Poštarina plaćena u gotovu	Cena	Din	1	—
M
Q ' OLA«/INIIIIIt
6LA5ILO -5AV&ZA 50K0LA KRALJLVINL JUGOSLAVIJE.
		
V Čuvajte Jugoslaviju!	Izlazi svakog petka ♦ Godišnja pretplata 50 din Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trg 34 Telefon uredništva 30-866 i 26-516, uprave 30-866 Račun Poštanske štedionice br. 57.686 Oglasi po ceniku Rukopisi se ne vraćaju	Beograd, 16 decembar 1938 God. IX ♦ Broj 46
Važnost i misija sokolske štampe Or. Vladan Đorffević, pionir Sokolstva u Srbiji
U današnjem bi o ju objavi ju jemo okružnicu Saveza SKJ o reorganizaciji savezne štampe i o Nedelji štampe, ko ja se ove godine, umesto u decembru, ima držati 15 januar a 1939. Podatke o to j reorganizaciji pruža sama okružnica, jednako kao i objašnjenje z bog čega je ta reorganizacija bila potrebna i ko ji je njen cilj: U prvom redu št o efikasniji utica j sokolske štampe na čitavo naše javno mišljenje, kao konstruktivno dejstvo, neophodno za zdrav pravac našeg javnog života.
Fraza o štampi kao »sedmoj sili«, postala je ne samo banalna nego i netačna, jer su ostalih šest sila iu svoju sedmu posest rimu u toliko j meri potčinili, da »sedma sila« u dobrom delu igra ulogu profesionalnih rat-nika u srednjem veku. ko ji su doduše bili odlični u svom pozivu i prei-stavljali strah i trepet sv ud a gde su se pojavili, ali su tu svoju veštinu trošili u glavnom u borbi jed ni prot iv drugih, a za račun močnih gospo-dara. Ni je naravski sasvin) kriva tome ni štampa, ko ja bi vrlo rado htel.i da se vrati na rani ju slobodu, ali je priličan deo krivice ipak na n jo j Ona je svoju nezavisnost često zlorabila dotle, da se sama stavijala u službu onih ko ji su imali interesa da je pridobi ju, pa je tako sama spre-mala uslove za svoje porobljenje. Stavivši se u mnogim slučajevima пл čisto merkantilnu bazu da, bez obzira na nacionalni ili socijalni, vaspitni ili etički momenat, pruža najširoj puhlici to što je najviše golica, pa inakar to budilo najniže instinkte u n joj, takva štampa je oduzela sama sebi titulu glasila javnih interesa i tirne potkopala moralni osnov svoje ne za-visnosti.
Pa ipak, — bas zato što danas nema tako mnogo nezavisne i dobre štampe, — dobra i ispravna štampa ne samo da ni je izgubila od važnosti, nego je njena uloga postala u toiiko dragocenija! A da sokolska štampa, po svojim moralnim načelima i po svojo j organizaciji, ne može da spada nego u dobru štampu, to je jasno svakome ko pozna osnovna nacionalna, socijalna, kulturna i moralna načela Sokolstva i ko zna da ono, stoječi iznad partija i staleških interesa, nema drugog cilja nego da što tešnie koordinira sve narodne snage i da iz njih izvuče što vise dobra za napre-dak i snagu države, te za blagostanje, zadovoljstvo i duhovno uzdignuče sv ih slo jev a naroda.
Da je sokolska štampa nezavisna, najbolji je dokaz to, što ne služi ni jed noj partiji, kao što ni jedrn od njih ne napada, pa čak ni one ko je sistematski udaraju na Sokolstvo. Ne napadima, več pozitivnim radom Sokolstvo hoče da obezoruža svoje protivnike! Isto tako sokolsko j štampi ni je cilj da golicanjem najnižih poriva, jeftinim radikalizmom ili bulvarskim polemičarstvom podigne tiraž, jer ni je uopšie postavljena na bazu profita. Sokolskoj štampi je dovoljno ako može da se izdržava bez pa-sive, od svojih pretplatnika i od oglasa, i više od toga ne traži. Da smanji troškove i da svojim čitaocima omoguči što man je izdatke, Uprava savezne sokolske štampe če, umesto pet listova, izdavati sada samo tri, ne ukidajuči pri tom niti najmanju rubriku i nastoječi da povišenjem kvaliteta potpuno zameni kvantitet, tako da ta štampa bude sasvim odgova-rala veli ko j misiji Sokolstva u našem narodu.
Naša javnost ima svakako novina i revija, ko je su, i veče i bogatije uredivane nego sokolske. Ali malo ima lista ili revije u našo j državi, ko ji su u službi jedne tako opštenarodne organizacije, izdignute nad sve po-jedinačne interese, ili nad interese novčanog profita, kao što je sokolska štampa. I baš zato je od naročite važnosti, da se ta štampa i prati i širi! Pravi i s vesni član Sokola treba da zapamti, da nikako ni je u stanju da prati sokolski život u punom opsegu, ako ne čita sokolske listove. Sem strogo sokolskih pitanja i ideologije, ta štampa če odsada pratiti i ostali naš javni život, kulturni, socijalni, ekonomski i opštenacionalni, uvek naravski sa svog visokog gledišta, pa če tako u haosu najprotivnijih mišljenja kojima taj život obiluje, vršili ulogu vrlo potrebnog korektiva i isprav-nog putokaza. Ne zatvarajuči oči ni pred negativnim pojavama, sokolska štampa če ukazivati i na zlo gdegod ga utvrdi, ali če ipak u prvom redu podvlačiti pozitivne pojave, nastoječi da našem narodnom mentaliteti! pomogne do što konstruktivnijeg smera i rada.
U današnjim vremenima potrebno je dizati moral i veru na svakom koraku. Potrebno je isticati pozitivne vrednosti, gajiti kult rodoljubi ja i radinosti, socijalnog staranja i duhov nog izdizanja. Sokolska štampa če to vršiti, i zato ni jedan s vesni član Sokola ne sme da bude bez nje. Svakog svog imučnijeg prijatelja treba da pret plati na n ju i da traži da je prima svaka naša društvena štionica, svaka kavana i svaka javna ustanova. Time če se pomoči da sokolska štampa još uspešni je ispuni svoj zadatak i izvrši jednu od najvažnijih moralnih i kulturnih misija Sokolstva u našem narodu.
Selo kao izvor obnove
Mostarska „Knjiga" objavljuje članak ■fovana Raduloviča o potrebi čuvanja nacionalnih odlika i tradicija, pa kaže:
„Još ostaje selo kao jedini izvor snage i obnove. Selo kao čuvar nacionalizma, nacionalnih osobina i svetinja. Kao čuvar po-rodice, doma i ognjišta, kao čuvar predajta. Selo koje malo traži a mnogo da/e. Selo гапетагепо, zapušteno, a ipak isprav-no i čestito Selo u kome ima još jedan za-kutak za pravog rodoljuba i naprednjaka.
Ali i selo neče da puste na miru lažni proroci, nastrani propovednici, partizani i poiitički špekulanti. U nj se unosi duhovna zabuna. Dušu mu raskopavaju gdje god sti-gnu. U ime napretka i prosvete, u ime Iju-bavi i čovečnosti ima ih koji ga odbijaju od gusaia — narodnog predanja i divne narodne misli. Kao da hoče da selo i dalje nekom služi, kao da hoče da opustoše i n/e-govu dušu punu lepote i snova o sreči, bo-Ijem životu i bo/jem čoveku”.
U Beogradu, na dan 18 o. m., odr-žaće se značajna kulturna proslava: sto-godišnjica osnivanja prve vojne bolnice u Srbiji. Toga dana, a u vezi sa ovom proslavom, otkriče se u krugu Glavne vojne bolnice u Beogradu, spomenik prvom organi ;atoru vojnog saniteta, sanitetskom pukovniku Dr. Vladami Đorđeviću.
Tgt*v
Шж.4
Ime Dr. Vladana Đorđevića već je zabeleženo kao značajno ime u novijoj političkoj istoriji Srbije. Intenzivna po-litička delatnost i aktivno učestvovanje u političkim borbaiiitt i vodenju državnih poslova učinilo je, da Dr. Vladan Dordevič pretstavlja nesumnjivo jednu od najmarkantnijih političkih figura iz naše novije istorije. Ujedno, Dr. Vladan Đorđević ostavio je značajno ime i kao pisac, književnik, istoričajr, a i kao organi'atotr i pokretač mnogih kulturnih ustanova u tadašnjoj Srbiji.
Po završetku medicinskih študija, Dr. Vladan Đorđević je postao načelnik vojnog saniteta i na tom položaju, na-ročito za vreme ratova od 1876 do '1878 i od 1885 do 1886, razvio je veo-ina veliku organizatorsku aktivnost.
