Stručni list za mesarski, kobasičarski i srodni zanat Izlazi niesećno Uredništvo i uprava Ljubljana — Dravlje. Telefon broj 42.89. Oglasi po cjeniku Pretplata za čitavu 1940 god. din 30.—. Pretplatite se na ..Mesarski list" U našem poslednjem izdanju priložili smo poštansku uplatnicu sa molbom, da se nama pretplata doznači. Svi oni koji to još nisu učinili po-nova se umoljavaju, da nama ovu malu sumu od din 30.— što pre doznače. Oni koji poštanskih uplatnica više nemaju neka nama na ime pretplate šalju u pismu za din 30.— poštanskih maraka za naznakom svoje tačne adrese. (Ime, prezime, kraj, ulica i broj kuće a naročito važna je zadnja pošta. Stupite svi u red pretplatnika „Mesarskog lista11 kao savesni majstori svog staleža jer mesar bez svog lista je kao vojnik bez puške. Zanatskim udruženjima na razmišljanje Na sva udruženja u kojima su učlanjeni mesari i kobasičari, ovim putem apelujemo, da se već jednom odluče, da prihvate naš list kao oficijelno glasilo za mesarski stalež te da ga poruče za svoje članove Pretplatu za svakog člana udruženjima računamo iznimno samo din 15.—, ma da godišnja pretplata inače iznosi din 30.—. Od kolike je potrel>e i koristi naš ust za mesarsko i kobasičarski sta-jpž to neka kažu gg. mesari sami, koji su kroz 12 godina obstoja lista imali dovoljnu priliku upoznati se njime. Gg. mesarima i kobasi-čarima preporučamo, da u vlastitome interesu apeluju na svoja udruženja, da ona prihvate naš list kao svoj oficijelni organ. Dalje, da se gg. mesari putem udruženja pretplate na naš list jer će, tim načinom mnogo jeftinije proći nego kada se pretplate nama izravna. Ovime umoljavamo gg. mesare i ko-basičare, da nama izvole pripošiljati dopise za list : O krajevnim poiežkočama mesar-sk«g staleža. 7' p nelojalnoj konkurenciji. ' krajevnih potrebah. _■ ^ kJaničkih pristojbinah, opštin-skih dažbinab i t. đ. 5. O svemu šta je po mesarski stalež potrebno i od interesa. Za dopise bit ćemo Vama vrlo zahvalni. Također mogla bi i udruženja nama saopštavati o polrebama, odlukama, zahtevima i težnjama mesarskog staleža jer samo na taj način može se doći do uspeha. Uprava. Svima preduzetima koja se bave sa izradom ili prodajom mesarskih potrepština Imademo čast obratiti pažnju, da smo preuzimom uprave, redakcije kao i konzorcija „Mesarski List“ odlučili se za nagradni natečaj u korist naših pretplatnika te u tu svrhu dozvolili kredit u ukupnoj vrednosti 30.000. dinara. Da bi ova, po mesarski stalež dobrotvorna namera što bolje uspela, obratimo se ovime na ova ugledna preduzeća sa učtivom molbom, da bi za taj natečaj blagoizvoleli nešto prispevati. Sve darodavce, pa kakva god bila oblika nagrade, obnarodovat ćemo skroz čitavu godinu u našome listu — ko, šta i koliko je darovao, a pri tome preporučivat ćemo mesarima, da svoje potrepštine kupuju kod istih. Uvereni, da će se svako preduzeee svakako rešiti za nekoliko dobitaka, bilo u obliku mesarskih potrepština ili bilo u kakvom god drugom obliku, očekujemo naskoro topoglednog izveštaja tako, da bi mogli već u našom narednom izdanju obnarodovati spisak darodavaoca kao i darila. Nagradno vučenje održat će se (ako se ne pojave kakove tebn. prepreke) krajem ove godine ili u početku 1941 godine pod nadzorom komisije članova mesarskog udruženja u Ljubljani. Svima darodavcima za nagradno vučenje dozvolimo prilikom njihovog oglašivanja u našome listu naredne ugodnosti : Kod reklamnih oglasa 20—40°/o, a kod ekspedicije priloga 30°/o popusta. Od kolike je važnosti po svako preduzeće oglašivanje kao i prilaganje cenika, prospekata i t. đ. u našome listu to ne treba da napominjemo. Naš list izlazi redovito mesečno u nakladi od 3000 primeraka, a medju-tim četiri puta godišnje u propagandnom izdanju od 12.000 primera- j ka, koji se šalje svima mesarima i i kobasičarima u državi besplatno. Kao januarsko tako i ovo februar- j sko izdanje šaljemo svima preduze- ; cima koja se bave sa izradom i pro- j dajom mesarskih potrepština uvereni, ; da će se odazvati gornjemu pozivu ! te njima već unapred blagodarimo za njihovu naklonost. , Ovom prilikom