poštarja placena u gotovom

God. XI. Broi 20.

U Zagrebu, 17. maja 1939.

Pojedini broj Din L—

Uredništvo » uprava
ZAGREB, MASARVKOVA 28a
Telefon 67-80
Uredništvo in uprava
za Slovenijo in slovenski del
Julijske Krajine

LJUBLJANA. Erjavčeva la

M RA

»AŠČE ZABUDU TEBE ISTR1JE,
ZABVENA BUDI DESNICA MOJA!«

Anton Kalac

CIASILC SAVSZA JUGOSIOVENSKIH EMIGRANATA M  JULIJSKE KRAJINE

JESMO U EMIGRANTI?

»Ali mi zapravo nismo emigranti«,
rekao mi je neki dan jedan naš stariji
radnik, koji je ovdje več dvadesetak go-
dina. Kada sam ga zapitao po čemu to
tako sudi, odgovorio mi je da je to
mišljenje jednog uplivnog aktivnog po-
litičara i narodnog zastupnika u Za¬
grebu s kojim da je on u dobrim veza¬
ma. Par dana prije toga nešto slična je
kazao meni jedan još uplivniji političar,
nadodavši da mi ne bi smjeli voditi ni,-
kakove zasebne politike.

To pitanje o vodjenju neke zasebne
politike ilustrirat čemo u jednom doj-
dučem članku, a danas bi htjeli razlo¬
žiti onom našem radniku, a i mnogim
našim emigrantima ko j ima neke stvari
nisu jasne, što je pravo zapravo emi¬
gracija i kako mjesto zauzimljemo mi
u tim emigracijama.

Emigracija ima dvije vrste: eko¬

nomska i polittčka. Ekonomska emigra¬
cija nastaje prvenstveno iz ekonomskih
razloga. Ljudi se šele iz svoga kraja u
druge krajeve, zemlje i kontinente, u
potrazi za kruhom. Kada u tom drugom
kraju nadju posao, oni štede i uštedu
šalju svojima kod kuče, i poslije neko¬
liko vremena obično se vračaj u kuči da
s uštedjevinom saniraju ili prošire svoja
gospodarstva. Najpoznatija je emigra¬
cija takove vrste u Ameriku, a i u dru¬
ge države i na druge kontinente.

Medjutim je poslije rata ekonomska
emigracija vrlo ograničena iz razloga
gospodarskih i političkih, pa se danas
pod izrazom emigracija misli u prvom
redu na političku emigraciju.

Poli tička emigracija nastaje prven¬
stveno iz političkih razloga. Izmjene
režima i revolucije stvaraju tu emigra¬
ciju i ljudi bježe iz više razloga, ali svi
su političke naravi. Iz bojazni da če biti
žatvoreni ili ubijeni, kao i radi nemo-
gučnosti da nadju kod kuče zaposlen je
stoga što pripadaj u neko j Stranci ili
nekom narodu kojega režimi ugnjeta-
vaju i progone. Osim toga idu ljudi u
emigraciju i stoga što misle da če van
dotične države moči da se uspješnije
bore za svoje političke ideale i da če
radom u inostranstvu pomoči do po-
bjede svojoj Stranci, klasi ili svome na¬
rodu.

Po njezinu sastavu možemo tu poli¬
tičku emigraciju podijeliti u više grupa.
Politička emigracija može biti klasna,
vjerska, rasna, partijska, nacionalna.

Klasna emigracija se stvara obično
iza socijalnih revolucija. Tako su iza
francuske revolucije otišli plemiči i dvo¬
rani u emigraciju (i borili se protiv
revolucije i svoje domovine), a isti slu¬
čaj se ponovio i 1917 s ruskom revolu-
cijom. Pred 150 godina je bježalo fran-
cusko plemstvo, pred 20 rusko plemstvo
i gradjanstvo. Ove godine je bježalo
opet španjolsko radništvo.

Vjerska emigracija je bila jedna od
pretežnih prije francuske revolucije, a
naročito za vrijeme vjerskih ratova, ka¬
da je vladalo načelo: »Cujus regio, ejus
religio«. U vjersku emigraciju mogli bi
ubrojiti i današnje židovske emigracije
iz raznih država, premda oni koji ih
tjeraju nazivi ju to rasnom  emigra-
cijom, iako je po svojoj suštini to neke
posebne vrste ekonomsko-političke klas¬
ne emigracije.

Partijskom emigracijom mogli bi da¬
nas nazvati talijansku, njemačku, itd.
emigraciju, koja u emigraciji zadržava
svoje partijske formacije iz domovine,
izdaje svoje partijske listove i provodi
svoju političku aktivnost na bazi i u
okviru stranke koja je prije djelovala u
domovini.

Nacionalne emigracije se razlikuju
od^ več spomenutih po torne što njih
sačinjavaju pripadnici više partija, više

ANGLEŠKA KNJIGA O NEVARNIH TOČKAH EVROPE

NEVARNA TOČKA ŠT. 1:

POLJSKI »KORIDOR«

ODLOMEK IZ KNJIGE BERNARDA NEWMANA: „DANGER SPOTS OP EVROPE 19

Nedavno smo objavili odlomek iz knjige angleškega publicista
Bernarda Newmana »Danger Spots of Europe« (Nevarne točke v
Evropi), ki je izšla lani v Londonu in ki prikazuje pereče probleme v
mednarodnih odnošajih v povojni dobi v Evropi. Newman je prepo¬
toval vso Evropo in je te probleme proučil na licu mesta; obiskal je
vse tiste predele, kjer se nevarno križajo nacionalni, fjpritorijalni in
politični interesi narodov in držav, in radi katerih se v'zadnjih dveh
desetletjih vznemirja evropska politična javnost. Newnlan navaja v
svoji knjigi 19 takšnih predelov, točk, ki izžarevajo nevarnost za
evropski mir. Med ta žarišča nevarnosti prišteva Newman tudi ja¬
dransko vprašanje, o katerem smo objavili gori omenjeni odlomek,
ki razpravlja o odnošajih med Italijo in Jugoslavijo. Toda to vpra¬
šanje postavlja Newman kot nevarno točko šele na trinajsto mesto.
Na prvem mestu stoji v njegovi knjigi vprašanje odnošajev med
Nemčijo in Poljsko. Nevarno točko št. 1 predstavlja po njegovem
mnenju takozvani poljski »koridor«, to je tisti pas ozemlja, preko
katerega ima Poljska svoj dohod k morju. Dogodki v zadnjem času
dokazujejo, da se Nevvman v tem pogledu ni motil. Iz poglavlja, ki
je v njegovi knjigi posvečen tej »nevarni točki št. 1«, posnemamo v
naslednjem njegove zanimive ugotovitve in zaključke.

»Nemci se pritožujejo — kolikor toli¬
ko upravičeno — da so bili pri sklepanju
mirovne pogodbe v Versaillesu prevara¬
ni. Trdijo, da so položili orožje, ker so
menili, da bo mir sklenjen na podlagi
Wilsonovih 14 točk. Če se postavimo brez
pridržka na nemško stališče, moramo
logično izvajati, da bi morali biti Nemci
pripravljeni pristati na takšne klavzule
v mirovni pogodbi, ki bi ne bile v na¬
sprotju z Wilsonovimi 14. točkami. Tri¬
najsta izmed teh točk se namreč glasi:
»Ustanovi naj se neodvisna poljska dr¬
žava, ki naj obsega vso ozemlje z neopo¬
rečno poljskim prebivalstvom in kateri
naj se da svoboden in varen dohod k
morju in čije gospodarska in teritorijal-
na neodvisnost bo zagotovljena po med¬
narodnih pogodbah«.

Izraz »kateri naj se da svoboden in
varen dohod k morju« je bil jako nesreč¬
no izbran, ker ga je mogoče tolmačiti
tudi v smislu, da gre za umetno tvorbo.
Če bi se bile v mirovni pogodbi meje
Poljske določile povsem v duhu prvega
izraza, navedenega v trinajsti točki
(»Vse ozemlje z neoporečno poljskim
prebivalstvom«), bi se le-te, tudi kolikor
se tiče »koridorja« bistvene ne razliko¬
vale od sedanjih.

Ko so si leta 1772. in 1795. Poljsko
brezobzirno razdelili med seboj njeni tri¬
je sosedje, je večji del njenega oze¬
mlja pripadel Rusiji, dočim so njene ju¬
žne pokrajine pripadle Avstriji, severo-
zapadne pa, vštevši ozemlje, ki ga danes
imenujemo »koridor«, Prusiji. »Koridor«
je bil torej do leta 1772. že stoletja polj¬
sko ozemlje, ki so ga Poljaki imenovali
Pomor j e.

Ko je to ozemlje prešlo pod nemško
oblast, se je pričelo priseljevanje Nem¬
cev, ki so se priseljevali kot zemljelast-
niki in trgovci. Poljaki niso bili izposta¬
vljeni resnemu preganjanju, vendar so
pa postali čisto podrejeno pleme, zato se
jih je, čim se jim je nudila prilika, na
tisoče izselilo v Ameriko in Francijo.
Na njihovo mesto so pa prišli Nemci,
tako da je bilo po nemških podatkih
leta 1910. v Pomorju 440.000 Nem¬
cev napram 550.000 Poljakom. Pri¬
pomniti moramo, da Poljaki ospora-
vajo te podatke,

in očitajo Nemcem, da so jih močno po¬
tvorili sebi v prid, ker so prišteli med
domače prebivalstvo tudi vojaštvo, poli¬
cijo, in uradnika te njihove družine, to¬
rej ljudi, ki so bili prav za prav v deželi
tujci. Po poljskih podatkih je bilo Nem¬
cev v Pomorju v resnici samo okoli 200

tisoč. Z druge strani pa Nemci ospora-
vajo poljske podatke, češ, da so Poljaki
prišteli med Poljake Kašube, ki nikakor
niso Poljaki. Ti Kašubi prebivajo v se¬
vernem predelu »koridorja«, to je na
njegovem najbolj važnem delu ob morju.
Ali Kašube lahko smatramo za Poljake
ali ne, prav gotovo pa niso Nemci, kajti
govorijo slovansko, poljščini sorodno na¬
rečje, ki se razlikuje od nje bolj po na¬
glasu kot po jeziku. Kašubec je v Varša¬
vi to, kar je Northumberlandec v Lon¬
donu. V etničnem pogledu so Kašubi go¬
tovo Slovani in ne Nemci. Poleg tega so
katoličani, dočim so njim sosedni Nem¬
ci protestanti. Sami sebe smatrajo za
I Poljake in v zgodovini so jih vedno pri¬
števali k poljskemu plemenu. Celo Nem¬
ci so jih do leta 1918. prištevali med Po¬
ljake. šele, ko se je pojavilo vprašanje
»koridorja«, so odkrili, da so Kašubi ko¬
nec koncev Nemci. Bolj zmerni krogi v
Nemčiji sicer prištevajo Kašube med
Slovane, ki pa da ne spadajo k poljske¬
mu plemenu. Tudi se sklicujejo na dej¬
stvo, da so Kašubi, čeprav nedvomno
Slovani, prejeli vso svojoj kulturo in
omiko iz nemških virov in da so zato po
duhu prej Nemci kot Poljaki.

Nadalje se Nemci pritožujejo, da je
bil »Koridor« izročen Poljakom brez ple¬
biscita. Nemčija je bila pripravljena od¬
stopiti Poznanjsko pokrajino, ki je bila
— izvzemši mesta — pretežno poljska,
toda Pomor ja ni smatrala kot »neopo¬
rečno poljsko« ozemlje. Če bi bilo prišlo
do plebiscita, bi bil baje ta izpadel Nem¬
čiji v prid. Ta trditev ni fantastična,
vsekakor se da uporabiti za propagando,
ker je ni mogoče ne dokazati in tudi ne
ovreči. Izid sličnih plebiscitov je bil dru¬
god presenetljiv, zlasti za Poljake.

Kakor glede Kašubov, tako so si
bili Nemci in Poljaki navzkriž tudi
glede narodne pripadnosti slovan¬
skega plemena Mazurov,
prebivajočega poleg Nemcev in Poljakov
na jugu Vzhodne Prusije. Poljaki so tr¬
dili, da so Mazuri njihovi krvni bratje,
kar je etnično tudi res, Nemci so pa tr¬
dili, da so Mazuri kakor Kašubi Nemci,
ker da so prežeti nemške kulture. V Pa¬
rizu so velesile z ozirom na dejstvo, da
v tem primeru načelo glede dohoda Polj¬
ske k morju ni bilo ogroženo, sklenile,
da se spor reši s plebiscitom. Smatrajoč
Mazure za Poljake, so le —ti z gotovo¬
stjo in tudi upravičeno računali, da bo¬
do imeli nad Nemci večino, toda pri ple¬
biscitu je 95 odstotkov prebivalstva gla¬
sovalo za Nemčijo!

Takšen izid je vsekakor presenetljiv.
Iz njega je mogoče izvajati ne samo, da
so vsi Mazuri glasovali za Nemčijo, tem¬
več da je celo veliko število Poljakov od¬
dalo svoj glas za Nemčijo, kajti celo
nemške statistike so izkazovale poljsko
manjšino, ki je znatno prekašala 5 od¬
stotkov celotnega prebivalstva. Zakaj so
j potemtakem Poljaki glasovali proti Polj-
| ski? Ali je res, da so se pod dolgotraj'-
nim nemškim gospodstvom in pod vpli¬
vom nemške kulture ponemčili? Bolj
verjetno je, da so v tem pogledu imeli
odločilen vpliv ti-le razlogi: Poljaki, go¬
tovo že ponemčeni, so morali izbirati
med svojim urejenim življenjem pod
pravično, dasi strogo nemško vladavino,
in življenjem v novi Poljski, katere ob¬
seg, moč in zmožnost so bili še neznani;
v Poljski, zapleteni v prekarno vojno z
Rusijo in z neurejenim denarnim obto¬
kom; morali so izbirati med razmerno
varnostjo in negotovim tveganjem. Nji¬
hov latentni nacionalizem ni bil dovolj
močan, da bi se odločili za tveganje.