Nosimo naš znak! — Pozdravljajmo se našim pozdravom!
Kuda god se čovek okrene, vidi na grudima ljudi nekakav znak. To su znakovi raznih klubova, društava, udru-ženja i sl. Samo našeg sokolskog znaka nema!
Što je znak i zašto se nosi? To svako zna, ali skoro svaki drugi na to zaboravlja. Mi, kao najjača organizacija, koja broji oko 28D hiljada pripadnika, slabo nosimo svoje vanjsko sokolsko obeležje. Počevši od starešina, pa sve do poslednjeg deteta u podmlatku!
Po čemu možeš zaključiti, da u jed-nom mestu ima mnogo naših pripadnika? Samo po njihovopi vanjskom o-beležju, — po sokolskem znaku! Zar svatko odmah ne pomisli: ovđe ima mnogo Sokola, kada vidi mnogo njih sa sokolskim znakom? I obratno, — da ih nema, ako ih ne vidi?!
Naše članstvo i ostalo pripadništvo ne nosi sokolski znak u onom broju, kako bi to trebalo. Niko ne daje primera! Malo je tih, koji se mogu izu-zeti!
Docnije, kao političar i državnik, za-uzimao je od 1886 do 1900 godine najugleclnije položaje i to kao pret-sednik beogradske opštine, ministar na strani, resorni ministar u više kabineta i najzad kao pretsednik Kraljevske vlade.
*
Kao agilan radenik na osnivanju mnogih kulturnih ustanova u Beogradu, Dr. Vladan Dordevič ujedno pretstavlja i veoma značajnu ličnost u istoriji našeg Sokolstva. Poznato je, da je več 1857 godine pok. čika Steva Todorovič, član Akademije nauka, osnovao „Prvo srpsko društvo za gimnastiku i bore-nje” Ovo društvo radilo je neprekidno osam godina, sve do 1865, kada je zbog odlaska Steve Todoroviča na dalje študije, prekinulo radom. Cinjeni su pokušaji da se rad nastavi, ali zbog ratova od 1876, 1878 do 1879, svi ovi pokušaji ostali su bezuspešni.
Tek na dan 26 decembra 1881 godine, Dr. Vladan Dordevič sazvao je zbor beograclana u Gradanskoj kasini, radi osnivanja novog gimnastičkog društva. Izradena su pravila i uskoio, 3 januara 1882 godine, održaua je prva redovna skupština novoga društva. Društvo je nazvano: „Prvo beagradsko društvo za gimnast)k!u i torenje”. Za pret-sednika društva izabran je Dr. Vladan.
Iz ovoga društva, godine 1891 postalo je: „Beogradsko gimnastiko društvo Soko”, — današnje sokolsko društvo „Matica” u Beogradu, i/ koga su ponikla sva ostala sokolska društva u Beogradu i dalje po Srbiji.
U arhivi, koja je nažalost uništena za vreme rata, nalazili su se mnogi dokumenti i/. kojih se video istrajan i energičan rad prvog pretsednika o-vog društva, Dr. Vladana Dordeviča.
Na taj način, prilikom otkrivanja spomenika Dr. Vladanu Dordeviču u Beogradu, mi se sa zahvalnošču sečatno ovoga čoveka, koga — zajedno sa Ste-vom Todorovičem, — možemo sa pravom nazvati i ocem gimnastičkih društava, odnosno Sokolstva u Beogradu, prestonici tadašnje Kraljevine Srbije.
D-r. M. D.
Pogledajmo samo, od pojedinog dru-štvenog starešine, tajnika, prosveta! a, na čelnika, ili bilo kog sokolskog funkcio-nera, ko nosi sokolski znak? Retki su oni, koji ga nose! A oni su po/.vani da i tim načinom propagiraju ideju, kojoj svi služimo.
Mnogima — izgleda — kao da je to neprilično. Drugi opet nabaviše ne-kakve druge znakove, koji su istina sokolski, ali ne sokolski zvanični znakovi. Nije to onaj znak, za koga svako zna da je sokolski i koga svako pozna-je! A mnogima je, izgleda, baš i stalo do toga, pa zato i nose taj drugi sokolski znak, — obično spomen-znak!
Nosimo, bra6o i sestre, naš lepi sokolski znak! Neka svako zna koliko nas ima i koji smo! Ko se boji, ili srami, nije mu ni mesto medu nainia!
Isto je i sa sokolskim pozdravom! I on se slabo čuje! Ako vsi, brate, stariji, pa te mladi u prolazu ne pozdravi prvi, pozdravi ti njega. Na taj način češ ga opomenuti na njegovu dužnost i (on če te drugi put prvi pozdraviti.
Svuda treba da se vidi naS lepi sokolski znak i svuda treba da se Suje naš bratski „Zdravo”!
Ivan P. Sedlaček
Reorganizacija
Save z SKJ uputio je svima bratskim
iupama, društvima i četama ovu okrui-
nicu:
Zaključkom Izvršnog odbora S a veza SKJ treba da se savezna sokolska štampa tako reorganizuje, da se tri sokolska lista, „Sokolska prosveta”, „Soko” i „Sokolic” spoje u jednu veliku reviju, za sve tri grane sokolske delat-nosti, koja če se zvati „SOKO”; a ne-deljni list, „SOKOLSKI GLASNIK”, potpuno preureden i povečan, izlaziče i dalje jedanput nedeljtio, ali svakog petka, tako da pretplatnici mogu da ga dobiju več u subotu. Dečji list „NAŠA RADOST” izlaziče i dalje samo-stalno.
Da reorganizacija savezne sokolske štampe što bolje uspe, izabran je naročiti redakcioni odbor, širi i uži, koji če se brinuti o njenom uredivanju; a orga-nizovana je i r.lova redakcija. Preurede-njem i povečanjem „Sokolskog glasnika” biče osiguran našem članstvu organ, koji če, u savremenom novinarskem o-bliku, pratiti život Saveza i pojedinih župa, sve do najmanje jedinice; koji če donositi vesti iz telovežbačkog sveta, kod nas, i na strani; koji če davati podatke iz slovenskog Sokolstva; ali koji če ujednp i čitav naš nacionalni, kulturni, društveni i privredni život po-smatrati kroz prizmu sokolske ideologije, imajuči za cilj da Sokolstvo pri-bliži svim granama javne delatnosti. Time če list iziči iz dosadašnjeg uskog kruga te če svojom raznolikošču i ak-ttielnošču postati privlačan, ne samo za naše članove, negfo i ;za ostalu pu-bliku.
Što se pak tiče nove, zajedničke revije „Soko”, ona ima za cilj da na jednom mestu okupi sav revijalni ma-terijal sokolske publicistike, kao i sve ono što ne spada u čisto novinarsko štivo „Sokolskog glasnika”. Time če se postiči: 1) ušteda u radu; — 2) izbegavanje da se iste mjiisli i isti članci ponavljaju u više odvojenih sokolskih listova; — 3) okupljanje saradnika i koncentracija rada; — 4) rnogučnost da svaki član sokolskog društva, iz jednog istog časopisa, može da prati sve grane sokolske delatnosti, a da ne bude prisiljen, da prima tri lista; — 5) prilika da se sve to dobije za istu cenu, za koju se do sada dobivao samo jedan sokolski list, „Sokolska prosveta” (a naraštaj za još nižu cenu!), -j i 6) ušteda u tro-škovima Saveza SKJ na izdavanju tolikih listova.
Ipak, da se u potpunosti sačuva kontinuitet sa ranijim radom, dosadašuji u-rednici „Sokolske prosvete”, „Sokola”
Oslobodenje Medumurja
Medumurje spada medu one krajeve naše otadžbine, koji su velikom delu naše države veoma malo, ili skoro ni-malo poznati. A ipak je to jedan od najčistijih naših krajeva, jer u nje|m stanuje isključivo hrvatski seljak. Ni u doba tudinskog pritiska nije bilo u Me-dumurju više od 2°/o tudinaca. Bili su to madžarski činovnici i jevrejski trgovci, koji su, nastanjeni u večim mestiina, bili največi širitelji madžarskog duha i stubovi madžarske vlasti.
Medumurje je kut izineđu Mure i Drave. Zapadni njegov deo je svršetak Slovenskih Gorica,, brežuljci su obrasli vinovom lozom, koja daje odlična vina. Srednji i istočni deo je vanredno plodna ravnica. Površina Medumurja iznosi oko 750- kvadratnih kilometara. Na tom je tlu stanovalo pre 20 godina preko
90.000	ljudi. Danas ih ima mnogo više.