izveštavamo sva ! preduzeća, da ćemo skoro pustiti u | štampu I. JUGOSLAVENSKI ADRE- j SAR sviju mesara, kobasićara, tvornica salame i suhomesnate robe koji će sadržati preko 10.000 tačnih adresa a bit će povezan u tvrdim vrlo lepim koricama od platna ili kože. Ukoliko im adu ova preduzeća interesa za jedan takav adresar umoljavamo za iz-veštaj kako bi mi topogledno mogli ! sve potrebno odrediti. Uprava Zahvala kako već spomenusmo gore, obratili smo st’.svima nama poznaiim preduzeći-ma koja se bave izradom i prodajom mesarskih potrepština, da i ona izvole li ,naS naSradni natečaj po mogućstvu što §°d prispevati. bosada odazvala se: Kao prva — firma ..l’ATM.U1, imlust-r1 *a preradu papira. Osijek I.. Anina ■ m, poklonila je 1000 kom. kesica za mast’ sortirano Vi, 1 2 i 1 kg sa štam- panim natpisom primara nagrade. Vrednost din 500.—. Kao druga - Vama svima. 1„ 10 dobro poznata firma R. (; zavod za mesarske potrepštine a—Dravlje, Kovaška ul. 2, po! 20 kom. I-klasnih nagrada u obliku različitih mesarskih potrepština. A kao treća —firma G. KRAMAR, strojno strugarstvo, Ljubljana, Šelenburgova ul. 7, poklonila je prvoklasan aparat za omamljivanje stoke, sistema .,GOLJAKA Još i četvrta — firma KRICI! EISEN-MANN, Maribor, Aleksandrova cesta, darovala je 25 kartona orig. „Aulasoli", vrednost din 350.—. Neka izvole ugl. darodavci u ime uprave „Mesarskog Lista" kao i u ime sviju pretplatnika „Mesarskog tasta" ovim putem i načinom primiti najtopliju zahvalu za njihovu velikodušnost. Umoljavaju se gg. pretplatnici našeg lista, da mesarske potrepštine kupuju kod darovaoca. I Stručna uputstva Uprava „Mesarskog lista“ izdala je godine 1932 prvu stručnu knjigu za mesarsko-kobasičarski zanat, imajući pri tome u vidu prilike koje vladaju kod nas. Uprava lista nije žalila ni truda ni troškova, samo da bi mogla mesarima i kobasičarima pružiti knjigu, pomoću koje bi svaki mesar i kobasičar bio u stanju pružati svojim potrošačima što bolje i ukusnije mesnate i suhomesnate proizvode. Ova knjiga sa oko 300 uputa za pravljenje prvoklasnih mesnatih i suhomesnatih proizvoda najpouzdaniji je vodič, do sada, na našem jeziku za svakog mesara i kobasičara. Unatoč tome svakom najboljem mesaru i kobasičaru dešava se, da proizvod ne ispadne bez mane, i dosadašnja praksa pokazala je da u kobasičarstvu uvek treba računati sa izvesnim procentom manje vrednih proizvoda. Postoje naime mnogi momenti koji igraju krupnu ulogu kod prerade toliko osetljivog materijala kao što je meso. Sem toga neće biti u svakom slučaju lahko upotrebiti isključivo samo ono, što povoljno utiče na kvalitet proizvoda, dok bi se svi loši uticaji mogli otklonili. Unatoč toj činjenici ali treba starati se — traži već samo racionalno vođenje zanata — da se u svakom slučaju postigne što bolji i po mogućnosti bez mane proizvod. Kako bi se našim čitaocima još bolje pomoglo u tom pravcu, stupila je uprava „Mesarskog lista u vezu sa istaknutim stručnjakom, koji će u svakom broju našeg lista uputstva za bezprekornu proizvodnju suhomesnate robe, a ujedno na osnovu pri-poslatih uzoraka davati savete, kako će se u buduće otkloniti mane, koje su se pokazale na proizvodima pojedinih kobasičara. Ako već jednom postoji ovakav više ili manje loš proizvod, koji pored novčanog gubitka više puta dovede i do gubitka potrošača, onda će svakako biti od velike važnosti, da kobasičar sazna, gde leži uzrok tom neuspehu. Jedino na taj način biće naime u stanju čuvali se u budućnosti grešaka, koje su imale toliko lošeg uticaja na kvalitet proizvoda. Mirne duše možete nam verovati, da nikome neće škoditi, ako svoj zanat upozna i sa teorelične sirane. Time će mu na protiv biti u velikoj meri olakšan praktičan rad, koji će biti krunisan uspehom. Sve ove članke skupljaćemo za novo izdanje naše mesarsko-kobasičar-ske stručne knjige, koja će krajem ove ili početkom iduće godine izaći iz štampe u drugom izdanju. DIMLJENJE SLANINE ^ iše puta slanina kod sušenja u dimu dobije neugodan miris i neprijatan ukus. Kako treba to sprečiti ! ? U najviše slučajeva dobije slanina neugodan miris ili