28 Ustav i žalba protiv pritvaranja.
Ustav i žalba protiv pritvaranja.
Dr. Srečko Zuglia, sudija sudb. stola. Vel. Bečkerek. U naslovu spomenuto pitanje je jedno izmedju najvažnijih procesnih pitanja, što ih vidovdanski ustav rešava drukčije nego li postoječi partikularni krivični postupnici, a naročite
Ustav i žalba protiv pritvaranja. 29-
ugarski krivični postupnik za Vojvodinu i Medjimurje. Mi čemo se ovdje pozabaviti ustavnim propisima glede odredjivanja pritvora (čl. 5. ustava), jer je time regulisano jedno od osnovnih prava čoveka i gradjanina, pravo lične slobode, i jer je to pitanje od naročite važnosti za organe vlasti, koji se bave progonom krivičnih dela, obzirom na sankcija sadržanu u poslednjoj alineji pomenutog članka, po kojoj če javni organi, koji bi skrivili protiv tih ustavnih naredjenja odgovarati za nezakonito lišenje slobode. Moramo naime imati u vidu, da su ostali partikularni pravni propisi, koji su to pitanje drukčije rešavali, stavljeni van kreposti još 28. juna 1921 godine, u koliko se protive ustavu (čl. 142 ustava).
Način, kako je ustav normirao pomenuto pitanje, gotova je u svemu saglasan s § 131 srpskog krivičnog postupnika, a od drjgih se postupnika, što važe u ostaHm krajevima naše države, razilazi u ove četiri tačke: prvo, što naredjuje, da istražna vlast mora četvrti dan podneti na odobrenje nadležnem sudu svoje rešenje, kojim je nekoga stavila u pritvor, i ako se pritvoreni u roku od tri dana ne bi žalio; drugo, što normira da rok za žalbu protiv pritvora iznosi tri dana, što se slaže s ostahm našim krivičnim postupnicima (§ 114 aust.. § 105 hrv. i § 131 srp. k. p.), ali se razilazi od naredjenja § 378 ugarskog k. p.; t r e č e, što fiksira rok od dva dana, u kome mora nadležni sud doneti rešenje, o potvrdi ili dokidanja pritvora, čime se u glavnom slaže s § 151 madjarskog k. p., ali se razilazi od ostalih naših postupnika, pa i od samog srbi-janskog, po kome ta j rok iznosi 24 sata; četvrti, što naredjuje, da je sudsko rešenje o potvrdi ili dokidanju pritvora izvršno, čime se slaže s § 131 srp. k. p., § 151 i 158 ugarskog k. p., ali se razlikuje od § 197 austr., 188 hrv. p. i analognog propisa bosanskog k. p.
I. Ustavno naredjenje, da je istražna vlast dužna u roku od 24 sata podneti nadležnem sudu na odobrenje ili poništenje svoje rešenje, kojim je odredila pritvor, i onda ako se pritvoreni ne bi žalio u otvorenom roku od tri dana (čl. 5. ustava), preneto je iz § 131 srpskog krivičnog postupnika, gde je ono sasma umesno i osnovano specifičnem organizacijem sadova i naročitim uredjenjem istražne službe. Srbijanski krivični po-
Ustav i žalba protiv pritvaranja.