Več u srednjem veku rasparčano na više velikaških poseda, proživeklo je Medumurje svoje herojsko doba u 16 i 17 veku, dok je sačinjavalo posed hr-vatskih knezova Šubiča-Zrinjskih, kao bedem ne samo ostataka Hrvatske, nego i Štajerske, i Koruške protiv Tu-raka. Čakovec — i danas središte Medumurja — bio je onda na glasu, ne samo kao tvrdava, nego i kao bogat dvor Zrinjskih, koji su spadali medu najslavnije velikaške porodice u Evropi. Posle propasti Zrinjskih, g. 1671, prodano bi Medumurje raznim velikašima tudincima, dok je politički pripadalo Madžarskoj. Zato i nije učestvovalo u llirskom pokretu. Ban Jelačič ga, 1848, sjedini sa Hrvatskom, ali ga Beč g.
štampe SSK)
i „Sokoliča” če i nadalje uredivati zasebne rubrike, prosvetnu, tehničku i na-raštajsku, koje če, pored glavnog dela, postojati u reviji „Soko”, a sarad-nici koji su u tim listovima saradivali, mole se da i dalje šalju priloge istim urednicima, prema karakteru tih priloga. Zajednička redakcija, koja če se starati i o „Sokolskom glasniku?’ i o „Sokolu’, imače zadatak da od svega toga napravi skladnu celinu.
Da Savez SKJ uspe u ovoj svojoj nameri potrebno je da čitavo Sokolstvo, sve naše jedinioe i sva naša javnost, ukažu saveznoj štampi svoju punu pot-poru i ipažnju. Ta potpora treba da se očituje u četiri pravca: 1) u saradnji na listovima, — 2) u marljivom čitanju i širenju sokolske štampe, — 3) u pret-plačivanju, redovnom plačanju pretplate i nalaženju novih pretplatnika; i — 4) u nabavljanju i davanju oglasa za so-kolsku štampu.
Imajuči na umu sve to, Savez SKJ je odlučio da Nedelju štampe, koja je, (kao i rani j ih godina, trebala da se održi u decembru 1938 g., — odloži za jedan mesec, pa da se priredi 15 januara 1939, i da pozove sve svoje jedinice da tu nedelju posvete propagiranju no-vo-organizovane savezne štampe.
Prve brojeve „Sokolskog glasnika” i „Sokola” za g. 1939, Savez je odlučio da izda u velikom broju primeraka, pa da ih pošalje svim svojim jedinicama da ih u Nedelji štampe podele medu članstvom. Prosvetari ili drugi članovi odbora treba da održe članstvu predavanje o saveznoj štampi; da ga obaveste
0 njenoj važnosti i izvedenim promena-
1 da več na tim sastancima nastoje prikupiti što veči broj pretplatnika za sve sokolske listove.
Sve naše jedinice dobiče zasebne plakate i detaljna uputstva za organizaciju Nedelje štampe, ali več sada se naročito preporuča, da se u svakoj jedinici na-de po jedan brat koji bi se posvetio sakupljanju pretplatnika za savezne listove i teoji bi nastojao da za njih dobije oglase. Sem toga je potrebno da se listovi prošire i u krugove izvan na-šeg članstva, da se iz redova svih je-dinica organizira saradnja za listove, da se urednici obaveštavaju o svim važni-jirn dogadajima u jedinicama, te da se prikupljaju i novi saradnici iz redova nacionalnih pisaca i publicista.
Novo reorganizovana administracija saveznih sokolskih listova spretna več blokove, kao i sva potrebna uputstva za sakupljanje pretplate, pa če o torne de-taljno obavestiti sve jedinice. Ali pošto je vreme do 15 januara kratko, (J-
i uloga Sokolske legije
1861 vrati Madžarskoj, Sad nastaju črni dani za hrvatski živalj u Medumurju. Madžarski šovinizam razmaha se silovito u njem, da pomadžari Medumur-ce. U tom su se takmičilc sve državne vlasti; upravne i sudske, sa školom i vojskom. Izmišljala se posebna medu-murska narodnost, svim se sretstvima nastojalo da se u narod ulije uverenje
0 silnoj snazi Madžara; a u isto doba se širio prezir preina prekodrav-skom hrvatskom seljaku, zbog njegova siromaštva, jer je Medumurje mnogo bogatije. Zatitn se počela sprečavati upotreba narodnog jezika, izvan doma
1 crkve. Ukratko: činilo se sve moguče, da se tom narodu otme slovenska, hr-vatska duša. I tako je oko g. 1914 medumurski seljak nacionalno bio več obamro, živeči u tmini neznanja, duhovno potpuno odeljen od sveg slovenskog sveta, a osobito od hrvatske, kajkavske brače, južno od Drave. Najbolje zemlje pripadale su madžarskim velikašima, a medumurski seljak je davao samo lose plačenu radnu snagu za obogačivanje tudinskih feudalaca. Duševni život me-dumurskog seljaka očitovao se jedino još u crtkRi i u pesmi. No crkvene mu starešine, premda su se odgajale u Zagrebu, pretežno privoliše zemaljskom carstvu i večinom skrštenih ruku gle-dahu, kako se njihovom medumurskom hrvatskom stadu otima narodna duša. A u pesmu, toplu, mejk'u i nežnu staru slovensku pjesmu, ulazile su polako madžarske primese.
Konac oktobra 1918 donosi slom Au-strije i Madžarske. U poslednjoj kolibi
Iz Saveza SKJ. ZahvaSnica Nj. V. Kralja
Savez SKJ primio je, pod datumom od 7 decembra, od Maršalata dvora, pismo ovog sadržaja:
„U odgovor na Vaš dopis, br. 16358, oa 22 pr. m., čast mi je izve-stiti, da sam lepu i uimenički izrade-đenu zlatnu značku X Svesokolskog sleta podneo Njegovom Veličanstvu Kralju, Visokome Starešini Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije.
Ganut ovom lepom pažnjom, Njegovo Veličanstvo blagovolelo je narediti da izjavim toplu zahvalnost.
Izvolite primjti i ovom prilikom u-verenje moga osobitog poštovanja, — Maršal dvora Đ. I. Colak-Antič.”
NARUD2BA PROSTIH VE2BI ZA ČLANICE 1 2ENSK1 NARAŠTAJ ZA 1939 GOD.
Proste sletske vežbe za članice i ženski naraštaj, za 1939 godinu, su gotove. Naru-čuju se kod Saveza Sokola KJ —• Beograd (Prestolonaslednikov trg 34); cena dinara 5.—.
Srpsko-hrvatski tekst vežbi za članice i naraštaj je u jednoj, a slovenački u drugoj knjižici.
Župe, društva i pojedinci mogu naruči-vati na taj način, da uplate sumu na čekovni račun Saveza SKJ br. 53.600.
Note za vežbe članica su gotove i naru-čuju se kod Jugoslovenske Sokolske Matice — Ljubljana — Narodni dom. Note za naraštaj još nisu gotove, čim budu javi’ če se.
TEČAJEV1 ZA SOKOLE VOJNIKE Mole se bratska načelništva sokolskih župa da upozore svoje sokolske čete da pošalju prijave za X'XXII1 i XXXIV tečaj Škole za obuku vojnika za vode sokolskih četa, najdalje do 28 decembra o. g., kako bi mogli biti na vreme pozvati u tečaj.
Sokolski kalendar za g. 1939
kroz nekoliko dana izlazi iz štampe sokolski kalendar za godinu 1939, pod nazivom »SOKOLSKA NJIVA«. Na ovo vrlo zanimljivo i korisno izdanje Prosvetnog odbora Saveza SKJ osvrnučemo se u narednom broju, a za sada preporučamo svoj brali da za idulu godinu nabavljaju isključivo svoj sokolski kalendar.
prava Saveza SKJ ovom okružnicom poziva več unapred uprave svih župa i svih jedinica, da našoj štampi posvete što veču painjuj i da več unapred sve spreme da bi Nedelja štampe što bolje uspeja i (kako bi se novo reorganizovani savezni listovi več u početku što uspe-šnije plasirali.
medumurskoj oseča se potres i rušenje zidova strašne tamnice. Očaj se naroda, eksploatisanog ekonomski, potla-čenog socijalno, pretvara u osvetu. O-baraju se stubovi obojeni crveno-belo-zeleno, skidaju se table s maždarskim grbovima i natpisima; za nekoliko sati nestaje vidljivih znakova maždarske vlasti, zadnjih dana oktobra i prvih dana novembra 1918.
