KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 39 (1).
PATENTNI SPIS
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 SEPTEMBRA 1940
BR. 16080
Ing. Ghez Henry i Dr. Ghez Oscar, Pariš, Francuska.
Postupak za regenerisanjie elastične gume i njenih proizvoda.
Prijava od 26 aprila 1939.	Važi od 1 decembra 1939.
Ovaj se pronalazak odnosi na regene-risanje vulkamisanog kaučuka u kakvom otvorenom sudu, bez prethodnog usitnjavanja bez parnog pritiska ili pritiska drugih gasova i bez upotrebe alkalija, već samo dejstvom toplote, koja se prenosi pomoću tela koje se nalazi u rastopljenom ili polurastopljenom stanju, po mogućnosti u rotacionom ili naizmeničnom tamo i amo kretanju. Ovo je telo prvenstveno kakav ugljiovodomik, čija se tačka ključanja nalazi iznad temperature potrebne za regeneri-sanje komada elastične gume snabdevenih platnom (stare spoljme automobilske gume i t. si.). Depolimerizovanje i ostvarenje plastičnosti kod vulkanisanog kaučuka pomoću toplote prenošene takvim jednim tečnim telom je potpuno, pošto je ovo pravilno i ravnomerno i misu potrebni zametni i teški radni tokovi kao kod postupaka izvedenih pomoću alkalija, gde se trajanje tretiranja menja između 10 i 24 časa pri pritisku od 10 do 15 atun., uz jednovre-meno oduzimanje reda ispiranja sušenja, neutralisanja i t. d.
Kod regeneraciiomog postupka sa pre-grejanom vodenom parom, ikoji je po sebi poznat, para deluje kao sredstvo za prenošenje toplote. Ali su kako pregre-jana para tako vazduh i gas rđave toplo-noše. Osim toga mora pri tome para biti održavana u jakom kretanju, da bi toplota ravnomerno prodirala kroz masu komada koji treba da se regenerišu. Usled rđavog prenošenja toplote depolimerizovanje stare gume traje i suviše dugo i time utiče na ekonomski karakter procesa.
Poznato je da kod postupka regeneri-sanja pomoću zasićene pare ova znatno bolje prenosi toploitu no pregrejana para, ali ipak ovaj postupak zahteva uređaj sa visokim pritiskom (do 30—50 atm.) usled čega postupak postaje skup i težak.
Ovaj se postupak naprotiv odnosi na postupak za regenerisanje, koji -ne zahteva postojanje ni vode, ni pare, ni vazduha ni drugih gasova. Pronalazak se sastoji u upotrebi jednoga sredstva za ostvarenje plastičnosti, koje u tečnom stanju usled svoje pokretljivosti okružuje vulkanisane gumene delove sa svih strana i u unutrašnjosti ih dovodi na temperaturu potrebnu za depolimerizovanje ne izlažući ih suvoj destilaciji i ne rastvarajući ih. Po pronalasku se ovo sredstvo za plastifikovanje, koje okružuje vulkanisane gumene delove, u tankom sloju hvata po njihovoj površini ne prodirući znatno u unutrašnjost mase i zaštićuje gumu, pri čemu se ovo hladi izvan kupatila, skoro odmah pre svakog ok-sidisanja koje bi se moglo pripisati utkaju vazduha, dok se prema drugom poznatom postupku tretirana guma mo-ra vaditi napolje iz sudova pri niskoj temperaturi, da bi se izbeglo oksidisanje i zapaljivainje, u-sled čega se smanjuje produktivnost postrojenja i prema tome povećava cena ponovo dobivenog iproizvoda.
S druge strane je poznato da postojanje ovog zaštitnog sloja od plastifikujućeg sredstva na spoljmoj površini omogućuje tretiranom materijalu dobru sposobnost za skladišne ležanje i za njegovo transpo-rto-vanje na velike daljine radi rafinovanja.
Din 5.—
Ovaj fini sloj iz plastifikujućeg sredstva može ostati neograničeno dugo u povratno' dobivenom ororzvodu, pošto se pri spravljanju smeša upotrebljuju čak i veće količine (približno od 15 do 30%).