stupnik ne pozna izvide i istragu kao dva zasebna instituta, več ima za obadva ta pojma jedinstvenu ustanovu, koja se naziva isledjenje (§51, 117), a vlasti koje obavljaju isledjenje zove izstražujiučim i isledjujučim vlastima (§ 19). Po srp. krivičnem postupniku, osim kod zločina i prestjpa javnih organa u službenem radu, koji se delikti ne smatraju oficijoznim (§§ 6 7), te se isledjuju administrativnim putem po zakonu e činovni-cima (§§ 19, 32, 159 k. p.), pehcija je redovna istražna vlast za sve oficijezne (§§ 6, 19, 20, 21) i privatne delikte (§ 31), a istražne sudije kod prvostepenih sudeva prevadjaju istragu samo u retkim i izuzetnimi slučajevima (§ 22). Medju tim i onda, kad istragu vodi istražni sudija, nije po srbijanskem zakonu pružena onolika garancija za njegovu nepristranost, kao po ostalim našim krivičnim postupnicima, jer je u Srbiji istražni sudija takodjer javni tužilac (§ 23, 183) i kao takav angaževan takodjer za uspeh sveg tužilačkog rada, i za te njegov postu-pak ne može imati onoliku meru nepristranosti i nezaintere-sovanosti, kao drugde, gde je tužilačka ulega petpuno edeljena od sudske. Ni p r i t v e r nije u Srbiji ono, što je on po ostahm našim krivičnim postupnicima (osim ugarskog, koji pozna sudske pritvore dužeg trajanja §§ 141, 147, 267, 330, 537 ug. k. p.), to jest previzorne i kratkotrajne ograničenje lične slo-"bode osumnjičenog, dok se isti ne stavi pred istražnog sudija, da ga sasluša i donese rešenje hoče li se pustiti u slobodu ili pridržati u redovnem istražnem zatvoru. Po srbijanskem Je sistemu pritvor mnogo trajnije i teže ograničenje lične slobode osumnjičenog te se dade bolje uperediti s Istražnim zatverom po spomenutim sistemima, nego li jednostavnim pritvorom, same što je još teži i češči od istražnog zatvora, jer je obli-gatoran za sva zločinstva i nečasne prestupe, a za ostale pre-stupe. ako postoji epasnest bega ili keluzije (§ 132). Kod istražne vlasti, redovne policije, može da traje pritvor, koliko i izvidi, to jest 15 dana, ako su krivci i svedoci u istem srezu, 30 dana, ako su u istem okrugu, a dva meseca ako su u raznim okruzima (§ 156 a). No kako nema nikakve sankcije, za slučaj da se izvidi ne bi dovršili u pomenutim rekovima, može i pritvor pri stavljanju ped sud (§ 161 — ped eptužbu po našim postupnicima) trajati još znatno duže. 1 zato je bile petpuno oprav-
Ustav i žalba protiv pritvaranja. 31
dano, što je srbijanski krivični postupnik ovo težko i dugo-trajno ograničenje lične slobode po policijskim vlastima, koji inače ne stoje ni pod kakvim sudskim nadzorom, stavio u svakom slučaju pod direktna kontrolu suda, bez obzira da li se je okrivljeni žalio ili ne, jer se je samo tako mogla postiči izvesna garancija, da policajna vlast ne če zloupotrebiti to svoje pravo, a naročito da ne če prikratiti raznim nedopu-štenim sredstvima pritvorenog u njegovu pravu žalbe.
Za ostali teritorij naše države, gde naprednija sudska organizacija a naročito savršenije uredjenje istražne službe, daje bolje garancije za nepovredivost lične slobode, ne samo da je pomenuto ustavno naredjenje bilo suvišno i neumesno, nego je pače stvorilo veliku pometnjiu, jer je teško rešiti, kako se ono ima da primenjuje u prilikama, koje se bitno razlikuju od onih, što ih je ustavotvorac imao u vidu, kad je normirao pomenuto pitanje.
Držim, da se za primenu navedenog ustavnog načela na ostalom području naše kraljevine osim teritorija, na kome važi srpski krivični postupnik, moraju imati pred očima ovi principi. Ustav nije imao nameru da pruži maksimum garancija za nepovredivost lične slobode nego samo neki minimum, koji se bez kaznene odgovornosti ne sme prekoračiti. On nije mogao smerati na to, da zapreči da se la buduče stvore još li-beralniji zakoni za zaštitu lične slobode od onih ustanova, što ih on zadrži, a dosledno tome nije mogla biti njegova namera ni to, da dokine sve one liberalnije zakonske propise, koji u tom pogledu važe u pojedinim našim krajevjma. I za to ni nakon ustava ne če policijske vlasti na teritoriju van Srbije moči da ograniče ličmu slobodu gradjana u vecoj meri, nego li su to smele do ustava po specijalnim zakonima, koji postoje za te krajeve. Za to če i nakon ustava u krajevima austrijskog, hrvatskog, bosanskog i ugarskog krivičnog postupka policijske vlasti i morati da u roku od 48 sati predadj nadležnom sudu pritvorenika (§ 177 austr., § 168 hrv. i §§ 143 i 145 ugar. k. p.), a ne če se moči pozivati na to, da mu po ustavu pripada pravo, da ga zadrže u pritvoru tri dana, ako se ne bi žalio, i istom četvrti dan da su dužne podneti sudu na odobrenje svoje rešenje o pritvoru. U smislu zakona imadu rešenje u pritvoru
