KRALJEVINA JUGOSLAVIJA UPRAVA ZA ZAŠTITU Klasa 24 (4) INDUSTRISKE SVOJINE Izdan 1 jula 1933. PATENTNI SPIS BR. 10176 Ing. Seidner Adalbert, Aussig, Č S. R. Uredjaj na kotlovima za centralno grejanje i t. sl. Prijava od 27 avgusta 1932. Važi od 1 januara 1933. Kao što je poznalo, kotlovi za centralno grejanje, na primer kotlovi na; članove, mogu biti grejani samo pomoću koksa, pjoglavito sto.ga, što ova gorivna materija usled nedostatka u isparljivim sastojcima, skoro bez dima sagoreva. Ipak je bii,o u~ tvrđeno, da takva vatrišta mogu, usled preduzetih konstruktivnih mera, biti s iab-devenai i drugim gorivnim materijama, kao na primer mrkim ugljeni ili briketom, koji imaju znatan deo isip-arljivih sastojaka. Kod postrojenja za centralno grejanje, kotao biva založen, i, čim se obrazuje odgovarajući žar, biva nabačen sloj gorivne materije u visini od približno 1—-P/2 m-Na žaru visoko naslagana gorivna materija biva neprekidno destilisana, dok gornji sloj ne dospe u zažarenost. Kad je ovo postignut'-, to biva nabačen nov sl j gorivne materije; ovaj se proces ponavlja za vreme celog perioda grejanja. Kod postojećih kotlova za centralno grejanje se vreli gasovi hlade na sveže dodanom sliju uglja, na rebrima ili kotiov-skim zidovima, i izdvajaju se kondenzova-ne pare tera u vidu čađi. Ako gorivna materija sadrži znatan deo isparijivih materija, to nastaje osim togai jako obrazovanje dima, što pobuđuje vlasti na posredovanje. Osim toga se na zidovima kotla obrazuju taloženja, koja nrouzrokuju rđavo prenošenje toplote, usled čega ni grejanje toplom vodom ni grejanje niskim pritiskom ne biva dovedeno na onu savršenost koja odgovara opravdanim zahtevima. Pronalazak se odnosi' dakle na izvođenje ložišta naročito za kotlove za centralno grejanje, koje omogućuje, da se gorivne materije sa isparljivim sastojcima, naročito briketi iz lignita što je moguće više bez dima saigore. Po pronalasku se ovo dešava na taj način, što je pred kotlom ugrađeno ložište sa š'htom za punjenje. Ložište ima roštilj kojj se sastoji iz tri della, č j: ja prvi skoro vertikalnj deo čvrsto postavljen, dok se drugi, nagnuti deo, može oko vodoravne os-vine tako obrtati, da šaht za i punjenje bude zatvoren prema dole, a treći vodoravni deo je izveden kao roštilj, za šljaku i pepeo, koji se može obarati. Predmet pronalaska je d lje nar-čit" izvođenje šahta za punjenje roštilja i vatnšnog prostora, da bi se odgovorilo zahtevima potpunog sagorevanja prj uzimanju u obzir o-sobina gorivnog materijala. U nacrtima s'1 pretstavijeni primeri iz-vođenjai pronalaska. Sl. 1 pokazuje vertikalni presek kroz jedan oblik izvođenju uređaja, po pronalasku, koji se sastoji iz šahta za punjenje zajedno sa roštiljem, koji je namaknut na vatrišni prostor. St. 2 pokazuje jedan šaht za punjenje sa drugim izvođenjem veze sa vatrišnim prostorom. SI. 3 i 4 pokazuju u, međusobno upravnim, vertikalnim preseci-ma jedan cbl'k izvođenja šahta za punjenje u cilju, da se pored čvrstih produkata mogu sag"reti i gasovi, koji su oroizvede-ni destilacijom, zajedno sa uređajem za Din. 30. sprečavanje da se gorivni materijal prisloni sasvim uz zid šahta. Osim', toga ove slike pokazuju u svom gornjem delu naročito izvođenje vodoravnog dela roštilja. SI. 5 pokazuje jedan presek po finiji X—X iz si. 3. SI. 6, 7, 8 i 9 pretstavljaju svaka po jedan roštiljni štap vodoravnog roštiljnog dela si. 3, 4 u četiri razna položaja. U si. 1 je ložište izvedeno tako da se može voziti. 