JUGOSLOVENSKI SOKOL ^ ____PRILOG »SOKOLSKOM GLASNIKU«_ GOD. III. [J Ljubljani, 31. oktobra 1927. BROJ 4. FR. ILEŠIČ (Zagreb): ‘Slovenske primedbe prigodom ljubljanskog sokolskog sleta Sastali su se u Ljubljani opct predstavnici velikih sokolskih Saveza, koji tvore Savez Slavenskog Sokolstva: Čehoslovaci, Jugo* sloveni, Poljaei i Rusi. Taj je Savez federacija u kojoj se druže Jednaki sa jednakima pod znakom zajedničkog cilja. Kao takav, Savez Slavenskog Sokolstva nije onaj »pansla* vizam«, o kojcm govori danas samo istorija, u kojem je Rusija stfijala nad ostalim Slavenima, nego je Slavcnstvo, kako su ga shvatali Poljaei. U tom Slavenstvu brat Vcrgun i brat Zamoyski draga su si braea. * U sokolskoj ideji, osoblto i u koliko je ona slavcnska, Česi zauzimlju odlično mesto i Tyršu sc klanjaju svi slavenski Sokoli. Klanjajuči se njemu, klanjaju se istorijskoj zasluzi. ^ Kraj svega toga Čehoslovaci če zadovoljnijii biti, ako vide, da Je Tvršova misao zahvatila sve Slavenstvo, nego ako se uzveličava °n sam, istorijski Tyrš. Na slavenskim sletovima se ne radi o Prošlosti, nego o sadašnjosti i budučnosti. Ne radi se o jednome slavenskom narodu, negoi o svima našim narodima i državama. JSS nije poslao nikoga na proslavu 60godišnjice Poljskog Sokolstva u Lavov, ali je Poljski Soko poslao delegaciju na naš ljubljanski slet te je taj slet tako mogao biti ujedno i manifesta* ClJa Slavenskog Sokolskog Saveza. Poljski se je Soko u Ljubljani osobito istakao; poklonio je Jugoslovenskom Sokolstvu lep dar u formi sokolske statuete te Položio venac na grob Prešernova poljskog prijatelja E. Korytka 1 Pod spomenik Prešerna samoga. Rilo je čehoslovačkoj ‘brači neugodno, štoi i omi nisu na takav način istupili, ali sam im govorio: 5>Pa Čehoslovaci su u Ljubljani več kao kod kuče; često su več Polagali vence.« Poljski su Sokoli sad prvi put bili na sletu u Ljubljani. Na sokolskoj statueti, što ju je poljski Soko poklonio Jugo* slovenskom Sokolu, nalazi se relief Majke Božje Ostrobramske, ^ao simbol Poljske! Majka Božja je »Kraljica Krune poljske«, otka'k'o sc je kralj Jan Kazimir 1. aprila 1656. u tesskoj pogibiji, koja je pretila Poljskoj »potopom«, u lavovskoj katedrali svečano zavetovao, da če on sa čitavim narodom poštivati Devicu Mariju kao Kraljiču Krune poljske. Kao svetište Majke Božje osobito' se' štuje Jasna Gora u Čenstohovi i Ostra .Brama (Ostra kapija) u Vilnu. Bratstvo sokolsko traži, da najdublje poštujemo osobine svake zemlje, koje sinovi i kčeri ulaze kao Sokoli i- Sokolice u sokolske Saveze svojih država i preko' njih u Slavenski Sokolski Savez. Poštujemo osobito takve duboke duševne pojave kaošto je religija •— dok ona ostaje prava religija. Istome Zamoyskome, ko ji je Jugoslovenskom Sokolstvu izru* čio sokolsku statuetu, irekao je ljubljanski biskup Jeglič: »Ne volim ja Sokolstvo,« a brat Zamoyski je jednako ostra odgovorio: »To je vrlo zlo, gospodine biskupe!« Neču da navodim, što je ‘br. Zamo>yski, čovek sa položajem u svetu, još dalje govorio .. - * Brat Zamoyski je hteo da pogleda malo i u Italiju, kad joj je več tako blizu. Talijanski konzulat u Ljubljani dao mu je visum,. kad tamo, iza kratkog vremena opozivlje visum, kazav, da je prvotno' visum bio dao iz ljubaznosti, ali da ga ipak .ne može dati, jer je Zamoyski — Sokol Zamoyski, čovek sa položajem u svetu, sam je poderao pred konzulom visum te rekao: »Neču da idem u takovu zemlju « Otišao je u Split, Dubrovnik . .. * Biti sokolskim delegatom na »letu drugih slavenskih Sokola, to ne može značiti: biti samo predmet ovacija. Delegat ne može* hiti kao stranac u Emausu, koji samo gleda i gleda, a nista ne razume. Kaošto na svako putOvanje, od kojega hočemo da imamo veču korist, tako' se moramo osobito spremati na sokolsko »puto« vanje« u druge slavenske zemlje ... Moram reči, da se je Zamoyski za put na slet u Ljubljani odlično pripremio. Njegovi su govori na Korytkovu grobu, pred Prešernovim spomenikom, govor, konci* piran za banket, puni znanja o našoj kulturnoj i nacionalnoj pro* šlosti. »Odakle to bogato znanje?« pitao sam sebe i njega, »ne* obično je takvo znanje u našim slavenskim daljinama«. Na kraju ikrajeva mi je br. Zamoyski stvar razjasnio; naručio je bio u Varšavi naše knjige te sc po njima ozbiljno pripremio> za — dele* gatstvo. Več priprema za delegatstvo mu je bila slavonska škola. I tako tireba da bude ... * Na »ljudskoj veselici« na Taboru sastao sam se i sa dvojicom ruskih Sokola iz Zemuna. Dobro su shvačali rusko*poljske odno* šaje. Samo takvo shvačanje probuduje nadu o trečoj, zbilja sla* venskoj Rusiji. Ali nisu svi ruski emigranti Sokoli, kaošto je br. Vergun i kaošto su oni- Sokoli iz Zemuna ... Milovan sučević (Pakrac): Još o pitanju „sokolskoga jezika“ Od nedavna počelo se u našoj i českoj sokolskoj štampi tre« tirati pitanje zvaničnoga jezika SSS. Mišljenja su vi glavnom svuda Jsta: ruski jezik, kao jezik najmnogobirojnijeg slavenskog naroda, ima da bude spona medu svima slavenskim Sokolima. Kod nas se za ovakvu solueiju toga pitanja najviše zalaže brat dr. Laza Popovič, a sada u 4. 