PoŽtarina plaćena u gotovu
Cena Din. 1.—
OKOLJ" M
6LA5ILO 5AVEZA ZOKOLA KRA'
■ j
smajerova 1.
AVIJfl
V
Čuvajte Jugoslaviju!
Izlazi svake subote Godišnja pretplata 50 din Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trg 34 Telefon uredništva 30-866 i
26-516, uprave 30-866 ■ -«► Oglasi po ceniku
Račun Poštanske štedionice br. 57.686 Rukopisi se ne vračaju
Beograd, 9 oktobar 193Y God. VIII ♦ Broj 31
SLAVA VITEŠKOM KRALJU ALEKSANDRU I UJEDINITELJU!
Str. 2
SOKOLSKI GLASNIK
God. VIII — broj 31
Treca godišnlica smrti Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja
Po treći put obnavlja nam se tužni
9	oktobar — dan mučeničke smrti našeg Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja.
Toga dana pre tri godine naš Veliki Kralj krenuo je na put da uči ni posetu savezničkoj i prijateljsko j zemlji Francuskoj i da ujed no s palmo m mira ii ruci, jačajući i učvršču-juči položaj Jugoslavije u medunarod nom svetu, doprinese oboi Svoj i Svoje zemlje veliko j ideji mira. Ali zločinačke ruke, u službi mračnih sila, prekinuše nit Njegova života u času kada je bio u najvišem usponu svojih sila i na putu ostvarenja plemenitih i uzvišenih nastojanja.
Kao da se juče odigrala ta strašna tragedija, ko ja je gorko i neutešno ucvilila sav jugoslovenski narod i je-zivo užasnula sav kulturni svet — tako živo i duboko osečamo svu bol, ko ja se onoga dana zauvek urezala u naša srca. A ipak su več eto pune tri godine minule od toga zlokobnog i neopisivo tužnog našeg dana. I kao što su tada najlepše i največe nade svih Jugoslovena pratile našeg Kralja na Njegovom putu u Francusku, tako Ga je mrtva, na tužnom povratku u domovinu, sav Njegov narod dočekao, pri mi o i obgrlio s a srcem raskidanim od bola i svisnute duše. Taj naš crni dan svojom grozo-tom potresao je sve prosvetljene narode, ko ji su u neizmernom bolu našeg naroda iskreno saučestvovali. Pogreb u Beogradu jasno je tada do-kazao ljubav naroda prema svom mrtvom Kralju, a dokazao je i to, kako su našeg Viteškog Kralja Ujedinitelja cenili i poštovali i najviši pretstavnici savezničkih i prijateljskih država. Svi su tada s ogorčenjem i gnušanjem osudili ta j nečuveni i strašni zločin, sem zločinaca samih — ko je još traži ruka Pravde.
I kao što smo čuli na ovogodišnjoj glavno j skupštini Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, ostače za sva vremena istinite reči: Znamo potpuno tačno, potpuno jasno, neoporecivo i neoprovrgljivo, da su tim ubijstvom našeg Viteškog Kralja Ujedinitelja hteli da ubiju nosioca državnog au-toriteta, da bi se Njegova tvorba ra-sula i da bi se Njegovo život no delo uništilo. Ali u tome usudnom času, ko ji je za naš narod bio nov teški križ, ko ji nam je otvorio novu ranu i iskopao novi grob, planula je nova buktinja, ko ju je zapalila volja naroda ,i ta nova buktinja otkrila nam je veličinu narodne svesti, ko ja je sve te simbole povezala u autoritet državne suverenosti i nedeljivosti — u autoritet, koji ta ista volja naroda u sebi drži i produbijuje, dokle ga ne prenese na belo čelo našeg mla-dog Kralja Petra II.
Ali pakleni planovi mračnih i ne-prijateljskih sila nisu mogli da se ostvare; nisu mogle da raznesi/ i uni-šte ono, što su nam stvorile stotine tisuča žrtava, i što je naj posle Kralj Mučenik potvrdio, zapečatio i blago-slovio svojom vlastitom krvi ju, jer Jugoslavija, ta največa i najdrago-cenija tečevina našeg naroda, ima svo-je budne čuvare, a ta naša največa žrtva i svoje odvažne osvetnike.
Sedamo se godine 1928, kada smo na pragu prve deset-godišnjice posojanja Kraljevine Jugoslavije pri-premali VI pokrajinski slet u Skop-l ju. Bilo je tada meseca jula kada je N j. Vel. Kralj Aleksandar 1 primio izaslanstvo Jugoslovenskog sokol-skog saveza, ko je je želelo da svoga Vladara izvesti o sletskim priprema-ma i da Ga pozove na s let. Tada je Kralj Aleksandar primio s a zadovoljstvom i odobravanjem izvesta j o sletskim pripremama i radosno dodao-»/ ja sam Sokol«
S lom Njegovom iz javoru potpuno su se podudarale sva Njegova dela i težnje. Široki koncept Njegove dr-žavničke mudrosti, Njegove nacionalne misaonosti i Njegovog slovenskog osečanja — to su bile komponente Njegovog viteškog značaja i Njegove dalekovidnosti. Znao je, da je veličina Jugoslavije u sredenosti, miru,
Sokolstvo se mora u praven svoga rada svesno prilagoditi modemom viemenu
ledna bratska рошка
U poslednje vreme sabiru mi se i zgušnjavaju misli o tome, šta bi bilo ono što je bitno i što je važno, pa da bi naše Sokolstvo ostalo i još jače bilo? Znam, da i mnogo drugih mnogo govore, žele i o tome pišu. Ali stalno mi izgleda ili da nekako ne umu, ili da nc mogu da precizno nađu potreban i/raz.
Po mome skromnom sudu, odlučno je u našem Sokolstvu to, da sokolske vode budu idealni ljudi. Funkcija starešina jeste prvenstveno apostolska. Na istaknutim i visokim položajirna sokolske organizacije moraju stajati bezkoni-promisno svetli pojedinci. Svaki onaj koji po pravu hoče da zapoveda, da od-lučuje, da predvodi, da savetuje, mora prvo biti pregalac na idealnome. To idealno mora obuhvatiti i prožimati celu vidljivu ličnost.
Ono što je dalo maha našem Sokolstvu pre rata', da bude narodna organizacija, apsolutno poštovana, bezizu-zetno simpatična, sa sviju strana po-magana, iskreno voljena, i što je orno-gučilo ceo niz plemenitih velikih i dobrih dela sokolskih, to je bio idealizam prethodnice. Današnje Sokolstvo treba da iz prošlosti primi i u svoj život prenese taj čisti i lepi idealizam u vodstvu.