No u Čakovcu se zgrnuli vlastodršci i njihove sluge, a s njima i pretstavnici tudinskoga kapitala, koji je pod zašti-tom Madžara bezočno isisavao život-nu snagu medumurskog sela. Zar da im se otme ta krasna krava muzara? 1 pomoču novca se sabere, iz razbijene soldateske, koja se vračala s ratišta, četa razbojnika. Pojača je i mladež sil-nika. Ta razbojnička družba počne da strelja i veša medumurske ntuževe i žene, oceve i majke, da obeščaščuje de-vojke. Na najstrašniji, najdivljačkiji način osetiše medumurska sela samrtne trzaje i .grčeve silništvm. Stotine medu-murskih seljaka i seljakinja platiše životom pomisao na slobodu, čežnju za njom. Stotine se begunaca, sa ntalobroj-nim vodama, sklanjaju preko Drave kao vesnici sve očajnijih vapaja Meduinu-raca za oslobodenjem.
Grad je Varaždin več davno obračao pažnju Medumurju, više nego li ostala Hrvatska. Sa Medumurjem su Varaždin vezale mnogobrojne veze, privred-me i kulturne, pa je zato sa grozniča-vom pažnjom, u novembru i decembru 1918, pratio muke medumurske brače. Budučnost nam nije obečavala ništa dobra za Medumurje: Antanta je odredila Dravu kao demarkacionu liniju iz-
25-godišnjica Sokolske župe Maribor
Sokolska župa Maribor slavi 8 decembra o. g. 25-godišnjicu svog po-stojanja.
Prvo sokolsko društvo na severnoj medi naše države, u Sloveniji, orga-nizovao je Čeh dr. Karel Chloupek, god. 1903, u Ljutomeru; a ne mnogo za tim sledila su i sokolska društva u Mariboru, Ptuju i Ormožu. Sve što je istinski nacionalno osečalo i što je želelo da odoleva germanizaciji, na toj izloženoj tačei našeg narodnog teritorija, stupalo je u Sokolstvo. U početku su sva ta društva pripadala celj-skoj župi, ali se brzo osetila potreba zasebne organizacije, pa je tako god. 1913 osnovana župa u Mariboru. Prvi starešina župe bio je poznati narodni bo-rac, Dr. Fran Rosina, uz koga su saradivali naročito dr. Ljudevit Pivko, dr. Gvido Sernec, Joško Rajh, Ivan Kerižan i dr. Radoslav Pipuš. Prvi izlet što ga je ta župa priredila, iinao je naročit značaj za narodnu svest i otpornost u tom kraju, a bio je izveden baš na istoriski Vidovdan, god. 1914, čime se je župa naročito zamerila austrijskim vlastima. Cim jc rat buknuo, mnogi od istaknutih rad-nika mariborske župe bili su uhapšeni, a župska zastava morala je biti sakri-vena, da ne dode policiji u ruke.
Nakon oslobodenja je župa u Mariboru razvila živu delatnost, kod čega su se naročito isticali brača M. Kovačič, F. Bureš, R. Tušak itd. Od 1920 do 1925 je župski starešina bio poznati narodni borac i junački dobrovoljac iz svetskog rata, dr. Ljudevit Pivko. Posle njega je, do god. 1929, starešina župe bio brat Julče Novak; od god. 1929 do 1930 ga je nasledio Dr. Maks Kovačič, a od god. 1931 do danas se na čelu župe nalazi brat Dr. Milan Gorišek.
Kroz to vreme se je sokolska župa Maribor toliko razvila i narasla, da je morala da se podeli na sedam okružja, Koruško, Mursko, Pohorsko, Prekomur-sko, Ptujsko, Slovenjenogoriško i Mariborsko. Danas župa broji 91 jedini-cu i 12.842 pripadnika. Sokolskih domova u župi ima 13, a letnjih vežba-lišta 28. Medutim je, u okviru Petrove Petoletnice, u toku akcija za grad-nju čitavog niza novih domova i vež-* bališta, kap i za gradnju sokolske planinske kuče na Pohorju, koja če i-mati naročito značenje za razvitak Sokolstva u tom kraju.
medu Madžara i nas, a to je značilo da bi tu trebala da bude i buduča gra-nica. Nije preostalo drugo, nego uz-dati se u svoje snage. 1 u decembru, 1918, organizuje se u Varaždinu četa za oslobodenje Medumurja. Ali pokušaj ne uspe, neprijatelj je bio prejak.
Od 29 oktobra 1918 vladalo je u jugoslovenskim pokrajinama bivše Au-strougarske Narodno Veče Slovenaca, Hrvata i Srba u Zagrebu. Stalno su u Veče doletali crni glasovi iz Medumurja. Ali vojnici, koji su se vračali s ratišta, odlazili su kučama, a vojska Kraljevine Srbije nije mogla da se anga-žuje u pothvatu, koji bi značio nepo-koravanje odredbama velikih saveznika. Ipak: Narodno Veče stane šahirati voj-ničke snage, koje su imale za cilj oslobodenje Medumurja. Ono uputi poziv Hrvatskom Sokolskom Savezu, da se Sokoli jave kao dobrovoljci. Javise se i naši mornari, pa onda bivši srpski zarobljenici u hrvatskim gradovima, pa medumurski dobrovoljci, pa zatim dači vojne akademije i (kadetske škole u Karlovcu; a od ostataka redovne vojske bi ureden pešadijski puk u Karlovcu, te bataljoni u Varaždinu, Sisku i drugde-Sve te snage upučuju se na Dravu. Središte pothvata ima biti Varaždin, tamo šalje Narodno Veče potpukovnika Dra-gutina Perka, Varaždinca, da uz pomoč tamošnjih vojnih i gradapskih vlasti spremi sve potrebno za oslobodenje Medumurja. Celoj majušnoj ariniji bi stavljen na čelo potpukovnik Slavko Kvaternik.
(Svršetak u idučem broju).
Vladimir Dedu*
Odjeci sa proslave 20-godišnjice
Ujedinjenfa
BDELA
Sokolsko društvo u Bijeloj je priredile citav niz manifestacija prilikom 20-godiš-njice narodnog ujedinjenja. Prvog decembra je održao, pred mnogobrojnim narodom i Sokolinia, vrlo uspelo predavanje brat Ivan Slaby, a na veče je priredena veličanstvena bakljada i rasveta. U subotu, * decembra, priredena je svečana akademija, na kojoj je govorio br. Maksim Zloković i na kojoj su izvedene vrlo uspele vežbe, pod vodstvom načelnika, Mila Miloševiča. Posle akademije odigran je pozorišni komad „Analfabeta”, od Mušiča, za čiji uspeh se >ma naročito zahvaliti bratu Ivi Mirkoviču. Nakon programa igrano je staro tradicionalno „Bokeško kolo”, što je izazvalo naročito odobravanje i pohvalu Sokolstvu, koje obnavlja naše stare igre i običaje. Društveni orkestar, pod vodstvom brata Alba-neze, takoder je pridoneo uspehu večeri.
BIOCRAD NA MORU
Biogradsko sokolsko društvo proslavilo je Prvi Decembar na dostojanstven način. Varošica je bila okičena zastavama i ra-svetljena a sokolsko društvo je priredilo bakljadu i na sam praznik ujutro povorku Predvodenu od sokolske glazbe. Na sveča-noj sednici je brat starešina Jovo Seat odr-zao zanosan govor, našto je br. prosvetar govorio o značenju Prvog Decembra. Položen je i venac na grobove umrle brače a naveče je priredena vrlo uspela i dobro Posedena akademija.
BLATO NA KORČULI
Sokolsko društvo je htelo da svečano Proslavi 20-godišnjicu narodnog ujedinjenja, pa je zato sastavljen naročiti odbor sviju društava, sa starešinom Sokoiskog društva, Miljenkom Batističem na čelu. Taj odbor je objavio naročiti proglas na gra-danstvo. Još uveče, uoči praznika, priredena je veličanstvena povorka kroz, zastavama iskičenu i osvetljenu varoš, a povorku je predvodila sokolska glazba. Na velikom zboru koji se posle toga održao Pod vedrim nebom, govorili su brat starešina Batistič, pa zatim g. Doka Vasič u ime Jugoslovenske čitaonice i g. Nikola Nizi-teo u ime Jadranske straže. Zbor je bio završen burnim klicanjem Kralju, Jugoslaviji i Sokolstvu; a odmah posle njega pri ledena je svečana akademija u Sokolskom domu, na kojoj je izveden drugi čin „Smrti Majke Jugoviča”, od Iva Vojnoviča i ostale zanimljive tačke. Na sam praznik ujedinjenja obišla je več rano ujutru sokolska muzika varoš, odevena u nove odore, koje su tek nedavno nabavljene prilozima od hi-Ijadu dobrotvora. Istoga dana je položen venac umrloj brači i sestrama na mesnom vroblju, pa je zatim čitavo članstvo prisostvovalo svečanom blagodarenju u katolič-Loj crkvi, koje je obavio stari nacionalni borac, don Pero Franulovič. Nakon blago-darenja se formirala ponovo povorka, ko-l°j je, pred Sokolanom, održao brat Batistič rodoljubiv govor. Održana je i svečana sednica, a narodno slavlje trajalo je čitavo Poslepodne, uz sviranje sokolske muzike. Uveče je u Sokolskom domu održana svečana akademija, čiji program je izveden na opšte zadovoljstvo. Ovom proslavom su Sokolsko društvo u Blatu, kao i ostala nacionalna udruženja, pokazali da je patriotski osečaj u našoj varošici življi nego ikada.