neprijatan ukus ako se za sušenje upotrebljava meso vi to hrastovo i bukovo gorivo. Zbog loga ovakvo gorivo nikakvo nesme da se upotrebljava, jer kod sagorevanja istog stvara se u dimu para od kreo-zota, što je tekućina neugodnog mirisa kao i oštrog i budjavog ukusa. Kod sušenja u dimu, koji sadrži kreo-zotove pare, prodiru ove pare u slaninu i otuda onaj odvratan ukus slanine. Neprijatan miris i ukus stvara se i onda kada se za dimljenje upotrebljava vlažno ili buđavo drvo samo jedne vrsti, dakle bilo samo hrastovo, bilo samo bukovo. Treba dakle paž- ljivo odabrati materijal za dimljenje. Ako i ma samo vlažan ili buđav materijal, treba ga sušiti i vetriti u zračnome prostoru. Ko će ovaj savet uvažiti bit će slaninom zadovoljan. Zrna od soli na površini Slanina nije ostala u hladnoj vodi koliko treba. Slaninu koja je duže bila usoljena treba pre stavljanja u dim oprati mlakom vodom pa je onda ostavili u hladnoj vodi najmanje 6 do (S časova. Nakon toga treba slaninu još jedan put oprati mlakom vodom. Tim postupkom postizava se lep izgled sušene slanine. U hladnom dimu treba slaninu ostaviti 3 do 4 dana. Najbolje će biti da se slanina suši u partijama, za koje se smatra da će se u toku nekoliko dana prodati. U slučaju, da se sve ovo nije uvažilo i da se pokažu na slanini zrna soli, može se ovaj nedostatek otkloniti na taj način, da se slanina za nekoliko trenutaka metne u toplu vodu (oko 90°). Žućkasta mesta u slanini Slanina bila je čuvana u zatvorenoj i velikoj svetlosti ili čak sunčanim zracima izloženoj prostoriji. Naročito utiču kemijski na slaninu ultravioletni zraci. Uzrok može biti i u tome, da se prilikom suhog soljenja slanina nije pre soljenja dobro ohladila ili tokom soljenja nije redovito preredjala. Tamnija mesta u slanini Svinjče je za vreme transporta ili pre klanja u klaonici bilo udarano, pa su usled toga prste male žilice, kojima je protkana slanina. Zelena mesta u slanini Slanina je pre soljenja bila nedovoljno ohlađena, a soljenje nije bilo dovoljno jako. Pri suhom soljenju nije bila slanina redovito nedeljno preređana, a podela sob nije bila ravnomerna. Pošto masna slanina nikada neće absorbirali više soli nego je potrebno za njenu trajnost, to se nikada ne može desiti, da slanina bude presoljena. Treba dakle slaninu dobro izribati sa soli. naslagati u podesan sud i preleli sa20do22<>/o sala-murum toliko, da bude pokrivena. U dim se stavlja onda samo prema potrebi i mesar ili kobasičar će stalno imati prvoklasnu belu slaninu. Slanina sa poslednje tri mane može se upotrebiti više puta na taj način, da se nekoliko oprži sa dodatkom luka ili jabuka. Naravno treba pre toga pokusom ustanoviti, da li na taj način izčezne dolični nedostatak i da li će se kvalitet slanine stvarno poboljšati. Dobivena mast kod toga prženja sipa se u limemsuđ. koji sloji u jako hladnoj vodi r buno se meša dok se ne ohladi i postane gusta. CREVA Greva su jedan deo »trobe životinjskog organizma i služe varenju hrane. Creva upotrebljava mesar i kobasičar za razne kobasice i salame. Sem prirodnih upotrebljavaju se u poslednje vreme i veštačka creva (Naturin, Pergament, Viskose i t. đ.). Budući, da je crevo važan sastavni deo kobasice ili salame, traže creva pravilan postupak. Creva treba izva-đjti odmah nakon izvršenog klanja, brižljivo ib očistiti i onda sa njima postupati sa najvećom pažnjom. Kako se tu radi o velikim vrednostima, kojima se ne obrača odgovarajuća pažnja, to ćemo u nastavku naših uputsva razgovarati o tom važnom artiklu. (Nastavlja se) 8z prakse OBIČNA KRVAVICA Upoznat ćemo naše čitaoce sa rezul- ; lalima. do kojih su došli naučenjaci ispitujući sastav krvavica u pogledp njihovih hranljivih osobina. Na čitaocima bit će pak. da i konzumente i upoznaju ovim važnim rezultatima j nauke, služeći se pri tome našim i člankom. Dapače mesarima i kobasičarima bit će manje poznato, koliko i kako važnih hranivih tvari ima u krvavici, što je jedan od najjeftinijih kobasičarskih proizvoda. Glavne hranive tvari, koje su sadržane u krvavici, jesu belančevina i mast i što je vrlo važno, belančevina