Iz tega sledi, da so imeli Nemci do¬
bre razloge za zahtevo po plebiscitu v
»koridorju«, ker je jako verjetno, da bi
bili tudi Kašubi tako glasovali kakor so
glasovali Mazuri. Poljski, ki je medtem
dokazala svoje pravico do obstoja, ni
bilo treba tvegati takšne možnosti.
Poljska trgovina, ki gre preko kori¬
dorja, je _ prinesla Kašubom novo
blagostanje in danes je Pomorje
eden izmed najbolj trdnih in ureje¬
nih predelov Poljske.

Pa tudi če odštejemo 110.000 Kašu¬
bov, ki jih poljske statistike prištevajo
med Poljake, ostane v koridorju še ved¬
no 440.000 Poljakov, točno toliko, koli¬
kor je bilo nemškega prebivalstva, med
katerim je bilo gotovo preko 200.000 vo¬
jakov, uradnikov in njihovih družin.
Nagli padec nemškega prebivalstva ne¬
posredno po vojni dokazuje utemelje¬
nost poljskega stališča, kajti čim so iz¬
selili vojaki, uradnik in njihove dru¬
žine, se je število nemškega prebivalstva
v Pomorju skrčilo od 40 na 12 odstotkov.
Tako lahko mimo trdimo, da je bilo
pred vojno domače prebivalstvo v Po¬
morju po večini poljsko. Poljska večina
je bila znatna, kajti dogodki so pokazali,
da so bile trditve Poljakov glede Kašu¬
bov utemeljene. Naravno je stanje pre¬
bivalstva sedaj močno izpremenjeno.
Zadnja ljudska štetja izkazujejo okoli
110.000 Nemcev in 860.000 Poljakov. Ta
izprememba je lahko razumljiva, če upo¬
števamo, da se je poleg omenjenih nem-

(Nadaljevanje na 2. strani.)

vjera, više staleža i klasa. Nacionalna
emigracija je po svome političkom i
klasnom sastavu heterogena, dok su one
prvašnje heterogene po nacionalnom
sastavu. (Na pr. u ruskoj emigraciji
ima, pored Rusa i pripadnika ostalih
narodnosti iz Rusije). Nacionalna emi¬
gracija nastaje tada kada u izvjesnoj
zemlji zavlada druga država kojoj po
svojoj narodnosti ne pripadaj u izvjesni
narodi na tom teritoriju ili po svojem
etničkom sastavu na pripada toj dr¬
žavi izjesni teritorij. U te nacionalne
emigracije možemo ubrojiti u prvom
redu sve one izaratne emigrante koji
su iz zemalja što su došli u sastav neke

druge, ne nacionalno-matične države.
Ti emigranti su pripadnici raznih na¬
rodnih manjina, stvorenih iza svjet-
skoga rata, a u najnovije vrijeme i raz¬
nim drugim osvajanjima, »korektura¬
ma« i »protektoratima«.

Nacionalna emigracija bježi večinom
u svoje matične države, a emigrira ili
radi neposredne opasnosti po život Ili
radi toga što bi joj bilo nemoguče doči
do kruha u svojem zavičaju zbog svoje
nacionalne pripadnosti. Uzroci su uvi-
jek političke naravi, pa je radi toga
i nacionalna emigracija politička emi¬
gracija.

Ta emigracija je po svojem nacional¬

nom sastavu j edinstvena, ali je razno¬
lika po svojem staleškom, klasnom, par¬
tijskom i eventualno vjerskom sastavu.
Kakav če biti odnos te emigracije pre¬
ma matično j državi, kakav če biti nje-
zin rad obzirom na kraj i državu iz
ko j e su izbjegll i kakav če stav zauzeti
ta emigracija prema svim ostalim po-
litičkim zbivanjima, to spada u poli¬
tiku  te emigracije.

Ima j uči u vidu sve što smo do sada
utvrdili, mislimo da su jasne dvije či-
njenice: da smo i mi politička nacional¬
na emigracija i da kao politička emigra¬
cija imamo dužnost da vodimo politiku.

(t p.)

STRANA 2

»ISTRA«

BROJ 20l

NEVARNA TOČKA ŠT. 1: POLJSKI
,.KORIDOR”

(Nadaljevanje s 1. strani.)

ških vojakov in uradnikov izselilo tudi
okoli 100.000 Nemcev, ki so smatrali, da
bi se v Poljski ne počutili dobro. Ta
znatni odtok je izenačil približno enak
dotok Poljakov iz Nemčije, ki so se vrnili
v svojo obnovljeno domovino. Ta spre¬
memba prebivalstva v Pomor ju je torej
rezultat izmenjave prebivalstva, večino¬
ma prostovoljno izvedene. Zanimiva je
pa pri tem ugotovitev , da posedujejo
Nemci, čeprav le 12 odstotkov celotnega
prebivalstva v Pomor ju: več nego 40 od¬
stotkov zemlje.

Istotako zanimiva je ugotovitev, da

je koridor sedaj najbolj poljski pre¬
del Poljske, kajti Poljaki tvorijo 90

odstotkov prebivalstva. Takšne et¬
nične homogenosti ne izkazuje no¬
ben drug predel Poljske.

To nam postane razumljivo, spričo dej¬
stva, da v koridorju ni Židov, ki tvorijo
v ostali Poljski več nege 10 odstotkov
prebivalstva; poleg tega ima Poljska
znatne druge manjšine, zlasti na vzho¬
du.

Neposredno v zvezi s problemom kori¬
dorja lahko smatramo tudi problem
Poznanja. V tej pokrajini je bilo še pred
vojno stanje za Poljake ugodno. Vendar
pa je tu problem bolj zamotan. V tej
pokrajini so tri mesta: Poznanj (Posen),
Bydgoscz (Bromberg) in Torun (Thorn),
v katerih so imeli Nemci znatno večino,
dočim je bilo podeželje po ogromni ve¬
čini poljsko. Tudi tu je izselitev nem¬
ških vojakov in uradnikov povzročila
velike izpremembe. V predvojnem nem¬
škem Brombergu so na pr. Nemci tvorili
80 odstotkov prebivalstva, sedaj v povoj¬
nem poljskem Bydgosczu se je pa nji¬
hovo število skrčilo na 8 odstotkov. Z
ozirom na predvojni nedvomno nemški
značaj teh mest, so Nemci svoj čas spro¬
žili fantastično misel o »nemškem kori¬
dorju«, ki naj bi vezal Nemčijo z Vzhod¬
no Prusijo, ki bi pa obenem odrezal Po-
morje od Poljske. Ta rešitev, če bi bila
sploh izvedljiva bi ustvarila več novih
problemov, namesto da bi odstranila one
že obstoječe. Toda sedaj so zmerni nem¬
ški krogi že opustili zahteve po vrnitvi
Poznanja in jih osredotočili na sedanji
koridor.

Pri razmotrivanju gornjih navedb ne
smemo pozabiti, da sta Pomor j e in Po¬
znanj tvorila obmejni pokrajini, ki sta
mejili na Rusijo, mogočno sovražnico
Nemčije. Radi tega so bile nastanjene v
teh pokrajinah znatne vojaške sile, ki
so štele preko 100.000 mož. To vojaštvo
so Nemci pri ljudskih štetjih, ki so bila
namenjena za domačo porabo — bodoče
Poljske takrat še niso imeli v mislih —•,
upravičeno prištevali med tamošnje pre¬
bivalstvo. Spričo umika teh čet in civil¬
nih oseb, ki so se bile priselile z njimi,
je umljiva popolna sprememba stanja v
mestih v etičnem pogledu.

Dejstvo, da je bil »koridor« tudi pred
vojno etnično poljski, potrjujejo tudi
nagrobni napisi na pokopališčih, čeprav
so živeli tamošnji Poljaki popolnoma pod
vplivom nemške kulture, — otroci so
pohajali nemške šole in prejemali nem¬
ško vzgojo, mladeniči so pa služili v
nemški vojski —, so vendar nagrobni
napisi večinom poljski in številčno pre¬
kašajo napise v vseh drugih jezikih,
vštevši napise germaniziranih Poljakov.
Iz vsega tega torej sledi, da je bilo
ozemlje »koridorja« poljsko sedem
sto let, da je ostalo poljsko tudi po
letu 1772, ko je pripadlo Prusiji in to
kljub poljskemu izseljevanju in nem¬
škemu priseljevanju, radi katerega se
je bilo število Nemcev dvignilo pri¬
bližno od tretine do polovice skup¬
nega števila prebivalstva.

Danes je prebivalstvo na tem ozemlju —
in tega niti Nemci ne osporavajo — po
ogromni večini poljsko.

Toda kljub temu je še vedno odprto
vprašanje, ali bo to ozemlje ostalo se¬
stavni del Poljske. Na to vprašanje ni¬
kakor ni lahko odgovoriti. Navzlic vsem
zgodovinskim in etničnim dejstvom, ki
so proti njej, Nemčija ni izpremenila
svojega stališča v tem pogledu. To je tu¬
di povsem umljivo, kajti tu gre za Pru¬
sijo, znamenito nemško pokrajino, kjer
je tekla zibelka marsikateremu nemške¬
mu vojaškemu junaku, in ta pokrajina
je sedaj odrezana od Nemčije po pasu
tujega ozemlja. V tem primeru gre prav
za prav za zadevo, ki se tiče nacionalne¬
ga ponosa; težkoče praktičnega značaja
so se močno pretiravale. V pogajanjih,
ki so sledila versailleski pogodbi, so bili
z veliko uvidevnostjo ustvarjeni pogoji
za promet med Vzhodno Prusijo in Nem¬
čijo. štiri in dvajset vlakOT vozi dnevno
preko koridorja in na željo bi jih lahko
vozilo še več. Težkoče. ki se v zadnjem
času pojavljajo glede koridorja, izvirajo
samo iz dejstva, da Nemčiji obupno pri¬
manjkuje tujih deviz, radi česar ne pla¬
čuje redno Poljski računov za prevoz
nemških vlakov preko koridorja. Obilo
prahu je dvignila- v Nemčiji in drugod
legenda o »zapečatenih« vlakih, ki da
morajo voziti preko koridorja. Te vlake
so radi primerjali z »zapečatenim« vla¬
kom, s katerim je bil med vojno Lenin
prepeljan iz Švice v Rusijo. V resnici pa
stvar ni tako huda. Ko dospe nemški
vlak na poljsko mejo, mu priklopijo
poljsko lokomotivo, v vlak vstopijo polj
ski cariniki, ki pa imajo edinole nalogo,

Ob smrti slovenskega renegata

občinskega tajnika iz Senožeč Emila Sturma

Senožeče, maja 1939. — Pred krat¬
kim so ljubljanski dnevniki, nato pa tudi
»Istra« prinesli poročilo o smrti Emila
Šturma, dolgoletnega občinskega tajnika iz
Senožeč. Izrazili so ob tej priliki sožalje,
kot se to ob smrti navadnih smrtnikov
spodobi.

Smatramo, da pok. Šturm ne spada
med navadne smrtnike, zato naj na tem
mestu objavimo nekaj podatkov o njego¬
vem življenju.

Naš trg spada med one redke, če ne
morda edine občine v Julijski Krajini, ki
ima za podeštata Slovenca, domačega
kmeta Medena, in ki je imel istočasno za
tajnika Slovenca, v osebi pokojnega Štur¬
ma, ki je bil obenem tudi duša vsega ita¬
lijanskega in fašističnega delovanja v Se¬
nožečah, od okupacije do svoje smrti.
Zato je ob Sturmovi smrti upravičeno
vzkliknil faš. tajnik Gian Porcalo: »Kaj

bomo pa sedaj?!« Bil je prvi fašist v Se¬
nožečah a ne samo to, bil je izvrsten or¬
ganizator, kratkomalo stroj, ki je bru¬
hal iz sebe razne ideje in domisleke v ko¬
rist raznarodovanju, raznim fašističnim ak¬
cijam — in jih sam vodil, ustanovam, na¬
pravam in priseljencem, nikdar pa se malo
ni pobrigal za koristi svojih sovaščanov,
ki jih je nasprotno oškodoval, kjer je le
mogel. Mnogo očitkov se je v teku let na-
gromadilo tudi napram našemu podešta-
tu Medenu, vendar delovanje slednjega še
daleč ne dosega dejanj tajnika Šturma.

Poleg drugega je izrabljal svoj položaj v
svoje osebne koristi, saj si je v teku let
nagrabil ogromnega premoženja, kljub te¬
mu, da je ves čas razkošno živel. Med
mnogimi njegovimi nepoštenimi dejanji, je
med domačimi vzbudil posebno veliko
ogorčenje naslednji slučaj: neka ženica je
prodala hišo in izkupiček hotela poslati^po
pošti. Ker je bila pozna ura in je bil poštni
urad že zaprt, se je obrnila na tajnika
Šturma, ki je imel pisarno nad poštnim
uradom in ga prosila, naj ji shrani denar
do naslednjega dne. Ko je pa drugi dan
zahtevala od Šturma denar, je ta enostavno
utajil izročeno mu vsoto ter ji kljub več¬
kratnim prošnjam ni denarja nikoli vrnil.
Spričo neštetih krivic, ki smo jih bili _ z
njegove strani deležni, smo se vsi oddah¬
nili, ko smo zvedeli o njegovi smrti.

V Sturmovem primeru smo na lastni
koži občutili bridko resnico pregovora:
»Poturica je hujši od Turka«. Da to sedaj
javno razglašamo, si ne štejemo v zlo, saj
žive poturice, kakor pri nas, tudi med dru¬
gimi narodi, ki naj ostro take odpadnike
obsojajo. Ne zdi se nam, da bi z žigosa¬
njem Sturmovih podlih del žalili čut pie¬
tete, kajti ta je namenjen le poštenim in
pravičnim ljudem, ki so za seboj pustili po¬
zitivna dela. Zato naj bo ta naša ostra ob¬
sodba opomin vsem onim, ki hodijo po
Sturmovih poteh, in naj se zavedajo, da
jih bo narod slej ali prej obsodi! in jih
tudi smrt ne bo rešila sramote! (***)

DROB

Usoda naših denarnih
zavodov

Trst, maj'a 1939 — Med našimi hra¬
nilnicami, ki so morale na podlagi no¬
vega zakona o štednji in kreditu od 12
marca 1936. prenehati s poslovanjem je
tudi posojilnica v Rihemberku, ki je v
začetku decembra 1936. proglasila svoj
razpust. Mesto dosedanjega likvidacijske¬
ga odbora je bil z dekretom načelnika
vlade kot predsednika ministerskega od¬
bora za štednjo in kredit od 31 marca
1939 imenovan neki cav. Raffaello Ci-
renei za edinega likvidatorja tega za¬
voda.