'broju »Sokolskoga Glasnika« brat dr. Jurij Štempihar. Pa ipak ja mislim, da se dan a s to pitanje ne može tako rešiti. Predaleko bi me odvelo, kad bi hteo da iznesem istorijat pokušaja, da se ruski jezik proglasi opčim slavenskim jezikom. Bilo> je takvih pokušaja mnogo i u sretnijim prilikama, ko j e su omogučavale borbu za ovakvu solueiju toga pitanja, ali sc nikada — naglašujem to ponovo — nije došlo dalje od predloga 1 lepe želje. Na stvar treba gledati realnije. Rusko Sokolstvo danas je manjkavo orgamizovano u slavenskom Sokolstvu. Rusi su (danas u glavnom izvan domašaja onih ideja, što ih želi u; Sla« venstvu provesti Sokolstvo. Na njihovo su mesto stupili Česi. Prag je postao' pravom metropolom sokolske ideje. Slavonska nauka, umetnost i slavenska ideja u Pragu imaju svoje čvrsto, trajno i zdravo sedište, onakvo, kakvo Rusija nikada nije znala ni mogla da dade. Na kolosa se gledalo uvek s ljubavlju i očeki« vanjem, ali taj kolos nije nikada umeo da jednu zdravu demo« kratsku slavensku ideju uzme u čvrste ruke i da je nesmiljenom konzekventnošču do kraja vodi. Kod Ceha je stvar sasvim druga. U njih nema malodušnosti, zastajkivanja, klecanja, padanja, jer je ceo njihov kulturni život osnovan na zdravoj osnovi, nikada nepoljuljanoj, nego vremenom samo pojačavanoj. Onamo, dakle, treba da su upirte naše oči. Učimo zato češki, a Česi neka uče naš jezik, jor Jugoslaveni i Česi preuzeše u najnovije vreme zastavu Slavenstva, pod koju žele da smeste i svoga velikog brata Rusa, da mu tu zastavu kasnije, kad se on preporodi i ojača, predadu u ruke, da je on visoko nosi. Dotle, dok on ne bude za to spo= soban, mi čemo je nosati i čuvati. Ruski je jezik lep, melodičan, topao i pun mističke snage, ali zapitajmo se iskreno', ko ga u našem Sokolstvu, českom i jugo* slovenskom, valjano poznaje. Na prste bi se mogla takva brača izbrojati. S češkim je jezikom sasvim drukčije. Za Jugoslavcna, osobito Slovenca, on je lako razumljiv i uz malo truda naučiče ga svako. Uveren sam, da u nas ima vrk> mnogo ljudi, ikoji ga več do'biro znaju, kao što i Čcsd opet znaju naš jezik. Poslednji je rat bio dobra škola, iz koje smo i jedni i drugi, Jugoslaveni i Česi, odneli lepo poznavanje naših jezika. Ne preostaje drugo, jiego da starijii mladima predadu u nasledstvo toi svoje znanje. Ne letimo za maglom i dimom, nego gledajmo otvorenim očima na stvarnost. Priljubimo se, dakle, na ovaj način još jače uz braću Čehe, izvršujmo slavenski zavet i čekajmo vreme, kad če naš veliki slavenskd brat imati ovakvu unutarnju nacionalnu snagu, Ikakvu mi imamo, kad če on moči dati gairancije, da je za njega reč Slavenstvo večni elemenat nacionalnog biča i nacionalne budučnosti. A dotle učimo češki, a Česi neka uče naš jezik, jer pade kocka na mladu braču, da zamene starijega bolesnog brata. Nikada nikoga ne uništavajmo, ali se ne dajmo ni od drugih uništavati; jer onaj tko uništavahnje pod nosi, pot nizuje i uništava sebe. Ne trpim Ijude, koji se večno tuže, a nikad se ne ojunače za samoobrlanu. Ghidstone. M. K—Ć (Maribor): Na što naši odbornici i naša društva zaboravljaju (Prema »Vzletu« — XIV., br. 1. — Vestn. sredoč. sok. župc Jana Podlipneho.) 1. Da saraduju društva sa JSS i obratno JSS sa društvima isključivo preko župa. Iznimku tvore porudžbe časopisa, saradnia sa fondom za nezgode ii saradnja sa saveznim gradevnim odsekom, kad je župa dala svoj pristanak na gradnju. 2. Da mora biti svaki novi član kao i onaj, koji prelazi iz društva u društvo, prijavljen u župskom katastru najkasnije četrnaest dana posle prijave za člana. 3. Da onaj, koji dosada nije bio član Sokola, ne smije biti primljen za člana pre nego posle šestmesečnog pokusnog doba (za koje vreme mora, ako nema još 26 godina, marljivo posečivati vežbanje i slušati obavezatna predavanja, gdesu uvedena). 4. Da se smije na pokusno doba primljenim članovima izdati članska legitimacija i znak tek onda, kad im je ovo doba prošlo, ako su ispunili svc svoje dužnosti te bili primljeni na odborskoj sednici kao punopravni članovi. Na sokolski praznik iste godine treba da ovi polažu sokolsku zakletvu. 5. Neka na pokusno doba primljeni članovi prouče idejne sokolske knjige, izdane u JSS, kao »Organizacija Jugosloven. Sok. Sav.«, »Sok. katekizam«, »Istorija telovežbe i Sokolstva« i t. d. 6. Da ®u svi člani i sve članice dužni do svoje 26. godine pose* čivatj, najmanje jedamput u sedmici redovitu telovežbu. 7. Da treba pri isključenju članova na svaki način tačno po* stupati prema propisima u »Organ. JSS«, da čitav postupak ne bi bio uzalud. 8. Da mora svaka ozlcda, za koju se traži otšteta resp. piri* pomoč od saveznog ozlcdnog fonda biti javljena direktnoi JSS i to sa podacima prema izdatim propisima. Ako se ne postupa prema njima, JSS je rešen dužnosti platiti otštetu resp. pripo-moč. 9. Da član koji nijc prijavljen članskome katastru, nema uopšte prava na potporu iz ozlcdnog fonda JSS. 10. Da mora svako društvo, koje namerava kupiti kakvu nepo* kretninu ili pristopiti gradnji, prigradnji ili pregradnji gombaone ili druge kakve svoje zgrade ili koje namerava urediti kakvo Poduzeče (kino, pozornicu, letno vežbalište i sl.), moliti dozvolu od Save,za te priposlati ujedno sve priloge, koji su potrebni, da bude gradnja resp. kupnja JSS jasna. 11. Da su dužna sva društva blagovremeno javiti svo* Jim župama priredbe, koje nameravaju prirediti (javne vežbe, akademije, pozorišne prestave, koncerte i t. d.). 12. Da su dužna društva naručivati sve sokolske časopise, koje izdaje JSS, da moraju biti svi sokolski funkcijonari abonenti »Sok. Glasnika« te da je društvima dužnost širiti sokolsku štampu medu članstvo i vansokolsko gradanstvo. 13. Da moraju biti izabrani u svakom društvu sem običnih funkeijonara još zdravstveni referent, novinar i referent za sooi* Jalnu skrb, koji su dužni ravnati se prema izdatim propisima, davati po mogučnosti sami nove dnicijative te na svakoj sodnici i skupštini davati svoje izveštaje. 