koja je vrlo lako prebavljiva. U krvavici iz koje je odstranjena voda ima 24 postotka be-lančevine i 22 postotka masti. Ali ima belančevina i masti u svakom jelu priređenom od mesa i ako belančevina u njima nije lako probavljiva kao ona kod krvavica. Pored lakše probavljivosti belančevine, koja se u njoj nalazi, ima krvavica veliku vred-dnosl za ishranu u tom. što su u njoj i sadržane sastavine, kojih u drugim mesnim jelima nikako nema ili ih ima znatno manje. Ove sastavine dobivaju se prerađjivanjem životinjske krvi te su za ljudsko zdravlje potrebne i korisne. U prvome redu dolazi tu u obzir vanredno visoki sadržaj železa, kojega, kako su to ustanovili naučenjaci, ima u 100 grama krvi 22G miligrama, što znači, da je svinjska krv najbogatija železom. Poznato je, da se već odavna železni spojevi upotrebljavaju kao lek protivu slabokrvnosti, radi loga su krvavice zbog svoga bogatog sadržaja lako probavljivih železnih spojeva osobito podesna hrana za mladež i za lica koja naginju slabokrvnosti. Medu Grcima svojom hrabrošću čuveni Sparlanci ođhranjivali su buduće svoje borce „crnom juhom (čorbom)", priređenom od krvi, pa su njihovi borci bili čuveni svojom ie-lcsnom snagom i otpornošću. Krvavice sadržavaju i tvari, koje su osobito potrebne starijim ljudima, jer ih štite od mnogih staračkih bolesti. Ove tvari su takozvani hormoni, koji se nalaze u životinjskoj krvi kao izluči ne raznih žlezda koje je znanost već odavno otkrila. Hormoni štite telo od raznih štetnih tvari, koje se u njemu nagomilavaju i na taj način sprečavaju ovapnenje žila, tu kobnu preteču smrti i mnoge druge staračke pojave. U krvi dakle ima tvari koje pomladjuju a najlakše se dovode tein sa krvavicama, da tamo blagotvorno dejstvuju. Pored loga ima u svinjskoj krvi, od koje se priređuju krvavice mnogo i mineralnih soli, dakle onih tvari, zbog kojih se kupuju mineralne vode. U interesu je svakog mesara i ko-basičara, da upozna svoje mušterije ovim važnim člankom, jer će mušterije mnogo više krvavica konzumirali, ako će znati, koliko i kako važnih hranivih tvari krvavica sadržaje. SUŠENA SLANINA Suha slanina od masnih, zrelih svinja, koja se debija po receptu broj 111 iz naše stručne knjige treba da se drži mesečima. Boja ove slanine treba da je bela, a meso ružičaste boje. Slanina treba da ima ukus po orasima i mora bili bez najmanjeg ukusa po užeženom. Kod nepravilnog postupka mogu se pokazati sledeće mane. Hrenovka: 2 kg telečeg, 2 kg goveđeg i 6 kg svinjskog mesa bez žila seče se jedanput na VOLFU kroz ploču ođ 2 mm promera rupica. Nato se doda 3 kg sitno sečene slanine te sve zajedno smeša, najpodesnije na BLICU ili mišmašini, (ko mišmašinu ili Blitza nema neka još jednom smesu što brže mogućno potera na Voltu kroz sitnu ploču). Toj smesi doda se 100 gr. soli, 5 gr. salitre, 20 gr. šećera od trske, 40 gr. belog bibera, 10 gr. pimerlla, 1 gr. mlevena kumina ili isto toliko koriandera. Nato se meso sa mirodijama smeša. Ako se meša sa slanicom tada se naravno ne doda 400 gr. soli nego samo po potrebi. Kada je dosta sinešSho puni se u creva od ovce. Hrenovke načine se preti njene prema prodavnoj ceni veće ili manje. Okade se u vručem dimu (brzo prukadjivanje). Prodavaju se podgrejane. Dcbrecinske kobasice: 1 kg svinjskog mesa bez žila i 1 kg tvrde slanine seče se za praksu zajedno, srednje fino, na njihačim noževima. koji istili nema. srče na Voltu najsitnijim pločama. Za ovu količinu uzimaju se naredne mirodije: 1(50 gr. soti, 2 gr. salitre. 