Taj idealizam starešinstva treba da bude realan. Dakle, što manje fraza, što manje kontemplativnog spokoja, što manje inaktivnoga filozofskog uzdisanja i mira, nego delotvorni idealizam. Ne pozivati se na sve bezbrojne i često smušene paragrafe presadenih ustava, nego nositi zakon u sebi, u svom delu u svom životu. Ne hvatati se neprestano u kolo sa drugima, ne trčati za stran-cima, ne mešati se sa tudinima, ne terati sokolsku politiku manifestacijama banalne taktike, svesti na normalnu meru svečanosti i proslave, i potruditi se da več jedanputa narod dobije onakvo Sokolstvo kakvo mu pripada i kakvo mu treba. Valja dakle hiti i realan ali i savremeni idealista. Ko hoče da ide ispred drugih, mora biti svetao i čist, ali i ognjevit i istinit, i u srcu energično radin i idealan. Idealizma nema novoga i neče ga biti, nego je to uvek jedan, jednak, i kroz bez-krajne vekove što su prošli kao i za sve vekove što če doči uvek isti, stari, nepromenljiv i večan, dokle god bude bilo divnih i plemenitih čovečanskih pokreta ka lepšem i ka boljetn. Upravo taj idealizam nije ništa drugo nego bitna odlika svakoga heroizma, glavna vrlina svakoga junaštva, kruna učitelja i štit apostola, a moč i sva snaga svih ljudskih pastira i voda. Taj idealizam nije u tome da je iznenadniin poklonom urodenoga i slepom posledi-coin slučaja, nego je stasao u volji, u slobodnoj i jakoj volji, da se bude ono, što hoče da se bude i što treba da se bude, a da se ne bude ono, što neče da se bude. Taj idealizam je dinamično ukopčan i zapet u naporu, u želji, u težnji, u vežbi, u postepenosti približevanja savršenom cilju. Zato je taj idealizam moguč i svakom čoveku pristupačan. Ne radi se o konačnoj pobedi, nego o neprestanoj borbi. Ne radi se o uspehu, nego o dostojanstvu.
u pošteno j radinosti njenih državljana, odanih i vernih onim idealima, za ko je su se borili i za ko je su s vakog časa spremni na nove žrtve. Ne stranke, već s vest o pripadnosti jednom te istom narodu i celini i vera u po-hedonosnu moč istine i pravde da ju narodu snagu za otpor i odbranu, omogučuju pojedincu polet i razvoj, tako da se jedinstvo, skupnost i celina u stal nom napretku i razvit ku sve više približuju idealima bratstva, jed-nakosti i slobode.
Tu baštinu jugoslovensko Sokolstvo je iza smrti Kralja Mučenika pri-milo u punorn razumevanju. I s delo-tvornim prenašanjem te stvarne i idejne oporuke u stvarnost narod nog i državnog života mi jugoslovenski Sokoli nalazimo švoju utehu i na današnji crni dan, kada stoje naše straže tamo, gde ih je odredila i postavila sokolska dužnost i vernost.
E. L. GANGL
Ne radi se o priznanjima spolja, nego
0 božanskoj svesti unutri. Jer biti voda, to je uvek biti ugled i primer. Bez sokolskog primera i bez ugledanja, nema ni sokolskoga vaspitanja.
Pored idealizma u vodstvu mora Sokolstvo u metodama rada biti skroz moderno opremljeno, i niova se u praktičnom životu služiti najboljim i najnovijim sredstvima takvog delovanja, onako kako je to prokušano kod velikih organizacija drugih naroda. Kako god je idealizam konzervativan i dog-inatičan, tako je živi rad napredan, mo-deran, nov, i sasvim drugačiji od onoga u prošlosti. Treba pogledati s:edstva našega rada kojima smo raspolagali pred trideset godina. Pa zar tu naivnu tehniku rada da šilom nabijamo i na-vlačimo na mlade i bujne forme sada-šnjeg našeg novog i velikog narodnog života? A naročito sa tačke gledišta, da još ni danas nije naše Sokolstvo do-voljno prilagodeno i čvrsto priljubljeno u naš svakovrsni, šareni, ali svoj
1 svojstveni narodni život i narodnu individualnost našu. Sokolstvo, i/.vodeči svesnu akomodaciju prema narodu i prema vremenu, prirodno je da mora da se prvo akoinoduje vremenu i stanju današnjeg ljudskog umeča u poslovilna sličnim. Tvrdi se, a možda i jeste, da je ceo napredak ljudskog u-meča u takvim poslovilna u glavnom vezan za napredke tehnike. Pa šta to sineta, ako je pretežno tehnički, a ako sa tom novom i čudotvornom tehnikom možemo brže i lakše da posti-žemo one ciljeve, za kojima čistom du-šom i poštenim srcem težimo? Bilo bi dosta smešno, da ne kažemo glupo,
da u ovoni životu, gde se neidealne i antiidealne i antinacionalne grupe u svojoj akciji služe najmodernijim sredstvima, a da Sokolstvo nazarenski gleda stalno u prošlost, i da ne može nilcako da se odvikne od onoga, kako su dedovi radili. Ideja je iznad vremena. Ljudi vode moraju biti heroji. Rad po oruđu i instrumentima mora biti ap-solutno moderan.
Poznati su mi sokolski časovi, ma da ne znam ko to sluša, da se odu-ševi. Poznata mi je sokolska prosveta, u kvantitetu je to veliko, a koliko je energije bačeno za koliki uspeh? Poznata mi je sokolska administracija, i po-štanski efekt je zaista ogroman, i mnogo ljudi rade na tome kao sitni mravi, pa šta se postiže? Poznat mi je ceo ustav sokolski, zaista debela je to knjiga, puna članaka i paragrafa, pa šta drži ceo sokolski život zajedno, ili još bolje, što vezuje starešine i vode sa celom raštrkanom vojskom? —
Ne mislim ni u snu da poreknem ži-votnu sposobnost, pa prema tome i životno pravo i potrebu našega Sokolstva. Ali i kraj najidealnijih voda ne može taj život da ima prave živosti zato što su metode i načini upo-trebljeni za održanje, za gonjenje, za napinjanje te živosti, stari, dogmatički i nemoderni. U tome pravcu Sokolstvo naše ore i danas još neprestano drve-nim plugom. Sokolstvo usled toga stalno zamenjuje cilj sa sredstvom. Zato se Sokolstvo brižljivo sputava i stalno zakašnjava u određenom razvoju na-pred. Sokolstvo se mora u pravcu svoga rada i praktičkog provadanja svoje živosti svesno prilagoditi modemom vremenu, a nipošto ne čekati da bude pasivno odgurnuto na sporedno i pusto bezpuče.
