmeriskom četom i susednim vojnim okrugom i u pregled uvesti samo streljačke sekcije sa sopstvene teritorije.
Od susednog vojnog okruga zahtevati podatke o obrezovanju sekcije koja do sada nije vodena u evidenciji te komande pa ju sada uvesti pošto ju susedni vojni okrug više neče voditi.
3) U isto vreme sačiniti osoben pregled pušaka 8 mm. (Manliher), koje su iz te komande izdate streljačkim sekcijama sokolskih društava i četa, bez obzira na či-joj se teritoriji iste nalaze, ako se iste vode po inventaru te komande te da se naredi postupak sa istima kad se budu za-menile sa puškama 7 mm. M. 80/7C.
4) Jednovremeno sa jednim sprovodnim aktom dostaviti preglede pomenute na-
pred pod 1) i 3) i priložiti trebovanje u triplikatu na potreban broj pušaka 7 mm M. 80/7C tako da se svim streljačkim sekcijama sokolskih društava i četa na teritoriji te komande sve izdadu neposredno iz te komande. U trebovanje uneti i po 20 ovih pušaka za magacinsku gotovimi radi izdatka naknadno obra/.ova-nim sekcijama kada se naredi.
5) Svaki vojni okrug čim primi puške 7 mm. M. 80/7C ima odmah isto dostaviti onim streljačkim sekcijama koje su dosad imale puške 8 mm. M. i zahtevati povratak dosadašnjih pušaka 8 mm. (Manliher) pa izvršiti ceo obračun za izdatu odnosno predatu municiju i povratak de-menata.
6) Uz puške 8 mm. M. 80/7C koje če se od sada izdavati streljačkim sekcijama sokolskih društava i četa po napred po-menutom naredenju ASBr. 21.353/37, izda-vače se odnosno prodavati ista municija koja je namenjena i za streljačke družine
i	koje svaki vojni okrug treba da ima u potrebnoj poličini.
7) Pošto su sada streljačke sekcije sokolskih društava i sokolskih četa u pogledu izdavanja oružja i municije izuze-te iz naredenja ASBr. 2249 od 24 II 1934 godine, — jer če se njihovo snabdevanje vršiti neposredno kao i streljačkih družina, a ne preko žandarmeriskih četa kao do sada, te se i godišnji izveštaji o njiho-vom stanju i radu imaju dostavljati jednovremeno sa izveštajima o stanju i radu streljačkih družina sa jednim sprovodnim aktom no odvojeno od ovih i to počev sa
1938	god. a ne sa izveštajima o stanju oružja kod gradanskih vlasti u koje su do sada unešene streljačke sekcije sokolskih društava i četa.
Preglede i trebovanja po tač. 1, 3 i
4	ovog naredenja dostaviti najdalje do 1 februara 1938 godine.«
Prednje se dostavlja svim sokolskim jedinicama radi znanja i upravljanja.
Molbe po kojima se traži oružje, sa svima potrebnim podacima po tač. 3 pred-njeg naredenja Gospodina Ministra vojske
i	mornarice (ASBr. 21. 353 od 31 decembra 1937 g.) čete odnosno društva u buduče dostaviče Savezu SKJ preko sokolskih župa. Prema ovome naredenju Gospodina Ministra vojske i mornarice Pov. D. br. 609 od 26 II 1931 g. dostavljeno svima bratskim sokolskim jedinicama okružnicom načelništva br. 13.306/N-1732 od 1937 g. kao upustvo za nabavku oružja i murnci-je, prestaje važiti — tač. 6 gore citiranog naredenja Gospodina Ministra vojske i mornarice.
Zdravo!
Načelništvo Saveza SKJ Streljački otsek
Izključenje iz Saveza SKI
Na osnovu člana 15 pravila tačka 2 i 3 isključuje se iz Sokola Kraljevine Jugoslavije Milan Đermanović, bivši član Sokolskog društva Sisak.
Konkurs
Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije, na osnovu odluke donesene na sednici izvršnog odbora od 15 januara o. g. raspisuje:
KONKURS za izradu načrta značke X svesokol-skog sleta u Pragu za članstvo Sokola Kraljevine Jugoslavije, koje bude uče-stvovalo na tom sletu.
U izradi načrta za značke mogu se takmičiti svi članovi Sokola Kraljevine Jugoslavije! i svi slikari, vajari, inžinje-ri i arhitekti, državljani Kraljevine Jugoslavije.
Ocenjivački sud sačinjavaju ovi članovi uprave Saveza: brat arh. Milivoje Smiljanič, brat Dr. Alfred Pihler, sestra Elza Skalar, brat inž. Radivoje Radulovič, brat dr. Milan Arsenijevič.
Nagrade su:
prva Din.	1.200,—
druga Din.	800.—
treča Din.	51)0.—
Svi nagradeni radovi postaju svojina Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije.
Natečajni radovi imaju se predati po-štom na adresu: Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije, Prestolonaslednikov trg 34, Beograd, najdalje do 30 marta 1938 godine.
Svaki natečajni rad mora biti zape-čačen i označen geslom. Osim toga mora se geslom označiti zatvoreni kove-rat u kome se nalazi ime, zanimanje i adresa učesnika konkursa.
Rezultat natečaja biče objavljen u So-kolskoin glasniku i dnevnim listovima.
Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije
Izdaje za Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije Đ. Paunkovič, Rumunska 56 • Glavni i odgovorni urednik Stjepan Celar, Jovana Rističa 6# Uredjuje redakcion. odbor
Štamparija Drag. Gregoriča, Strahinjiča Bana 75. — Beograo