BOČAR
Proslavu Prvog Decembra je naše Sokolsko društvo priredilo u zajednici sa na-fočitifn „Odborom za proslavu 20-godišnjice oslobodenja i ujedinjenja”. Več uoči praznika priredena je veličanstvena povorka, u kojoj je uzeio učešča gotovo čitavo gra-danstvo. Na trgu prem spomenikom je sa-kupljenom mnoštvu ljudi progovorio brat Milorad Anokič, učitelj, koji je bio često Prekidan burnim klicanjem Kralju, Jugoslaviji i Sokolstvu. Ceo narod je otpevao na-šu državnu himnu, kao i himnu „Hej Sloveni”- Na sam praznik ujedinjenja je brat Verbakov Radiša, pravoslavni sveštenik i Prosvetar društva, održao u crkvi vrlo lep J?ovor, a iza toga je održan skup pred crk-vom. Na skupu je govorio br. Jankov, za-menik starešine i prosvetar, brat Verbakov, Uveče je održana svečana akademija, čiji Program je izveden na opšte zadovoljstvo, ^a uspeh t.elovežbačkih tačaka naročito su zaslužni, načelnik brat Anokič i brat Zarič, a za muzički program brat Stepanov.
KNJAŽEVAC
U Timočkoj Krajini je Sokolstvo vrlo razvijeno, zahvaljujuči naročito rudarskim preduzečima, tako da je velik broj radnika stupio u sokolska društva, u kojima nalazi i ognjišta za svoje kulturno vaspitanje i mesta za plemenitu razonodu. Lepi sokolski dom postoji tako na pr. u selu Vini, a novi Narodni dom diže se takoder i u bližini rudnika Tresibaba, koji če takoder biti namenjen sokolskoj omladini i koji če usko-ro biti dovršen. Knjaževac je takoder pre-duzeo akciju za poaizanje Sokolane u va-roši, pa ima nade da če ovo živo trgovačko mesto podupreti tu rodoljubivu inicijativu.
Praznik 20-godišnjice narodnog ujedinjenja proslavljen je u svim sokolskim dru-štvima u Timočkom kraju, a naročito u Knjaževcu sa velikim oduševljenjem. Sokolsko društvo Knjaževac je več davno uzelo Prvi Decembar kao dan svoje Krsne slave, pa je time značaj svečanosti bio udvostru-čen. Veličanstvena povorka članova Sokola, vojske i gradanstva, te učenika svih škola prošla je, srdačno aklamirana, kroz varoš, a na blagodarenju je bio naročito zapažen rodoljubivi govor brata prote Ljubiše Popoviča. Ujutru je održana svečana sednica a popodne je udešena naročita zabava za dake, dok je naveče, nakon impozantne bakljade priredena svečana akademija, koja je imala naročit uspeh. Srdačno je pozdravljen govor starešine Boškoviča, a zasluga za dobro izvežbani program ide naročito s. načelnici Ocokolji. Svečanost Prvog Decembra bila je potpuno dostojna ugleda ovog sokoiskog društva, koje se ponosi da je od Blagopočivšeg Kralja Aleksandra dobilo na dar svoju društvenu zastavil.
LOŽIŠĆE NA BRAČU
Uoči Prvog Decembra je naša mlada sokolska četa priredila svečanu bakljadu i iiuminaciju, tako da se čitavo selo kupalo u moru svetla. Sve kuče, naročito sokolske, bile su okičene zastavama. Uz zvonjavu zvona, pucanje prangija i paljenje kresova, formirala se povorka, koja je burno klicala Kralju, Jugoslaviji i Sokolstvu. Na sam praznik Prvog Decembra priredena ie svečana sednica, na kojoj je održano uspelo predavanje i izveden vrlo birani pro gram.
MALINSKA
Cela Malinska bila je iskičena državnim zastavama na dan 20-godišnjice našeg narodnog i državnog ujedinjenja. Sokolsko društvo je priredilo lepu povorku i pošto je korporativno učestvovalo na blagodarenju, održalo je u sokolskom domu svečanu sednicu. I svečana akademija, koja je prirejena uveče istoga dana, imala je velik uspeh; a puhlici se naročito dopala tačka „Gradenje Jugoslavije”.
N I S
Niš je na najsvečaniji način proslavio 20-godišnjicu našeg državnog i narodnog ujedinjenja, kod čega je naročito predvo-dilo naše Sokolstvo. Več uoči Prvog Decembra priredilo je Sokolsko društvo Matica veličanstvenu bakljadu kroz čitavu varoš. Gradanstvo ju je svuda burno pozdravljalo, kličuči Kralju i Jugoslaviji. Na sam praznik narodnog ujedinjenja priredena je još veličanstvenija sokolska povorka, na čelu sa vojnom muzikom i jednim eskadronom vojnika Prvog konjičkog puka „Obi-lič”; a zatim je, na trgu Kralja Milana, u prisustvu pretstavnika svih vlasti i društava, kao i daka svih škola, svečano podig-nuta državna zastava. Položen je venac na spomenik palim oslobodiocima Niša, na što je starešina župe, br. Dimitrijevič, održao vrlo rodoljubiv govor i pročitao poslanica Saveza SKJ. Nakon svečanog blagodarenja, održana je svečana sednica, otvorena govorom starešine Dimitrijeviča, pa je izveden vrlo biran i uspeo program. Naveče je priredena svečana bakljada, pa je uz naročite počasti i oduševljeno klicanje naroda skinuta državna zastava sa svečanog jarbola. Sokoli su tom prilikom izveli i mali vatromet. Posle toga održana je svečana akademija društava Matica i Niš I, čije su tačke izazvale vrlo srdačno odobravanje. Akademiju su posetili najviši pret-stavnici vojničkih, državnih i verskih vlasti.
SELNICA OB DRAVI
Proslava 20-godišnjice ujedinjenja obav-ljena je u našem malom mestu tek u ne-delju, 3 decembra, i to u prostorijama kuče brata starešine Grahora, pošto druge veče dvorane nismo imali pri ruci. U nedelju je organizovana vrlo lepa povorka, koja je sa jugoslovenskim zastavama i uz pevanje narodnih pesama obišla selo. Svečana sednica je otvorena pevanjem „Sokolskih legija”, nakon čega je br. starešina u vrlo lepom govoru ocrtao teške dane naše nacionalne borbe, koji su nam doneli slobodu i jedin-stvo. Naročito srdačno su bili pozdravljeni u našoj sredini delegati župe, brača Krej-či i Tržan. Brat Krejči se u toplom govoru zahvaiio na pozdravima i pohvalio rad našeg društva. Za ovu proslavu naroči-tu zaslugu imaju brača Žunko i Požanko, te sestre Srblin Marija i Štefka.
Iz slovensfcog Sofiolstva iz prefsedništva ČOS
Pretsedništvo ČOS je održalo, 30 novembra, sednicu, pod pretsedanjem starešine, dr. Bukovskog. Na toj sednici izabran je naročiti odbor, sastavljen od dr. Klingera, Dr. Vodičke, dr. Pehlata, dr. Hrebika, A. Krejči i s. Provazni-kove, koji ima da pripreini predloge u koliko se odnose na idejnu, telovežbač-Ikuj, i organizacionu stranu spajanja svih telovežbačkih organizacija, ali na bazi Tirševog shvatanja narodnog odgoja. Ti predloži biče diskutovani na vanred-noj sednici pretsedništva ČOS.
Zaključci župskih načelnika ČOS
Dana, 10 i 11 decembra, sastali su se u Tirševom Domu u Pragu župski načelnici ČOS na vanrednu skupštir.u i raspravljali su o pitanjima sokoiskog telesnog vaspitanja. Stvoreni su važni zaključci, pa je utvrdeno da Sokolstvo treba u tom pogledu da očuva načela i ciljeve koje mu je ostavio Tirš. Stoga je izražena želja da sokolsko telesno vaspitnaje treba da tvori bazu čitavog telesnog vaspitanja u čehoslovačkoj Re-publici. Cilj sokoiskog telesnog vaspi-tajna jest svestrano, telesno i duhovno harmonički razvijeni češki čovek. Što se tiče metode telesnog vaspitanja, predloženo je da bude uvedena obaveznost telesnog vežbanja za sve pripadnike Sokola do izvesne višine starosti. Za prvu godinu predlaže se da ta višina starosti budu 22 godine, a zatim da se svake godine proširuje na daljne 2 godine; tako da bi, kroz pet godina, obaveznost telesnog vežbanja bila definitivno utvrdena za sve pripadnike Sokola do 30 godina.