10 gr. šećera od trske, 10 gr. ljute paprike, 10 gr. belog bibera, r> gr. mažurana, 5 gr. dumbira (Ingiver). Zatim se sve .obrađuje ha njihačim noževima dok meso i slanina ne budu vidljivi u sasma silnim komadićima, a ko njihačih noževa nema. neka prolera još jednom na Voltu kroz sitnu ploču. Goiovi prat puni se u tanko svinjsko crevo. Kobasice načine se prebujene a u težini od 120 gr. Prokade se do svet!o-žu-te boje u dimu od topline 22 gradi Cel-ziusa. Uvodjenje humanog klanja Vitamini Vitamini su neophodni za normalan razvitak i funkcionisanje našeg organizma. Jedan strani naučnik duhovito je izrazio to rekavši, da su vitamini hranljive supstance zbog kojih čovjek može da se razboli i ako ih ne jede. Vitamini otkriveni s!i srazmerno skoro. Zalim su dobili svoje, može se reči porodično, ime: vitamini a svaki pojedini vitamin dobio je i svoje posebno ime. Zalim je broj otkrivenih vitamina postajao sve veći a s tim u vezi gomilali su se i podnici o njihivim đejslvu. Nije bilo to tako davno kada se još nije znalo za vitamine. U to vreme bila su opisana izvesna oboljenja čiji pravi uzrok nije bio tada tačno utvrđen. Već od pre nekoliko stotina godina bilo je poznato da se, prilikom putovanja morima, kod posade brodova, redovno javlja bolest nazvana skorbut. Ranije su ta putovanja trajala dugo, nedeljama pa i mesečima i, izvesno vreme posle početka putovanja. neizostavno su se kod mornara javljali znaci skorbuta. Već onda je zapaženo, da su znaci ove bolesti iščezavali ubrzo po iskrcavanju, čim su mornari počeli da se hrane svežim povrćem i plodovima. U Engleskoj prvi put je zapaženo obolenje koje je nazvano rabil ili engleska bolest. Retku kad su nova otkrića u nauci imala lako ogroman i širok značaj za naše zdravlje kao što je to bio slučaj sa otkrićem raznih vitamina. Iznalaženje raznih vitamina ne samo što je omogućilo lečenje raznih bolesti, nego nam je omogućeno i da se bolje, odnosno zdravije, branimo. Prilikom krštavanja vitamina kumovi su bili vrlo škrti tako da se imena vitamina sastoje iz samo jednog slova. Tako imamo danas vitamin A, B, C, D, E i t. d. Kako u poslednje vreme pronalaženje novih vitamina brzo napreduje nije isključeno, da će se jednog dana dogodili, da u azbuci ne bude dovoljno slova ža obeležavanje sve novih i novih vitamina. Rezultati naučnih ispitivanja u vezi sa vitaminima omogućili su da se odrede količine pojedinih vitamina u raznim supstancama koje služe za ishranu. Tako danas znamo da, između ostalog, vitamina A ima srazmerno dosta u ribljem ulju, buteru, jetri spanaću, šargarepi. Vitamina B-ima srazmerno došla u jetri, bubrezima, belancetu i žumancetu oci jajeta. Vitamina C ima dosta u pomoran-đžama, limunovima, svežim paprikama i t. d. Očigledna je ogromna važnost ovih naučnih tekovina za pravilnu ishranu. Pošto je utvrđeno koliko ima vitamina u pojedinim vrstama hrane, inoglo bi se pomisliti da to znači istrebljenje svih nedostataka u pogledu ishrane. Izgleda, međutim, da to nije tako. Siromašniji slojevi naroda ne samo da ne znaju u kakvoj hrani ima koliko i kakvih vitamina nego čisto nisu u stanju da sebi redovno nabavljaju hranu sa dovoljno vitamina. Bogatiji slojevi koji se ne hrane pravilno za osudu su. — Odsustvo vitamina može se lečiti odgovarajućim vitaminama u čistom stanju, koji se dobiju u apotekama ali ovo lečenje može prepisati samo le-kar. Ministarstvo Poljoprivrede (Ođelenje za i veterinarstvo) dne 23. oktobra 1937 god. izdalo je razpis pod br. 79.01! IV. svima banskim upravama u državi, u kojoj sve j banske uprave poziva, da one preporuče ! podružnim gradskim poglavarstvima i op-j štinskim upravama, kao i vlasnicima I eksportnih i drugih privatnih klanica, da j u interesu uvođenja humanog klanja, kao ; i u interesu ugleda naše države i naše j kulture, nabave naročite aparate zaomain-Ijivanje stoke. ! Istom prilikom zabranjena je primena , uboda u potiljak (produženu kičmenu : moždinu) u svrhu omamljivanja stoke, ! koji se na žalost još primenjuje na nekim I klanicama. i Ova je akcija potrebna, ne samo zbog I humanosti napram trpečoj stoki nego i ! zbog odgoja srca širokih masa našeg na-j roda, a na kraju i zbog ugleda i presli-I ža naše države prema inoslranslvu. Sko-' ro u čitavoj državi razvijen je turizam, a j naše veče varoši i gradove posečuju j strani turisti, kojima se večhn delom pruža užasan prizor primitivnog i suro-i vog ubijanja stoke. Sve to stranci vide, i pak nas i prema lome presuđuju. Ovime motivisana je okružnica Mini-j slarstva Poljopriv. i banske uprave spomenuli nalog bez sumnje izvršile su. Sasma sigurno bit će upolrebljivanje tih I aparata naskoro obavezno za sve mesare, I ako ne i čak uzakonjeno. Ovu