1 pretstavlja šaht za punjenje, koji je pomoću obrtne ploče 2 zatvoren prema gore. U svome srednjem delu kod 3 je šaht za punjenje ozidan šamotom i ima omotač 4, koji može biti izveden iz opeka. Roštilj se sastoji iz skoro vertikalnog, nepomično' postavljenog defa 5, koji služi kao klizni roštilj i stoga može biti izveden i kao pleča bez otvora. Drugi deo 6 roštilja je ovalno izveden i može se obrtati oko obrtne tačke 7 prema gore, tako, da on u tačkasto ucrtanom položaju zatvara šaht za punjenje prema doie. Obrtanje ovog dela 6 reštilja vrši se podesnim mehanizmom poluga 8 pomoću užadi, pri čemu uže biva vođeno preko koturova 9 i 10. Kod 11 se nalazi protivteg, da bi se roštilj mogao stavljati u dejstvo bez znatnog naprezanja snage. Razume se po sebi da deo 6 roštilja može biti obrtan i na drugi način, kao na primer u si. 2 pomoću lančanog mehanizma. Treći deo 12 roštilja je vodoravno izveden i služi za prijem šljake i pepela radi čijeg uklanjanja se on pomoću odgovarajućeg uređaja, na pr. zupčane poluge 13, može obrtati i utvrđivati. Pomoću točka; 14 je ložište osposobljeno da se može voziti. Ložište može biti dogradeno pred postojećim kotlom za centralno grejanje ili t. si. ili može biti predviđeno kod novih postrojenja. Gasovi od sagorevanja prolaze kroz vatrišnj prostor koji je pregrađen samotnim zidovima 15, pri čemu ove zidove jako zagrevaju. Samotni zidovi mogu biti snabdeveni kanalima koji nisu pokazani u nacrtu, a u koje biva uvođen sekundarni vazđuh. Ovai vazduh biva zagrejan nagomilanom t^-plotom u šamotnim zidovima, i gasovi od sagorevanja bivaju, pri svome menjaniu smera kretanja, mešani sa ovim prethodno zogrejsnfm vazduhom, zapaljeni i. sagoreni. Dalja korist može time biti postignuta, što se iza roštilja postavlja zagatni zid 16 (si, 2) iz materijala koji je otporan u vatri, a pomoću kojeg se presek sužava1, pri čemu se iza ovog zagatnog zida priključuje koritasto proširenje 17, prečnika koji se ima na raspoloženju za razvijanje plamena. Zagatnim zidom gasovi bivaju primorani, da se kreću velikom brzinom, tako, da se vrši prisno mešanje još nesagorenih gasova sas vazduhom, da usled velike samotne površine na ovom mestu biva nagomilano mnogo toplote, tako, da ovde mora nastupiti bez ostatka sagorevanje još nesagorenih delova. U slici 2 je dalje poboljšanje postignuto time, što je u zasvedenoj tavanici 18, koja se priključuje roštilju, predviđen red otvora 19 kroz koje plamen prolazi kao kroz kakvu goriljku i gasovi mogu neposredno da prolaze prema gore, gde oni tada odi-laze kroz odvodne kanale 20. Ovim je) postignuto jako zagrevanje zasvedene tavanice. Obrazoanje mrtvog uglja, koji ne biva dodirivan gasovima, biva umanjeno rasporedom ovih otpora. Primena uređaja je posve prosta. Na de-lovima 5, 6 i 12 roštilja bivaju zapaljeni drvena vuna, hartija ili šuške i biva stavljena izvesna količina gorivne materije. Kad je vatra u jeku onda šaht 1 biva napunjen briketom ili t. sl. Prenašanje vatre prema gore vrši se u toj meri, u kojoj' odlazeći gasovi bivaju sagorevani. Pošto se na ddovima 5 i 6 roštilja sagorevanje tako