Odnosi izmedu poljskog i čehoslovačkog Sokolstva
„Sokolski Vjesnik”, glavni organ ČOS, javlja u poslednjem broju, da je starešina Saveza Poljskog Sokolstva, pu-kovnik F. Artiszevski, posetio nedavno iz vlastite pobude, Savez čehoslovačkog Sokolstva. List dalje kaže: Poseta Ar-tiszevskoga učinjena je u prvom redu funkeionerima Saveza Slovelnskog Sokolstva, sa kojima je raspravljalo o važnim stvarima, koje se odnose na sa-radnju u tom Savezu, kao i na uzajamne odnose izmedu pojedinih sokolskih saveza. Izjavio je izričito da dolazi otvo-renog sokoiskog srca, ubeden da se putem Sokolstva, kafa( i do sada, mogu najuspešnije objasniti izvesne stvari, zbog kojih ponekad krvari srce. U raz-govorima starešine Poljskog Sokolstva sa vodečim iičnostima češkog Sokolstva bila su objašnjena načela i utvrde-ni preduslovi, pod ko j im če biti moguč zajednički rad. Što se tiče stvari Saveza Slovenskog Sokolstva, starešina Arti-zevski je pozvao pretsedništvo Saveza na sednicu u Varšavu.
Načenlištva pojedinih Saveza uzeče u razmatranje mogučnost da dode do takmičenja Saveza Slovenskog Sokolstva, koje bi ovoga puta trebalo da organizuje Savez Poljskog Sokolstva. Starosta Artiszevski je pokazao gotovost da se založi da se osigura imovina čeških sokolskih jedinica, na teritoriji koja je pripala Poljskoj. Napis završava:
„Ma da je poseta pretstavnika poljskog Sokolstva imala najskromniji
karakter, ona pokazuje ipak dobru vo-
lju sa poljske strane, da se na sokolski način reši niz pitanja, koja su se duboko kosnula našeg srca.”
*
Prilikom posete br. Arziszevskog u Pragu, uputio je starešina Poljskog Sokolstva prvom zameniku starešine Saveza SKJ, br. Ganglu, pismo, u kome kaže:
„Šaljem najlepše pozdrave Jugo-slovenskom Sokolstvu, prilikom mog dolaska u Prajg i srdačnog prijema što sam ga imao sa strane čehoslo-vačkih Sokola.”
Pored br. Arziszevskog, na pismu su se potpisali i ugledni vode čehoslovačkog Sokolstva, brača Truhlarž, Kepi, Dr. Keler i Štole.
Poljsko Sokolstvo i međunarodne veze
Bilten nemačke telovežbačke centrale, „Wegweiser”, donosi u poslednjem broju razgovor svog dopisnika sa starešinom poljskog Sokolstva, pukovnikom Artiszevskim, povodom takmičenja izmedu vežbača poljskog Sokola i jiemač-kih telovežbača u Drezdenu.
Starešina poljskog Sokolstva je izjavio najpre, da Sokolstvo u Poljskoj postoji več 70 godina i da pretstavlja danas najbrojniji telovežbačjk'i i sportski savez u njihovoj zemlji. Prema stanju od 1 januara, Sokolski savez u Poljskoj broji 840 jedinica, sa 60.000 članova, od kojih je 40.000 muškaraca, 10.0000 žena i 15.000 naraštajaca. Što se tiče takmičenja u Dresdenu, pukovnik Ar-tiszevsky je izjavio, da oni znaju una-pred da če na tom takmičenju izgubiti, ali ipak odlaze tamo, baš zato da od nemačkih vežbača nešto nauče. Pukovnik Artiszevsky je zatim govorio o ra-nijim medunarodnim takmičenjima poljskog Sokolstva i požalio, što su u poslednje vreme poljski vežbači imali loše uspehe. Medutim sada se opaža jaka volja da se to popravi i da se telo-vežba u Poljskoj podigne na visoki nivo. Po njegovom mišljenju, prvi preduslov za to treba da bude u red ovnom i |mar-Ijivom medunarodnom vežbačkom sao-bračaju sa Nemačkom, Italijom i Ma-darskom; pa zato poljski Soko namerava da več iduče godine priredi takmičenja sa ove dve poslednje zemlje. Na koncu je pukovnik Artiszevsky izjavio, da poljsko Sokolstvo priređuje iduče godine sveslovenska telovežbačka takmičenja u Varšavii i da se nada, da če na tim takmičenjima Poljaci bolje prodi nego na sveslovenskim takmičenjima u Novom Sadu, godine 1937, kada su zauzeli treče mesto.
NAŠI VOJNIČKI SMUĆARI I VESLAČI NA OLIMPIJSKIM IGRAMA
Zauzimanjem pretstavnika Jugosloven-skog olimpijskog odbora, dr-a Stevana Hadži i potpretsednika, generala Dušana Sinioviča, načelnika Glavnog generalštaba, odlučile su nadležne vojne vlasti, da na V Zimske olimpijske igre, 1940, sudeluju i naši vojni stnučari. Kako smo več javili, na rasporedu zimskih igara u st. Moritzu je samo smučarsko natecanje vojnih patrola. Ovo natecanje koje je do sada bilo samo neslužbeni deo natecanja, izvan okvira o-limpijskih utakmica u užem smislu, sada je — zbog spora CIC-FIS, jedini deo smučarske olimpijske grane. Sudelovanje naše vojne patrole, koja je toliko uspeha imala i na utakmicama za prvenstvo Male Antante, unaprediti če i upotpuniti taj sada vrlo razvijeni deo rada naših planinskih jed* nica.
Jugoslovenski veslački savez je takoder prijavio svoje planove za sudelovanje na olimpijskim igrama u Helsinkiu, 1940 godine.
| BRAĆ0 SOKOLI! f
S	Držite se gesla:	S
\	Svoj svomel	J
* i kupujte samo domače S | proizvode. Preporuča u $ Vam se	|
5	AMERIKANSKiI	BAS AR	S
П	MARIJAN BAKARČIĆ	S
J	Sušah Tyrševa ul. 3	g
Medužupsne utakmice
U nedelju, 18-ХП o. g., održaće se u Osijeku I međužupske utakmice na spravama i u prostoj vežbi. Na u-takmicama učestvuju sokolske župe: Beograd, Zagreb, Novi Sad, Sarajevo, Bjelovar, TuHlaj i Osijek, sa svojim najbo-Ijim članovima i naraštajcima.
Vrhunska telovežba na spravama ga-jila se do nedavna u glavnom u bratskim slovenačkim župama. U poslednje vreme oseča se znatan napredak i u ovim krajevima, a naročito u Beogradu i Zagrebu.,' i donekle u njihovoj o-kolini.
Medutim, članak brata Leona Štuke-Ija, u „Sokolu”, o opadanju naše telo-vežbe na spravama, došao je sasvim o-pravdano.
Ako pogledamo unazad, samo par godina, koje župe održavaju redovno opšta takmičenja članstva i naraštaja, doči čemo do zaključka, da se danas takmičenja na spravama sve više zapo-stavljaju. Međutim, ta opšta takmičenja pretstavljaju osnov naše telovežbe na spravamla* i prostih grana, na čijoj podloži treba izgradi vati i razvijati nada-rene vežbače do vrhunskih i međuna-rodnih takmičara. Ako pogledamo broj naših vrhunskih takmičara danas, vide-čemo da ih ima znatno više nego ne-kada; ali medunarodni sastavi bivaju sve teži i zahtevaju sve veči napor i istrajnost kod takmičara. Naši stari, medunarodni veterani, postepeno napušta-ju medunarodnu vrstu, pa je potrebno da ih dostojno zamene mlade sile. Od naših mladih vrhunskih takmičara iz-bijaju neki na površinu svojim talentom, ali to je največim delom plod nji-hovog ličnog trudia i ambicije.
Neki sistematski i sa planom predvideni rad u stvaranju vrhu lsicih i medu-narodnih takmičara ne postoji kod nas. Interes i rad što postoji izvan Slovenije, dokaz je da imamo neosporno mnogo talenata, sa puno vtolje i ambicije, ali oni su u glavnom bez naročitog stručnog nadzora i večinom su prepustem sami sebi, da se razvijaju i na-preduju. Pitamo se, kakove posledice nas čekaju i ko če nas dostojno zastu-pati na medunarodnim utakmicama, ako torne ne poklonimo mnogo više pažnje?