odredbu u interesu uvođenja hu-i manog klanja svakako toplo pozdravlja-1 mo. a baš u interesu uvođenja humanog I klanja dozvoljavamo si k tome napome-| nuli nekoliko reči. Prava zamisao le od-j ređbe bila bi postignuta lek tada, kada j 1)1 bile sve opštinske uprave dužne naba-I vili si ovaj aparat ne samo zbog mesara, i koji na njihovim područjima obavljaju svoju obrt, već zbog mnogih seljaka koji na opštinskim teritorijalna ubijaju svoju domaću stoku kod kuće. a to na najnehumauiji način, sekirama za cepanje drva. čekićima, kolcem i 1. d. Kraj loli primitivnog alata seljaci nemaju ni dovoljno prakse za ubijanje sloke, pa kod takvog klanja stoka naravno daleko više se muči i pati kao kod mesara koji je opremljen primernim alatom za ubijanje a pored toga poseduje i sa dosta prakse. Sa gore izloženog potpuno je razvidno, da bi sa gledišta humanosti trebalo zakonite odredbe, da moraju opštinske uprave nabavili si ovake aparate te jih posuđivali seljacima koji sami kod kuće kolju stoku. Obzirom na spomenutu naredbu Mi-starstva Poljoprivrede i banskih uprava nekoje opštinske uprave nabavit će Ovaj aparat, tc ga posuđivati mesarima. Kod toga posuđivanja Iražil će sigurno svoje interese ali nesmiselnost do mesara je. posudjivati si aparat, jer ga mogu nabaviti po vrlo niskoj ceni pa lako je onda aparat njihovo vlasništvo le mogu njime razpolagali kako sami hoće, a kraj loga nisu vezani na druge mesare u opšlim. (Vidi oglase na zadnjoj sirani. A da ne bi naši mesari, kojima je stvar večinoma još nepoznata, pod uii-ćajem te naredbe, raznim nametljivim i naivnim putnicima koji se rado pojave kod takve stvari, lih aparata preskupo plačali,, smatramo za svoju dužnost, na lome mestu sve naše mesare tačno infor-niisali kakvi su ti aparati, kako tunkcijo-nišu i kolika jim je cena. Na taj način pružamo mesarima mogućnost, da izbeg-nu svim neprilikama. ima nekoliko vrsti tih aparata, ali svi koji se u inoslranslvu upotrebljavaju i uopšle dozvoljavaju, izrađeni su na principu. da aparat nesme kod ubijanja izbacivati nikakvog zrna koji treba životinju da ubije, jer je takav aparat opasan po rukovaoca kao i po njegovu okolinu. L'mesto zrna mora takav aparat izbacivati ubijaonu iglu (boicen probijat'), koja se u turi živinčetu u glavu mozak i koja se u istome momentu avtomatski vrati natrag u aparat, a kada se uloži nov eksploziv)]! metak, da je aparat opet pripremljen za novi hitac. Osim toga, da je laj sistem aparata sasma neopasan. opremljen je još naročitom spravom koja štiti mehanizam za ispaljivanje, da aparat kod sudara o kakav predmet ili kod pada na patos sam ne ispali. Imađe tri veličine dimenzije aparata: Najmanji — dužina ca 27 cm, težina ca 1.70 kg, upotrebljava se za omamljivan je svinja, ovaca, teladi, koza i uopšte za malu i veliku klaonu stoku, t' principu izrađen je kao svi ostali, samo je taksije konstrukcije te se kod njega upotrebljavaju metci slabije i jače eksplozivne jakosti. Cena aparatu je din 750.—. Drugi aparat' je dosta jaci. Dužina‘'inu je ca 30 cm a težina 2.20 kg te je podesan za ofnamljivahje male i težke ktao-ne stoke. Za mesare koji imadu vlastitu klanicu, ovaj aparat potpuno dostaje jer se umeeanjem različitih metaka može upotrebljavati za sve vrste klao-ničke stoke. Izrada prvoklasna. Gena mu je din 950. Ima još i treći aparat, koji zbog speci-jclno jake konstrukcije izdrži još lako mnogobrojnu upotrebu, što se dešava u javnim i eksportnim klanicama. mesnim industrijama, opšlinskim upravama, koje aparat posuđuju kao i kod mesara koji su si nabavili jedan zajednički aparat te sr mrthisuL'no iljlint1 siužr. TMIStua ifTU ; ca 32 cm, a težina 2.70 kg. Naročito precizne izrade. Cena mu je din 1 HM) Ove su cene srazmerno dosta niske. Hladione naprave za mesarske radnje od R. G. O. Širite „Mesarski list"! Ovogodišnja vanredno žestoka zima pomiče se kraju i meteorolozi prorokuju već žarko i suho lclo. Zbog loga potrebno je, da mesari koji su sretni vlasnici h!a-dione naprave, na vreme istu pripreme za buduću ietnu sezonu. Kod kompresora u napravama treba da izvrše reviziju ('pregled) ili monteri stručnih tvornica iii stručno raspitani mašinisle. Oštećene oduške (ventile) i pešnjavine (dihtunge) treba blagovremeno da se oprave, kako bi stroj u čitavoj sezoni bezprikorno funkcionisao. Ni jedan vla- ; snik hladione naprave nesme da se plaši troškova oko ovakve revizije, kod koje , vesta ruka ukloni neznatne nedostatke I koji, zanemareni, mogu prouzrokovati kriljenje ili nešto slično, od čega može da nastane nepoželjan prekid rada u radnji, iskvara sačuvane robe i t. d. Također važno je da se prebojadiše razni gvozdeni dolovi, koje je zbog vlage ili vode uhvatila rđja, da bi se jih lako očuvalo potpunog zardjanja. Manomelri, oslaie kontrolne sprave i sprave za merenje treba pregledali dali jamačno i bezprikorno fimkcionišu. a motori, preko zime ostavljeni u vlažnim prostorijama bez đejstvovanja, treba da se pregledaju, dali ne postoji vlagostik koji prouzrokuje 30 Krio gubitka električne struje. Prigodna oštećenja kod izolacije hla-dionice ili rebrastih cevi, treba da se oprave. Neizolirani sislemi cevi i neizo-lirane hladionice treba po mogućstvu izolirali materijalom koji ne propušta vodu i toplinu. Mnogi vlasnici hladionih naprava, žaleći novac oko nabavke skupog izolacijskog materijala, hladione nisu izolirali, pa se žale, da moraju njihove mašine neprekidno da rade, a da nikako ne mogu da održe u svojim hladionama potrebnu temperaturu. Uzrok leži u tome, šio hladnoća uniiče kroz neizolirani zid. Trošak oko izolacije isplati se u nekoliko godina smanjivanjem radnih troškova, ali nesme se d zolacija hladionice poveriti običnome zidaru već treba da lo izvrši stručnjak. Mesarske radnje, koje imaju nameni nabavili si za ovu godinu nove J hladione, treba da već sada vode brigu j po lome kako bi mogle naprave biti mon-! tirane na vreme. Imade poznata pređuzeća koja su u i Jugoslaviji montirala više hladionih naprava kojima su vlasnici potpuno zadovoljni. Ovim firmama su ovdašnje prilike dakle poznale te zbog toga mogu one bez daljneg, da oznaćc interesentu pravu cenu za kompletnu napravu. Renomirana pređuzeća šalju interesentima besplatno crteže i proračune, a po potrebi i stručnog inžinira. Ne dajte se varati od prividno jeftinih ponuda nepoznatih firmi koje više puta hladione napola opreme. Razume se samo po sebi. da se od firme traži obična garancija za besprikor-no funkcijonisanje naprave, koju će i svaka solidna firma da da. Kod biranja sistema naprave treba da se ima u' vidu solidna konstrukcija, najveća sigurnost u radu i jednostruka posluga. Mesar jie-može da troši mnogo vremena oko l,0~ služivanja hladionih mašina, također ne-može da zaposli naročitog mašinislu le su mesari zbog loga u poslednje vreme počeli nabavi jivati takozvane hladione automate koje danas već sva predu-zeću koja se bave konstruisanjem hlađi-onih naprava izrađuju. U nijednom slučaju ne preporučiva se nabaviti odu. kupili već upotrebljivanu (polovnu) hladiomi napravu jer takva je već odavna zastarela, ako pak je novijeg tipa, je vlasnik ponajviše puta prodaje zbog kakovih god tajnih nedostataka izlikom. da je za njega suviše velika ili suviše mala te, da će nabaviti veću ili manju. Piscu ovog članke vrlo dobro je poznato, da se svaki, ko je kupio polovnu hladionu, ako ne odmah pak u najkraće vreme vrlo pokajao, pošlo je zbog toga gubio mnogo novaca. Takovih primera imade vrlo mnogo, le vama pisac zato savetuje; kad god i gde god kupujete hladione. kupite samo nove i uvek samo nove. U pogledu kakvih god informacija oko nabavke hladione naprave ili generalne obnove ili kakve god opravke iste. možete se poverenjem obratiti na našu upravu pak ćemo vama uvek preporučivati i savetovati samo najbolje. Ljubljanski spomladanski velesejem pod pokroviteljstvom Nj. Vel. kralja Petra II. bo lotos od 1. do 10. junija. Doznačite nama pretplatu za „Mesarski list!" Mašina za seckanje mesa (Volf) Ovaj je Volf najnoviji i najbolje konstrukcije. Podesan je za manije i srednje mesarsko-kobasičarske radnje. Može se upotrebljavali na ručni ili motorski pogon a dobije se u dve veličine i to: pro-tner ploča od 8 cm uz cenu din KiOO.