14. Da moraju društva pri svakoj novčanoj pošiljci odredeno 'Označiti, šta plačaju resp. u koju svrhu šalju novac. 15. Da moraju svi akti, koji se predavaju državnim nadle* štvima, biti biljegovani, ako ne nose osobite napomene, prema kojoij naredbi su oslobodeni takse. 16. Da moraju svi bilo kome adresovani dopisi biti dovoljno frankirani, da se upotrebljava na njima sokolska marka. 17. Da se legitimacije, članski znakovi, tiskanice 1 knjige JSS naručuju direktno kod JSS. 18. Kako mora JSS časopise i stvari, napomenute u tačci 17., Platiti štampairiji odn. tvornici odmah u gotovu, to neka drže društva za svoju dužnost da iznose za naručene stvari pošalju odmah sa narudžbom, kako bi se na taj način smanjili troškovi za opomcne. 19. Da nije znak sokolske discipline, ako bi koje sok. društvo na dan kad su obvezatne župske lili okružne priredbe priredilo kakvu svoju priredbu, pošto se time sprečava mogučnost, da bi župska odn. okružna priredba bila koliko moguče mnogobrojna. 20. Da je u interesu tačnog funkcijonisanja sokolskih instan* cija, ako održe društva svoje redovite godišnje glavne skupštine u mesecu januaru te odmah posle njih pošalju svojim župama izveštaje o njima zajedno sa velikim statističkim arcima. 21. Da je dužnost društava slati svoje delegate na sabore, župske skupštoinc, župske odborske sodnice, sodnice župskog i okružnog TO i t. d., uopšte na sva savetovanja, kpja davaju smer« nice administrativnom, tchničkom i prosvetnom radu u župi odn. okružju. Deca odgojena u narodnom duhu ne prodaju za nU kakovu cenu na svetu svoje domovine i ne postaj u za nista na svetu izdajice vlastitog naroda. O mladina, koja se naučila ljubiti svoju domovinu, pr iz naj e, da je sto puta veča slast biti sluga svoga naroda, nego biti u tudoj zemlji bogzna kakav velikan. Karolina Svetili. NIKO BELO V AR AC (Zagreb): Gimnastika tela i duha u ško lam a Kao nastavnik gimnastike, umajuč prod očima samo život i zdravijo mladeži nameravam da ovim člankom prikažem svakomc, kako je danas sa odgojem naše dece u telesnom pogledu bilo to sada u školi ili izvan njo. Do danas kao da se svatko bojao dirnuti u tu ranu, a trebalo bi o tomo govoriti i pisati bez obzira, hoče li komo biti pravo ili no. Treba da se istim pogleda u oči, bez obzira, hoče li kome biti pravo ili ne, jer u stvari odgoja deteta imade mnogo toga pogrešnog i manjkavog, što mu sprečava i uništava život u ramijim godinama, da bude docnije na teret sebi ii drugima. No pre nego predemo na samu stvar, treba očrtati neke mo* mente, koji su važni u životu mladeži, a ovi* momenti nisu mišta drugo nego preduveti zdravlja. U pirvom je rodu tu živahnost deteta. Ona nekima ne prija, jer bi oni hteli, da dmadu tipove pokorne puzavosti kao kuke savijene i suhe. A 'bas ovakovo nasto* janje jest največi razlog neposlušnosti i nemaru dece, a onda svega onog, što se vz ovo veže. Drugi opet idu za time da razviju samo forme tela i mišice, koje se mogu gledati očima. Ta danas daje se prednost onome, koji imade jake razvijenc mišice izvana, a ne misli se na to, da su baš te mišice u večini slučajeva razvijene na račun onih unutarnjih, koje se ne vide, a te jesu: srce, pluča, želudac i t. d. Takovii jedva da se i brinu zato, što se zbiva u plučima i srcu. Sve kao da jc zahvatila neka manija atletizma, a nemaju ni pojma o tome, da u tom leže grdne posledice. Dolaze onda na red oni treči, kojd kao da se boje onih glavnih dva ju faktora po ljudski život i snažan razvitak tela, a ti jesu: sveži vazduh i sunčano svctk>. Od toga mnogi bježe, a naročito u gradovima, a ipak svetlo i vazduh jesu zdravlje đ život! Mladež več po svom prirodnom nagonu za životom, hoče da bude zdrava, ona traži kretanja, pa beži iz zagušljivih prostorija na ijJru n prirodu. Nc ikratimo »mladini tog njezinog nastojanja, več ju dapače što jačc poduprimo i podimo za njome. Jest, podimo za njome, ali samo zato, da njom upravljamo, da ju svedemo u razumnu kolotečinu, da ju ne propustimo samu sebi. Budemo li tako radili, onda če ta omladina uz naš savet i vodstvo znati i korisno i obilno izrabiti sve one preduvete koje joj pruža priroda za život, a otpast če prigovori, da su 'telovežba i igre logorovanje ■i planinarenje iskvarili mladež, da ona nista ne liči i da luduje za »glupim novotarijama«. Na koncu priroda i okolina u ko joj se kreče današnja omladina pridoneli su torne, da je danas najviše energije u mladeži, a ona se najbolje očituje baš u njihovoj živahnosti. Ta zar je ono dete bolje, koje sc leno miče, tupavo je za sve i ne pokazuje smisla za život? Volja i kretnja stvorile su zdravi ljudski tip. To je činjcnica koja se neda ničim osporiti, pa se zato u današnje doba, narooitoi po gradovima i ide za time, » da se več u dece što više sakupi ovc volje i energije. Zato sc i po gradovima uz škole dižu vežbaonice a penegde uz njih i letna vežbališta. Dakako na žalost u večini toga nema nijednog, jer je u nas još uvek s l albo razvijen smisao za telovežbu. Rousseau je več kazao, da samo onaj sluga može vršiti vo!ju gospodara, koji je dovoljno jak, dok slab sluga nije kadar. Telo naše sluga je naše volje i samo onda, ako jc ono zdravo i jako može da udovoljava našoj volji. Pa ipak danas nastava u školi u mnogočem je udešena tako, da učenici uče mnoge predmete, kojima pretovaruju svoj možak sedeč kod toga zgureni prisiljeni na kratko disanje. Zar se time njihov organizam ne sprečava u radu? Svakako! Treba da se duševni rad izmeni telesnim t. j. telovežbom. Istina mnogi jc danas zapostavljaju, pa dapače i najpozvamiji fa'ktori. Odatlc i