vrši kao što je to uobičajeno kod ekonomskih ložišta, a vreli gasovi ne prolaze više kroz sloj ugijia, i takođe ne dolaze u dodir sa hladnim zidovima kotla, nego sa visoko zaigrejanim šamotnim zidovima 15 (si. 15), odn. sa zasvedenom tavanicom 18 (si. 2), to je jasno, da gasovi ne mogu biti ohlađeni, nego da potpuno i bez ostatka sagorevaju. Kad je sagorevanre na delovima 5 i 6 roštilja toliko napredovalo, da se na delu 12 roštilja obrazovala šljaka i pepeo, to deo 6 roštilja biva podignut prema gore, pri čemu on zatvara šaht za punjenje prema dole. Po uklanjanju šljake roštilj 6 biva ponovo doveden u prvobitni položaj tako, da se proces sagorevanja nastavlja. Pokazalo se da potpunost sagorevanja, bogatog gasom, gorivnog materijala može biti povećana, ako pojedini delovi roštilja nemajtu na svim mestima isti presek za prolaz vazduh a ka materijalu za sagorevanje, nego ako bude predviđena poste-penost na taj način šh? najveći presek nalazi na temenoj tačci krive, p[o kojoj je roštilj iskrivljen. Tako iskrivljeni roštilj je pretstavljen u si. 2. Temena tačka se nalazi približno u tačci 21, gde dejstvuje uređaj za pokretanje dela 6 roštilja. Sagorevanje ie najpotpunije, ako blizu ove temene tačke bude postavljen najveći slobodni presek za; vazduh za sagorevanje. Prorezi za prolazak vpzdnha za sagorevanje u gorivni materijal jesu na primer u donjem delu dela 6 roštilja široki 10 mm, u srednjem delu 5 mm, a u najvišem delu samo 2 mm. 'Slično tovne slobodni presek otvora za prolazak vazduha otpada na drugoj strani temene tačke 21 u vodoravnom delu 12 roštilja, tako, da njegov levo ležeći deo od prilike ima širinu proreza od 10 mm a širina proreza se u desno smanjuje do na 4 mm. Ovom merom biva izvedeno, da se gorivna materijal koja klizi prema dole, postepeno pretvara u »•as dok ne dospe do širokih proreza u blizini temene tačke 21, gde tada nastaje živo sagorevanje. Ovim biva takođe izbegnuto, da se pri otvaranju vrata 2 od šahta ne povraća plamen, i da ne odilaze gasovi. Pomoću ovih i drugih mera koje su pretstavljene u si. 2, uspeva da se sadržina ugljene kiseline gasova od sagorevanja koji odilaze iz kotla za centralno grejanje, poveća od 5 na 12% dakle da se izvede znatno bolje iskorišćenje gorivne materije i da se potpuno izbegne neželjeno razvijanje dima. U si. 3, 4, 5, je pretstavljeno izvođenje šahta za punjenje, koji omogućuje, da se upotrebe gasovi od destilisanja gasom bogatih gorivnih materija, u ložištu, i izvođenje zidova šahta, kao i dela 12 roštilja, da bi se sprečilo. da se čvrsta gorivna materija priljubi uz zidove i da se zapeče na .samotnoj oblozi ložišta. Ako u šaht za punjenje budu unesene gorivne materije koje su bogate gasom, to, naročito ako je sloj gorivne materije veoma visok u šahtu za punjenje, nastaje destilacija. Destilacioni produkti se prikupljaju na najvišem mestu šahta za punjenje, ili levka koji se nad njim nalazi. Ovo, ako pridođe vazdah, ^ov^đi Ho malih eksplozija. Po pronalasku, da bi se ove izbegle i da bi se pored čvrste gorivne materije sa-goreli i gasovi, koji su postali usled destilacije, blizu najvišeg mesta za ubacivanje gorivne materije, kod 29, priključen je cevni sprovodnik 30, koji se spušta vertikalno prema dole i više roštilja 12 kod 31 ulazi u ložište. Kod 32 je