Enako je bil z dekretom od 8. aprl
la 1939 imenovan za edinega likvidato¬
rja posojilnice v Šebreljah na Cerkljam
skem, ki je sklenila svoj razpust 19. ap¬
rila 1936, neki dr. Gaspare Trizzino.

Za predsednika nadzornega odbora
kmetske in rokodelske hranilnice v Ve-
princu je bil na seji 15. aprila t. 1. izvo¬
ljen Mario Superina,

V Sežani so tatovi imeli
dober plen

Sežana,  maja 1939 — Preteklega
tedna so tatovi obiskali stanovanje zna¬
ne prekupčevalke Marije Škrinjar, kateri
po domače pravijo »Marija-policaj« za¬
radi njenega možatega nastopa. Marija
Škrinjar je dobro znana ne samo v svo¬
jem kraju, temveč tudi daleč po vsem
Krasu, kjer ljudem dobavlja razne do¬
kumente, prepise, kupuje za njih srečke,
nosi v zastavljalnico itd. in je ni zaradi
tega večkrat doma. Rada se je vedno
pobahala, da k njej  ne more priti no¬
ben tat, ker da je iznajdla tako pri¬
pravo, ki jo ščiti pred vlomom in tatvi¬
no. Skrinj ar jeva je veljala kot zelo bo¬
gata in je zaradi toga umevno, da so
jo imeli tatovi že dolgo na piki, pa da
so se zaradi njene tozadevne iznajdbe
morda nekoliko bali, toda pri tem prvem
poskusu so popolnoma uspeli, kajti od¬
nesli so ji 10.000 lir v gotovini, in za
prav toliko zlatnine ter po vrhu še hra¬
nilno knjižico z zelo velikim zneskom, o
kateri pa škrinjarjeva noče ničesar po¬
vedati. Kjub temu pa ji ni upadel po¬
gum in jo ni ta tatvina prav nič demo¬
ralizirala. Izjavila je, da je gotova, da
bo tatove tudi sama prijela.

Nova talijanska srednja
škola u Opatiji

Opatija, maja 1939. — Tek 28 aprila
o. g. su talijanske službene novine ob¬
javile dekret od 30 septembra 1938, s
kojim se je od dana 16 oktobra prošle
godine otvorila nova talijanska niža
srednja škola u Opatiji, sastoječa se od
trogodišnjeg nižeg i dvogodišnjeg višeg
dijela gimnazije. Za svako godište pred-
vidjen je po jedan razred, tako da ško¬
la ima ukupno pet razreda. Uz ravna¬
telja, koji če takojder morati poučava-
ti na gimnaziji su još četiri profesorska
mjesta prve, i tri mjesta druge katego¬
rije. _

Strela zažgala električno
centralo v Rojanu

Trst,  maja 1939. — Dne 10. maja
zjutraj je bila v tržaški okolici nevihta,
ki je to pot napravila veliko škodo mest¬
ni električni instalaciji. Med grmenjem
in strelami so prebivalci Rojana in oko¬
lice začuli večjo eksplozijo in ko so po
nekaj minutah pridrveli gasilci, je bilo
vsem jasno, da se je nekaj moralo zgo¬
diti. Gost dim se je valil iznad trans¬
formatorske kabine v Rojanu, v katero
je udarila strela. Ta kabina od 6000
kw. Amp. in 50.000 V., služi za rasvjet-
Ijavo vsega mesta. V kabini je bilo 20.000
ton olja, in je zaradi tega bila nevarnost
zelo velika, da ne bi vsled vročine in
ognja eksplodirala cela kabina. Strela je
uničila samo en transformator in gasil¬
ci so v eni uri požar pogasili in s tem
rešili dragocene naprave. Kljub temu pa
je škoda precej velika in jo cenijo na
750.000 lir. Električna razsvetljava ni bi¬
la zaradi tega prekinjena, ker so takoj
vključili strujo v rezervni transformator.
*

— Trst.  — Na ulici je umrl Simeon
Vučič, star 60 le t, zade t od kapi.

NEMŠKI OBISK

Postojna,  maja 1939. — Pred par
dnevi se je mudila v Istri skupina Nemcev,!
članov nemške »Fronte dela«. Obiskali so'
razne kraje, njihov obisk pa je bil name¬
njen predvsem rudniku v Labinu, kjer so
si natančno ogledali vse rudniške naprave.
Nemci so se preko Trsta vrnili domov.

(**•)

— Buenos Aires. — Na veliko soW
je po kratki bolezni umrl naš i-oiT,
Ivan Vidič, star 40 let, doma iz Gorenj
ga Nekovega pri Kanalu na Goriškom
V Argentini je bival deset let. Tu ?
pušča ženo in mladoletno hčerko t
brata in več sorodnikov. Doma p a n -T r
ter, brata in sestro, v Jugoslaviji p a  t'
brate. — V nedeljo 9. aprila je po kratki
a mučni bolezni umrla Cecilija Lukma 1
roj. Seljak iz Bukovega pri Idriji. Tu »
Argentini zapušča moža Rajmunda (j 0 v
ma iz Nabrežine in 4 še nedorasle otro
ke, od katerih je eden komaj star doba»
mesec. r

*

— Devin. — Z nadškofijskim odlokom
je bil dekanat v Devinu ukinjen Na”
mesto njega je ustanovljen nov deka¬
nat v Nabrežini. Za dekana je imenovan
sedanji prodekan Anton Grbec  Du
hovnija Devin je priključena dekanatu
v Tržiču.

*

— Duluth (Minn. USA.) — Kap j e

zadela dobro znanega čevljarja Louis
Vesela. Rojen je bil v Loškem potoku
pred 57 leti in je bival v Ameriki 31 leto
Pred sedmimi leti je prišel iz Superiorja’
Wis. v Duluth. Zapušča sestro, ki živi
v Superior, Wis., v starem kraju na
brata. *

— Ljubljana. — Pred sodiščem je
bil obsojen na 3 leta robije Alojz Vonči¬
na, poljski delavec, brez stalnega biva¬
lišča, za razne tatvine živil in drugih
predmetov, ki jih je izvršil v Gaberjah
Sp. Pirničah in Novih Jaršah.

*

— Reka. — Pred sodiščem bi se mo¬
rali zagovarjati zaradi tihotapstva konj
Luka Filipčič, Rudol Cergol in Pavel
Suša, ki so ga izvršili v bližini št. Petra
na Krasu, še predno je prišlo do raz¬
prave, je sodišče izjavilo da ni kompe¬
tentno in je sodbene listine odposlalo v
Trst. Toda tudi tržaško sodišče je za¬
devo oklonilo in vprašalo kasači j sko so¬
dišče, komu pripada sodni postopek, ker 1
odloča kraj kjer so tihotapce okrili in
ne kjer se je izvršilo tihotapstvo.

*

Reka,  maja 1939. — Prve dni v ma¬
ju je bilo v Trnovem in okoliških vaseh'
aretiranih več mladih moških oseb. V
zvezi s temi aretacijami so se razširile
vesti, da je nekega dne zjutraj  zaplapolala
neka zastava na zgradbi otroškega zaveti¬
šča, takozvanega »nida«, v Trnovem. Ne¬
katere izmed aretiranih so oblasti že takoj
po prvem zaslišanju izpustile, vendar za
enkrat še ni znano, če so že vsi aretiran¬
ci doma. Zaslišanje in preiskava po izja¬
vah izpuščenih do sedaj ni rodila nikakega
uspeha. Vsi so prepričani, da so osum¬
ljenci popolnoma nedolžni ter da je deja*
nje podtaknjeno. (***)

*

— Rosario, (Argentini j a). — Edino slo¬
vensko društvo »Triglav« je pred mese¬
cem dni otvorilo svoj lastni društveni
dom.

★

— Trst. — Na cesti pri Katinari je
strela ubila dva vojaka, ki sta se pred
nevihto zatekla pod drevesa.

*

— Trst. — S plinom sta se zastrupili
mati in hči Gema špekar, stara 43 let,
in hči edinka Fulvija. Ugotovili so, da
se je nesreča zgodila po neprevidnosti.
Ko se je njen mož vrnil domov, je na¬
šel obe že mrtvi.

*

— Trst. — V Rimu je nenadoma
umrl rezervni podporočnik Marij Uršič,
drugače industrijski izvedenec, po rodu
iz Trsta, kjer zapušča številne sorodnike
Šušteršič, Boškin, Hočevar in Uršič.

♦

— Trst. — Umrli so: Miljevič por.

Miljevič Marija 37 let, v Parizu je umrla
Mileva de Konstantinovič de Guerman
roj, Opuič, Ivan čekada 62.

*

— žavlje. — Z motornega kolesa je
padel 41-letni Križman Ivan iz skednja.

Z rešilnim avtom so ga odpeljali v tr¬
žaško bolnišnico.

da spremljajo vlak med vožnjo po polj¬
skem ozemlju in preprečijo eventuelne
tihotapske podvige, radi česar morajo
tudi ostati okna vozov med vožnjo za¬
prta. V tem postopku, ki ga potniki često
niti ne opazijo, ni nič ponižujočega ali
žaljivega.

Promet med Vzhodno Prusijo in
Nemčijo, ki gre neovirano tudi po
morski poti, ni posebno velik in zna¬
ša le eno dvanajstino prometa, ki je
usmerjen iz Poljske proti morju.
Gospodarski razlogi, ki utemeljujejo
posest koridorja, so torej ravno tako
močni kot so zgodovinski in etnični raz¬
logi.

Dejstvo, da je ozemlje koridorja polj¬
sko, pa še ne pomeni, da so njegove me¬
je popolne, kajti bile so začrtane po na¬
rodnostni meji, ki je naravno tu pa tam
nejasna, radi česar so bile pomote ne¬
izbežne. Je pa tucat mest, kjer bi bili
majhni popravki meje izvedljivi in bi
bili tudi priporočljivi. Na podlagi načela
»do ut des« bi bilo na zapadni meji mo¬
goče odstraniti marsikateri vir zdražbe.
Popravki bi bili malenkostni, ker bi se
meja premaknila le kako miljo sem ali
tja. Verjetno je, da bi Poljska tudi pri¬
stala na takšne popravke, ko bi se ne
bala, da bi Nemčija ne videla v tem znak
slabosti in stavila potem čim dalje večje

zahteve. Ta bojazen gotovo ni brez pod¬
lage, saj je znan nacistični rek, ki pravi:
»Kar je nekdaj pripadalo Nemčiji, mora
zopet postati nemško«.

Kdor ni bil na Poljskem, si ne more
predstavljati, kaj je Poljakom »koridor«,
kako jim je pri srcu tisti košček poljske
obale. Leta in leta varčujejo in potujejo
stotine in stotine milj daleč, da zadosti¬
jo svojemu hrepenenju in vidijo svoje
skromno morje in Gdynio ki je po zaslu¬
gi Poljakov iz skromne ribiške vasi po¬
stala ponosna luka. Njim je Gdynija to,
kar je Angležu britanska vojna morna¬
rica. Zato lahko z gotovostjo trdimo, da
si bo Poljska dala iztrgati koridor samo
s silo. Gotovi krogi v Angliji in Ameriki
tega ne razumejo. Tako so se pojavili
razni fantastični načrti za rešitev pro¬
blema koridorja. Nekateri teoretiki so
menili, da bi se dal problem rešiti tako,
da bi Poljska dobila v zameno za kori-
dor Ukrajino, ki naj bi jo zavojevala s
pomočjo Nemčije. Drugi so zopet sveto¬
vali, naj bi Poljska v zameno za Gdynio
dobila nov koridor do Memela. To se
pravi, naj bi odstopila luko in koridor,
ki sta etnično poljska, in prejela za to
drug kondor in drugo luko, ki nista
poljska!

Lord d' Abernon in maršal Foch sta
trdila, da bo prihodnja vojna izbruhnila

zaradi koridorja Dolgo je kazalo, da se
ne motita v tem pogledu. Leta 1934. pa
je napetost popustila. Hitler, ki je bil le*
to prej prevzel oblast v Nemčiji, je po¬
treboval na mejah mir, da je lahko ure¬
dil notranje zadeve. Zato je leta 1934.
sklenil s Poljsko nenapadalni pakt za
dobo 10 let in propaganda o koridorju je
mahoma utihnila. Toda to ne pomeni
dosti, kajti takšna propaganda se lahko
vsak čas obnovi. Vsekakor je jasno, da
bo nova kritična doba nastopila leta
1944., ko bo pakt zapadel. Seveda se pa
lahko zgodi, da bo odpovedan še pred
potekom tega roka, če bodo to zahtevale
okolščine, tako na pr. če bi nacisti do¬
segli svoje druge cilje z nepričakovano
lahkoto. Leto 1944., ali pa tudi že prej,
bo torej poljski koridor, če ne pride
medtem do kake kompromisne rešitve,
postal zopet evropska nevarna točka
štev. 1.

*

Newmanova predvidevanja so se med¬
tem že uresničila. Hitler je v svojem go¬
voru 28. aprila t. 1. proglasil nenapadal"
ni pakt iz leta 1934. za propalega. Polj¬
ski »koridor« je v zvezi z Gdanskom P?”
stal v zadnjem času zares silno kočiji^
mednarodni problem, ki ga upravičen 0
lahko smatramo za nevarno točko št. 1*

BROJ 20,

»ISTRA«

STRANA 3

IDEOLOGIJA I PROGRAM

S uš a k, 16 svibnja 1939. Svaka poli'
tačka formacija i svaki pokiet, bez ob¬
zira na to, kakva je njegova misija, ima
jsvoj jasno definirani progiam i svoju
ideologiju. I upravo ideologija i program
su najautentičnija obiljezja nekog po¬
treta, jer je bez programa i ideologije
svaka organizirana društvena djelatnost
u potpunosti nemogoča. Jedino je ide¬
ja u stanju da jedan stanoviti krug
ljudi zainteresira za neku akciju, za
neki planski i organizirani društveni
rad, koji mi — onda zovemo pokre-
tom. A kada treba oživotvoriti tu ideju,
kad treba krčiti put koji vodi cilju onda
se moramo poslužiti nekim programom,
koji je — cesto puta — jedna od naj-
bitnijih komponenata organiziranog zbi-
vanja u nekom pokretu. Program i ideo¬
logija nekog pokreta stoje medjusobno u =
nerazlučivoj vezi i p karakteru tih dva
ju faktora ovisi efikasnost društvenog
djelovanja svake političke, kulturne i
opče društvene formacije.