U tom pravcu Sokolska župa Osijek raspisala je prošle godine vežoe za po-jedinačno prvenstvo župe na spravama i u prostoj vežbi za članove i naraštaj-ce. Sastavi su bili težine višega razdela. Svaki takmičar upučivan je u sve i poklanjala mu se puna pažnja. Utakmice su postigle svoju svrhu.
Za ovu godinu je župa Osijek pozvala još 6 obližnjih župa na utakmice, sa mnogo težim sastavima. Utakmicama če pristupiti oko 10 članskih! i 10 nara-štajskih vrsta, iz svih 7 župa. One imaju svrhu da zainteresuju što veči broj na-darenih vežbača, pa da time postepeno, sistematskim umetanjem sve težih o-snovaka u sastave, dosegnu težinu vrhunskih i medunarodnih sastava. Za-misao je sprovedena sa planom i več ove godine očekuje se odličan uspeh.
Takovim načinom i radojn sa članovimi i naraštajci'ma, iz godine u godinu, stvaračemo sve veči izbor vrhunskih vežbača* a time i eventualni prira-štaj medunarodnih takmičara, za koji-ma se več danas oseča potreba. Smatramo da je samo ovakav rad ispravan, jer povlači sve veči interes, pa čemo njime imati uspehla i u budučnosti.
Osijek.	J. Bogner
RAD SOKOLSKE ČETE U LAHCU
Pišu nam iz Bitoija: Sokolska četa u selu Lahce pokazala se uzornom u svom radu, pa je vredno da se taj rad naročito istakne. U okviru rada za Petrovu petolet-ku, ta četa radi na popravljanju puteva u svom kraju i na podizanju higijenskih če-smi. Jedna takva česma več je podignuta na sred sela, a sada se radi na tomu da se zdrava pijača voda dobavi i u školsko dvo-rište. Ove jeseni povedena je akcija za sa-denje voćaka, a sokolskoj četi ima da se zahvali i zidanje nove crkve, koja če uskoro biti pod krovom, a koja stoji oko 250 hi-Ijada dinara. Vežbačka aktivnost biče naročito živa ove zime, kad nema radova u polju.
U našiti jedinica
SMRT BR. HANIBALA KAPONi
U sušačkoj bolnici preminuo je, 8 decembra, br. Hanibal Kaponi, apotekar i banski večnik i starešina Sokolskog društva u Kraljeviči.
Počivši Kaponi, koji je preminuo u 51 godini života, posvetio se več od najranije mladosti nacionalnom radu i mnogo se isticao u redovima predratne jugoslovenske napredne omladine, na univerzitetima u Zagrebu i u Pragu. U Pragu je bio jedan od voda omladine, poznat govornik i pisac, koji je saradivao u svirn omladinskim revijama i u Supilovom „Riječkom Novom ii-stu". Putovao je mnogo po stranim zemljama i pisao otuda vrlo zanimljive dopise. Nakon rata se nastanio u rodnoj Kraljeviči, gde je dugo godina obnašao čast pretsed-nika opštine, uradivši vrlo mnogo za svoj rodni kraj. Jugoslovenski i naprednjački vaspitan, ostao je uvek veran idealima svoje mladosti, pa je kao takav bio izabran i z a starešinu Sokolskog društva u Kralje vici, kome je posvečivao največu brigu. Bio je neobično voljen od članstva, koga se smrt br. starešine vrlo duboko kosnula. Pogreb br. Kapona najbolje je pokazao, koliki je ugled uživao u sokolskim i u svim nacionalnim redovima, koji če mu sačuvati dug spomen i večitu zahvalnost.
SMRT SESTRE ADELINE TONČIČ
Pišu nam iz Malinske: Ovih dana je ovo društvo izgubilo svoju vrednu sestru, Ade linu Tončič, tnajku našeg društvenog starešine. Sokoli su je u velikom broju is-pratili do njenog večnog počivališta, pa se je tako našoj miloj sestri ispunila želja, da leš njezin nose dragi joj Sokoli, njeno telo nose dragi joj Sokoli.
SOKOLSKI DOM U MARENBERGU
9 decembra bilo je u Marenbergu, na jednoj od najsevernijih točaka našeg dr-žavnog teritorija, svečano otvorenje novo sazidanog sokolskog doma društva Vuhred-Marenberg. Na svečano otvorenje prispelo je mnoštvo naroda iz svih krajeva Dravske doline i Koruške. Starešina društva, inž. Pahernik, koji pored brata Mravljaka, ima najviše zasluga za zidanje doma, zahvalio je u srdančom trovoru svima koji su pri pomogli tome da se na tako izloženoj tačci podigne tako važna nacionalna tvr-dava. L ime sokolske župe Maribor, odr-žao je govor starešina župe, Dr. Gorišek, a za njim je uzeo reč Dr. Dolar, koji je naročito podvukao potrebu složnog nastupa svih nacionalnih elemenata u tom kraju, jer kad se radi o granicama države, onda svi moraju biti jedinstveni. Na koncu je govo-rio i stari nacionalni borac, g. Robnik.
Na svečano) akademiji koja je sledila nakon toga izvedene su vrlo uspele vežbe, uz učestvovanje pevačkog društva „Maren-berški slavčki", pod vodstvom nadučitelja Tomažiča.
Novi dom, koji ima prostranu dvoranu. sa pozornicom, i nekoliko manjih prosto-nja, nije još do kraja dovršen, pa če svečano osvečenje čitavog doma biti tek g. 1940, prilikom 20-godišnjice sokolskog društva Vuhred-Marenberg. Letno vežbalište društva biče gotovo ovog proleča i otvo-reno u mesecu junu.
GODISNJA SKUPŠTINA SOKOLSKE ČETE GENERALSKI STOL
27 novembra održana je IX redovna skup-ština sokolske čete Generalski stol, pod presedanjem starešine brata Todora Vrečice. Poslati su pozdravi Sokolskoj župi Karlovac, Matičnom društvu Duga Resa i osnivaču čete, br. Josipu Posliku, župniku, a komemorirana je i smrt najstarijeg so kola župe Karlovac, člana naše čete, Dure Svilara. Pošto je odobren rad stare uprave, izabran je novi odbor: starešina Todor Vrečica, zamenik Jožo Matešič, tajnik Ra-divoj Vukelič, načelnik Pero Matešič, zamenik Juraj Katic, načelnica Zora Brajko-vič, zamenica Anka Žgela, prosvetar Jožo Matešič, zamenik Vida Penko, blagajnik Simo Vrečica, statističar Pero Popovački, a zastavnik Anton Skukan.
SOKOLIMA PČELARIMA
Izveštavamo braču pčelare, da imamo još poveči broj kompleta: „Prve jugoslovenski: pčelarske dopisne škole”, — 10 svezaka. Cena je 50 dinara.
Isto tako imamo i šablona, sa uputstvi-ma za pravlienje moderne košnice, koji staju 16 dinara.
Novac treba slati čekom, broj 58.105.
Glasovi štampe
COS ZA PRVI DECEMBAR
Češki sokolski listovi su, pored ostaie češke štampe, posvetili naročito tople član ke proslavi 20-godišnjice ujedinjenja Jugoslavije. Pored vanredno srdačnog članka u „Sokolskom vjesniku", glavnom organu ČOS, treba naročito podvuči i članak u „Sokolske Bcsedy”, listu naraštaja ČOS. Članak podvlači, da Čehoslovaci neče moči bučnim načinom da dadu izraza svojim ose-čajima za jugoslovensku braču, pošto su i svoj ovogodišnji narodni praznik oglasili za radni dan. Ali svaki Jugosloven zna, da čehoslovaci osečaju sa njima prilikom te radosne proslave. Jugoslavija je zaslužila da se veseli i Čehoslovaci joj to od srca žele. Jugoslavija danas tvori jaku državu, čijem procvatu se u Čehoslovačkoj svi ra-duju. „Prilikom Prvog Decembra, sve naše misli iti če na bratski Jug, da bi se obra-dovale nad srečom drugih, kad nam se vrstita radost zagorčila”. — Članak završava: „Želimo vam, draga braćo, da vaša radost traje večno, a mi verujemo da če doči čas. kada če se ! nama vratiti lepša vremena. I ubedeni smo, da če time i vaša radost biti udvostručena."