jedno iznad drugog u cevni sprovodnik ugrađen izvestan broj sita koja se mogu zamenjivati, i koja, kao što je slučaj kod lampi za rudnike ili t. si., sprečavaju paljenje i eksploziju. Da se čvrsta gorivna materija u šahtu za punjenje nebi sasvim priljubila uz zidove šajita i da se u gorivnoj materiji usled izdvajanja tera ne bi obrazovala čvrsta gruda, lo ja, sprečava rdiilaženje destifacio-nih gasova, šaht za punjenje biva snabde-ven rebrastim zidovima 28, kao što- se to naročito vidi iz si. 5. Ovo se oblaganje po-menutim zidovima podesno izvodi iz metala, na primer iz livenog gvožđa. Da se gorivna materija ne zapeče na samotnoj oblozi vatrišnog prostora, biva, kao što se vidi iz si. 3 i 4, sprečeno time, što vodoravni deo 12 roštilja na obema stranama i pozadi biva zatvoren uspravno postavljenim roštiljnim štapovima 22, odnosno 23. Gorivni materijal prema tome ne leži na šamotnoj oblozi, usled čega bi pristup vazduha bio otežan, nego na ovim roštiljnnim štapovima 22 i 23, koji sprečavaju da se gorivna materija zapeče na šamotnoj obtoži. Svaki štap ravnog roštilja dela 12 dobi-j!a, dalje, kretanje u vertikalnom pravcu i podužno pomeranje u odnosu prema su-sednom štapu, dai se međuprostori između štapova ne bi zapušili šljakom i da bi pepeo lako mogao biti doveden do^ propadanja. Radi ovoga su vodoravni roštiiifni štapovi 12a, kao što se vidi iz sili. 6, 7, 8 i 9, snabdeveni kvadratnim otvorima 24. Kroz ove otvore prolazi eventualno i četvoro-ugaona osovina 25 sa ispadima, na kojoj se nalazi toliko ispada 26, koliko imai sta-pova 12a na roštiljnom delu 12. Ovi ispadi su u odnosu jedan prema drugom po-mereni i to tako, da su na primer neparni rošthjni štapovi pomerani ispadima Koji su podjednako postavljeni: na osovinu, dok su parni štapovi pomerani ispadima koji su u odnosu na prve ispade pomerani približno za 90°. Roštiljni štapovi 12a se nalaze s jedne strane na osovini 27, s druge strane na ispadima 26. Ako sad osovina sa ispadima biva obrtana u smeru strele (si. 6—9), to obrtanju iz položaja iz si. 6 u položaj iz si. 7 odgovara pomeranje ro-štiljnog štapa prema desno, kod daljeg obrtanja u položaj iz si. 8 nastaje podizanje roštiljnog štapa, pri obrtanju u položaj prema si. 9 nastaje pomeranje roštiflj-nog štapa u levo, i pri daljem obrtanju za 90° nastaje povratak u položaj prema slici 6. Time što’ dva-, roštiljna štapa koji se nalaze jedan pored drugog izvode jednaka kretanja u razna vremena, šljaka koja se prikuplja na roštiljnoj površini, biva razbijena i biva1 potpomognuto propadanje pepela. Osovina sa ispadima može u izvesnim razmacima ili biti nekoliko puta obrtana rukom, na pr. biti dva do tri puta obrnuta za vreme od jednog časa, ili se ovo obrtanje može izvesti i pomoću po' sebi poznatih uređaja, eventualno pomoću vremenskog relea, tako. da je pri postavljanju kotlovskih baterija moguće jednovre-meno obrtanje svih ložišta. Patentni zahtevi: 1. Uređaj na kotlovima za centralno grejanje ili t. si. naznačen time, što je radi što je mogućeg boljeg bezdimnog sagore- vanja gorivnih materija sa isparljivim sastojcima,' naročita briketa iz mrkog uglja, pred kotlom izgrađeno ložište sa šahtom .(1) za punjenje. 2. Uređaj po zahtevu 1, naznačen time, što šaht .