I mi, kao cjelina, sačinjavamo jedan
pokret, kojeg najizvazitije obilježava na¬
ša nacionalno-politička djelatnost, pa
radi toga možemo, bez ustezanja, posta¬
viti konstataciju da je naš emigrantski
pokret izrazito političke naravi. Naša
emigrantska djelatnost kreče se u prav-
cu, koji je uslovljen momentima koji
dominiraj u čitavim našim emigrantskim
zbivanjem, a za ko j e bi mi rekli, da
sačinjavaju program i ideologiju našeg
pokreta. Te momente, mi možemo pri-
mijetiti na svakom koraku, jer — u
skrajnjoj liniji — radi njih i učestvu-
jemo u našem emigrantskom djelova-
nju. Ti momenti nas oduševljavaju, nji¬
hov je sadržaj obuzeo čitavo naše bide
i mi smo ponosni, što smo u mogučno-
sti da sve svoje snage i životne spo¬
sobnosti stavimo u službu ideje o bo-
ljoj, ljepšoj i sretnijoj budučnosti našeg
narodnog elementa.

činjenica da u našoj užoj narodnoj
zajednici ne vladaju povoljne društve-
no-političke prilike, potakla je čitav naš
narodni elemenat na misao, da — u
granicama svojih mogučnosti — poradi
na torne, da se prilike u našem zavičaju
poboljša ju, kako bi istarska narodna
stvarnost mogla poprimiti jedan ljepši i
sretniji izgled, koji bi našem hrvatskom
seljačkom elementu dao mogučnost da
svoje narodne snage i svoju konstruk-
tivnu društvenu djelatnost podvrgne
svojim seljačkim i hrvatskim interesi-
ma i žrtvuje svojim Vlasti tim životnim
ciljevima. I ta misao, ta ideja, koliko
god ona ’ izgleda naoko jednostavna i
— možda — beznaeajna, pretštavlja srž
i osnovnu poantu naše emigrantske i
istarske opče narodne ideologije. Ideja o
poboljšanju životnog puta našeg narod¬
nog elementa u Istri, osnovna je i bit¬
na karakteristika naše emigrantske
borbe, i ona se očituje u svakom našem
činu. Na toj jednostavnoj misli temelji
se čitav kompleks naših narodnih težnji,
ko j e — kao cjelina — sačinjavaju našu
narodnu ideologiju, odnosno ideološku
osnovu našeg emigrantskog djelovanja.
Razmjeri naše ideologije su široki i u
njima je sadržan odgovor na sva aktuel-
na pitanja današnjice, jer čitav taj
kompleks istarskih narodnih težnji usre-
dotočen je u duši i shvačanju svakog
zdravog istarskog Seljaka, za kojeg zna¬
mo da je duboko svjestan svog položaja
i svoje životne funkcije, koja mu impe¬
rativno ukazuje na stanovište sa kojeg
on mora gledati i tumačiti sve pojave
u svojo j sredini, kao i dogadjaje koji
se danas zbivaju u svim zemljama i na
svim kontinentima. A ideologija naše
narodne borbe ni j e, do sada, nigdje na¬
pisana, ali ona je — usprkos toga —
očita, jer živi u srcima našeg seljačkog
naroda, koji, na svakom koraku, ma¬
nifestira svoju nepokolebljivu nacional-
nu svijest, svoje težnje i svoju volju.

Ideologija istarske narodne politike
je identična ideologiji našeg emigrant¬
skog djelovanja. To je činjenica s ko-
jom mora računati svaki naš emigrant¬
ski radnik, jer če naša emigrantska
djelatnost biti ispravna i opravdana sa¬
mo u onim slučajevima kada se bude
zasnivala na našoj opčoj narodnoj mi¬
sli, kad bude tumač osječaja našeg hr-
vatskog i seljačkog elementa. Naša
emigracija ne može i ne smije stvarati
svoju zasebnu ideologiju, koja bi se di¬
ferencirala od istarske opčenarodne, na¬
cionalne i političke misli, nego se mora
nalaziti uvijek u neposredno j vezi s
s društvenim zbivanjem u našoj užoj na-
eionalnoj zajednici. I upravo ta veza iz-
medju naše emigracije i savremene opče
istarske narodne stvarnosti (u koju,
uostalom, spada i naše emigrantsko dje-
lovanje) osnovni je preduslov za isprav-
no tumačenje i shavačanje ideje našeg
istarskog nacionalnog i društvenog dje¬
lovanja.

Ali naša emigrantska zajednica ima
svoj zaseban program, koji ni je ovisan
samo o ideološkoj strani istarskog na¬
rodnog zbivanja, nego koji je uslovljen
i prilikama u kojima dolazi do izražaja
to naše emigrantsko djelovanje. Mi smo
emigrirali samo zato, da dodjemo u mo¬
gučnost da, na osnovu jednog zdravog
programa naše emigrantske politike,
doprinesemo jedan značaj ni ji oboi u
nasoj narodnoj borbi. I taj naš emi¬
grantski program mora biti uskladjen s

NIKOLA ŽIC:

PAZINSKIH ABITURIJENATA

Na poziv se odazvalo samo petnaest pazinskih abiturijenata, sto znaci manje od deset pošto

ODAZIV

Pazinski maturanti iz 1912 godine na proslavi 25 godišnjice mature u Zagrebu 1937
godine zajedno s nekoliko profesora bivše Pazinske gimnazije

Svojim pozivom, koji je štampan u 7 i 8
broju »Istre« od 17 i 24 veljače o. g. pod
naslovom »Hrvatski abiturienti pazinske
gimnazije«, želio sam postiči dvoje: 1) od
bivših djaka i maturanata dobiti gradje za
povijest gimnazije u Pazinu, osobito u po-
sljednjim godinama njezina života za vri-
jeme svjetskoga rata, kada nisu izdavani
godišnji školski izvještaji, i 2) potaknuti
stvaranje nakladne zadruge sa glavnicom
od 15.000 dinara za izdanje kakve takve
spomen knjige o onome zavodu, koji je ni
knuo prije 40 i utrnuo 20 godina zatim,
dakle prije 20 godina.

Buduči da je prošao rok (Uskrs) i posli-
je njega mi ne stižu više odzivi ni od koje
Strane, dužan sam obavijestiti javnost
rezultatu, ne bih li tako 1) dao odgovor
onima, koji su mi se javili, i 2) ponovni
potica! svima onima, koji doduše šute, ali
ih stvar sigurno zanima.

Prvi se oglasio g. Šime Ban č i č iz
Žminja, sreski načelnik u Travniku, koji je
svršio u Pazinu šest razreda gimnazije gO'
dine 1918, a maturirao je kasnije u Zagre¬
bu, pismom od 25 veljače., u kojemu skici¬
ra zanimljivo svoj životni roman i obeča-
va 300 dinara kao pomoč za izdanje spO'
menutoga djeia.

G. inž. Ivan Bertoša  iz Pazina, sada
viši poljoprivredni pristav banovinskoga
dobra »Kosančič« u Torži (u Bačkoj), pi-
sao mi je dva pisma, prvo 27 veljače s vri-
jednim podacima, koji su izneseni u 10 br.
»Istre« od 10 ožujka pod naslovom »Po¬
sl jednja školska godina pazinske gimnazi¬
je«, i drugo dne 7 travnja s fotografijom i
curriculum vitae. Treba istaknuti njegov
završetak: »Glede troškova oko izdanja
eventualne publikacije, moje je mišljenje
— ako se ne prijavi petnaestorica njih sa
ulogom od 1000 dinara, kako ste to naveli
u »Istri« — da bi bilo bolje sniziti taj ulog
na 100 dinara, pa bi to mogao svatko žr¬
tvovati«.

Značajan je takodjer odgovor g. Leonar¬
da Drnjeviča  iz Sv. Mateja kod Ka-
stva, do nedavna glavnog upravnika pro¬
meta i šefa štednog odjeljenja u središnjici
poštanske štedionice u Beogradu, a sada
upravnika prometa u filijali poštanske šte¬
dionice na Sušaku, naročito po torne, što
predlaže, da se ove godine sazove u Za¬
grebu kongres svih bivših nastavnika i
djaka pazinske gimnazije. Tome je pismu
od 9 ožujka priložena fotografija i kratak
životopis.

Sadržaj četvrtoga pisma, koje je poslao
dne 14 ožujka g. Petar Prodan  iz Kal-
dira, učitelj u Slavonskom Brodu, upotreb-
Ijen je za sastav članka, koji je štampan u
12 broju »Istre« od 24 ožujka pod naslo¬
vom »Gradja- za povijest pazinske gimna¬
zije«, a poslani curriculum vitae inogao bi
dobro doči na drugom mjestu. Gradja gg.
Bertoše i Prodana je bacila dosta svijetla
na posljednje godine pazinskoga zavoda.
Onda ga je poiazilo malo djaka, a ioš je
manje svršavalo razred i maturu redovno.

Tako je g. Rudolf Stergar  iz Tolmina,
koji sada živi u Mariboru, priopčio dopis-
nicom od 16 ožujka, da nije maturirao u
Pazinu školske godine 1917-18, kako je bio
na redu, i ja sam mu zahvalan takodjer na
toj kratkoj vijesti. Ali nista, baš nista ni¬
šam saznao o životu gimnazije u prvim
godinama svjetskoga rata, jer mi se nije
javio niiedan djak iz onog vremena.

Stariji učenici su pokazali jaču vezu sa
svojom srednjom školom. Najjaču g. dr.

Ivan Prudan  iz Zarečja, sada sudac ape-
Iacionog suda u Novom Sadu, po mišljenju
mnogih ljudi najzreliji mladič i najvredniji
čovjek izmedju svih djaka i abiturienata
pazinske gimnazije. Nju je polazio osam
godina, od prvoga dana njezina opstanka
do mature godine 1907. Pravo je učio u
Zagrebu i izučio u Pragu, gdje je doktori-
rao na češkome sveučilištu u jesen 1912. U
odvjetničkoj praksi kod dra Ivana Zukona
u Poreču i kod dra Dinka Trinajstiča u
Pazinu prekinuo ga je svjetski rat, koji ga
je držao pod oružjem cijelo vrijeme. Poslije
Rapalla prihvatio je državnu službu, koja
ga je odvela u Vojvodinu, i več je sada
preko deset godina u Novom Sadu kod su¬
da. Pismom od 17 ožujka poslao mi je tri
fotografije (od 1908, 1926 i 1937) i obilate
podatke o sebi i gimnaziji.

»Zh prvi razred 1899 godine bilo je pri¬
javljeno 138 djaka iz svih krajeva Istre.
Trsta i Goričke. Prijamni su ispit položila
102 djaka, tako da su bila otvorena dva
paralelna prva razreda. U jednom je bio
starješina naš zemljak Josip Roža, a
drugom Anton Jošt, štajerski Slovenac. Ta
dva profesora bijahu pored ravnatelja Fra
na Matejčiča iz Pazina jedini pravi profe-

sori u toj godini. Pored njih pomagali su
pater Dovgan kao vjeroučitelj i pater Fri-
dolin kaq učitelj pjevanja. Sva ta lica bija¬
hu potpuno u skladu sa sredinom, u kojoj
su radili izuzevši Jošta, koji je i po svojoj
vanjštini (visok rast oblog oblika, dugačka
brižljivo njegovana brada) i po svojoj kul¬
turi odavao čovjeka druge kulture i soci-
jalne sredine, različite od tadašnje pazin¬
ske sredine. Inače je i ovaj nastavnik kroz
dvije godine svoga boravka i rada u Pazi¬
nu ostavio najbolju uspomenu kod svojih
djaka zbog očinskog i plemenitoga vlada¬
nja prema njima. Pater Dovgan je bio moj
kateheta i u pučkoj školi. Bio je religiozno
strog ali inače vrlo dobar čovjek. Mjesec
dana prije upisa u prvi razred gimnazije
on je godine 1899 poučavao besplatno nas
dvadesetak djaka pazinske pučke škole za
vrijeme ljetne sparine u osnovnim pojmo-
vima latinskoga jezika. Od njega sam nau-
čio I. i II. latinsku deklinaciju. Čuo sam,
da je neke dječake zasebno poučavao i u
matematici, dakako takodjer besplatno. —
Pored Ernesta Jelušiča, prvog učitelja pa
zinske hrvatske pučke škole, imade Dov¬
gan glavnu zaslugu, da je iz te škole, ko¬
ja je otvorena tek pet ili šest godina pri-
ie toga, izašao tako znatan broj djaka za
gimnazije u Pazinu, na Sušaku i drpgdje«.

»Svi djaci pazinske gimnazije nisu sta¬
novali u gradu Pazinu. Mnogi su stanovali
4—6 kilometara daleko, odakle su dnevno
i zimi i Ijeti, dolazili u školu, u kojoj se
obučavalo i prije podne i poslije podne,
Pošto je tada obuka bila cjelodnevna sa
prekidom o podne, ovi su djaci i to slo-
bodno vrijeme provodili u učioni, ako se
nisu mogli zadržavati vani na čistopi zra¬
ku zbog slaboga vremena. Djaci, koji su
stanovali izvan grada, a u samome gradu
nisu.imali svoje rodbine, dobivali su zajed-
nički objed u menzi, koja se nalazila kod
staroga Bertoše u jednoj dvorišnoj jedno-
katnoj zgradi. Prizemno je bila ta djačka
kuhinja, a na prvom katu čitaonica za ta¬
canju hrvatsku inteligenciju grada Pazina
i njegove okolice. Ističem okolicu, jer je
ona ijnala znatnog udjela u kulturnom i
političkom životu tadanjega hrvatstva pa-
zinskog. Iza te zgrade, u istom , prostra-
nom dvorištu, nalazila se i kuglana, gdje

ovim zahtjevima. Naša emigrantska jav¬
nost mora sama voditi računa o ka¬
rakteru i efikasnosti tog programa i
svaki naš emigrant radnik mora doprl-
nijeti njegovoj izgradnji i njegovom
usavršavanju.