D-r Laza Popovič
Medužupski sastanak u Kragujevcu
Medužupski sastanak Sokolske Petrove petogodišnjice održan je u Kragujevcu 25 i 26 septembra o. g.. Pored izaslanika skoro svih jedinica učlanjenih u župi Kragujevac, ovom sastanku pri-sustvovali su: u ime Saveza SKJ brat Dura Brzakovič, pretsednik otseka za čete, u ime župe Novi Sad brat Stakič, u ime župe Petrovgrad brat d-r. Miša Matič, u ime župe Sarajevo brat Munib Osmanagič i načelnik župe Mostar brat čolič.
Medužupski sastanak u Kragujevcu imao je dva dela: radni i inanifestaci-oni sastanak.
Radni sastanak održan je ti subotu 25 septembra o. g. u domu Sokolskog društva Kragujevac 1 (Radnička kolonija). Bilo je prisutno oko 200 delegata i Sokola iz Kragujevca. Starešina župe Kragujevac, brat Miloje Pavlovič, pošto je pretstavio i pozdravio prisutne izaslanike Saveza i bratskih župa i pošto je pročitao telegrame i izvinjavanja drugih župa koje nisu mogle poslati svoje izaslanike, govorio je o zadatku ovog sastanka, o razlozima da je on sazvan u ovo inače malo zgodno vreme za našu braču iz seoskih četa. Op-širno je govorio o pravom značaju Sokolske Petrove petogodišnjice, o željama njenih pokretača, naročito Sokolske župe Sarajevo i Sokolske župe Mostar, i o tome šta ona za naše Sokolstvo treba da znači. Brat Petar Jevđović, referent SPP Sokolske župe Kragujevac, podneo je izveštaj šta je dosada u ovom smislu u župi radeno i šta se još namerava učiniti za naredile četiri godine. Potom se razvila živa diskusija
o	programu i metodama Sokolske Petrove petogodišnjice. Ova diskusija se često udaljavala od glavnog zadatka o-vog sastanka, ali je ona i kao takva bila vrlo korisna i informativna za one koji još dovoljno nisu bili upu-čeni u pravi smisao ovog rada. Ko-risno je bilo čuti — a to se često čulo — o teškočama i okolnostima u kojima kod pojedinih jedinica treba da se izvodi program Sokolske Petrove petogodišnjice. U ovoj diskusiji učestvo-vali su brača: Jankovič (Cuprija), Colič, načelnik župe Mostar, Babič (Cior-nji Milanovac), Stranjakovič (Gornji Mi-lanovac), Toholj (Jagodina), Draškoci (Svilajinac), Hadžič (Uruža>, Damjanovič (Jagodina), sestra Milica Pavičevič (Badnjevac), Kramer (Kragujevac), Mar-četič (Kruševac), Kovačevič (DonjaRi-
dova), Milan Josipovič (Mrčajevci), sestra Leposava Stojanovič (Kragujevac), Vučkovič (Beograd), Mitrovič (čačak), Stankovič (Beograd), Žika Brzakovič (Vrnjci), Nikolajevič (Kruševac) i Kre-stič (Kragujevac).
Smisao celokupne diskusije bio je da je neophodno potrebno prihvatiti program Sokolske Petrove petogodišnjice i zavetnice kao osnovu za izvodenje o-vog programa. Zato je izabran odbor za rezoluciju (brača Pavlovič, Stankovič, jevdovič, Kramer, Damjanovič i sestra Pavičevič), koja če se pročitati na sutrašnjem manifestacionom sastanku.
Radni sastanak je trajao od 16—21 čas.
Manifestacioni sastanak održan je u dvornici Muške realne gimnazije. Zgra-da spolja i dvornica iziiutra bili su u-krašeni narodnim trobojkama. Na zidu slika Kralja Mučenika uvijena u crni flor, do nje slika Kralja Petra II oba-vijena trobojkom i cvečem. Za pret-sedničkim stolom, na kome se nalazila bista Tirševa, sedeli su izaslanici Saveza i župa. Pred stolom, uvijen trobojkama jugoslovenske zastave, bio je krupan natpis slovima Miroslavljevog Jevande-lja: Sokolska Petrova petogodišnjica 1936—1941. Dvornica je bila prepuna Sokola i drugih gostiju.
Sastanak je otvorio starešina Sokolske župe Kragujevac, brat Miloje Pavlovič, ovim rečima:
„Otvaram ovaj medužupski sastanak Sokolske Petrove petogodišnjice za slavit Boga, za pokoj duše Kralja Mučenika, za sreču i dug život Kralja Petra II i za sjaj i veličinu Jugoslavije”. Tada je sokolska muzika intonirala sokolski pozdrav, a potom je jednim minu-tom čutanja odato poštovanje uspomeni Kralja Ujedinitelja. Posle jednog minuta čutanja dvornicom se prolomilo: „Slava Kralju Aleksandru I Ujedinite-
1	j u! ” Nakon toga pročitan je telegram Kralju Petru II, koji je bio popračen gromoglasnim poklicima: „Živeo Kralj! Ziveo Kraljevski Dom."
Telegram glasi:
„Upravi Saveza SKJ
Beograd
Sa medužupskog sastanka, koji je posvečen radu za ostvarenje programa Sokolske Petrove petogodišnjice, Sokolska župa Kragujevac sa gostima, izaslani-cima bratskog Saveza i župa i celo-
God. VIH — br. 31
SOKOLSKI GLASNIK
Str. d
upnim svojim članstvom, pošto se sa du-okim poštovanjem poklonila uspomeni iteškog Kralja Ujedinitelia, moli brat-
11	upravu Saveza da kod našcg Ijub-jenog Starešine, Nj. Vel. Kralja Petra kude tumačem naše odlučnosti, da sve svoje snage uložimo u korisno sokolsko delo i izvršenje plana Sokolske Petrove petogodišnjice. Svi učosnici Pv’og sastanka sa neizmernom ljubavlju 1 bezgraničnom odanošču pozdravljaju pvoga Kralja i Njegov Uzvišeni Dom iskrenim sokolskim Zdravo!”
Potom je starešina župe brat Pavlove nastavio:
~ Sestre i bračo, ja sam vam za-nvalan što ste došli na ovaj sastanak. okoli su to učinili po svojoj dužnosti, Po svom dubokom osečanju i iskrenoj resenosti da do kraja ispune svoju duž-Пј, ’v j°š jednom pokažu, koliko su odlučni da u ovih pet godina izvrše svoja zavetna obečanja. Sokolima nije Potrebno zahvaljivati, treba samo utvr-oiti da vrše svoju dužnost. Ali ja zahvaljujem vama, poštovane dame i gospodo, koji još niste u sokolskim redo-vima a došli ste na ovaj sastanak. Vama *am zahvalan na pažnji koju ukazujete okolstvu i njegovom radu. Ogromno jo polje rada koje je zaoralo Sokolstvo.
gfomni su poslovi koji se imaju brzo svršavati. Zato se ištu ne samo sve fokolske snage nego i snage svih prijatelja, dobronamernih i rodoljubivih Judi, koji još nisu Sokoli. I mi se na-ahio, da čete i vi saradivati na ovom Poslu i kao pojedinci i kroz svoje 0rganizacije i udruženja. U tom uve-*,enju ja vas, poštovane dam!e i gospo-Pozdravljam našim iskrenim sokol-ni pozdravim: Zdravo!