toliko nerazumevanje u uredenju vežbaonica, a baš u tome trebalo bi i kako rigorozno postupati. Ta upitajmo se odmah gde da se vežba? Odgovor jasan i Poslednjem laj'iku: na čistom vazduhu da sc pluča što boJje pros zraee. No na žalost u torne nam manjka mnogo i mnogo, Pros motrimo prilike u Zagrebu. To je na oko čist i zdrav grad, a večina njegovih osnovnih škola nema potrebnih dvorana za telo« vežbu, dok o letnim vežbalištima 'ili igralištima nema ni govora. Propisuje se telovežba, a gde da se provada? Ako se opet i nade kakova vežbaonica, onda se naide na nerazumevanje nastavs nika, od kojih izvesni deo dceu niti ne vodi na gimnastički čas. Drugi opet, mudriji, 'vežbaju, ali u istom razredu gde je redovita obuka u klupama i kod zatvorenih p^rozora. Ovakova gimnastika redovito sc kreče u ovakovim vežbama: Ustaj, sjedi, ruke gore, ruke dolje, desno, levo i t. d. I to sc onda zoive telovežba! Ta na koncu nije se čuditi ni tome, kada danas imadc nastavnika, koji vele, da jc telovežba: »Ruke gore, ruke dolje, skoči amo, skoči tamo!« KoLiko maramo žaliti takove nastavnike to još više mo« ramo žaliti onu sitnu, života željnu dečicu, koja su poverena njihovom »gombanju«. Ta uz njihov i ovakav telesni odgoj dcca još više zakržljaju, blede i jednog dana izostanu iz škoJc. Neki opet nastavnici izvađaju dccu na školsko dvorište. Ali i tu imade većinom žalosnih činjenica. Istina nema čitave krivnje na nastav* niku ali u mnogočcm kriva je njihova indiferentnost. Oni kao nastavnici, kao prvi staratelji nisu smeli dozvoliti, da nam se u školske vežbaoniee i dvorišta uvuku razna pevačka, zabavna, vatro* gasna i bog te pitaj kakova društva. Vežbaoniee služe u večini za pevačke poikuse, a dvorišta su /redovito smetišta. A dvorane same, ako i gdegde mogu poslužiti vremenski za telovežbu onda su protuhigijenske. One se ne čiste, ne zrače, več sc prašina skupijo sve više. Danas se može, a i mora otvorcno kazati da nemarno higijenski uredene dvorane. A ako još k tome dodamo služitelje, kojii misle, da su škole i sve oko šk'de radi njih, a ne da su oni radi posluge i rada, onda si lagano predstavimo sliku telesnog odgokoje prouzro* kuje u 4=tednim (u pojedinim slučajevima i u trotednim) razma* cima prilično velike promene u čitavom telu. Telesna toplina broj srčanih udaraca, množina kod pojedinog udisaja od pluča zahva= čenog vazduha, povišuje se poslednjih 3-—4 dana pred nastupom krvarcnja, dok se snizi za vreme samog krvarenja. U vremenu pranja žlezda štitniea sc napne, jer mora u večoj meri vršiti svoju dužnost, snaga mišičja za vreme pranja popusti, a i živčano i duševno opažamo promjene u smislu opadanja otporne snage i sposobnosti za rad. U času pranja je ženski organizam u mnogočem oslabljen, više osctljiv za naMade, jače pristupačan priljopčivim bolestima, dapače i pevanje za vreme pranja može pokvariti lep zvuk glasa. Usled toga neka se redovi to vežbanje za vreme pranja Prekine; ne samo lizvršenje teških vežbi, već i plivanje, biaikliranje, dapače i ples, podulje putovanje, nepremišljeno poduzeti plani; narski izleti, kadri su da prouzroče trajne posledice. Lagano kre« tanje i izvadanje prostih vežbi — s obzirom na mišičnu slabost tih dana — ali u umanjenoj meri, jesu jedina dozvoljena vežba za vreme pranja. Samo se sobom razume da k torne pripada i Primerena čistoča, koja je u ove dane i te kako potrebna za telesnu ncgu. • Trudnoča povišuje sve životne pojave u zdravom matcrinskom organizmu. Organi, koji služe za obtok krvi i disanje, probavu i izlučcnje, rade u povečanoj meri. Srce n. pr. za vreme trudnoče privremeno se proširi. Kako sc proširi mišičje srca, tako sc u još večoj meri proširuje mišičje maternice, pa time dobiva na svojoj snazi. Slične promcne imadu se zbiti i na trbušnom mišičju. Kod zdravih i mišično dobro razvijenih doista i ove mišice za vreme trudnoče proširc se u svom opsegu ii tako porastu u svojoj snaži. Kod slabog mišičja ta toliko puta ženskom organizmu potrebna Promena izostane. Posledica svega toga jesu dugotrajni porodi i omlitavale trbušne stene, boje takovima ostaju iza poroda za uvek i dopuštaju da se utroba poveča. Ako se slabo držanje mi je pre Pojavilo, >tad se ono sada pojavljuje, a s njime sve slabe posledice. Mišična slabost, koja sačinjava prvi uzrok za slabo držanje, jest uzrokom svima trajnim posledicama uslcd trudnoče i poroda. Zato se ne može dovoljno naglasiti, kako to treba spreoiti sa telesnim odgojem, koji imade započeti u detinjoj dobi. Telo vežba za vreme trudnoče nije kadra ništa popraviti, dapače prevelika mera vežbanja u to doba nije korisna i mnoge vežbe za vreme trudnoče upravo su nepodesne. Hodanje i laglje proste vežbe jedino su zgodne za trudnu Ženu. Svako preteramo vežbanje za vreme trudnoče jest jednako ubitačno kao i besmisleno po; legavanje. Razume se samo sobom da odpada svaka telesna vežba u normaln-oj porodajnoj postelji, koja imade trajati barem 9—10 dana. Jednako neka izostanu sve vežbe o-sim bodanja tekom prvih sest sedmica iza porođaja, a po potrebi još i dulje. Rodilja neka započne sa vežbom tek sedmi tjedan iza poroda i to neka vežba ograničeno. U gospodarstvu zaposlene i kao trudne i kao poro* diljc ne trebaju telovežbe. Navedena pravila dakako vrede za zdrave za one, koje pre; žive trudnoču, porod i porodajnu pOstelju bez ikakovih pojava bolesti. Šta da učine one, koje nisu tako sretno prošle, to ne spada u ovu študiju. To se opčenito neda niti kazati, jer je u takovim slučajevima potreban savet lekara i to za svaki slučaj Posebno. . Konačno da