Metode rada i program se mogu mi-
j en j ati. Može se promijeniti i sistem na¬

ših današnjih em. Organizacija, mogu
se promijeniti i granice, odnosno geo-
pMitički teritoriji našeg emigrantskog
djelovanja, ali ideja našeg nacionalnog
1  društvenog rada ima uvijek stalne
oblike, koji su rezultanta shvačanja i
životne stvarnosti hrvatske seliačke
Istre. — j. C.

smo se i mi mališi učili »zbočivanju« u
slobodno vrijeme. Drugo slično sastajalište
nas djaka nepazinaca bijaše franjevački
samostan, u kojemu su bile dvije kuglane,
jedna Ijetna u šumi i druga proljetna od¬
nosno zimska na sunčanoj strani onoga
ugodnoga vrta, koji je za nas djake bio
uvijek otvoren i gdje smo bili uvijek do¬
bro primljeni i često vočem počaščeni«.

»Prvih godina života pazinske gimnazi¬
je bio je velik broj djaka, koji nisu imali
sredstava ni za nabavu školskih teka, a
kamoli za knjige, pa za hranu i stan. To
su dobro znali naši tadašnji narodni prvaci
pa su se odmah pobrinuli da doskoče i to¬
rne zlu osnivanjem dobro poznatoga »Djač-
koga pripomočnog društva«. Duša torne
društvu bijahu pored dra Dinka Trinajstiča
opčinski blagajnik Josip Mandič i poslovo¬
dja Posujilnice g. Matija Cucančič. Zato se
proslava 40-godišnjice otvaranja naše gim¬
nazije ne može ni zamisliti bez odavanja
dužnog priznanja toj trojici naših dobro-
tvora. Za opstanak, rad i napredak ove
naše bivše hrvatske ustanove imade znat¬
nih zasluga takodjer velik broj naših na¬
cionalnih popova i učitelja, koji su i poje-
dinačno i povezano radili za tu našu bivšu
ustanovu kao neki narodni nepoznati junak.
I to bi trebalo prilikom proslave istaknuti
vidno«.

»Od prvih maturanata proveli su po
mom sječanju svih osam godina u pazin-
skoj gimnaziji slijedeči: Brcar Franjo,

Brajkovič Franjo, Ceh Josip, Defar Antun,
Erman Dinko, Gregorovič Mato, Grškovič
Josip, Kajin Miran, Kalokira Antun, Kraj-
cer Ivan, Lazarič Jakov, Lukež Franjo,
Mišhn Josip, Mogorovič Ivo, Posedel Blaž,
Prudan Ivan, Rapotec Franjo, Ružič Antun,
Ružič Marko, Seražin Antun, Sergovič Ju¬
re, Šestan Rajko, Škvarč Edo, dakle svega
23, a ostali su se upisali u pazinsku gimna-
ziju iza godine 1899«. To piše dr. Prudan.

Pismo popa Jerka Grškoviča  iz Vrh¬
nika, profesora realne gimnazije u Šibeni¬
ku, datirano dne 26 ožujka. U njemu sam
našao fotografija i kratak opis života i
obilnoga rada s obečanjem, da če ovoga
ljeta napisati svoje uspomene na osamgo-
dišnje djakovanje u Pazinu, što bi moglo
biti koristan prilog za spomenknjigu.

Još je stariji abiturient od njega g. inž.
Ivan Simčič  iz Klane, sada viši činovnik
šumarske struke u ministarstvu šuma i ru¬
da u Beogradu, jer je maturirao godine
1908 (a Grškovič 1909). Od njega sam do-
bio pregledan opis burnoga života s pi¬
smom od 29 ožujka. u kojemu ističe potre-
bu, da se izda povijest gimnazije, i obeča-
je, da če se na nju pretplatiti i da če ju
preporučiti u krugu znanaca.

Njegovi školski drugovi g. dr. Martin
Klunič  iz Ližnjana. sudac okružnoga su¬
da u Osijeku, i g. Blaž Ukušič  iz Tinja¬
na, savjetnik u Direkciji pošta, telegrafa i
telefona u Skoplju, poslali su mi pismom

4_.odnosno od 5 travnja, pored zanimlji-
vih životopisa, takodjer svoje fotografije, a
od posljednjega sam saznao i to, da bi se
arhiv pazinske gimnazije  mogao
3 os sada nalaziti u Radgoni, kako je to
njemu kazivao ravnatelj Kos godine 1921

Istodobno su se javili g. Josip Brnobič
iz Huma, sada profesor pjevanja na realci
u Beogradu, s opširnim prikazom svojih
nastojama i uspjeha na glazbenom polju
isticuci živu zelju, da se izda spomenknji-

gimn ? zi i e > u k °ioi je maturirao godine
1913. zajedno sa spomenutim Drnjevičem,
i napokon g. Hrvoje Flego, sin poštovano-
ga »Franeta« iz Počekaja kod Buzeta, sa¬
da samostalni specijalizirani trgovac kude-
bom na širokom evropskom području u
Pragu. On ie maturirao dne 3. srpnja 1918.
zajedno sa (sada več pokojnim) Antunom
Rapotecom iz Prebenega. Buduči da to bi¬
la posljednja redovita matura pazinske
gimnazije u njezinoj školskoj zgradi (pret-
sjedmk Matejčič, zamjenik Kos, razrednik
rranjo rrankola, ispitivači Josip Roža, Lu¬
ka Brolih dr. Maver i dr.), g. Flego je u
stvari posljednji živuči redovit abiturient
pokojne naše gimnazije, pa neka Bog bar
njemu dadne što dulii i sretniji život. Nje¬
gov je interes za knjigu o prošlosti pazin-
ske gimnazije veči od ičijega. Najmladji
abiturient^ se javio posljednji. dvanaesti,
naglasujuči prijeku potrebu, da se ne pro-
pusti pnlika. i dužnost prema ukinutome za¬
vodu, iz kojega je on izletio u daleki svi-
jet i zamjeran rad: »Iza mature sam oti-
sa ?. u  “ e o na visoku trgovačku školu (ka¬
snije Hochschule fiir Welthandel ex Export-
akademie), gdje sam diplomirao godine
19.3. Ujedno sam bio namješten u beč-
koj izvozničkoj radnji. To je odlučilo o
mom budučem radu Iza diplome otišao
sam u Italiju u kudjeljarsku fabriku, gdie
sam se speciializirao u kudjeljarskoni po-
slu (u tehnici izradbe i u izvozu). Godine
1925. sam zastupao samostalno onu firmu
u srednjoj i sievernoj Evropi. Godine 1925.
sam se smjestio zbog zgodnoga geograf-
skog položaja u Pragu, gdje živim do da¬
nas kao samostalan trgovac kudjeljom. Za
vrijeme gospodarske krize sam se upisao
na ovdašniu trgovačku školu. koja je dodi-
jeljena tehničkom fakultetu, i položivši
drugi državni ispit postigao sam titul ko-
mercijalnog inženjera, koilm se uopče ne

(Svršetak na '4  strani)

STRANA 4

A  S T R A«

8R0j 20

ODAZiV PAZINSKIH ABITORIJENATA

(Nastavak sa Strane 3.)

služim*. I on se. dakako, izjavio priprav¬
nim, da novcem podupre izdani e spomen-
knjige.

Od abiturienata, koji žive u Zagrebu,
javiše mi se usineno samo dvojica, dr.
Vjekoslav Gonan iz Berma, ravnatelj Puč¬
ke štedionice i Zadružne zveze u Zagrebu,
i privatni činovnik g. Ivan Bačič iz Pična.
Prvi se obvezao isplatiti 500 dinara, a dru¬
gi je obečao fotografiju svoje abiturientske
skupine (iz god 1910). i 1000 dinara u
obrocima.

Rezultat moje zamolbe nije najpovoljni-
ji u pogleda potrebnoga materijala o po¬
znavanju rada pazinske gimnazije u vrije-
me svjetskoga rata. A baš mi je do toga
bilo stalo najviše. Što se tiče novca, znao
sam, da če odziv biti slab. Jedan nije sa-
znao za stvar, drugi ne tnari, treči nema a
četvrti ne da. Ovo spominjem, razumije se
samo sobom s obzirom na one, od kojih
nišam primio nikakav odgovor, a svi oni,
koji su mi pisali, ukinili su vrlo mnogo več
time, što su mi pisali. Svaki je od njih po-
dupro akciiu na svoj način, i za to im hva¬
la svima.

Zar predlog g. Drnjeviča nije vrijedan
razmišljanja i oživotvorenja? Ako netko
lizine inicijativu. mogla bi se budučega lje-
ta sakupiti u Zagrebu sva živa prostost pa-
zinske gimnazije! Time bi moja misao bila
Sretno modificirana i konsumirana.

Novčano pitanje se nije moglo riješiti
sada, kao što se nije moglo riješiti ni prije
na način, koji mogu spomenuti ovom prigo-
dom. Dne 14. listopada prošle godine upu-
tio sam jednome abiturientu pazinske gim¬
nazije pismo sliiedečeg sadržaja: »Medju
Istranima se Cesto osieča potreba povijesti
pazinske gimnazije. Njezini bivši djaci su
više puta spomenuli, da bih ju ja trebao
napisati. Razmišljajuči o torne zaključio
sam, da bi nam svima dobro došao ponaj-
prijc puki izvod iz sviju školskih programa
nd 1899. do 1919., a sama povijest zavoda
s prilozima njegovih bivših učenika i s fo¬
tografijama bi jtnala doči na red iza toga.
Piva bi knjiga izašla do malo mjeseci i
pobudila zanimanje za drugu, koja bi tre-
bala izači 1939., kada če biti četrdesetgo-!
dišnjica osnutka i dvadesetgodišnjica uki- M
nuča naše gimnazije. Rukopis za prvu kniigu
je u glavnom gotov, samo sam još u neprilici
s podaciina iz ratnili godina, kada školski iz-
vještaji nisu bili tiskani. Evo u prilogu pre¬
pis rukopisa, koji još nije dotjeran ni pot-
pun. Po mome mišljenju knjiga bi izašla
na 200 strana, a koštala bi oko 10.000 dina¬
ra. Predlažem Vam ovakovo rješenje: kad
bi desetak pazinskih abiturienata s primie-
renim novčanim ulogom htjelo preuzeti iz-
davanje i prodavanje knjige, ja računam,
da ne bi bili na gubitku, j er bi se knjiga
mogla tiskati u 1500 komada, a kroz pa-
zinsku gimnaziju je prošlo preko 1000
učenika, a kupovali bi ju sigurno i drugi
Istrani. Mogle bi nače biti čistoga dobit¬
ka, a taj bi se opet inogao upotrebiti za
izdanje druge knjige, koja bi sadržala Sa¬
mu povijest gimnazije. Deset članova ovo-
ga izdavačkoga kola, koje bi bilo vlasni-
kom knjige, trebalo bi tek nači, a ja spo¬
minjem slijedeču gospodu:...«

I >»

^POLITIKA

0 POSJETU NJ. VIS. KNEZA NAMJESNIKA ITALIJI

MALE VIJESTt

Zagreb, 17 maja. — Beogradska
»Politika« od danas donosi povodom po¬
vratka Nj. Kr. Vis. Kneza Namjesnika
Pavla i Nj. Kr. Vis. Kneginje Olge iz
Rima uvodni članak u kome se veli:

»Posjet Nj. Kr. Vis. Kneza Namje¬
snika Pavla i Kneginje Olge Nj. Vel.
Kralju Viktoru Emanuelu III i Kraljici
Jeleni, koji je najizrazitiji i najsvečaniji
način potvrdio solidnost odnosa srdač-
nog prijateljstva izmedju Jugoslavije i
Italije, ostat če nezaboravan u analima
saradnje izmedju naša dva susjedna ja¬
dranska naroda. To prijateljstvo, zasno¬
vano prije dvije godine na Beogradskom
sporazumu i produbljeno njegovom sve
uspješnijom primjenom, manifestiralo se
za vrijeme cijele ove posjete na način
koji je prelazio sva očekivanja. Od svog
dolaska u Poštojnu pa do svečanog do-
čeka i boravka u Rimu, Napulju i Firen-
zi, jugoslovenski Kneževski Par bio je
predmet sveopče pažnje, poštovanja i
simpatija ne samo od dvorskih i službe¬
nih krugova nego, a ovo je od naročite
važnosti, i od ejelokupne talij anske
štampe i najširih slojeva talijanskog
naroda, koji su na taj način dokazali
svoju privrženost politici jugoslovensko-
talijanskog prijateljstva. Pozdravljajuči
cduševljeno Kneza Namjesnika Pavla i
Kneginju Olgu, talijanske narodne mase
pozdravljale su u njima najviše, naj-
ovlaštenije pretstavnike postojanih i ne-
izmjenjivih prijateljskih osječaja jugo-
slovenskog naroda za talijanski narod.