Na kraju, starešina je pretstavio i Pozdravio braču izaslanike Saveza i zuDa.
^rat Dura Brzakovič, pretsednik ot-seka za čete u Savezu, govorio je zatim
0	sokolskom radu u opšte, a posebice ® sokolskom radu na selu i programu ^okolske Petrove petogodišnjice. Brat l^unib Osmanagič, izaslanik župe Sara-Jev°, u temperainentnom i vrlo doku-’hentovanom govoru izneo je razloge, I- hgram i način izvođenja petogodi-čelnM- s?^°^s^°g plana. Brat Colič, na-čito'V ZU^C ^os^ar> govorio je riaro-J 0 potrel/i i načinu rada na selu. gfa Steva Stankovič, izaslanik župe pograd, govorio je o prosvetnom radu šolstvu u opšte i za vreme peto-s°c lsnjice napose, podvlačeči naročito P° rebu vaspitavanja i upučivanja majke selu. Brat Stakič, izaslanik župe °u Sad, pridružio se govorima o po-rebi i Značaju ovih sastanaka za izvr-sciije programa Sokolske Petrove pe-°godišnjice i u ime svoje župe pozdra-v>o ovaj rad. Brat dr. Miša Matič, sta-,ejina župe Petrovgrad, u svom govoru J°s se jednom osvrnuo na značaj i pro-frahi Sokolske Petrove petogodišnjice, o>risteči priliku da na ovom skupu po-* ravi jednog od vrednih sokolskih i ulturnih radnika u opšte, ranije u Pe-r°vgradu i sada u Kragujevcu, brata P ovnika Doku Pavloviča. Brat Mi-‘Ul Josipovič, izaslanik čete Mrčajevci, Pozdravio je program Sokolske Petrove Pe 0godišnjice u ime sela, koje dosa-a> >z raznih uzroka, nije dovoljno na-Pfedovalo ni kulturno, ni privredno, ni r raystveno, a koje če u buduče, uve-
11	Je, više napredovati baš blagodareči °kolskom radu. Brat Petar Jevdovič, sk' referent za SPP, podneo je kra-Kr lzveštaj šta se dosada radilo u župi ■ gujevac, na ostvarenju programa So-je f*e Petrove petogodišnjice. Na koncu Le )fa* StrallinJ’a Daninjanovič, i/vesti-odbora za rezoluciju, pročitao re-
М*Ји koja 2hsi:
. »Na sokolskom inedužupskom sastan-ц Ložanom 25 i 26 septembra 1937 „negujeva, Sokoli i Sokolice Šuma-brat bS.a ‘zasIanicima bratskog Saveza i ^kih župa, još jedanput su potpu-Pro' tk) s'tnica proučili način rada i 9jic m Sokolske Petrove petogodiš-*• Tom prilikom je utvrdeno: bov •" с*а P*ana 0 Sokolskoj Pena °\ lJL‘b>godišnjici Sokolstvo bi stalo §il0Po >v*ni pota. i ne bi do kraja izvršil i °Пе Vcbke i plemenite zadatke, koji zaci,ZaZ-Vali u Pr°Šlosti sokolsku organi-hf>n, • ' к°Р ie i danas čine neophod-i u n 1 u P°gKdu narodnog jedinstva Še otadltd11 ku^urno^ napredovanja na-
t0Bft0rt,«Pr.?gramu Sokolske Petrove pe-1 nJice, Sokoli če zavetima za lič-
nim izgradivanjem i usavršavanjem, krajnjim naprezanjem i samoodricanjem učiniti, da Sokolstvo kao organizacija ispuni svoj program za naredne četiri godine i omoguči stalan i neprekidan napredak na opštem, moralnom, kul-turnom i prosvetnom polju — za Kralja, Narod i Otadžbinu.
U ovom pogledu naročitu pažnju o-bračamo na selo, smatrajuči ga kao izvor naših moralnih i nacionalnih snaga.
2) — Veliko je delo što su ga naši pretci stvorili za proteklu stotinu godina. Velike su naše dužnosti da to de-
lo	potpuno očuvamiD) i unapredimo. Na programu Sokolske Petrove petogodišnjice treba da rade svi plemeniti, napredni i dobronamerni sinovi i kčeri naroda. Sokolstvo poziva na ovu sarad-nju ne samo svoje članstvo, nego! i sve one koji još nisu Sokoli, kao i sve druge organizacije i udruženja, da i oni stvore i ostave takoder jedan svoj plan korisnog rada, sličan spasonosnom programu Sokolske Petrove petogodišnjice.
3) — Sokoli se nadaju, da če sinovi i kčeri Šumadije, složno i svi do jednog, pristupiti radu i ostvarenju ovog velikog i neophodnog posla, kome su pristupili brača i sestre i iz ostalih župa, onako složno, kao što su u pro-šlosti složno i kao jedan radili da iz pokrajina, razdeljenih i raskomadanih pod tudinskom vlašču, iskuju današnju slobodnu i veliku Jugoslaviju”.
Svi govori i čitanje rezolucije po-pračeni su živim odobravanjem i plje-skanjem.
Kad je rezolucija pročitana, Sokoli su, Hz učešče cele dvornice, zapevali: „Hej Sloveni!” Zatim je starešina župe pozvao sve prisutne da zajednički odu i polože vence na spomenike u Kragujevcu. Začas se svrstala povorka pred školskom zgradom. Napred su Sokolice nosile tri venca od svežeg cveča, zatim je išla sokolska muzika sa poča-snom četoin Sokola u odorama i žup-skom zastavom, a za ovima svi učesni-ci medužupskog sastanka. Starešina župe Kragujevac prvo je položio venac na Spomenik palim Šumadincima, pa je zatim povorka krenula do Spomenika Kralja Aleksandra I Ujedinitelja, na koji je isto tako položen venac od svežeg cveča uz zvuke sokolske muzike, koja je intonirala državnu himnu i uz uzvike „Slava Mu!” Jedno izaslanstvo Sokola, sastavljeno od svih delegata župa, otišlo je zatim kolima da položi venac na Spomenik streljanih Čeho-slovaka. U ime Sokola položio je venac na ovaj spomenik brat dr. Miša Matič, starešina župe Petrovgrad, koji je ne-kada bio lekar u puku streljanih Slovaka.
Time je završen mectužupski sastanak u Kragujevcu.	M. P.