(}) za punjenje ima roštilj koji se sastoji iz tri dela, čiji je prvi, skoro vertikalni, deo (5) postavljen nepomično, dok je drugi nagnuti deo (6) tako obrtno postavljen oko vodoravne osovine (7), da šaht za punjenje može biti odozdo zatvoren, a treći vodoravni deo (12) je izveden kao roštilj za šljaku i pepeo, koji se može preturati. 3. Uređaj po zahtevu 1 i 2, naznačen time, što se najveći presek za prolaz vaz-duha, za sagorevanje, ka gorivnom materijalu nalazi blizu temene tačke (21) krive, po kojoj je roštilj (5, 6, 12) iskrivljen. 4. Uređaj po zahtevu 1 do 3, naznačen time, što je vodoravni deo (12) roštilja bočno okružen uspravnim roštiljnim štapovima (22). 5. Uređaj po zahtevu 1 do 4, naznačen time, što su na zadnjem kraju roštilja postavljeni uspravni roštjljni štapovi (23). 6. Uređaj po zahtevu 1 do 5, naznačen time, što vodoravni štapovi (21a) bivaju pomoću kakvog mehaničkog pogonskog uređaja, povremeno pomerani u vertikalnom pravcu gore i dole ritamo i amo. 7. Uređaj po zahtevu 1 do 6, naznačen time, što kretanje vodoravnih roštiljnih štapova (12a) biva prouzrokovano time, što su pomenuti štapovi snabdeveni otvorima (24) eventualno kadratnog oblika, u kojima su postavljeni ispadi (26) koji se mogu obrtati i roštiljni štapovi (12aj jedanput leže na ovim ispadima, a drugi put na osovini (27) ili t. si. 8. Uređaj po zahtevu 1 do 7, naznačen time, što su ispadi (26) koji su postavljeni ■u roštiljnim štapovima, međusobno pome-reno postavljeni na osovini (25). 9. Uređaj po zahtevu 1 do 8, naznačen time, što osovina (25) sa ispadima biva, pomoću po sebi poznatog uređaja, u određenim vremenskim razmacima automatski nekoliko puta obrnuta. 10. Uređaj po zahtevu 1 do 9, naznačen time, što je u blizini otvora za ubacivanje u šaht za punjenje priključen cevni sprevodnik (30), koji destilacione gasove, koji se, usled nastale destilacije gorivne materije koja se nalazi u šahtu za punjenje, prikupljaju na najvišem mestu šahta za punjenje ili u levku koji se nalazi iznad njega, dovodi u prostor iznad roštilja (12). 11. Uređaj po zahtevu 1 do 10, naznačen time, što su u cevni sprovodnih (30) ugrađena sitai (32) koja se mogu zamenjivati. 12. Uređaj po zahtevu 1 do 11, naznačen time, što je šaht za punjenje snabde-ven rebrastim zidovima (28). 13. Uređaj po zahtevu 1 do 12, naznačen time, što je na kraju (12) obrazovan zagatni zid (16) iz materijala koji je otporan u vatri, a koji prelazi u koritasto proširenje (17) sa postojećim presekom za razvijanje plamena. 14. Uređaj po zahtevu 1 do 13, naznačen time, što se u zasvedenoj tavanici (18) koja je priključena na rošitlj, nalaze otvori (10). 15. Uređaj po zahtevu 1 do 14, naznačen time, što je vatrišni prostor pregrađen pomoću vođ ravnih samotnih zidova (15), kroz koje biva dovođen zagrejani sekundarni vazduh. 16. Uređaj po zahtevu 1 đo 15, naznačen time, što prvi roštiljni deo (5) služi samo kao klizna ploča i nije snabđeven otvorima. n9j. /„ >, «v> >jy 3vf .::':i Digitalna knjižnica Slovenije - dLib.si
NAPAKA - STRAN NI BILA NAJDENA


Žal nam je, a strani, ki ste jo iskali, ni bilo moč najti.
Prosimo, poskusite uporabiti ISKALNIK in poiskati publikacijo, ki jo potrebujete.
Knjige
Periodika
Rokopisi
Slike
Glasba
Zemljevidi
Vse pravice pridržane © 2025 Narodna in univerzitetna knjižnica, Turjaška 1, 1000 Ljubljana