32 Ustav i žalba protiv pritvaranja.
da donesj ili odobre ii a d 1 ež n i s u d o v i. I za to, gde god se po sudskoj organizaciji neko rešenje o pritvoru smatra ko-načnim pravorekom dotičnog nadležnog prvostepenog suda, to rešenje ne treba podastirati nikome na odobrenje, jer je ono kao konačno sudsko rešenje izvršno, premda se inače može pobijati pravnim lekom upravljenim na viši sud. Medju tim po postoječoj organizaciji slovenačkih, dalmatinskih, hrvatskili^ bosanskih i vojvodjanskih kaznenih sudova ne smatra se rešenje istražnog sudije konačnim rešenjem dotičnog sudišta, jer kod tih istih sudova postoje zasebni organi (večne komore, optužni senati), koji povodom žalbi protiv rešenja istražnog sudije donašaju konačna sudska rešenja i ta se rešenja sma-traju izvršnim sudskim rešenjima u smislia ustava. Isto pravilo vredi i za onaj slučaj, kad kotarski sudija, nadležan za vodjenje izvida odredi pritvor do rešenja istražnog sudije (§§ 178 i 189 austr., § 82 in 168 hrv. i § 145 ug. k. p.), jer ako ni istražni sudija, koga u pomenutom slučaju samo zamenjuje kotarski sudac ne može da donese konačno rešenje dotične sudske instancije o stavljanju 'u pritvor, odnosno istražni za-tvor, onda ne može takvo rešenje da donese ni njegov za-menik, kotarski sudija. I za to če istražni sudije, kad po au-strijskom. hrvatskom i bosanskom sistemu odredjuju istražni zatvor, odnosno po § 141 ug. k. p. prethodni pritvor ili po § 143 istražni zatvor, morati svoje rešenje podneti četvrti dan i bez žalbe na odobrenje dotičnom sudištvu, jer su po ustavu izvršna i ne trebaju daljnjeg odobrenja samo konačna rešenja prvo-stepenih sudova, a ne i takva rešenja njihovih istražnih organa, koja dotični prvostepeni sud može još povodom žalbe izmeniti ili poništiti. Isto če tako istražni sudija morati četvr-tog dana podneti na odobrenje okražnom sudu rešenje ko-tarskog sudije o stavljanju u pritvor po § 178 austrijskog odnosno § 168 hrv. i § 145 ugarskog krivičnog postupka. Druga je stvar, kad kotarski sud u svom delokrugu za prekršaje i prestupe, koji spadaju u njegovu kompetenciju, odredi po § 452 austrijskog, § 385/3 hrv. i § 537 ugarskog post:ipka istražni zatvor, odnosno prethodni pritvor. To je konačno sudsko rešenje tog prvostepenog suda i za to je ono izvršno te u smislu ustava ne treba nikakvog odobrenja naredjenog suda.
Ustav i žalba protiv pritvaranja. S?
Ne Če trebati podnašati sudu na odobrenje rešenje o pret-hodnom pritvoru ili istražnom zatvoru, ako se pritvoreni, koji se nije žalio, pusti u slobodu pre, nego li je minuo rok 4 dana, ili ako se bar u istom rok.i preda drugoj nadležnoj istražnoj vlasti, koja je ovlaštena da donaša rešenje o stavljanju u pritvor ili puštanju u slubodu, jer tu postoji mogučnost, da ta nova isledna vlast i bez ingerencije nadležnog suda dokine pritvor, šta više, da sud, koji postupa samo na tužbu ovlaštenog tažioca, ne bi ni mogao da odredi pritvor bez predloga te nadležne vlasti, ako je ona ujedno i javni tužilac, kao što je policija u Srbiji (§ 6 srp. k. p.)