još jednom spomenem bicikliranje. I to naročito stoga, jer je ono kao vežba neprikladno, a osobito za Ženu. Kotač je u današnjim prilikama velikom broju žena vanredno potrebno Saobraćajno srcstvo, ali zato bicikliranje nijc zdrava vcžba. Tclo kod bicikliranja ostaje gotovo podpunoma mirraoi zgrbljeno napred. Plluća se tek nepodpuno šire, a nadlaktice ise niti ne miču. Tko vec dugo biciklira, taj radi samo sa mekim mišicama na nogama. Za ženski organizam bicikliranje je več zato neprikladno, jer kod toga trbušno mišičje ostaje mlohavo. Nadalje pojavljuje se i zastoj krvnog optoka u trbušnrim organima šta je opčenito slaba strana svakog dugotrajnog sedenja. Lepota, moč, zdravlje su si srodni. Jedno se bez drugoga ne pojavljuje. Naravno da ne dostaje samo vcžbanje, več telesni odgoj imade ujedno da obuhvati i potrebne pojmove o higijeni. Bez ove nema niti telesnog uzgoja niti nege. Zato je potrebno da i higiijena postane duševna vlast širih slojeva. Neku meru razume« vanja za to, šta se u ženskom organizmu zbiva i uvažavanje toga, moramo smatrati sa stajališta moderne higijene za plemensku dužnost svake pojedine žene. Biti mlad, nije zasluga, ali ostati takovim u starosti, to je najveće umjeće. Mark Aurel. DR. ŠTAMPAR (Beograd): Sokolstvo i alkoholizam Sa idejom Sokolstva treba bczuvetno spojiti borbu proti alko«! holu. Sokolstvo osnovano u nameri, da diže snagu tela i duše u čoveka pojedinea, a po tom i u celog naroda mora da prihvati apstinenciju. Alkoholizacija i Sokolstvo se podnipošto ne podna« šaju. Danas, kad je eeo svet uveren o štetnom delovanju alkohola, ma i u najmanjim količinama, moramo sa idejom Sokolstva spojiti i ideju apstinencije. Nije apstinencija možebiti Stvar kakove mode, nego je ona zahtjev napredne kulture. Gde se govori o ozbiljnom radu, tamo i apstinencija mora idoči. Sokolska društva moraju biti i apstinentska društva, jer koliko je puta alkohol osramotio ideju sokolsku? No i sama bit sokolske ideje ne trpi alkoholi« zacije. Sokolstvo ide za time da diže narodno zdravlje i svest, e onda ono nema ništa zajedničkog sa alkoholom, dapače može da mu bude samo pravim neprijateljem. Zdravlje, svest pa alkohol to su oprečni pojmovi. Ima li smisla na jednoj strani jačati telo, a na drugoj trovati ga? Ima li smisla alkoholom izmoriti svoje mišice, a onda ih naprezati? Ako Sokolstvo ima da širi prosvetu narodnu, onda ono ne sme da sobom nosi otrov narodni, nego da u prvom redu poradi protiv onoga, što narodu najviše škodi, prot iv alkohola. Oni ljudi, koji se bore za novi život, za napredne ideale, treba da imaju bistro čelo, bistre misli, jake mišice, snažnu volju, snažan karakter. A baš torne je alkohol veliki neprijatelj. Masaryk lepo reče: Tamo gde Vlada alkohol, nema napredka. Posvcdočuju nam to najbolje i sama sokolska društva. Najtreznija najbolje uspevaju i nose lovorike pobede i napredka. U kako velikoj oprcei stoji ideja sokolska sa alkoholom r* Sokolstvo ide za tim, da ojača telesno i moralno narod, a po tom da mu osiguira bolju buduenost. Pogledajmo uzvišene primere velikih ljudi, koji napore telesne podneše samo tako, da ne okusiše ni kap alkohola! Eno Tritjofa Nansena, koji samo apstinenciji svojoj može da zahvali, što je kao putnik i istraživač, doživio tako velike uspehe. Zar se znameniti turisti ne dovinuše višina ogromnog gorja samo' na taj način, da ne uzeše alkohola. A Sokolstvo? Zar ono nema istu nameru? Ono hode, da se dovine višina žilavog zdravlja narodnog tela i duše. Sa alkoholom toga neće postiči. Zgrada bez čvrstog temelja se raspada. Mirne duše odstranismo iz naših redova raspravljanja o torne, da li je alkohol i zbilja štetan po zdravlje i moral. Ma i bio alkohol u malim količinama bez osobito 'štetnog delovanja, mi opat znamo, da i umerenjaci kadkad posrnu. Ne treba nas trti briga o tome, je li alkohol zlo deluje, dosta nam govori iskustvo, da ljudi od njega stradavaju. Zato sokolska društva moraju postati apstinentskim dru* štvima. To je i onako norma za sva društva, pa ju razvijmo u stalno geslo: Soko mora biti apstinenta! Sokolska štampa Uredništvo je primilo: »Sokolič« br. 5., 6.—7. i 8.—9. Prvi broj uvodno donosi pod naslovom "Praznik Pomladi« govor što ga je održao br. Igor Vidic prigodam akades mijo Sokola I na Taboru u Ljubljani. ‘Nikola Došenović javlja se. sa pesmom »Narodno Kolo«, a Rudolf Horvat mld. nastavlja svoje »Grmade gore!« Zgodna je bila zamisao uredništva, da je iz »Sokola na Jadranu« preštampalo članak br. Boka »Hranit eemo ptice sokoliče«, j er je tako ovaj lep članak učinilo pristupačnim i onima, koji ga iinače ne bi čitali, a zavreduje radi svoje sadržinc, da bude što više uipoznat. Onda dalje Hajrudin Curič raspravlja o »važnosti sokolskih izleta«, Došenovič peva »Sokolica Smilja«, a Niko piše »Ključnice na Golici«, da onda ćurić zaključi poletnim člančičem »Računajte s nama!