Novi minister fizičkog vaspi-tanja dr. Vjekoslav Miletič
Za novog ministra fizičkog vaspitanja naroda postavljen je prigodom rekonstrukcije vlade dne 4 o. m. dr. Vjeko-slav Miletič, narodni poslanik.
Novi ministar fizičkog vaspitanja dr. Vjekoslav Miletič roden je 1886 u Ora-žancu kod Biograda na Moru. Osnovnu školu svršio je u rodnom mestu,, a gim-naziju učio je u Zadru i Zagrebu. Pravne nauke studirao je u Pragu, gde je i položio doktorat. Kao študent i docnije bio je istaknuti član mnogih nacionalnih društava. Po svršenim študijama posvetio se advokaturi, koju je vodio u Prekom, gde je stalno živeo.
Novo starešinstvo Sokolske župe Beograd
Na vanrednoj skupštini Sokolske župe Beograd, održanoj 19 septembra o. g., izabrano je novo starešinstvo župe, koje sačinjavaju sledeča brača i sestre:
starešina prof. dr. Mihailo Gradoje-vič, prvi zamenik starešine dr. Branko Cipčič i drugi zamenik starešine ing. Svetislav Vučkovič, načelnik Petar Čo-lovič, načelnica Slavka Vučkovič, pro-svetar Momir Sinobad, tajnik Dušan Zivkovič i blagajnik Gojko Čebo. Dalje su izabrani: za pretsednika nadzornog odbora brat dr. Janko Olib te za članove silila časti brača: general V. Maksimovič, Vlada Ilič i dr. Gvido So-retič.
Listu novog starešinstva izvršni odbor Saveza SKJ potvrdio je na svojoj sed-nici od 2 o. m.
Natečaj
Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije, na osnovu odluke donešene na sednici izvršnog odbora od 4 septembra 1937 god., raspisuje:
NATEČAJ ZA GENERALNI PROGRAM II SVESOKOLSKOG SLETA U BEOGRADU koji če se održati 1941 godine, u proslavu punoletstva NJ. V. KRALJA PETRA II Tim natečajem želi se dobiti najbolja ideja: kako bi trebalo najuspešnije izvesti II svesokolski slet 1941 godine.
Generalni program treba da sadrži raspored sviju priredaba koje bi se o-držale za vreme trajanja toga sleta — od otvaranja do završetka (pretsletske priredbe, glavni sletski dani, završe-tak sleta, takmičenja, pojedine važne priredbe itd.).
S u delovanje na natečaju. Za izradu generalnog programa svesokol-skog sleta mogu se takmičiti samo pripadnici sokolskih jedinica Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije.
Ocenjivački sud sačinjavaju sledeči članovi uprave Saveza SKJ: brat Engelbert Gangl, I zam. starešine;
brat Đuro Paunkovič, II zam. starešine;
brat dr. Oton Gavrančič, III zam. starešine;
brat dr. Vladimir Belajčić, IV zam. starešine;
brat arh. Milivoje Smiljanič, V zam. starešine;
brat dr. Alfred Pihler, načelnik; sestra Elza Skalarjeva, načelnica; brat dr. inž. Kosta Petrovič, pročelnik sekcije za stadion,
brat inž. Radivoje Radulovič, pročelnik gradevinskog otseka;
brat dr. Milan Arsinijevič, sekretar; brat prof. Miloš Stanojevič, pretsednik prosvetnog odbora;
brat Mihajlo Nikolič, ekonom.
Nagrade:
prva nagrada iznosi dinara 10.000.— druga nagrada iznosi dinara 5.000.— treča nagrada iznosi dinara 3.000.— Svi nagradeni radovi postaju puna svojina Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, koji se može po svome naho-denju koristiti iznetim idejama.
Po dm nošenje radova. Natečajni radovi imaju se predati u kancela-riji Saveza Sokola K. J. (Prestolonaslednikov trg. br. 34) najdalje do 15 ja-nuara 1938 godine u 12 časova. Za sve takmičare važi, da se radovi moraju do istog roka predati na pošti uz povratni recepis.
Svaki natečajni rad mora biti zapečačen i označen geslom. Osim toga, mora se geslom označiti i zatvoreni koverat u kome se nalazi ime, zanimanje, adresa i kojeg je društva član natecatelj.
Rezultat natečaja biče objavljen u saveznom glasilu „Sokolskom glasniku”.
Za sporna pitanja iz ovog natečaja nadležan je sud časti Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije.
SAVEZ SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
*
Ovaj natečaj stavlja na sve one koji u njemu kane učestvovati veoma težak i složen zadatak, zapravo čitav niz za-dataka idejnog i tehničkog karaktera, koji u svome sklopu imaju da dadu o-snovu, razradenu, za II svesokolski slet u Beogradu. Stoga je neosporno, da če se u ovom natečaju najbolje ogledati sprema i sposobnost naših sokolskih radnika, mislimo, svakako naših najja-čih u idejnom i tehničkoin pogledu. Ne treba posebno ni isticati da ovaj natečaj več sam po sebi traži nešto nova i u svojoj suštini oslobadanje od dosa-dašnjih šablonskih forma na kojima su zasnivani i prema kojima su izvodeni dosadašnji naši veliki sletovi. Zadatak je stoga, kako rekosmo, veoma težak i složen i traži pored največe spreme i sposobnost, invenciju duha i temeljit študij da se dode do najboljeg što se može i, naravno, želi.
/«? SL O 17 E N S KOG SOKOLSTVA
III	BORBENO TAKMIČENJE COS
Dne 3 o. m. održala je ČOS u Jih-lavi svoje treče borbeno takmičenje, koje je jedno od najtežih sokolskih takmičenja uopšte, jer od takmičara ne zahteva samo savesnu pripremu, nego u punoj meri i zrelost, srčanost i čvrstu volju. Pruga ovog takmičenja ide po različitom terenu te je 7 km dugačka. Na ovoj pruzi takmičar mora da svlada više zapreka i da izvrši odredene zadatke, naiine, da prede 2 m visoku za-preku, da pogodi iz puške cilj u uda-ljenosti od 200 m, da pogodi sa ruč-nom granatom cilj u udaljenosti od 40 m, da sa lađom prede preko reke široke 250 m i da konačno preskoči jarak širok 3 m. Takmičari za ovo takmičenje obučeni su u lako vojničko radno odelo i nose teret od 5 kg. U ovom takmi-čenju ne učestvuju pojedinci več četve-ročlanske vrste (patrole), i članovi svake patrole moraju stiči na cilj zajedno.