Po depolimerizovanju se dalja obrada materijala vrši kao obično na cilindrima za rafinovanjie, koja je ista kao i ona koja se izvodi po drugim metodama za regeneri-sanje. Ali se u ovom slučaju za rafinovajije upotrebljuje znatno manje snage.
Osim toga postupak omogućuje da se postigne regeneracioni proizvod, čije su mehaničke osobine veće i koji jednovre-meno ima bolju sposobnost za istezanje. Postupak po pronalasku je veoma ekomo-man i jeftiniji je no izrada obične plastične gume, čija izrada zahteva od 15 dO' 30% ulja, dobro prethodno usitnjavanje, znatno zagrevanje pod parom u kakvom kupatilu i sledeče sušenje.
Uspostavilo se, da su među plastifikuju-ćim sredstvima najbolji prenosioci toplote bitumeni, a naročito elaterlt, čija je tačka ključanja viša no temperatura potrebna za regenerisanje, i ugljenisanje platna.
Primer: — Kaučuk koji treba da se ,regeneriše, n. pr. veliki komadi automobilskih spoljnih guma, unutrašnjih guma i t. d. se stavlja u kakav sud koji se sastoji iz perforisanog lima ili metalne mreže sa velikim petljama. Pošto je materijal koji prenosi toplotu, n. pr. elastični bitumen koji je u trgovini poznat pod imenom elaterit pretvoren u tečno stanje, sud koji sadrži komade stare gume se približno 30—60 minuta dugo gnjura u ovo kupatilo, pri čemu se zadržava ravnomerna temperatura od 180—225° C i kako sud tako i okolna tečnost održavaju se u trajnom ili naizme-ničnom kretanju. Kad se sud izvadi iz kupatila, ostavlja se da se ocedi i da se ohladi. Hlađenje se može ubrzati na taj način, što se gumeni komadi gnjuraju u hladnu vodu ili u kakvu drugu tečnost. Ovo hlađenje proizvodi taloženje elaterita u tan-
kom sloju i tako zaštićuje tretiranu gumu od svakog oksidisanja.
Usled direktnog, potpunog prenošenja toplote od elaterita ka staroj gumi, koja treba da se regeneriše, proces regenerisa-nja po ovom pronalasku traje samo jedan razlomljeni deo vremena potrebnog za re-genenisanje po poznatom postupku. Zagrevanje elaterita je potrebno »amo jedan jedini put pri prvome punjenju, a elaterit zadržava uvek jednaku temperaturu.
Pošto gnjuranje u kotao za zagrevanje i vađenje napolje traju samo nekoliko1 minuta i osim toga je isključeno hlađenje materijala, koje kod drugih postupaka u kotlu traje časovima dugo, može se računati sa povećanom produkcijom.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za regenerisanje elastične vulkanisane gume, naznačen time, što se vrši gnjuranje stare, neusitnjene gume u kakvo sredstvo za omekšavanje koje deluje kao sredstvo za prenošenje toplote, pri čemu se sve dotle zagreva, dok plastifiko-vanje na cilindrima za rafinovanje ne bude moguće u kratkom vremenu.
2.	Postupak za regenerisanje elastične vulkanisane gume, po zahtevu 1 prvenstveno u velikim komadima, pomoću kakve materije koja prenosi toplotu, i koja se zagreva do tečnog stanja, naznačen time, što se kao prenosilac toplote upotrebljuje kakva organska materija, koja usled za-grevanja prelazi u tečno stanje i čija se tačka ključanja nalazi iznad temperature potrebne za regenerisanje gume i ugljenisanje platna.
3.	Postupak za regenerisanje elastične, vulkanisane gume po zahtevu 1 i 2 naznačen time, što se kao kupatilo za zagrevanje upoitrebljuje materijal (elaterit, bitumen ili t. si.), koji se može prevesti u tečno stanje, i koji po hlađenju, koje se vrši po' napuštanju kupatila, obrazuje na gumenim komadima čvrst sloj.