Rimski posjet pokazao je, pored toga,
da je jugoslovensko-talijansko prijatelj¬
stvo, koje crpi svu svoju snagu u gotovo
istovjetnim zakonima medjusobnih ži-
votnih interesa, snažno i trajno

»Slovenski Dom «

O OBISKU

»Slovenski Dom« ponedjeijska izda¬
la »Slovenca«, prinaša 15 t. m. v ru¬
briki »Z Goriške, Krasa in Istre« pod 1 svoje rojake.

naslovom: »Julijska Krajina še po¬
sebno pozdravlja obisk Kneza Na¬
mestnika v Rimu« ta le članek:

Tudi Slovenci s Primorskega smo z
veseljem in navdušenjem sprejeli vest, da
bosta jugoslovanski knez namestnik Pavle
in kneginja Olga obiskala italijansko pre¬
stolnico, kajti vsa tukajšnja naša. javnost
je tudi trdno prepričana, da ta obisk more
prinesti le še več prijateljskega razumeva¬
nja in resnične prisrčnosti med oba naro¬
da. Zavedamo se, da je ravno knez namest¬
nik Pavle tisti, ki se mu je z modrim vod¬
stvom zunanje politike posrečilo odstraniti
vse ovire in pomiriti napeto ozračje med
obema jadranskima narodoma. On je mož,
ki vanj tudi v bodoče smemo gledati z
vsem upanjem Dobro se zavedamo, da so
se razmere po belgrajskem sporazumu tu¬
di v Julijski Krajini v marsikaterem oziru
precej spremenile. V mislih imamo pri tem
tudi odločno izjavo predsednika italijanske
vlade glede slovenskega jezika med Pri¬
morci. Spričo prijateljskih stikov, ki so se
v zadnjem času tako okrepili, pa gotovo
upravičeno upamo, da se bodo v bodoče
še bolj in da bo odstranjeno tudi tisto, kar
je morda dozdaj še dajalo povoda za črno¬
gledost. Gotovo je, da si nismo nikdar že¬
leli poslabšanja političnih odnošajev med
Jugoslavijo in Italijo, kajti takšno poslab¬
šanje bi utegnilo prinesti nam primorskim
Slovencem edino le škodo. Želeli pa smo
si tesnejših vezi, kar je za obe strani sa¬
mo koristno. Zato smo vselej, kadarkoli je
odhajala kaka jugoslovanska politična
osebnost v Rim, ali narobe italijanska v
Belgrad, z veliko pozornostjo pa tudi z
najtoplejšimi željami spremljali njeno pot,
da bi vse medsebojne razprtije prenehale
in bi se spet začelo mirno in za oba kultur¬
na naroda spodobno sožitje. Topli sprejem
jugoslovanskega kneza namestnika v Rimu
nam brez dvoma daje jamstvo za to. Tak
snih vročih želja posebno nam Slovencem
iz Primorja ne more nihče zameriti, poseb-
I no če se pomisli, da imamo onstran meje

— Sovjetska vlada u svom oder,,,
na britanske predloge ostaje na & sv U
ranijem gledištu: traži trojni voini 111
vez s Engleskom i Francu,skonr i s . a '
renje zajedničkih garancija za sve hi
tičke države. Dal '

— Japanska štampa izražava otv
reno svoje nezadovoljstvo zbog nenv
kidnog odašiljanja oružja u Kirni '
Njemačke i Italije. u

iz

— Na sjednci njemačke akademii
prava u Miinchenu istaknuta je solidaT
rmcf  njemačke i talijanske koloni j a In

nost
politike.

Što nije uspjelo onda, nije moglo uspje-, štipendiji!, i sada je klub bez menze, mnO'
ti ni sada. Ali sam ipak sretan, što mogu gi se akademičari ni ne upisuju, jer nema-
spomenuti jedan neizravan uspjeh. Abitu-^ju za takse, a ima ih koji žive od tudje
rient pazinske gimnazije, koji ne če da mu milosti.

se znade za ime, piše mi ovo: »U Vaš hva-] Ja se još nišam pobrinuo, da onaj no-
levrijedan pothvat ulažem 2000 (dvije hi-,vac (2000 dinara) dodje u moje ruke. Kad
ljade) dinara. Izvolite mi javiti, kome dalstigne, on če se sigurno upotrebiti za ovu
šaljem novac. U slučaju, da bilo iz kojega ’drugu svrhu, ako u malo mjeseci ne bude
razloga ne bude moguče izdati ovo djelo, izgleda, da če se upotrebiti za prvu svrhu.
izvolite predati gorriju svotu istarskom. Kao dodatak moram još spomenuti pi-
akademskom klubu (menzi?). To isto vri-;? smo g. Josipa Puhara iz Poljane kod Ve-
iedi za slučaj, da su maturanti hrvatske? princa, sada učitelja u Brckovljanima kod
gimnazije več potpuno pokrili svotu, koju J Božiakovine. On je maturirao u Pazinu go-
čete trebati za izdanje, t. j. 15.000 dinara.« | dine 1908., pa je zbog slaboga zdravlja i
Ovaj plemeniti čin gotovo me primiče’ioših materijalnih prilika prekinuo pravnič-
odluci, da se odreknem nakane o izdanju .ki študij u Pragu i posvetio se pučkoj pro-
spomenknjige, jer je u tom slučaju omo-fsvjeti i pčelarstvu. Njegovo pismo od 8.
gučeno, da bijedni akademičaritiz Istre u travnia stiglo je privatnim putem u moje
Zagrebu, organizirani u Istarskom akadem- J ruke, kad je ovaj članak bio več gotov. Bit
skom klubu, dobiju novčanu pripotnoč, ko--če prilike, da njegove zanimljive podatke
ja bi im dobro došla... jer više nemaju' iskoristim drugom prilikom.

— Svi talijanski listovi objavljuju r?
zultate prvog popisa stanovništva u Abp
siniji, iz koga proizlazi da stanovništv«
provinci j e šoa broji 1,900.000 stanovni
ka. Ako se ova cifra doda cifri m
4,500.000 Stanovnika pokrajine Harara i
3,000.000 Stanovnika Eritreje i Somalijo
onda se dobija cifra od skoro 10 milila
na Stanovnika. Osim toga treba dodati
i rezultate popisa stanovništva u
hari koji če uskoro biti izvršen.

*

— Tajnik fašističke stranke Starace

saopdio je vodstvu fašističke stranke »
Tirani da če 10.000 siromašne albanske
djece biti ove godine gosti raznih ta¬
lijanskih zračnih i morskih kupališta.

*

— Njemačko ratno sudište osudilo
je Vaclavičeka, suradnika generala Gav.
de, na smrt zbog njegova rada u češkoni
narodnom duhu. Smrtna osuda izvršena
je u Plznu.

*

— Njemačko-talijanski sporazum, za¬
ključen nedavno u Milanu, bit če vje-
rojatno potpisan u Berlinu 20 o. mj.

♦

— Za zakijučenjc francusko-turskog
sporazuma o pitanjima Sirije i Sandžaka
otpočele su u Parizu diplomatske pripre-
me. Pronose se vijesti, da če se u Siriji
ustanoviti monarhija pod mandatom
Francuske.

UGODNOSTI ZA  INOZEMCE PRI OBISKU
LJUBLJANSKEGA VELESAJMA

Kot vsako leto so določene za obisko¬
valce ljubljanskega velesejma posebne
ugodnosti, istotako pa tudi za inozemske
obiskovalce. Na podlagi velesejmske legi-
timacije dobe inozemski obiskovalci jugo¬
slovanski vizum brezplačno  pri
vseh jugoslovanskih konzulatih. Na jugo¬
slovanskih železnicah imajo obiskovalci
brezplačen povratek, če kupijo na. obme;-,
ni postaji ob prihodu v Jugoslavijo odeg
vozne karte še rumeno železniško izkaz¬
nico za din 2.—. Ko dobe potrdilo o obi¬
sku velesejma, imajo s to izkaznico in sta¬
ro vozno karto brezplačen povratek. Te
ugodnosti veljajo za potovanje v Ljublja¬
no od 31 maja do 12 junija, za odhod pa
od 3 do 17 junija. Tuje države so dovolile
za obiskovalce velesejma posebne popuste
na železnicah, med drugimi Italija 30 pošto,
Nemčija pa 25 pošto.

Emigranti, obvestite svojce in znance
v Julijski Krajini o teh ugodnostih I

Otkako nas je Venecija primila i na¬
selila oko Pule, u 16. i 17. stolječu, cije-
lih tri stotine godina mi smo držali op-
koljen taj čudnovat i lij ep grad pun
nama tajanstvenih ruševina, o kojima
smo stvaraii svoje legende o torne, kako
je naša vila sagradila Divič grad (are-
nu, colloseum) u jednu noč, noseči na
ramenu kamenje sa Učke, a nije stigla
da ga pokrije, jer su je omeli pijetli, ko¬
ji su u zoru zakukurikali, i dok su naši
pastiri kroz te stotine godina svirali u
dvojnice i mišnice oko Diviča, vjerovali
smo da to orni čuvaju grob Kraljeviča
Marka. Sva ta naša sela oko Pule, Pre-
mantura, Pomer, Medulin, Ližnjan, Val-
tura, Mrčana, šfcinjan, svako od njih je
skoro bilo isto tako jako i brojno kao i
Pula. A kad je ona, posli je 1850 počela
od svojih 1.100 Stanovnika da se diže, mi
smo joj davali sve: kruh i vino, povrče i
mlijeko, meso i- drvo. Hranili smo je i u
njezine ustarale i okamenjele žile pušta-
li smo svoju krv. Nastanjavali smo se u
njoj, mijenjali običaje i jezik, stvaraii
smo njezine radnike, trgovce, zanatllje.
A kako je Pula rasla, ona je naše ljude
sve više privlačila i iz udaljenijih stra¬
na. Iz Kastva je došao mladi Matko La¬
hinja, da brani i organizira narod oko
nje Iz Dalmacije i sa Krka su dolazile
bracere i trabakuli sa vinom i stvarale
magazine i trgovine u njoj. Iz Hrvatske
stu stizali brijači i krojači, drvarski tr¬
govci i učitelji, otuda je došao, preko
Gorice i Trsta, mladi tipograf Josip
Krmpotič, koji če s vremenom postati
največi poduzetnik u cijeloj Istri.

Voljeli smo mi taj lijepi grad, izgra-
djen od našega kamena i našega rada.
Iz kamenoloma naših u raškom kanalu
i u Mrčani dolazilo je u Pulu kamenje
za nove palače, za podizanje obala i na¬
sipa, za popločanje ulica. Nasi kameno-
lomci su rezali to kamenje, naši klesan
su klesali pragove, stepenice, klupe i ka-
menite stolove, naši životi su bili svuda
uzidjavani u napredak grada. I kad smo
u nj ulazili, znali smo da dolazimo na
svoje i po svoje.

Ali kako je grad rastao i jačao on
nam se sve više izmicao. Veliki fortovi
oko njega kao da su bili podignuti nama

MATE BALOTA:

KAKO JE TO ZAPRAVO BILO U PULI GOD. 1918

U posljednjem broju zagreba čkoga časopisa »Pečat« objavio je Mate
Balota prikaz stanja i dogadjaja u Puli 1918 godine. U tom prikazu
navodi i odlomke nekih članaka koje je tada pisao u puljskom »Hrvat-
skom Listu«, pa donosimo cijeli prikaz iz »Pečata« s tim odlomcima u
obliku dnevnika.

U mašini, u kancelarijskoj štruci, u
elektrici, u torpedu, u minama, na kr-
ftiilu i kod topova naši su svuda bili u
neznatnoj manjini. U oficirskom kadru
nismo bili bez svakoga utjecaja, ali je
bilo sasvim nemoguče da se uspotavi ne-
posredan kontakt izmedju tih oficira i
naših palubskih mornara. Srbin Priča
je bio prije rata najbolji Hrvat medju
oficirima marine, ali 1918 njega više ni¬
je bilo u Puli.

1915, na početku rata s Italijom, cije¬
li je puljski kotar evakuiran, ali u slije-
dečim godinama stanovništvo sela se je
vratilo, civilno stanovništvo grada nije.
Uslijed toga, i uslijed brojnosti našega
elementa u ratnom arsenalu i u ratnoj
mornarici, jako je pojačana naše nacio¬
nalna pozicija u Puli. Napokon, sad smo
ipak mi pretstavljali brojnu veeinu. Ve-
činu, koja nije _bila u komandi, ali koja
je mogla da jače dodje do izražaja, po-
gotovo što je cijela seljačka pozadina bi¬
la naša. I ako je ta pozadina istarska u
selima bila sastavljena od žena, staraca,
djece i invalida, ona je baš tim svojim
sastavom d aval a impetuoznost muškar-
cima vojnicima i marinerima u Puli.

S prolječa 1917 prekomandiran sam
sa vecom grupom naših vojnika iz šta¬
jerske u marinu. Bio je sa mnom i moj
puckoskolski učitelj Saršon i moj školski
drug Peteh, sada sušački liječnik. Od g.
1915, kad je nastala evakuacija i pre¬
stala da izlazi stara »Naša Sloga«, Josip
Krmpotič je bio pokrenuo »Hrvatski
last«, kao prvi i do sada posljednji hr¬
vatski dnevni list u Istri. Jedan od glav¬
nih suradnika lista dugo je bio Fran
Barbalic, skolski nadzornik, jedan od
najmarljivijih i najsolidnijih naših ljudi
tada u Puli. Kako je Josip Krmpotič bio

u prkos, velike čelične ladje u prostra-
noj širokoj luči oskvrnjavale su ljepotu
modrog mora, zelenih obala i šumovitih
otoka u luči. Arsenal pun huka i dima,
diljem obala, gdje su bile nanizane
torpednjače, primao je dalje naš rad,
ali ogradjen žicom i vječito pod stra-
žom i kontrolom, pretstavljao je ne-
ku veliku, glomaznu, tvrdu i neosvojivu
šilu. .Nove kasarne, sive, tudje, jednolič-
ne bunile su nas u prolazu i mi smo se
cko njih šuljali sa nekim strahom i zeb-
njom.

U Puli i u mjestima oko Pule (u
Kanfanaru i Rovinju) otvarane su nje¬
mačke državne pučke škole i ako u tima
mjestima, kako je dr. Lovro škaljer ista-
kao u svome plamenom protestu, objav-
1 jenom u puljskom Hrvatskom Listu 11
septembra 1918 »nije nigda ni prokletog
Nijemca bilo«. Osnovana je u Puli i nje-
mačka državna gimnazija i realka, cijeli
državni i vojni aparat u Puli postali su
sretstvom germanizacije. Stara Austrija
je bila mnogo man je naivna nego što su
mnogi od nas tada mislili, ili misle to i
danas.

Kad je došla mobilizacija 1914, Pula
se napunila našim svijetom više nego li
ikada do tada. Iz čelije zatvora na pulj¬
skom Kaštelu, augusta 1914, često smo
čuli kako vojnici nakorzu pjevaju hrvat¬
ski. Ali naši ljudi, koji su bili mobilizi¬
rani u puljske domobrance i ratnu mor-
naricu, bili su svuda samo vojniei i iz¬
vršni organi. Vrlo ejelishodna pod jela
rada u ratnoj mornarici, gdje je večina
bila hrvatska, svrstala je naše ljude u
matičnim kompanijama mornaričkoga
zbora (Matrosenkorpskommando) najve-
čim dijelom u palubnu i ložačku struku.

glavni tiskar mornaričkih stvari, nad¬
zornik Barbalic ponudi jednoga dana
učitelju Saršonu. da ga može premjestiti
iz mornarice u tiskaru, gdje bi suradji-
vao u »Hrvatskom Listu«. Saršon pred¬
loži mene i tako na jesen 1918 dodjem iz
mornarice kao pomečni slagar u tiska¬
ru, zapravo u uredništvo »Hrvatskog Li¬
sta«. Imao sam 19 godina i šest razreda
gimnazije.

