KRAUEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 87
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Marta 1927.
PATENTNI SPIS BR. 4150
Minimax Export Kcmpanji, Amsterdam.
Metak za razvijanje gasova naročito za sprave za gašenje vatre.
Prijava od 30. januara 1924.
Predmet pronalaska je metak za razvijanje gasova koji rali nezavisno od tečnosti za gašenje ili kakve druge tečnosti, koji naročito služi za sprave za gašenje valre. U tome su metku materije, koje služe za razvijanje gasova, od kojih je jedna, što je korisno na pr. zbog uštede u prostoru, suva, nalazi u koncentrisanom sastavu. Metak je tako uređen, da se sud za kiselinu ili tome slično sa potpunom sigurnošću otvara i čuva od zapušavanja te kiseline u samom sebi. Osim toga isključeno je izlučivanje produkata reakcije ili slobodne kiseline ili tome slično kao i opasnost od eksplozije metka. Pa pošto materije, koje proizvode gas, ne dejsivuju kao kod poznatih metka celokupnom svojom količinom, već postepeno, i to razvijanje gasa biva shodno potrebi postepeno. Stoga se metak koji inače ima veliki prostor za vaz-duh može upolrebiti kod sprava za gašenje, koje iz ma kog razloga nemaju vazdu-sni prostor, dakle koje bi upotrebom poznatih metaka bile izložene opasnosti eksplozije.
Otvaranje suda za kiselinu vrši se, ukoliko ovaj ima cilindričan oblik, pomoću jednog razorača, koji se bazira na dejstvu klina i koji se stavlja u rad pomoću klina za udar ili tome slično, i to celishodno u-metanjem jednog teta između suda za kiselinu i udarnog klina. Ovo se telo ne kvari (lomi), ima promenijiv obiik ne traži zapiivač za klin, a istovremeno služi kao zatvarač za metak. Zadržavajući ovo telo mogu se i drugojače otvarati pomoću u-darnog klina.
Zapušivanje metka efikasno se sprečava
Važi od 1. decembra 1925.
rasporedom zaštitnog omotača i jednog omota od pletene žice oko suda za kiselinu i odnosno upotrebom zrnastog alkol-nog karbonata ili bikarbonata ili mešanjem alkalija sa šljunkom, kvarcom, šamotom ili tome slično. Izlučivanje reakcionih produkata ili slobodne kiseline sprečava sud za hvatanje kiseline odnosno prečiščavač gasa ili gasni f.ltar. Ovaj se sastoji iz jednog sloja zrnastog alkolnog karbonata ili bikarbonata (ili kog drugog podesnog materiala) i iz tableta raspoređenih između g is-nih filtera, koje su snabdevene propustima koji služe za dobijanje regulisanog prolaza gasiva. Iste se tablete prave od podesnih hemijskih materija na pr. od alkalnog karbonata ili baikarbonata.
Opasnost od eksplozije samog metka ne postoji, jer s jedne strane, kao što je pre rečeno, materije, koje proizvode gas đej-stvuju jedna za drugom, a s druge strane metak je snabdeven listom za razlaganje. Ako se metak baci, ili ma kako namerno ili nehotično izloži udaru, potresu se ništa ne dešava. On polagano razvija gas, koji list za razlaganje razlaže (cepa), ne pušta na polje nikakvu kiselinu, pošto se ova idući napolje neuirališe, i zbog toga ne može ničemu Škoditi.
Nacrt prikazuje jedan oblik izvođenja predmeta pronalaska.
Sl. 1 pokazuje metak u uzdužnom preseku, sk 2 pokazuje izradu suda za kiselinu, da bi se isti mogao otvoriti bez naročitog razbijača i si. 3 pokazuje jedan primer, izvođenja načina za utvrđivanje metka u spravi za gašenje vatre.
Omotač metka a ima u centralnom ras-
Din. 10.
poredu, na pr. od stakla načinjeni cilindričan sud za kiselinu n, koji je omotan zaštitnim omotom e i omotačem od žice f koji ovaj prvi opkoljava.
Omotač e je nešto kraći od omotača f, da bi se čim se sud n otvori, kiselina koja iz ovoga izlazi mogla mešati sa drugom hemikaliom o koja služi za razvijanje gasa. Poslednja kalija je na pr. alkalni karbonat ili bikarbonat u zrnastom (kristalnom stanju). Sa donjim krajem omotača metka her-metički je začepovana ivična čaura h koja je snabdevena prstenastom uvlakom p i telom d takvog oblika, da se ono bez kidanja može po obliku menjati. Između o-vog, na pr. od olovnog lima sastojećeg se tela d i suda n leži razbivač c podesnog oblika, koji sa klinom (šipom) klinastog preseka ulazi u prstenastu uvlaku p čaure b i koji se dejstvom na telo d pomoću klina ili tome slično sabija razbijajući sud za kiselinu.