« Eto to jc sadržina 5. broja »Sokoliča«, koji je tako ponovno zasvodočio, da u svakom p os gledu odgovara svojoj svrsi, pa sc zato i sam so.bom preporučuje kao savršen naš sokolskosomladinski list. Dvobroj 6—7 jednako je jak svojom sadržinom. Brat urednik piše »Sokolstvo in Slovanstvo«, a brat Rudolf Horvat nam pruža pregledan referat o školi slđvenskog Sokolstva u Pragu, sledi opis pokrajinskog slcta u Ljubljani, nekoliko pesmica od Došenoviča, Tratara, Ćuriča i Ferjana, pa opet lepi za omladinu poučni članci: »Sokolstvo u očima laika«, »Henrik s Pclebanevog«, »Prikazen na grobišču« i sokolski igrokaz »Sloga« od Udickoga i niz zanimivih vesti. Kako se vidi vrlo lep dvobroj. koji sili svakoga, tko sokolski oseča i kome je do sokolske budučnosti, da ovaj list proširi, naročito sada, kada su se iza fcrija naša deca opet povra* tila u sokolske vcžbaonice. Još nam je spomemiti i poslednji dvo'broj 8—9, u kome Hajrudffl Čuric piše o važnosti našeg Sokolstva ipre i posle rata, dr. Vidic o na« cijonalizmu, a onda sledi lep opis ovogodišnjcg naraštajskog sleta u Splitu, da ga nadopuni opis naraštajskih natecanja u Beogradu. Imade pesmica od Ćuriča i Došenoviča, kao i lep opis logorovanja sokolskog društva u Banjaluci. Ovaj člančič naročito neka si pročitaju oni, koji se bave letovanjem sokolske dece. Moči če iz njega mnogo naučiti. Završno dolazi lqp sokolski igrokaz »Sloga« od Udickoga. Sve što smo gore više spomenuli, vredi i za ovaj dvobroj. ab. »Naša Radost« br. 5., 6., 7. i 8. Izašle su majske i junske sveske »Naše Radosti« sa zanimivom sadržinom. Poznati nam več brat Albin u ljupkoj pesmici pozdravlja mesec maj, Igor Vidic priča sokolskoj dečic-i »Mačeha i mamica«, a Čebular sc ponosi, jer »Jaz sem Soikoličck!« Onda slede »Mačice«, pa pesmica Bogumila Toni »Skakanje«, zatim »Cesta«, »Lokomotiva«, »Tako delaju Sokoliči« i »Mali vir«. Svaka pcsmica, svaka pričica odiše nekom nežnošeu, ko ja je kadra da osvoji dečje srce. a naro* čito sokolsko, jer je čitava sadržina naročito tako probrana, da . govori onom sokolskom detetu, koje čita ovaj svoj listič od srca k srcu. A to je i glavno, čimc imade da sc ovakav list odlikuje, a da bude od onih kojima je namenjen čitan i voljen. Da je tome tako dokazuju nam i dva dalnja broja. Tu je prvi br. 7., u kome nam se javljaju stari naši znanci: Albin, Vidic, Toni, Tratar, Čebular, svaki od njih sa lepim literarno* sokolski m prilogom. Bez ikakovog posehnog isticanja isti pisci javljaju nam se i u 8. broju, pa moramo naglasiti, da su to najmarlj.iviji saradnici, koji tako udaraju prve temelje našoj dcčjo»sokolskoj literaturi, koja se sve više lepo razvija. * ab. »Soko Dušana Silnog« br. 5., 6. i 7.—8. Majski broj organa beogradske sokolske župc izašao nam večini delom- svoje sadržine kao sletski broj I. naraštajskog sleta beogradske župc. Na pr v oj strani naročito kliširano donosi pesmicu brata Gradojeviča: »Oj letni, sivi sokole!« Brat Kujundžić pruža pregled sanvog sleta i donosi pravilnik za ž-upsku naraštajsku zastavu. Onda brat Gradojevič piše vrlo poučan članak »Sokolstvo i alkoholizam«, pa u istom raspreda dužnosti Sokolstva u pobijanju alkoholizma. Zanimiv je članak brata Tadiča »Sokolstvo i javna štampa«. Za čudo pisac je u svom članku mnogo toga predvklio što je več Novinarski Odsek JSS izradio za svoj Pravilnik. Najboljim znakom kako svi zajednički osečamo iste potrebe. Iznenadio nas članak brata Kujundžiča: »Zdravo bugarski Sokoli«. Ovo je članak koji treba pobuditi opštu pažnju našeg celo« kupnog Sokolstva, jer to je prva naša reč, otvorena i iskreno upravljena Bugarima kako su iza balkanskog rata istupili iz . Sveslavcnskog So* kolskog Saveza. Kako ta reč dolazi iz Beograda, pa ‘još k tome iz pera starog sokolskog borca brata Voje Kujundžiča, to ona tim više dobiva markantnost i vrednost. Konačno brat Lazarevič piše članak »Kojim putem?« zagovarajuč da se sistem sokolskih vežbi prilagodi shvatanju i mogučnosti naroda samog, hočemo li, da Sokolstvo prodre u selo i da ne bude samo varoška ustanova. Onda slede razne vesti iz župe, pa našeg 1 opite slavenskog Sokolstva, a počco je da donaša i pregled sokolskih listova, u kojem se najpohvalnije izrazio o »Sokolskom Glasniku«, sto beležimo sa velikim zadovoljstvom. Kako se vidi ovaj broj je nada sve zanimiv, pa se ocito opaža tendenca uredništva, da nastoji sadržinu lista ■sto više upodpuniti i 'usavršiti, kako bi sc sam nivo lista digao do što veće višine. Sudeč po dosadanjcm u tome lepo uspeva, pa samo napred k cilju! A da ćc se tako proslcditi dokazuju i dva dalnja broja. Tako u 6. broju najpre imademo Vidica članak »Tabor«, onda dr. Voja Киг Jundžič iznosi svoje mišljenje glede sletišta narednog svesokolskog sleta u Beogradu, a zatim sledi opis naraštajskog dana 'beogradske župe. U Poslednjem dvobroju brat Kujundžič pledira za izgradnju sokolskog doma u Beogradu. Brat Lazarevič piše o načinu telesnog vaspitavanja, kako ga je zaveo brat Vojinovič, koji nam je dao proste vežbe za koje se može kazati, da su to izraziti nizovi slika povezani idejom. Slede °Pisi novih sokolana u Nišu i Somboru i čitav niz-vesti iz jugoslovenskog Sokolstva, pa uredništvo obečajc da če naročito urediti informativnu službu iz svoje žuipe, što je uostalom i glavno, ako list hoče da doista hude ono, što mora biti, a to jo — organ svoje župe! ab. »Sokolski Vesnik banatske župe« br. 1, 2, 3, 4—5. Pod uredništvom brata M. Stanojevič^ banatska župa u Vel. Bcčkereku več 4. godinu izdaje svoj Vesnik. Primili smo na jednom sve ovogodišnje brojeve. I listajuč 'h redom moramo iskreno priznati, da list podpunoma odgovara svoj oj zadači, jer u svakom pogledu nastoji da deluje sokolski i da razvija opšte kulturno delo. To mu i lepo polazi za rukom, jer mu je sadržina pro* brana. Oko sebe okupio je lep broj saradnika, a urednik se trsi, da sve to dovede u jedan sklad i redosled. List imade i svoj prilog pod nas slovom »Dom i škola« u kojem donosi omanje sastavke više literarne vrednosti. Od izašlih brojeva naročito je zanimiv dvobroj 4—5 koji je izašao kao spomenica VI. župskog sleta u Vršcu. U tome dvobroju ima* demo radove poznatih sokolskih pisaca: dra. Laze Popoviča, starešine zupe Nikola Bešliča, Dušana Bogunoviča, Ante Brozoviča, Stanojeviča, Pere Lazareviča, dra. Jeremiča, Tadiča i t. d. Svi ti pisci, a uz njih oveče kolo drugih, ponajviše samih župskih funkcijonara iznose svoje poglede, Predloge i zdrave misli gledom na porast i razvitak našeg Sokolstva. Usled toga i ovaj dvobroj imade neku naročitu vrednost, jer je tako Postao neke ruke putokaz onome što se hoče i šta bi nam trebalo u jugoslovenskom Sokolstvu. »Župski Sokolski Vjesnik« — Bjelovar, br. 2—3. i 4.