U slijedečem iznijet ču, u obliku dnev¬
nika, neke izvadke, iz onega što sam ta¬
da napisao i objavio u »Hrvatskom Li¬
stu« i što je tiskano u ratnoj luči u Pu¬
li. Jedan dnevnik, koji je neposredail,
jer sve ono što je u njemu nije samo
tada napisano, nego i tiskano. Datumi
se odnose na datume »Hrvatskog Lista«,
u kome su ove glose objavljene.

12. XII. 1917, Nevolja je pritisnula sa
svih strana, najbolje su nam sile oteli,
zemlju razrovai., narod izmrcvarili. 4
osim toga kao da se pakao urotio proti
nama: kroz cijelo ljeto pritisnula suša,
posljednja je travka uvenula, žito usah-
nulo. žemlja nije dala ni ono što se P°'
sijalo. Ono malo smokava, što bi se  u
prijašnjim godinama u Primorju posu¬
šilo, djelomično se narod kroz cijelo lj®'
to njima hranio. Par smokava bio nur.jo
zajutrak, objed i večera ... Nadošla J e
zima. Lišče popadalo, smokava je ne-
stalo, voča nema ni svježeg ni suhog, a
zima nemilosrdno prijeti kao da se P°'
sprdno ceri koliko če žrtava pobrati. —
Sad se čuje odavle, sad odande, kako J e
netko legao u grob, čim je pojeo on °
nekoliko kilograma žita, čime mu je z e '
mlja urodila. Od čega mora da taj h a '
rod živi. Ta zemlju ne može da jede! Vec
smo javili, kakove li pogače peku na
otocima, gdje je bijeda još strašnija, ue-
stašica još veča. Ali i tu u najbližoj oko-
lini nije ni za mak bolje. Cijela Barbah'
ština, Labinština gladuje i to kruto. _Mo-
gučnici, koji iz sve te bijede i tog uzasa,
daleko večeg užasa nego što može i) aS
otupjeli razum da shvati, to ne osjeca-
ju. Trose se milijarde, ratuje se dalje, a
narod skapava. Oteli su nam sve! I lj u '
de i djecu, samo su nam nejake starce i
žene ostavili, da ih sada puste na tako
nezahvalan način umri.jeti od glada.••
(Nastavit če se)

BROJ 20.

ISTRA

STRANA 5.

SARADNJA NAŠE OMLADINE

PRVE USMENE NOVINE OMLADINSKE
SEKCIJE DRUŠTVA »I. T. G« U K.4R

LOVCU

17 maja.

Zagreb,  17 maja. — 13 V održala je
rovoosnovana Omladinska sekcija u Kar¬
lovcu svoje prve usmene novine. Te usrne-
ne novine bile su priredjene u zajednici sa
zagrebačkom sekcijom, pa im je nekoiicina
članica i članova iz Zagreba prisustvovalo.

Usmene novine otvorio ie pročelnik
sekcije sa kratkim i sažetiin pozdravnim
govorom u kojem sa toplim riječitna po¬
zdravlja prisutne omladince-ke iz Zagreba
r.apominiajuči da su došli u njihov skroman
dom maien po prostoru, ali veličanstven i
uzvišen po idejama. Govori o kompaktnosti
omladine i njezinim zadacima, a napose o
radii koji mora biti piodonosan i pun ko¬
risti, a to če biti tek onda, ako se zbijemo
u tiiesne redove, vezajuči tako ne samo na¬
še snage, nego i naše duše i naša srca u
jednu kompaktnost u svijest našeg opstan-
ka, kako bi mogli što doličnije reprezenti-
rati sinove krševite, suzama i krvlju na¬
topljene Istre. Uspješan rad če biti
kad budemo svijesni toga da stvorimo
jedan jedinstveni front ejeloknpne naše
omladine, koja si je postavila uzvišeni
cilj pred kojim ne. smije prežati ni časka.
»Ne sagibajmo sije ni pred kim, hodaj-
mo uspravno. vazda ponosno gledajuči u
svete ideale, jer tada čerito tek moči da
ostanemo na etičkoj višini, a naš rad bit
če ispunjen ljubavlju i uspjehom. Povuci-
mo sve one koji još nisu u našim redovi-
ma, neka stupa.iu našim stopama, dat čemo
im utjelie i pobude na rad, a oni koji za-
lutaše pa se moguče i imena odrekoše, oni
če ovdje nači dušu, koja če ib spasiti i po-
vratiti u toplo majčino krilo.«

Eto u toni tonu je pročelnik sekcije
otvorio prve usmene novine. Mladič pun
snage, pun ideala, pun pouzdanja vjeru-
juči u kouačan uspjeli, sav sretan gledajuči
pred soborn na okupu svoje mlade drugo-
ve i drugarice, koje je zajcdnička misao
okupila na zajedničku borbu

Njkon toga otpjevao je Pjevački zbor
nekoliko pjesama. O pjevačkem zboru dalo
bi se. mnogo pisati, a
možemo mirne duše kazati, da boljeg
zbora nema nijedna naša emigrantska
jedinica.

Zbor je mješovit. sami mladi glasovi
pum snage, prodornosti i harmonije. So¬
pran; su na zamjeriioj višini, mogao bi se
s njima ponositi svaki pjevački zbor. Alti
i ostali glasovi ne zaostaiu za njima. 28
maia imat čemo prilike čuti ga u Zagre¬
bu. gdje doiazi kao gost. na kulturnoj ve¬
čen Orni. sekcije.

Zatim je iedna djevoičica dražesno de¬
klamirala jednu pjesinu.

U ime Radnog odbora govorio je taj¬
nik ; R. O. opčenito o omladini podvukavši
naročilo naša omladinu. koja imade sve in
tencije da se zbije u jedinstvene redove,
jer samo takova može koristiti užoj do
mo vini.

O prilikama n krajevirna potpalim Ita¬
liji od Rapalskog ugovora do danas govo-
rio ie jedan omladinac karlovačke sekcije.
On je iznesao stanje našeg naroda pod Ita-
lijom onako kako uistinu jest.

Jedan član Omladinske sekcije iz Za¬
greba govorio je opčenito o čakavskoj li-
rici, zatim o Baloti i Gervaisu, prikazavši
istarskog seijaka. mornara i ribara u
umjetnoj pjesmi. Predavanje ie bilo popra-
čeno sa izborom recitacija.

Sitne viiesti pročitala ie iedna članica
zagrebačke omladinske sekcije, a nakon
toga je pjevački zbor ponovno otpjevao
nekoliko pjesama.

Članice i članovi iz Zagreba zadržali su
se u Karlovcu i cijelog drugog dana.

te se tako zagrebačka i karloyačka_
omladina najtjesnije povezala, a time i
dokazala da je iedinstvena i da su im
težnje zajedničke.

Matično društvo Omladinske sekcije u
Karlovcu potpuno shvača svoiu omladinu i
poiaže veliku nadii u svoje mlade snage.
Sam pretsjednik društva je po godinama,
srcu j osječaiem omladinac i n njemu gle¬
da omladina svog velikog pobornika. Za
njim ne zaostaju ni ostali odbornici. Bla¬
gajnik društva posjeduje toliko mladenač-
kog poleta, vedrog hurnora i zdravog ra-
sudjivanja, da se ga može u društvu na-
zvati pravi »spiritus movens«

Dok se stvaraju ovakove zajedničke
veze. dok se primječuje zaiedničko rasu-
djivan.ie i zajedničke težnje, možemo mir¬
ne duše uzviknuti: »Mlada Istra nastupa!«

VIJESTI IZ ORGANIZACIJA

DVAJSETLETNICA MARIBORSKEGA JADRANA"

Poziv društvom in emigrantom

V soboto 20 t. m. se bo naš obmejni
Maribor odel v slavnostno lice. društvo
»Jadran« najstarejša emigrantska edinica,
ki je baš v obmejnem Mariboru razvila ži¬
vahno delovanje, praznuje 20-!etnico svo¬
jega obstoja in delovanja.

V soboto se bo vršil svečani slavnostni
koncert moškega pevskega zbora društva,
ki slovi daleč po vsej Sloveniji kot naj¬
boljši pevski zbor zelenega Štajerja. Roja¬
ki, društvo »Jadran« vas vabi, da se od¬
zovete vabilu in da pohitite v soboto v
obmejni Maribor, kjer bodete slišali lepo
umetno in narodno pesem iz grl Jadrana-

šev. Na sporedu so tudi izrazito naše do¬
mače skladbe in narodne pesmi.

\  nedeljo dop. se bo vršil slavnostni
občni zbor društva na katerem bodo govo¬
rili razni zastopniki društev med njimi tu¬
di g. dr. i. M. Čok, predsednik naše Zveze.

Društva so prejela okrožnice, da se pro¬
slave udeleže, naj ne bo torej v naših vr¬
stah društva, ki bi se ne odzvalo vabilu
obmejnega društva »Jadran«!

Bratje in sestre, pridite v soboto in ne¬
deljo med nas. pričakujemo Vas. Odnesli
bodete od nas najboljše utisc. V soboto in
nedeljo vsi v obmejni Maribor! Emigra¬
cija, zbudi sc!

na

IDEJNI TEČAJ U ZAGREBU

kojem če se raspravljati o svim aktualnim problemima

emigracije

Zagreb, maja 1939 — Zagrebačko dru¬
štvo »Istra« u zajednici sa Propagandnim
otsjekom Saveza u Zagrebu priredjuje 28
i 29 ov. mj. — na Duhove i Duhovski po-
nedjeljak — idejni tečaj. Tečaj če trajati
28 od 9 do 13 sati, a slijedeči dan isto to¬
liko. Naveče prvoga dana priredjuje Omla-
dinska sekcija Istarsko kulturno veče.

Na tom tečaju če se prodiskutirati sva
važnija pitanja koja se odnose na nas. Tri
glavne teme obradit če se prvoga dana, i
to: Narodne manjine, Emigracija i Naše
pitanje kao nacionalni problem. Drugoga
dana če biti više kračih tema, kao na pr.:

Intcligeneija u emigraciji, Problem naše
intelektualne omladine. Problem radništva
u emigraciji, Problem naše omladine uop-
če, Socijalni problem, Radništvo i seijaštvo
u Julijsko] Krajini itd.

Predavanja če biti kratka, najduže oko
45 minuta, a o svakoj temi povest če se
diskusija i nastojat če se nači zajedničke
poglede. Te zajedničke poglede če se for¬
mulirati i šfampati u posebnoj brošuri. Po¬
staji nada da če se na tom tečaju izradjtl
glavne osnovice pogleda na sva važnija
pitanja koja nas zanimaju.

»1STARSKI DOM« ZADRUGA ZA GRAD-
NJU MALIH KUČA U ZAGREBU

Prema zaključku glavne godišnje skup-
štine održane dne 21 augusta 1938 godine
i na temelju čl. 10 društvenih pravila, oba-
vještava se članstvo da su povišeni za¬
družni udjeii od 100 dinara na 200 dinara
nairnanje.

Prema torne razliku cd 100 dinara ima
svaki član d? uplati naikasnije do 5 iuna
j. g. Članovi koji u gorenavedenom roku
ne udovolje gornjem zaključku bit čc bri¬
sani iz članstva. Uprava.

DOZVOLE UPOSLENJA

Upozoravaju se svi oni koji posjeduju
dozvole uposlenja da ih do konca mje-
seca maja dadu kod policije revidirati,
kako nebi kasnije imali neprilike, jer tko
je u tom roku ne produlji morat če ie na¬
novo praviti.

VAŽNOST SLIJEDEOiH
USMENIH NOVINA

Zagreb,  17 maja.

U subotu 20 o. mj. u 8 sati naveče
održava Omladinska sekcija redovite
usmene novine. Usmene novine u subo¬
tu su važne radi toga što če se na nji¬
ma iznijeti neke teze o kojima če se
diskutirati 28 o. mj. na Idejnom tečaju.
Na Usmenim novinama iznijet če pre-
davači svoje poglede na neke važne pro¬
bleme, pa če se o njima povesti diskusi¬
ja, kako bi se na taj način došlo na
Idejni tečaj s jasnijim i uskladjenim po-
gledima. Na Usmenim novinama če iz¬
nijeti dr. Bratulič  poglede na inteli-
genciju u emigraciji, Franjo Debevc
če govoriti o  emigraciji, Josip Perca  n
o našo j školskoj omladini, a Tone Pe¬
ru š k o o našem problemu kao nacio-
nalnom problemu,

Predavači če u par riječi — u 10 do
15 minuta — iznijeti svoju tezu, a za-
tim če se povesti diskusija o svakom pi¬
tanju posebno. Osim toga če biti i do¬
govor o samom tečaju.

Radi važnosti tih Usmenih novina,
poziva se članstvo »Istre« da u što ve-
čem broju prisustvuje. ODBOR

IZVANREDNA SKUPŠTINA
DRUŠTVA »ISTRA« U ZAGREBU

Upravni odbor društva »Istra« u Zagre¬
bu sazivlje izvanrednu skupštimi za 4 juna
ove godine u 9 sati ujutro u Matici hrvat-
skih obrtnika. Iliča 49, sa slijedečim dnev¬
nim redom:

1. Pozdrav pretsjednika.

2. Izmjena pravila.

3. Odobrenje zajma za gradnju doma.

4. Odredjivanje višine članarine.

Ako u odredjeno vrijeme ne bude pri-
sutan kvalificiran broj članova, skupština
če se održati pola sata kasnije na istom
mjestu i s istim dnevnim redom bez obzi¬
ra na broj članstva. Odbor

USMENE NOVINE OMLADINSKE
SEKCIJE DRUŠTVA »ISTRA—TRST—
GORICA—ZADAR« U ZEMUNU

Omladinska sekcija društva u Zemunu
priredjuje u subotu 20 maja svoje prve
usmene novine u zajednici sa omladin-
skom sekcijom u Beogradu. Na progra¬
mu je jedno krače predavanje, zatim
recitacije i sitne vijesti. Pozivaju se svi
omladinci-ke da ovim usmenim novina¬
ma u što vedem broju prisustvuju.