U gornjem delu, u sl. 1 metka raspoređen je jedan sud za hvatanje kiseline ili sud za pročišćavanje odnosno filtar, koji se sastoji iz jednog šupljeg kotura ili izbušene šolje g, koja tako isto sadrži alkolni karbonat ili tome slično i sprečava izlaz slobodne kiseline. Istoj svrsi služe iznad šolje i iznad izdubljenog kotura h raspoređene tablete k između kojih su postavljeni filtri od gaze. Ove tablete imaju izreze q i tako su naslagane, da poslednje leže jedan prema drugoj razmaknute i time se grade odgovarajući kanali, kroz koje prolazi gas i pritom oslobađa eventualne primese od drugih hemikalija. Tablete leže u jednom limanom prstenu m ili tome slično, koji služu kao pregrada između kotura h i kotura g’. Gornji zatvarač metka o-brazuje list od olova 1.
Razbijač c nije potreban, ako sud i na svom donjem kraju dobije ispupčenje r, koje kao što se iz si. 2 vidi, leži između uvlake p, čaure b i tela đ i koje se pri dejstvu udarnog klina razbija o poslednji.
Razvijanje gasa u donjem delu metka sprečava se ulaskom gasnih mehurića u sud n postajanjem vakuma, koji sprečava isticanje kiseline.
Po otvaranju suda n obrazovani gas teče na više u prstenasti kanal i prolazi kroz opisani filtar, skuplja se dok ne nastane dovoljan pritisak u komori e, cepa zatim list 1 i izlazi u sud koji stoji pod pritiskom. Kao što je u početku pomenuto, nije potrebna upotreba zaptivača za telo d po
što ono po svojoj deformaciji prestavlja trajnu hermetičnost za metak. Metak može imati nožicu t kojom se, kao što se iz slike 3 vidi, isti može utvrditi u otvoru sprave za gašenje n, i to umetanjem zaptivača v. Otvor sprave zatvara se kao obično zatvaračem w. Poslednji nosi udarni klin x koji ne mora biti zaptiven zaptivačem kao ni vođen. Prema tome je zatvarač sprave za gašenje u isto vreme načinjen sigurnijim pošto ima jedno mesto za zaptivanje manje, nego kod poznatih vrsta zatvarača.
Patentni zahtevi:
1. Metak za razvijanje gasova, naročito za sprave za gašenje požara, naznačen time što se materije, koje služe za proizvođenje gasa, od kojih je jedna suha, nalaze u koncentričnom sklopu.
2. Metak za razvijanje gasova po zahte-vu 1, naznačen time, što je između prostora za hemikalije predviđen jedan izvodni kanal.
3. Metak za razvijanje gasova po zahte-vu 1 i 2, naznačen time, što se izvodni kanal obrazuje od jednog omotača (e) koji opasuje sud za kiselinu (i) od omotača (f) od žičanog spleta, koji na izvesnom odstojanju opasuje prvi omotač (e).
4. Metak za razvijanje gasova, po zahte-
zu 1 3, naznačen jednim filtrom, koji je
priključen uz izvodni kanal, i koji se sastoji iz jednog sloja rastresitih reagentnih hemikalija i iz tableia, korisno raspoređenih između filtra cd gaze, a koje se sastoje iz reagentnih hemikalija, i koje mogu biti snab-devene izrezima odnosno propustima lako, da pomenuti propust jedan prema drugom leže razmaknuto.
5. Metak za razvijanje gasova po zahte-vu 1—4, naznačen upotrebom jednog lista od olova, koji se usled unutarnjeg pritiska kida i služi kao srestvo za zatvaranje.
6. Metak za razvijanje gasova po zahte-vu 1—5, naznačen završnim telom (d) koje se bez kidanja menja po obliku, koje se. usled udarnog klina deformiše i dejstvuje na naročiti razbivač (c) za sud sa kiselinom.
7. Metak za razvijanje gasa, po zahtevu
1 6, naznačen nožicom (t), pomoću koje
se metak umetajući zaplivač (v) kroz zatvarač (w) sa vodilom za udarni klin (x) utvrđuje u otvoru suda, koji se stavlja pod pritisak.
Adpatent- broj 4/SO.
■
>1' j
i : ■!
■ '.i
1 . ~ r . . *
* J *
i
4 ! , .<• >
X( i:4%
h i
:!V
■ .> i 1
'v'-"'!':,' ■ 'v-'
■ .V:'-:-..
: 'V v'
it
, ! i
^ i
; ■ t
i
, j j, ■
. 'V-
• '',
, ! '
1
’
t !( . . ’
. ;r
• i ' ;r ' . ■, < :
' 1 ■.'■ '■ 1
1 .!•
v;% ■ .... v.'-. ,, .. ■ ■
-
V. .
Digitalna knjižnica Slovenije - dLib.si