—5. izašli su meseca maja i juna. Sadržina im ispunjena uputama i vestima za VI. žup< ski slet u Bjelovaru. Tu je ,ponajpre poiziv starešinstva na župski slet, pa onda članak brata Bičaniča o sokolskoj disciplini na sletu, a onda redom razne vesti o rasporedu sleta, natecanjima, dok se sve ne završi vestima iz zupe. List je uredivan kao pravo službeno glasilo župe, pa baš ovim nas činom uredivanja najbolje odgovara toliko potrebnom organizacijonom usavršavanju župe. Držimo da bi na sličan način morali biti uređivani ■ostali župski listovi. Ako več ne posvema jednako, a to barem u jednom delu svoje sadržine. Ta neki naši župski Vcsnici sve su pre, nego pravi župski listovi osnovani za župske potrebe. Ne osnivamo župske listove ■ da trošimo pare, več da organizatorno koristimo župi, a to je doista ispravno shvatio Vjesnik bjelovarske sokolske župc. ab. »Vesnik sokolske župe Petar Veliki Oslobodilac« u Tuzli, br. 1, 2, 3—4, 5 i 6, 7 i S1’oput ostalih nekih naših sokolskih župa i tuzlanska so* kolska župa izdaje vee treču godinu svoj Vesnik pod uredništvom brata Vojislava Bogičeviča. Primili smo najednom sve ovogodišnje izašle brojeve, kojih je izašlo do sada 8. List je dobro uredivan i uredništvo nastoji da se ne gubi u suvišnim teoretskim člancima, koji sc cesto puta pišu samo da se istakne ime pisca, več naprotiv donosi vrlo lepu informativnu gradu kako u ideološkom, tako i u tehniekom pogledu, a donosi i jedan lep sokolski igrokaz, koji če u veliko poslužiti prosvetnim odelenjima za sokolske priredbe. Nadalje imade u listu lep broj vesti iz župc i društava, a prati se i rad čitavog Savcza. Daklc list se s obzirom na njegovu sa* držinu mora pohvaliti, pa je poželjno da tako nastavi, jer če time poka* zati, da je na pravom putu i da je ovde da odgaja i stvara jak kadar Sokolstva na teritoriju-svoje župe. ab. . »Sokol na Jadranu«. Splitska župa Vojvode Hrvoje izdala je do sada 9 brojova svoga lista: U aprilskom broju, sasma shvatljivo, da je uredništvo posvetilo uvodno mesto spomenu velikih narodnih heroja: Zrinjskom i Frankopanu, pa je u tu svrhu i brat dr. Bcgo napisao uvodni elanak »30. travnja«, koji bazira na istocijskim einjenieama. Onda donosi topao oproštajni elanak bratu Stcvi Kncževiču, a brat Vrdo* ljak nastavlja svojom studijom »Nekoji sustavi i smerovi telesnog odgoja«. Babaček dalje prikazuje praški svesokolski slct, a brat Macanovič piše 0 plivanju, dok dalje slede vesti, pa tabelarni prikaz stanja sokolske župe, šta je od velike vrednosti za upoznavanje rada i života ove župe. 1 tako redom jedan broj za drugim odlikuje se ©bilatom sadržinom. Predaleko bi nas zavelo da iznesemo svu tu sadržinu. No nikako ne smemo da mimoidemo dvobroj 6—7. To je bilo sletsko izdanje, naroeito bogato tehnički doterano sa mnogo ilustracija, a sadržinom posve posve* čeno našem naraštaju. Priloži potieu iz pera najboljih pisaca, pa jo ta j broj ureden kao neke vrsti priručnik za našu dccu i naraštaj. U daljnim brojevima iznose sc refei-ati sa naraštajskog sleta u Splitu, sa sleta u Kor* čuli, Prekom i Biogradu na moru, Kao uvek tako i ovaj puta možomo 1 moramo da se najpohvalnije izjavimo o samom listu, pa ga ponovno preporueamo pažnji svih naših sokolskih društava. ab. »Branik«. Organ sušačko*rcekc župe produžio je svojim izlaženjem i izdao je do sada u svemu osam brojeva. I što dalje to dolazimo do ubedenja da nas naše nade nisu prevarile, jer i ovih osam brojeva lista istieu se lepotom sadržinc kako u člancima, tako i u vestima. Kako se list uz sokolsko štivo bavi i ostalim aktuelnim dnevnim' pitanjima, to dobiva neku. svestranost koja mu omogueiva da se nade i u širim na* rodnim redovima, pa tako divno vrši svoju misiju širen ja i budenja sokolske svesti u onih, koji do Sokolstva ili nisu hteli ili nisu imali razumevanja. Druga u borbi za sokolsko ideale i ovaj puta srdaeno pozdravljamo, želeč mu u rado mnogo, mnogo uspeha. ab. Sletski Vjesnik okruga korčulanskog župe »Alekse Santić« br. 1. i 2. Sokolsko društvo u Korčuli počelo je pod uredništvom brata M. Bemar* dia izdavati svoj Slctski Vjesnik, od kojcg su izašla dva broja. U listu se najavljuje veliki okružni slet, koji sc obdržavao 14. augusta o. g. a kojom je zgodom društvo posvetilo svoj društveni bar jak, dar Nj. Vel. Kralja. U listu se nalazi opis sletskih priprema i raspored svečanosti. ab. »Sokolski Vjesnik župe zagrebačke« nakon poslednje objave ovog lista izdao je sve brojeve od 4. broja dalje do Ink lu žive 9. broja. U ovih Pet brojeva imade lepih i stvarnih članaka, koji če u vcLike poslužiti našoj sokolskoj literaturi. Tu je članak o visokoj gimnastičkoj školi u Bukareštu, pa članak brata Gradojeviča o odnosima Jugoslavensbog i Cchoslovaekog Sokolstva, dalje članak brata Ilešiča iz istorije poljskog Sokolstva, pa članak dra. Werka o hrvatskom Sokolu u Zadru, i Buga* rina Tumparova o bugarskoj junačkoj organizaciji. Zanimiv je članak brata Cede Miliča o problemu sela u Sokolstvu. Ostali deo sadržine ispunjen je raznim vestima. Kako iz ovog kratkog prikaza vidimo, list se lepo