Odbor

IZLET NAŠE OMLADINE IZ BEOGRADA
I ZEMUNA

Omladinska sekcija »I. T. G. u Beo¬
gradu priredjuje u nedjelju 21 V. u za¬
jednici sa Omladin. sekcijom iz Zemuna
cijelodnevni izlet na Avalu. Na ovom
izletu priredit če se usmene novine. a
za zabavu pobrinut če se naš poznati
zabavni odbor. Pozivaju se svi omla¬
dinci-ke, da neizostavno dodju u što
vedem broju. — Odbor

Iz Istarskor? akademsko«; kluba

U blagajnicu Istarskog akademskog
kluba u Zagrebu stigli su doprinosi:

Ženska sekcija Jugosl. Matice 600.—

G. Mate Rojnič 50.—

G. Ante Rojnič 40.—

G. prof. Ante Radoslovič 50.—

I. A. K.  izražava ovim putem duboku

zahvalnost. Odbor

Predavanje o Istri na Sušaku

Sušak, 16 svibnja 1939. — Pred ne¬
koliko dana je jedan naš omladinac
održao na Sušaku (u prostorijama Hrva-
tskih društava) predavanje o hrvatstvu
Istre. Predavač je, na početku svog raz¬
laganja, definirao odnos izmedju Istre i
ostalih hrvatskih pokrajina u povijesti i
danas, pa je istakao da je Istra — bez
obzira na sve negdašnje i sadanje ad¬
ministrativne i političke granice, koje su
je odvajale od hrvatskog narodnog de¬
bla — bila uvijek u nerazlučivoj duho-
vnoj vezi s opčim hrvatstvom i ona je
zauVijek imala značaj an položaj u

hrvatskoj nacionalnoj stvarnosti, a na¬
pose u kulturnem životu naše nacije.
Zatim se je predavač ograničio na to
da u grubim črtama analizira i političke
momente koji su utjecali na ovakav ra-
zvitak prilika u istarskoj narodnoj za
jednici. Govorio je o našoj t  nacionalnoj
borbi prije i poslije rata, pa je potom
prešao na pitane naše emigracije. Na
tom pitanju se je dosta dugo zadržao,
jer je razložio sve one čimbenike, koji
su utjecali na dosadanji kurs naše emi¬
grantske politike, koja — u posljednje
vrijeme — pod uplivom amladinskih
snaga, poprima nove i ispravnije oblike.
Spomenuo je i one naj novi je nacional-
no-političke manifestacije naših em.
društava u Zagrebu, Osijeku i Sušaku
koje svjedoče o zdravom nacionalnem i
političkom shvačanju najširih naših
slojeva. Ali predavač je posvetio najviše
pažnje emigrantskoj i opčenarodnoj po-
litici »Mlade Istre«. Zapravo, se je či-
tavo predavanje, kao ejelina, odnosilo —
u prvem redu — na nacionalno i dru¬
štveno shvačanje Mladoistrana, kao i na
dosadanju djelatnost te naše j edine po¬
litičke formacije, koja je, s nepokole-
bivom vjerom u uspjeh i konstruktivnost
svojih viastitih narodnih snaga, stupa-
njem na političku pozornicu istarske
nacionalne zajednice, nagovijestila no¬
vo i sr etnij e razdoblje istarske narodne
politike. Predavač je ocrtao program
»Mlade Istre«, upozorio je na sredstva
koja Mladoistranima stoje na raspola-
ganju u njihovoj narodnoj borbi. Da je
rekao da politika »Mlade Istre« služi ci-
Ijevhna opče hrvatske narodne politike
i da je njena ideologija identična ide¬
ologiji hrvatskog seljačkog pokreta.

Članski sestanek v Kamniku

Kamnik,  16 V 1939. Najavljeni sesta¬
nek za to nedeljo t. j. dne 21 maja t. 1. ob
3 • uri pp. na Duplici se bo vršil že ob pol
deseti uri predpoldne  v restavra¬
ciji g. Klemenčiča na Duplici, ne pa po¬
poldne kot je bilo prvotno najavljeno in to
vsjed bližnjih popoldanskih prireditev. Ude¬
ležba naj bo polnoštevilna, da se domeni¬
jo glede tradicijonalnega pešizleta v Kam.
Bistrico in določitve dneva občnega zbo¬
ra! Ponovno pozivamo, da prinesite s seboj
Plave »karte zanimanja« za zaposlenje v
svrho vidiranja!

IZLET V POSTOJNO

Za binkoštne praznike priredi »Put-
nik« izlet v Postojno in njeno jamo,
kjer nastopi ob tej priliki ljubljansko
pevsko društvo »Glasbena Matica« z
Izbranim sporedom. (***)

DIPLOMIRALI SO

Na ljubljanskem vseučilišču so diplomi¬
rali Vuga Mirko iz Tolmina za inženirja
elektrotehnike, na pravni fakulteti je diplo¬
mira! Herman Putinja. Čestitamo' ■

Vojna škoda

Na ponovna prašanja obveščata
Odbora vojnih oškodovancev v Ljubljani
in Mariboru jugoslovenske državljane, ki
so prijavili in čakajo odškodnino za
škodo, povzročeno jim vsled vojnih do¬
godkov na njihovi imovini v zadnji sve¬
tovni vojni in ob času osvobodilnih bo¬
jev na Koroškem, da je Kr. banska
uprava v Ljubljani ustanovila za ugoto¬
vitev vojnih odškodnin poseben referat,
kateri je začel te dni delovati. Sedaj
vrši referent predpriprave, zlasti pro¬
učevanje in ureditev prijav, ki so bile
svoj čas poslane od oškodovancev na
pristojne oblasti, ter ne sprejema strank
Ko bodo predpriprave izvršene, bo Kr.
banska uprava s posebnim pozivom ob¬
vestila vojne oškodovance in dala po¬
trebna navodila zlasti tudi glede pri¬
jav onih, ki doslej svojih škod še niso
priglasili.

Ker je že sedaj vloženih okrog 2000
prijav vojnih škod in bo dospelo še ne¬
kaj novih prijav, bo ugotavljanje od¬
škodnine posameznikom trajalo več me¬
secev.

Vsa potrebna navodila bodo vojni oš¬
kodovanci prejeli pri svojih odborih, na
katere naj se obračajo. Splošna navo¬
dila bodo itak objavljena v časopisih, da
ne bo treba za vsako malenkost potov
in stroškov.

JUGOSLOVENSKOJ MATICI U ZAGREBU

umjesto vijenca na odar blagopokojnoga g.
sveuč. profesora i bana dra Josipa Šilovi-
ča, člana i bivšeg potpretsjednika Jugoslo¬
venske Matice poklonio je gosp. dr. Franjo
Brnčic iznos od 300 dinara u fond za po-
dupiranje siromašnih istarskih porodica.

Zahvaljuje se. Odbor.

»NADA ISTRE« U DRNIŠU I KISTA-
NJIMA

Sokolsko društvo Drniš prikazalo je
15 maja 1939 u sokolskim prostorijama
alegorijsku sliku »Nada Istre« od prof.
škalka. Komad je režirao naš zemljak
Tone Prikodražan, koji je i sam uče-
stvovao kao diletant u prikazi vanju ko¬
mada. Diletanti su dobro odigrali svoje
uloge, što se je vidjelo po raspoloženju
prisutne publike, a za svoj trud bili su na-
gradjeni dugotrajnim aplauzom. Dne 7
maja davali su isti diletanti »Nada
Istre« u Sokolskom društvu u Kistanji-
ma. I tu je komad bio vrlo dobro odi¬
gran na opče dopadanje sokolske i dru¬
ge publike.

NOVO DELO ZDENKA KALINA

Ljubljana,  maja 1939. Dne 18.
maja so v Ljubljani odkrili spomenik dr.
Edu Šlajmerju v parku pred Leoniščefn,
kjer je mnoga leta deloval kot eden naj¬
boljših slovenskih zdravnikov. Doprsni
kip je napravil naš rojak kipar Zdenko
Kalin.

IZ AMERIKE

Povjerenica za Ameriku g. Mary Vi-
došič dostavila nam je pretpiatu za sli-
jedeču gospodu:

Emil Blaževich. Metropolitan Opera Hou-
se Studios — 1425 Broadway. New-Vork
— do.ara 1. Pretplata je podmirena do 31
XII 1938.

Samuel Zorovich, 31-29-94 th St., Jack¬
son Heights, L. I., N. Y. — dolara 1. Pret¬
plata je podmirena do 1 X 1939.

Osim tog: nam je g. Vidošič u svoje
irne poslala 3 dolara u fond našega lista.
Plemenitoj darovateljici naša najtopliia
hvala.

Z va n c Cm ja:

UGNJIŠČE

I sa naš ruod je od vi jeka
okoli ugnjišča se kupi.

Si so jenako žulji
na rokah imeli
i sijen je jenako mila
bukaleta bila.

A naše težačke besedi
molitve naše
i naši starinski kanti
z ugnjišča

so ramno va nebo hodili.

So glas Bogu npsiii
da ščavl zemljo brane
s trukinjeven knilion da *e hrane,
da složni so,
kuiajni
i dobri.

Ma ugnjišče .je bilo naš oltar
i oltar sega istrijanskega puka.

Cok je vajka bizero cvrčlje
1 greja trde ruoki težaeke.

A veselo je bilo.
kad se je puli našega ugnjišča
kantalo
i pilo.

Ma večeras prazni škanji
okoli ugnjišča stojie
J. tužno zurc va nuoč.

Samo nuono va kantuone sedi
bukaleto va rokah drži,

r nsa
me

muči.

A ta mflfc.
tl prazni škanji

i ngnjišče na ken ne cvrči več cok,
kako da nan sad govore:

So šli.

Jeni preko kunfina,
a drugi va rat.

A ki zna če ki
nazad tomat.

Opaska:  Ova se pjesma nalazi u zbirci
čakavskih pjesama Ivana Boštjančiča i Zvans
Ornje, koja u najskorije vrijeme lzlazl iz
štampe, i to pod naslovom »Istri janska
zemlja«  s predgovorom Franje Favešiča.

OnaJ koji želi da tu knjigu nabavi, neka
s m j e s t a pošalje pretpiatu, koja iznosi 10.—
dinara, jer ne postoji apsolutna sigurnost da
če se zbirka dobiti u prodaji. Traže se povle-
renici za raspačavanje zbirke. Novac i na-
rudžbe šalju se na ovu adresu: I. črni a

Draga-Tijani 15, Sušak '

STRANA 6.

B *0J 20 .

»ISTRA*.


296742000

Lagane muške kožne sandale sa krep donom.
Kupice na licu cipele daju noži dovol jno zraka.

25425-8405

Udobne cipele od jakog engleskog platna sa
gumenim d onom  i potpeticom.

45301-2204

jZa lijepe dane najjeftinije i najpodesnije dje.
čije cipelice s gumenim donom. Dječije Din 12..
i 15.., ženske Din 19.., mnške Din 25..

88697.2278

Elegantne muške sandale izradene od jakog
engleskog platna, sa elastičnim donovima, pru.
žaju noži .udobnost i dovoljno zraka.

60995.8092 .— T

Vašim nogama potreban je zrak! U ovim če
cipelama od bijelog il| drap platna Vaše noge
imati dovoljno zraka. Veoma su podesne za
proljetnje šetnje.

45401-8801

Dječije cipelice od jakog engleskog platna u
drap boji, sa gumenim donovima. Djecj za ljeto
najbolja i najjeftinija obuča.

9337.2626

Gospodi dobrog okusa uz Ijetnje odijelo naj-i
bolje odgdvaraju ove cipele od bijelog ili si-
vog platna kpmbiniranog sa lakom.

34295-9178

Ukusne ženske cipele za proljece, kombinira¬
ne od plavog i bijelog diftina, sa niškim potpe.

40891-7063

Dječije sandalice od jakog platna, sa elastič¬
nim donom i špangom preko rista.

9037-0643

J -

Novi model!., .

Udobne cipele za ljeto, Od jakOg platna kom-
bmiranog sa smedim boksom, ®a kožnim do.
nOm i potpeticom.

Fina dječija fleksibl sandala, sa ukrasom 1
špangom preko rista. Dobroj djeci za proljece
iljeto.

34695-1139

Elegantne, lake i udobne cipelice Od finog
plavog, crvenog ili bijelog platna. Za odmor
nogu veoma plesne.

5891-64853

Vaše dijete obradovat ce se ovim finim čipcli-
cama od laka, koje imaju vrlo lijep ukras od
nubuka.

3985-15176

Udobnost prije svega! Lake i udobne sandale
od fine kože, moderno izrezane. Za sunčane
dane. - ^

-8927-44683

'Elegantne^ _ cipele gospodi za proljece i ljeto.
Od sivog fli drap semiša ili od kože, ukrašene
rupicama, sa kožnim donom.

6{fc95-3938

Noge čete najbolje odmoriti u ovim Iaganiin
cipelicama od finog engleskog platna, kombi,
niranog u bijeloj i ci*venoj boji. Ukrasne ve.
žice daju im n aiugito  lijep izgied.

3985.95154

Savršeno lijepe cipelice za ljeto, bd Me kože
u plavo-bijeloj ili erveno-bijeloj kombinaciji,
sa kožnim donom i potpeticom. Pristaju do¬
bro uz svaku ljetnju haljinu. * ,

HAVAJKA

ženske soknice od finog
»Mako« pamnJca n razniin
ukusnim bojama.

Urednik
Ti sak

US- TONE PERUSKO. — Odgovorni urednik: IVAN STARI. Zvonlmlrova ni 48, in kat, — Vlasnlk i izdarae- n  -

: JngoslovensK« štampa d. d., Zagreb, Masarvkova ni. br. ZSo. Za tiskarn odgovara: Rudolf Polanovlft Zfcsrei nW “»asarTkova nt or. 28a, U. Broj telefona 87-80-

_- c 7CO _ »Mtnidtfi* 7fi fiiieln ffftfHnii AR A.  ra nnla ^Ofline 24 fl »O 5  »nrometvo dvnctmbo_« — u _ Ica  tol. »Istra« l*lsr cvabnn Ž Jedila O np fab  „ groj

se računa Jn o« ejenlln*

eekovnog“ra{raa : ~ : 6789T —"Pretplata: za eljelu godinu 48 d ta pola godine 24 d, za ? .iozemstv6 dvostnJtoT^ ŽSZ5 L. *2” m - »***»• svakos tledna o netak. — Broj

Rokopisi se ne vraCaJn. Kn 6  ooiara na godinu. — Oglasi — —