Na takmičenju u Jihlavi, koje je vodio br. dr. Klinger, načelnik ČOS, u-čestvovalo je 32 patrole iz 21 župa. Start i cilj su bili na sokolskom vež-balištu. Organizacija ovog takmičenja bila je odlična, a tako isto i disciplina takmičara, tako da je takmičenje trajalo svega 3 sata; tekmičenje je počelo u 9 sati sa zajedničkim nastupom svih takmičara i sudaca, a u 12 sati več su bili objavljeni rezultati. Pobedila je patrola sokolskog društva u Jihlavi sa 284.24 od 300 mogučih bodova, pred Hradcem Kralovim i Bratislavom L
Ovo takmičenje je vidan dokaz, kako ČOS ozbiljno shvača i temeljito pro-vada odbranbeno vaspitanje svog članstva.
MEĐUGRCSKO TAKMIČENJE SO-KOLICA COS
Ovogodišnje medugradsko takmičenje Prag-Brno-Bratislava u lakoj atledci za Sokolice održano je 3 o. m. u Bratislavi. Na ovom takmičenju učestvuje svaki od gradova sa jednom vrstom od četiri članice i dve zamenice. Program takmičenja obuhvata trčanje na 100 m, skok u dalj i skok u vis, bacanje ku-gle i kopija te štafetno trčanje 4 X 75 m. Pobedile su praške Sokolice sa 606 bodova pred Brnom (538) i Bratislavom (269). Najviše bodova je postigla Halupova iz Brna, druga je bila Dje-kanova iz Praga, a treča Kinclova iz Praga. Postignuti su sledeči rezultati: trčanje na 100 m za 13.6 sek., kugla 10.26 m, koplje 31.45 m, skok u vis 138 cm, skok u dalj 436 cm, štafeta 4 X 75 m za 42 sek.
X svesofiolsfii slet u Pragu 1938
PROGRAM X SVESOKOLSKOG SLETA
Program jubilarnog svesokolskog sleta, koji če se održati iduče godine u Pragu, več je u glavnim obrisima odreden. Sletske priredbe ispuniče celi mesec juni i prvu sedmicu jula.
Prva nedelja biče posvečena učenici-ma praških osnovnih škola. Kao što smo več javili, vežbe za ovaj nastup su sastavljene i prihvačene i u školama več je počelo uvežbavanje učenika.
U secirnici do druge nedelje u junu, počinju IV srenjoškolske igre, koje če okupiti u Pragu mladež sviju srednjih škola iz cele republike, a na kojima če učestvovati bez sumnje također jugo-slovenske srednje škole sa lepim bro-jem daka. Ove igre počeče u četvrtak 9 juna sa takmičenjima, koja se na-stavljaju u petak i završavaju u su-botu. Dalje su na programu akademije i povorka. U nedelju 12 juna je glavni dan ovih igara, koje se završavaju sa javnom vežbom, na kojoj če se izvesti vežbe, o kojima smo več izvestili.
Sokolske priredbe ovog sleta počeče sa nastupom podndatka u nedelju
19	juna. I podmladak če imati svoju povorku, i to u subotu na dan pre nastupa. Na ovaj slet doči če stariji podmladak iz cele republike, a mladi samo iz Praga i okolice.
Za slet sokolskog naraštaja odredeni su dani od 26 do 29 juna. Glavni sletski dani sa javnim nastupima odredeni su za 26 i 29 juna. Medu ovim danima
(л nnot'i
Str. 4
SOKOLSKI GLASiNIK
God. VIII - broj 31
lake atletike, i takmičenja u igrama te u plivanju. Borbeno takmičenje održače se na samoni nastupu. Autori prostih ve-žbi za muški naraštaj su brača Cinčera iz Karlina i Cinert iz Košiča, koji su svaki za sebe predložili svoje vežbe. Načelništvo ČOS pozvalo je ovu dvo-jicu, da se slože. U februaru otišao je Cinčera sa tri naraštajca karlinskog Sokola u Košiče: 1 tamo su stvorene nove vežbe, koje je onda načelništvo ČOS prihvatilo. Vežbe imaju tri dela i traju
20	minuta. Nastup za ove proste vežbe pretstavljaće jednu novost. Srednji naime vežbač na čelu svake od 60 kolona u trostupovima, koje če konačno stupati prema glavnoj tribini, nosiče bar-jak, koji če predati za vreme vežbanja vodi kolone ‘na čuvanje. Ove barjake, koji če biti svi jednaki, pokloniče ČOS svim župama prigodoin župskih sletova, koji če se održati pred svesokolskim sletom. Vežbe se završavaju sa recitativ-nim pevanjem: „U disciplini, snazi i slozi, buduča smo straža domovine”. Druga novost kod naraštajaca biče novo vežbačko odelo — kratke crvene hlačice i bele majice.
U junu o. g. održana je u Pragu i škola za uvežbavanje ovih prostih ve-žbi, u kojoj je učestvovalo 160 naraštajaca iz cele republike. Vežbe za nara-štajke, koje je sastavila s. B. Matjejo-vecova, takoder su sretno izabrane iz-medu radova, koji su bili predloženi na-čelništvu članica ČOS. Povorka nara-štaja biče u utorak 28 juna uveče. Na-ravski, da če biti pored ovih glavnih priredaba i još veliki broj ostalih, kao akademija itd.
Jedva što če svršiti naraštajski slet, več če početi glavne svečanosti, sa sjanim uvodom — takmičenjima Medu-narodne gimnastičke federacije, koja če se održati 30 juna i 1 jula. Sada se raspravlja i o tome, da bi se pred tim održao također i kongres Meduna-rodne gimnastičke federacije.
1	jula počeče več sletska sokolska takmičenja sa opštim takmičenjima 'članova i članica u srednjem i višem o-deljenju, koja se nastavljaju i 2 jula. Sledečih dana biče održana sva ostala takmičenja!, i to u lakoj atletici, deseto-boju, u plivanju, veslanju, kanoistici, u raznim igrama, streljačka i borilačka takmičenja i takmičenja u nastupima na pozornici.
Glavnih sletskih dana ovog puta ima četiri. Uvod u ove glavne dane biče u u subotu 2 jula, sa nastupom praškog podmlatka i iiaraštaja za one, koji nisu mogli da vide posebni slet omladine. U nedelju 3 jula popodne biče prvi glavni nastup članstva, a sledeči onda 4, 4 i 6 jula. Zadnji dan pre podne biče sokolska povorka kroz Prag, a popodne nastup vojske. Sokolska konjiča nastupiče u okviru programa dne 5 jula.