ističe svojom probranošču članaka i raznih vesti, pa u mnogočem po* Punjuje gnu veliku prazninu, koja se ukazuje u našoj sokolskoj štampi. ab. Jos. A. Kraljič: »Sokolke«. U našoj sokolskoj literaturi teško se °seča pomanjkanje zdravog štiva za naš sokolski naraštaj. Istiha, imademo dosta toga, ali je sve to kojekuda po raznm listovima tako razbacano, da je kao celina nepristupačna, pa do danas nismo bili u mogučnosti, da našem detetu dademo u ruke knjižicu iz koje bi ovo na lagan shvatljiv način upoznalo Sokolstvo. Toj nestašici odlučlo je doskočiti naš brat Jos. A. Kraljič, sreski školski nadzornik na Krku. Sinula mu u glavu zgodna misao da izda »Sokolke«. I on ih napisao i izdao u vrlo ukusnoj opremi sa velikim brojem ilustracija. Knjižici je glavna svrha, da budi i poradi oko porasta i razvijanja našeg Sokolstva. Sada, kada se radi i nastoji da se našem Sokolstvu otme mladež, ova če knjižica i te kako dobro doči za pobijanje ove propagande. Knjižica, koja imade velik broj aktuelnih članaka, dobro čc doči i odraslima, pa bi trebalo da si je nabavi svaki boko, te da ju zagovara i preporučuje i mladcži i odraslima. Cena je knjiži za sokolski naraštaj Din 15, a za članstvo Din 20, a šalje se na pisca: Brat Jos. A. Kraljič sreski školski nadzornik Krk (otok Krk). Mi sa svoje strane ovo djclce najtopl je preporučamo, jer čemo njime našoj deci pružiti obilje zdravog sokolskog štiva. ab. »SpomenAist prigodom proslave 25;godišnjice sokolskog društva u Karlovcu.« Sokolsko društvo u Karlovcu prigodom proslave svoje 25*godišs njicc mcscca juna o. g. izdalo je naročiti »Spomcndist« sa vel kim brojem ilustracija društvenih radnika i prizora iz društvenog rada i života. U njemu se nadalje donosi istorijat društva, pomen članak u počast osni* vača društva, pa opis barjaka članskog i naraštajskog, kao i lep niz poučnosodgojnih članaka iz pera društvenih radnika kao dra. Freliha, Milana Radeka, Karla Kubičcka itd. Ovaj spomen list jest jedan lep prilog ■štoriji Jugoslovcnskog Sokolstva, pa ga toplo preporučamo pažnji naših društava da ga nabave za svoje sokolske biblioteke. Cena mu je Din 10, a naručuje se kod sokolskog društva u Karlovcu. ab. »Spomenica V. šteta sokolske župe Svetozara Miletiča u Somboru«. Sokolsko društvo u Somboru izdalo je prigodom osvečenja svoga doma naročitu spomcnicu u vrlo ukusnoj opremi na 72 stranice. Samu spo< monieu uredio je brat dr. Stojan Jeremič, a u njoj se kao pisc-i redaju brača: Gangl, Murnik, Jeremič, Brozovič, Vojinovič, Bogunovič, Malin, Stanojevič, Gradojevič, Niko Mrvoš, Tadič, i t. d. Svi ti kao i ostali pisci raspredaju u spomenici aktuelne sokolske teme, pa tako ova knjiga naročito dobiva u vrednosti, te se sama sobom preporučuje. Naručuje se kod sokolskog društva u Somboru. Dr. A. Košir: Človeško teto (njegovo ustrojstvo i delovanje). Nas kladom Jugoslovcnskog Sokolskog Savcza izašla je od gornjeg pisca pomenuta knjiga, koja je urešena sa 87 ilustracija. Pisac je ovo svoje delo posvetio spomenu brata dra. Ivana Oražena, prvog staroste JSS. Sama knjižica sadržaje članke, koji su izašli pod naslovom »Anatomija i fiziologija čoveka sa posebnim obzirom -na telovežbu« u »Sokolsko-m Glasniku« god. 1925. i 1926. S vrh a je ovoj knjižici, da u prvom redu bude ipriručno pomagalo brači prednjacima kod prednjačkih ispita, a ostalom članstvu da pruži najvažnije znanje o čovečem telu. Kako bi štivo za vežbača bilo što zornije, to je pisac u tekstu knjige same doneo više slika kosti i mišičja. Knjigu najtoplije preporučamo svakom vežbaču i doista ne bi smelo biti nijednog prednjaka ili prednjačicc, koji ne bi ovu knjigu posedovao. Naručuje se u pisarni JSS, Ljubljana, Narodni Dom. ab. »Prosveta«. Srpsko prosvetno i kulturno društvo u Sarajevu »Pro* sveta« slavilo je ove godine 25sgodišnjicu svoga postanka. Ogromno je bilo delo ovog društva za prosvečivanje naroda u Bosni i Hercegovini. I pregled tog svog rada pružilo nam društvo u krasnoj svojoj spomen knjiži, koju toplu preporučamo svim našim sokolskim knjižnicama. Iz ove knjige najbolje čemo naučiti koliko se toga dade postići na pro* svetnom polju sa privatnom inicijativom. Naslov je knjiži »Dvadeset i pet godina rada Prosvjete«, a naručuje se kod društva »Prosvjcte« u Sarajevu. »Sokolstvo i Narodna Vojska« naslov je knjiži, što ju je nedavno izdao brat Dušan Bogunovič. Pisac odmali u uvodnoj reči spominje, da je pitanje odnošaja, veza i zajedničkog rada Sokolstva i vojske sastavni deo ideološkog, tehničkog i orgamizatorskog rada Jugoslovenskog Sokol* stva, pa je zato i u vidu ovoga sakupio sve šta se do sada na tome polju uradilo kod nas, kao i kod brače Čehoslovaka. Knjiga je vrlo lopa dokumentarna zbirka raznih predstavka, sistema, predloga i mišljenja od prvih sokolskih radnika, pa če ona doči kao dobro pomagalo za študij ovog pitanja, koje je danas baš kod nas tako važno i aktuelno. Naručuje se kod pisca samog, Zagreb, Bogovičeva ul. br. 7. ab. * Mnoge sokolske edicije uredništvo nije primilo, akoprem je opeto» vano puta objavilo, da če se osvrnut samo na ono, što primi. Opetujemo naš poziv sa dodatkom, da bi trebalo da se u bratskih uredništva probudi više pažnje i susretljivosti. Digitalna knjižnica Slovenije - dLib.si
NAPAKA - STRAN NI BILA NAJDENA


Žal nam je, a strani, ki ste jo iskali, ni bilo moč najti.
Prosimo, poskusite uporabiti ISKALNIK in poiskati publikacijo, ki jo potrebujete.
Knjige
Periodika
Rokopisi
Slike
Glasba
Zemljevidi
Vse pravice pridržane © 2025 Narodna in univerzitetna knjižnica, Turjaška 1, 1000 Ljubljana