II. Rokzažalbuprotiv pritvaranja iznosi po ustavu (čl. 5) tri dana, što je u soglasju s ostalim našim krivičnim postupnicima (§ 114 austr., 105 hrv. i § 131 srp. k. p.) ali se razilazi od naredjenja § 378 ugarskog krivičnog postupka, po kome se žalba protiv svakog sudskog rešenja, koje se strankama saopštava proglašenjem, a po § 78 istog krivičnog postupka saopštavaju se prisutnlm interesentima sva rešenja uvek proglašenjem, ima da prijavi odmah kod proglašenja, a izvesti se može kroz 8 dana od prijave. Pošto je pritvoreni uvek prisutan, jer se niko ne može da stavi u sudski pritvor, a da se pre toga ili bar kroz 24 sata ne sasluša (§§ 145 1146 ug. k. p.), iznosi po ugarskom krivičnom postupniku rok za žalbu protiv pritvora. manje nego po ustavu. Buduči da su ustavom (čl. 142) ukinuti svi zakonski propisi, koji se ustavu protive, mora se smatrati ukinutim i pomenuti propis o roku za žalbu protiv pritvora, jer je stroži od ustava i jer n_e pruža pritvoreniku ni onaj minimum garancije za nepovredivost lične slobode, koju mu je ustav osigurao kaznenom sankcijom. S toga če morati sudovi i na području, za koji važi ugarski krivični postupnik, uzimati u postupak i takve žalbe protiv pritvora, što su ih ovlašteni prijavili istom treči dan iza saopštenja rešenja, kojim se osumnjičeni stavlja u pritvor. Jer ustav ne naredjuje ni-kakav zaseban rok za obrazloženje prijavljenih žalbi, važiče i nadalje rok, koji je normiran u § 378 te iznosi 8 dana od saopštenja jer se isti ni u čemu ne protivi ustavu.
U smislu poslednje alineje § 380 u vezi s § 378 ug. k. p., moči če pritvoreni u otvorenom roku od tri dana ponovno pri-
3
34
Zaščita najemnikov po novem stanovanskem zakonu.
javiti svoju žalbu i u slučaju, da ju je bio več jednom povukao natrag.
III. Pošto je pitanje glede roka, u kome ima nadležni prvostepeni sud da poništi ili odobri rešenje istražne vlasti (is tražnog siudije) o stavljanju u pritvor i istražni zatvor, sasma jednostavno, mi se ne čemo dulje tirne baviti, nego čemo preči odmah na sledeče ustavno naredjenje, po kome je rešenje pr-vostepenega suda o odobrenja ili poništenju pritvora izvršno. To znači da eventualna žalba ovlaštenog tužioca, protiv rešenja, kojim se pritvoreni pusta u slobodu, nema odgodne snage. To se naredjenje protivi zakonskim propisima, sadržanim u § 197 austrijskog k. p. i analognim propisima bosanskog i hr-vatskog krivičnog postupka (§ 188 hrv. k. p.), a saglasno je s ustanovama § 131 srpskog i § 151 i 158 ugarskog krivičnog postupka kao što i sa 3 alinejom § 284 u 6 al § 466 austr. k. p. Po tome se ne če više moči pridržati u istražnom zatvoru okriv-Ijeni ni onda, ako državni tužilac odmah kod proglašenja rešenja večne komore, kojim se tuženi pusta na slobodu, prijavi žalba te je u roku od 3 dana obrazloži (§ 197 austr. k. p.), jer bi se takvo zadržavanje u zatvoru protivilo ustavnim garancijama lične slobode te bi padalo pod udar krivičnog zakona (§§ 93 i 101 austr.k.z.).