ČESI O NAŠOJ SOKOLSKOJ PETOLETN1CI „Lidove noviny”, od 9 decembra, objav 1 juju napis o sokolkoj petoletnici u Jugoslaviji, navodeči podatke o tome šta su pojedine župe več izvršile u okviru te peto-letnice. Naročito beleži podatke iz župe Mostar i naglašuje, da se mnogo velikog i korisnog več učinilo, a mnogo još ima da se učini. Takova petoletnica trebala bi da posluži kao uzor i čehoslovačkom Sokolstvu. Članak završava:
„Rezultati govore sami za sebe. Jugoslo-venska sokolska petoletnica vodi brigu u gospodarskem preporodu, o кџЧигпот po-dignuču zemlje, o narodnom zdravi ju i t. d. Hoče li to da posluži kao pobuda i za nas, Čehoslovake?”
Spor oko Tunisa, Nice i Korzike
U poslednje doba se u čitavoj svetskoi štampi mnogo govori o pitanju Korzike, Nice, Savoje i Tunisa, pogotovo nakon manifestacija u Italiji i protumanifestacija u Francuskoj, pa neče biti bez interesa za naše čitaoce, ako navedemo istorijat tih krajeva u poslednje vreme.
Od god. 1575 do 1782, Tunis se nalazio pod vladom Turaka, ali se god. 1782 oslo-hodio i postao samostalna država. Več sto-tinu godina nakon toga nalazila se u Tunisu jaka italijanska kolonija, tako da je, za vladanja Sidi Ahmeda, i sam pretsednik tuniške vlade bio Italijan, Cavaliere Ruffo. Od god. 1862, italijanski upliv u Tunisu je bio vrlo jak; ali kad je god. 1869 došlo do državnog bankrota, nametnuli su pretstav-nici Francuske, Engleske i Italije protekto-tat tamošnjo) vladi. Kad je došlo do po-graničnih sporova, okupirali su 1881 Fran-cuzi Tunis i zaveli tamo svoj protektorat. Postavili su svoga generalnoga rezidenta koji je ujedno ministar spoljnih poslova tu niške vlade, dok je zapovednik francuske okupacione vojske ujedno i ministar rata Na taj način je Tunis formalno ostao auto-noman, ali se nalazi ipak u francuskiin ru-kama Od naročite je važnosti ratna luka Bizerta, koju su Francuzi izgradili još pre velikog rata
Čim su Francuzi sa vojskom ušli u Tunis, u Italiji se javilo ogorčenje, ali bez uspeha. Ma da Tunis stvarno nije nikada pripadao Italiji, več g. 1882 je tražio italijanski državnik Crispi da ga Francuska ustupi ita lijanskoj državi; a i prigodom sastanka iz-medu Lavala i Mussolina bilo je ponovno reči o Tunisu. Medutim je, nakon sporazuma izmedu ta dva državnika, g. Musolini izjavio u italijanskoj komori, da izmedu Francuske i Italije nema više teritorijalnih sporova. Danas naprotiv Italijani izjavi ju ju, da pakt izmedu Lavala i Mussolina iz godine 1935, više nema važnosti, pošto se Francuska u tom paktu obavezala da če dati Italiji slobodne ruke u Abisiniji, ali to obečanje nije ispunila.
Danas Tunis broji oko 2.500.000 Stanovnika, od kojih je veči deo autohtonog sta-novništva. Od Evropejaca ima najviše Ita lijana (preko 120.000); zatim 10.000 Malte Žana, čiji je jezik takode srodan italijan-skom; dok Francuza ima oko 100.000. Me-
dutim mnogo važnije nego li je narodno-sni argumenat, jesu za Italiju strateške' potrebe, jer problem gospodovanja u Tunisu pretstavlja i problem prevlasti na Sre-dozemnom Moru. Naprama francuskoj luci u Bizerti, izgradila je Italija ogromnu rat-nu bazu na ostrvu Panteleriji.
Tako stoji stvar sa Tunisom, što se pdk tiče Korzike, Nice i Savoje, one su nekada zaista činile deo sardinskog kraljevstva. koje je bilo jezgro današnje Italije; ili su pripadale genoveškoj republici. Italija ie \icu i Savoju ustupiia Francuskoj god. 1860, kao uzvrat /.a pomoč što je Francuska dala Italiji protiv Austrije; dok je genoveška republika ustupiia Korziku Francuskoj, jo» god. 1868.
Sfafistička fizionomija današnje Čehoslovačke
Novi pretsednik čehoslovačke Republike, Dr. E. Haha, naveo je, prilikom nedavnog prijema stranih novinara u Pragu, u suhim ali vrlo značajnim ciframa, šta je sve Čt-hoslovačka doprinela za očuvanje mira u svetu. Prema njegovim rečima, Čehoslo-vačka je izgubila 41.596 km2 površine i 4.922.444 Stanovnika. To znači da je žrtvovala trečinu od čitavog ranijeg stanovni-štva. Od toga broja 2.800.854 pripadaju ne-mačkoj narodnosti, 592.000 Madarima, 78.000“ Poljacima, 37.000 Rusinima i 60.000 Jevreji-ma, a i.102.162 pripada čehoslovačkoj narodnosti. Nakon tih gubitaka, čehoslovač-ka ima površinu od samih 98.912 kms, i
9.807.000 Stanovnika.
Povodom te izjave dr. Hahe, praška štam-pa pruža još neke podatke o fizionomiji sadašnje čehoslovačke države. Pošto je broj od 9.807.000 Stanovnika naveden prema statistki i i godine 1930, od čega je prošlo več osam godina, za vreme kojih je prirodni •porast pučanstva bio svakako znatan, tv je sigurno da pravo brojčano stanje današnje čehoslovačke republike prelazi ipaK deset milijuna Stanovnika. Od ukupnog broja Stanovnika, ogromna večina su če-hoslovački državni pripadnici i tek oko
130.000 Stanovnika uživa strano državno pripadništvo. 88'Vo od današnjeg stanovni-štva Republike pripadaju Česima i Slova-cima, 5,29°/o pripadaju ruskoj narodnosti, 3.90°/o nemačkoj narodnosti, 1.04°/o madar skoj, 1.31% jevrejskoj, a 0.04°/o poljskoj narodnosti.
što se zanimanja stanovništva tiče, 37*/» čine zemljoradnici, šumari i ribari, 32°/o in-dustrisko i zanatsko stanovništvo i t. 4. Prema tome se je procenat zeinljoradnič-kog stanovništva u nekoliko povečao, dok je procenat industrijskog stanovništva po-nešto pao.____________________________________
Knjiga o streljačkim otsecima
Strel jački otsek načelništva Saveza Sokol* Kraljevine Jugoslavije izradio je i dao u štampu knjigu „Potrebna znanja za soko! ske streljačke otseke", sa sledečim sadr-žajem:
1. — Nastava za gadanje puškom i auto matskim pištol jem.
2. — Opis: vojničke, malokalibarske i vazdušne puške;
3. — Pravilnik: streljačkog otseka; za izvodenje utakmica u gadanju u Sokolstvu; za rad oko nabavke oružja i za dodelji-vanje medalje „Dobrom streljcu”;
4. — Upu t: za izvršenje pravilnika za d<>-deljivanje medalje „Dobrom streljcu” članovima streljačkih otseka; za čuvanje, pregled i čiščenje oružja i municije; za izradu strelišta i za izvršenje zamene pušaka sta-rijeg modela za noviji model.
Knjiga če izneti oko 340 strana, veličine 58X84 na boljoj hartiji sa tvrdim povezom.
Odeljci u knjiži štampani su naiztneničm* čirilicom i latinicom.
Ova knjiga biče od velike koristi svakom Sokolu kao i onima koji se bave ovoni vr-stom športa. Naročito se preporučuje onim sokolima koji polažu pravo na povlasticu koriščenja skračenog roka služenja u kadru, jer če po ovoj knjiži polagati pret-hodni ispit iz predvojničke obuke, — odnosno iz nastave za gadanje, opisa puške i t. d.
Cena knjiži je za sokolske jedinice 20 dinara; za ostale 20 dinara bez pakovanja i poštarine, a 30 dinara sa pakovanjem 1 poštarinon’
Ko želi da nabavi gore pomenutu knjigu, neka to učini najdalje do 10 januara 193** godine. Posle napred navedenog roka pret-plata se neče primati.
Knjiga če biti gotova do 31 januara 193* godine najdalje, kada če se poslati pret-platnicima.
Izdaje Savez Sokola Kr. Jugoslavije (arh. M. Smiljanič, Alekse Nenadoviča 6) — Uređuje redakcioni odbor (Pretsednik Dr. Vlad. Belajčić) — Odgovorni urednik dr. Tihomir Protič, Beograd Prestolonaslednikov trg. 34 — Štamparija Drag. Gregorič, Kneginje Olge 21 — Beograd.