Osim zajedničkih prostih vežbi, koje je sastavio poznati prednjak i bivši me-dunarodni takmičar br. Fr. Pehaček i koje če odjedanput izvoditi 30.000 Sokola, nastupiče još članovi iz Češke sa posebnim vežbania, koje je takoder sastavio Pehaček, a članovi iz Moravske nastupiče sa vežbama koje je sastavio br. Fr. Meduna. Proste vežbe za članice sastavila je s. B. Matjejovecova, a vežbe za stariju braču br. Fr. Erben. Sa uvežbavanjem svih ovih vežbi več je započeto. Spremaju se gramofonske ploče sa glazbom za proste vežbe sviju odelenja. I pomoču radija če se uve-žbavati proste vežbe, koje če učiti lično autor br. Pehaček. Vežbe su i filmova-ne, pa če se kod uvežbavanja iskoristiti i ovo sredstvo. Na sletu če nastupiti osim toga i gosti, medu kojima če sva-kako imati najvidniju ulogu jugoslo-venski Sokoli sa zajedničkim nastupom članova i članica sokolskih društava i četa.
Kao što smo več javili, sletska godina otvoriče se sa grandioznim štafetnim frčanjem, koje je radi Masarikove smrti odloženo za dane od 26 do 28 o. m.
Takmičenja u zimskim disicplinama (smučanje i klizanje), koja možemo takoder smatrati kao jedan deo sletskih svečanosti, biče održana ove zime.
To su u glavnome grube konture ove jedinstvene priredbe, koja če daleko nadmašiti sve dosadašnje svesokolske sletove i uopšte sve dosadašnje pri-
redbe na polju fizičkog vaspitanja na celome svetu.
Naravski, da je za sprovodenje ovog gigantskog programa potrebit takoder jedan ogroman aparat. Rad se mora porazdeliti na mnogobrojne otseke i kof-misije, a u ovima opet na pojedince Svaki če imati svoj11 tačno odredenu zadaču, koju če morati da do kraja sa-vesno i dobro izvrši. Jednu veliku pri-redbu izvesti sa jednim plačenim aparatom, koji je zato i prisiljen da se pod-vrgne komandi, nije teško i samo je tu pitanje pravilnih dispozicija. Zadnjih godina videli smo u svetu više ova-kvili manifestacija. Ali ono što čini ve-ličinu svesokolskih sletova, to je do-brovoljnost, oduševljenje i nesebična požrtvovnost. Ali nije dovoljna ni do-brovoljnost ni oduševljenje ni požrtvovnost, več organizacija mora da pregne na rad, da bi mogla da izvrši nešto tako veličanstvena kao što su svesokolski, a napose kao što če biti ovaj slet u Pragu. Organizacija sokolska svojim moralnim pokretnim silama jedina je kadra da stvori ovako divna dela, koja vidamo u njihovim gigantskim dimenzijama; i u neopisivoj lepoti na praškom strahovskom stadionu.
Telesno vaspitanje u svetu
Briga severnih država za fizičko vaspitanje
Ove godine u severnim državama su otvorena dva nova instituta za fizičko vaspitanje.
U Finskoj, u Virumeki, ureden je institut, na kome se održavaju teča-jevi za vojnike te za pripadnike gim-nastičkih i sportskih organizacija. Ovi tečajevi prosečno traju šest meseci. Teoretska predavanja slušaju svi uče-snici zajedno, a praktične- vežbe vrše se po spolu odeljeno. Slobodno vreme se ispunjava pevanjem, glazbom i debatama. Institut ima uzorno uredenu vežbaonicu, igralište i bazen za pli-vanje. Kao učitelj je pozvan na ovaj institut poznati finski gimnastičar Sa-volajnen, koji je kod gimnastičkih takmičenja na olimpijadi u Berlinu po-stigao odlične uspehe.
U Svedskoj, u Lilivedu kod Štokhol-ma, podigao je gimnastički savez uz veliku materijalnu potporu države vi-soku školu fizičkog vaspitanja. U ovoj školi održavače se polugodišnji tečajevi za prednjake i prednjačice gimna-stičkog saveza.
Fizičko vaspitanje u tvornicama
Na temelju duljih istraživanja polj-skog državnog ureda za fizičko vaspitanje, u više velikih tvornica u Varšavi uveden je dnevni krači odmor, koji se upotrebljava za 10-minutno vežbanje, koje ima da smanji škodljivost posla i da uveča radnu sposobnost. Kako je ovo 10-minutno vežbanje pokazalo dobre uspehe, radi se na tome da se to uvede u što više industrijskih predu-zeča.
U Francuskoj je nekoliko velikih tvornica več davno uredilo za svoje name-štenike igrališta i vežbaonice, pobrinulo se za prednjake^ i lekare i na taj na-način ta preduzeča uspešno podupiru fizičko vaspitanje svojih radnika i či-novnika.
U Nemačkoj je nedavno pozvao državni sporski voda Čamer und Osten industrijska preduzeča, da se pobrinu za fizičko vaspitanje svojih naineštenika. U više nemačkih krajeva održane su u ovu svrhu manifestacije i sednice. Dosada o uspesima još nije bilo javljeno.
U češkoslovačkoj i u Jugoslaviji fizičko vaspitanje u svojim preduzečima sprovodi firma Bata.
Pripreme švicarskih gimnastičara za Prag
Posle prvog tečaja, koji je održan u svrhu pripremanja švicarskih gimnasti-čara za medunarodno takmičenje u Pragu 1938, održan je u drugoj polovini prošlog meseca u Cirihu' i drugi tečaj, u kojem je učestvovalo 29 vežbača. Dok se je u prvom tečaju u avgustu vežba-la samo laka atletika, drugi tečaj bio je posvečen isključivo vežbanju na spravama.
X slet švicarskih gimnastičara-veterana
švicarski stariji gimnastičari priredu-ju svoje posebne sletove. Tako su i ove godine U i 12 septembra održali u Badenu svoj slet, koji je bio 42 po redu, a na kojem je učestvovalo 475 vežbača, koji su svi imali preko 50 godina.
Gimnastička takmičenja nemačkih gradova
Nemački turneri često prireduju me-dusobna takmičenja reprezentacija ve-čih gradova. Dne 10 oktobra o. g. održače se takmičenje Berlin—Hamburg —Lajpcig, a 7 novembra takmičenje Berlin-Minhen.
Dne 5 decembra održače se revanž-no medunarodno takmičenje Nemačka-Madžarska u Budimpešti. Kod zadnjeg susreta u Breslavi 1935 madžarska vrsta je podlegla samo sa 10 bodova razlike.
Veliki slet finskih gimnastičara 1938
Iduče godine od 16 do 19 juna održače se u Helsinkima veliki slet finskih gimnastičara, koji če imati svoje posebno značenje radi toga, jer če na ovom sletu prvi put učestvovati i finski ženski savez za fizičko vaspitanje. Ovaj savez, koji če tom prilikom proslaviti svoju 40-godišnjicu, održavao je dosada svoje priredbe samostalno. Pri-godom ovog sleta biče svečano otvore-nje velikog novog stadiona, koji je sada u gradnji.
Voštanica mostarskih Sokola bice prislužena deveti oktobra u M ar sel ju
Prilikom treče godišnjice od tragič-, smrti Viteškog Kralja Aleksandra Prvog Ujedinitelja, Sokoli mostarske župe pri-služiče voštanicu 9 oktobra u Marselju. Ta je voštanica ukrašena državnom trobojkom sa natpisom: Kralju Ujedini-telju — Sokolska župa Mostar, a pričvrščena je traka zavetnom značkom Sokolske Petrove petoljetke. Uz voštanicu biče položen rukovet brdskog cveča iz hercegovačkog krša — kadulje.
Sveču če prislužiti u ime Sokolske župe Mostar uvaženi njen prijatelj i saradnik brat Veljko Kuprešanin, stud. fil. iz Zagreba, inače voda Prve študentske radne čete univ. prof. d-ra Laze Popoviča, koja je i ove godine izgradila jednu čatrnju u Hercegovini.
Takmičenje članica za prvenstvo SSK)
Po rešenju zbora župskih načelnica, takmičenje za prvenstvo članica Saveza SKJ održače se u Zagrebu li7 i '18 o. m.
Članice se takmiče: — 1) u prostoj vežbi (obaveznoj i voljnoj); 2) u oba-veznim vežbama na razboju do čela, vratilu i krugovima; 3) u voljnim na dvovisinskom razboju i visokoj gredi;
4)	u voljnom preskoku preko konja u širinu i 5) u trčanju na 60 m, bacanju diska i skoku u višini.
Kako se vidi, ova takmičenja su sve-strana i naporna te stoga zahtevaju od takmičarki največu sposobnost, volju i trud.
Takmičenja če voditi načelnica Saveza sestra E. Skalarjeva, a sudački zbor sačinjavaju večinom iskusne medunarod-ne sudkinje', i to 3 iz Beograda, 3 iz Zagreba i 3 iz Ljubljane.
Kako su ova takmičenja izbirna za vrstu koja če se takmičiti u N. Sadu decembra o. g. sa Čehoslovakinjama, Poljakinjama i Bugarkama za slovensko prvenstvo, to za ova takmičenja vlada veliko interesovanje. Medu prijavljenim takmičarkama imh i več iskusnih medu-narodnih takmičarki, a takoder i onih koje prvi put pristupaju ovakvom tak-mičenju.
O. S.
V savezne utakmice u odbojci
U prisustvu načelnice sestre Elze Skalar i zamenika starešine Saveza SKJ brata dr. Otona Gavrančiča održane su u Zagrebu 26 sept. o. g. utakmice u odbojci na letnjem vežbalištu Sokolskog
društva Zagreb II za prvenstvo Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije.
Na ovim utakmicama učestvovale su sledeče vrste:
članovi župa: Ljubljana, Zagreb, Beograd, Sarajevo, Kranj, Skoplje, Celje i Maribor, te članice župa:	Ljubljana,
Zagreb, Maribar i Celje.
Izlučne utakmice za članove bile su u dva kola, a za članice u jednom.
Ishod I kola za članove je sledeči:
1/1 Ljubljana — Skoplje — 15:2—15:2 1/2 Maribor — Sarajevo — 15:0—15:2, 1/3 Celje — Zagreb — 15:8—15:8.
1/4 Beograd — Kranj — 15:10—15:9.
Ishod I kola članica je sledeči:
I /1 Celje — Zagreb — 15:13 — 11:15 — 15 :7,
1/2 Maribor — Ljubljana — 15:9—16:14.
Ishod II kola članova je sledeči:
II/l Maribor—Celje — 15:4 — 15:6,
II 2 Beograd—Ljubljana — 15:12—4:15
-	16:14.
Prema prednjim rezultatima u konačno takmičenje ulaze za članove Maribor
i	Beograd, a za članice Maribor i Celje.
Posle podne u finalnoj borbi pobedile su obe vrste župe Maribor, koje su i ovoga puta pokazale odličnu igru odbojke i osvojile prvenstvo Saveza SKJ.
Prvo su igrali članovi Maribor—Beograd 15:4 — 15:11, a potom članice Maribor—Celje 15:3 — 15:9.
Posle finalnih utakmica u odbojci o-digrana je utakmica u košarci izmedu kombinovane vrste Bugara i Jugoslo-vena proti izabrane vrste Jugoslovena.
U vrlo živoj i uzbudljivoj igri pobe-dila je vrsta Jugoslovena sa rezultatom 12:10.
Na završetku takmičenja takmičare su pozdravili sestra načelnica E. Skalarjeva
i	brat dr. O. Oavrančič, zamenik starešine Saveza SKJl i time su zaključili V savezne utakmice u odbojci, koje su prošle u največem redu, miru i disciplini, zahvaljujuči visokoj svesti tak-mičara i takmičarki.
Z. P.
Sokolska radio-predavanja radio~sfanica Beograd~Zagreb«Ljubljana
Sledeča sokolska radio-predavanja 0-državaju se:
dne 14 oktobra predaje brat Steva Šijački o temi: „Muzika Južne Srbije” (večernje);
dne 17 oktobra predaje brat dr. Milivoje Rankov o temi: „Rad higijenskih ustanova na zdravstvenom podizanju naroda u Južnoj Srbiji” (popodnevno);
dne 28 oktobra predaje brat prof. Josip Nikšič o temi: „češkoslovački narodni praznik” (večernje);
dne 7 novembra predaje brat Albert Lovasič o temi: „Vaspitanje dece u Sokolstvu” (popodnevno);
dne 11 novembra predaje brat Janko Kavčič o temi: „Važnost tekem za telesni razvoj” (večernje);
dne 21 nevembra predaje brat ing-Nikola Kadesnikov o temi: „Osobine organizacije ruskog Sokolstva” (popodnevno);
dne 25 novembra predaje brat Ferdo Majnik o temi: „Smučarstvo u Sokolstvu” (večernje);
dne 5 decembra predaje brat Radomir Gačič o temi: „Pozno detinjstvo i telesno obrazovanje” (popodnevno);
dne 9 decembra predaje sestra Elza Skalar o temi: „Glavna načela ženske telovadbe (iz Zagreba, večernje);
dne 19 decembra predaje brat V. Tkačev o temi: „Metodika fizičkog * duhovnog vaspitanja ruskog Sokolstva (popodnevno);
NOVOSTI POŽIVLJUJU!
Vaša će telovežbena dvorana na novo oživeti, ako nabavite potpuno nove telo-vežbene sprave iz specijalne
TVORNICE GIMNASTIČKIH
—	SPRAVA —
J. O R A Ž E M
Ribnica na Dolenjskem
2idaje za Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije Đ. Paunković, Rumunska 56 • Glavni i odgovorni urednik Stjepan Celar, Jovana Rističa 6« Uredjuje redakcioni odbor Stamparija Drag. Gregoriča, Strahinjića Bana 75. — Beograa