—• jli promer ploča od 10 cm uz cenu din 2500.—. Zajedno VOLFOM dobavi se uz spomenuli! cenu 1 noža i 7 različitih pio- i ča te sve -ostalo pripadajuće. Tsarbčito se j preporučiva ovaj pronicra 10 cm jer vrlo j dobro i brzo šeće, a prema svome veli- | ‘kome promeru jirilično je lagan za okre- j tanje, a kod motorskog pogona seče ca ! .300 kg na sal. Kome je potreban Volf j neka se odluči za nabavku ovog od 10 cm | prom era ploče, le mu nikad neće biti ■“žao, jer je ovaj Volf masivan, naročito jake konslrukcijc i došla je velik. Istih mašina prodalo se već na više sloline komada u najveće zadovoljstvo gg. mesara. Samo u prošloj godini prodalo se ^ovilr mašina preko 220 kom. Kome ovaj Vo 1 f treba, neka se obrali na našu upravu. Svakome je poznalo od kolike je važ- | iiosli, da su ploče i noževi dobro ošireni. ; Ovog oštrenja Vama ne može stručno obavili kakav običan brusar,' nego treba to poverili specijalnome predu zoru. koje j osim vcšlog osobja razpolaže i specijal- ! nim mašinama za oštrenje ovog sečiva. j Ovakvih mašina za oštrenje ploča i no- | ževa imademo u Jugoslaviji vilo malo. U i koliko je nama poznalo razpolažu ovim j mašinama: u Zagrebu firme Trbuha i i K>'utzler i firma R. Grudnik, mesarske i j potrepštine. Ljubljana-Dravlje. Prejioruči- ! svima da pošalju ploče i noževe j na oštrenje ovima prvima i najstarijima pređuzeeimu u Jugoslaviji, koja će ' Vas tacno i solidno ushižiti. Kod islih firmi niožclc dobili i sve ostale mesarske potrepštine kao ploče, noževe, kuke, siaklc-ne nastavke za na pult i 1. d. Firma R. GRUDNIK, zavod za mesarske potrepštine. LJl RLJANA-DRAVLJF izvešfava gg. mesare i kobasieare, da njezini zastupnici i putnici nemaju prava kod sklapanja naruebi primati u ime kapare više od 10"u ^glassiš dec* Xa donje cene dozvoljavaju se sledeči popusti: kod 3 pulnog uzastopnog ogla- šivanja 10°/o, kod puta 30»o. 6 pula 20o/o, kod 12 CENE OGLASA Cela strana . . . . . . . din 1000,—r Pola sirane . . . . . . . din 900 — Cclvi-L strana . . .... din 500.— Svi manji oglasi računaju se din 2,— po kvadratni centimetar. Mali oglasi svaka reč din 2.—. Plaćaju se unapređ, može i u poštanskim markama u pismu. Dopisima za male ogla- se treba priložili din 3.— u poštanskim markama za odgovor;. Za ekspediciju priloga (prošpekala, cenika i U d.) računa se din 280.— za hiljadu komada, a za naše oglašivače samo din 220. Priloga potrebno je 10.000 komada jči: se reklamne naklade našeg lisla ekspeduju u 10 hiljada primeraka na sve mesare %u Jugoslaviji besplatno, lo 2 1 pnla godišnje. Za ređovilđ me- sečna tedanja priloge ne primaju se osim slučaja Slovenačke izdaje u nakladi 1300 komada-te se za ovu izdaju računa 20®/* više. ' , O načinima kišeljenja stočne hrane. 1 glavnom postoje dva načina kiseljenja stočne hrane: toplo i mlako kiseljenje. 0 načinu, preimućstvima i lošim stranama oba ova kišeljenja nalazimo, u najnovijem broju ..Poljoprivrednoga glasnika " (sveska L za 15. febr.), stručan napis iz. pera g. Milenka J. Peurače. Autor podvlači ila je mlako kišeljenje vrlo pogodno za seljačka gazdinstva, le mu se danas s razlogom daje prednost, dok 1. zv. „slatka silaža'", toplo kišeljenje, daje velike gubitke u hranjivim materijama, a kvalitet mu je uz lo lošiji nege kod „kisele silaže". Pisac dotiče i ostale načine kišeljenja. koja se poglavito sprovode u inostranstvu. 0 ineiobiskoj beloj ovci („barđoki"). Najbolje, ovće oVoga soja nalaze se u okolini Đakoviee i Peći. i po okolnim planinam;!. Barđoka se odlikuje vrlo dobrom muznošću i dugom laktacijom (u mnogih grla i po 10 meseci), a skromna je u prohtevima, te zato vrlo rentabilna. U poslednjem broju „Poljoprivrednog glas-nika " nalazimo, iz pera Dr-a Xikolc Žda-novskog, ravnalelja Stočarske slanico banovino Hrvatske u Mrzloj Vodiči, opširan, iluslrovan prikaz melohijskc bele ovce i njenih vrednosti. Pisac naročito podvlači da bi Se sa malo stručna rada i truda oko selekcije ove ovce dali poslići rezultati koji ne bi zaostali iza rezultata postignutih selekcijom isločno-trizijske ovce. Važnost osiguravanja Pomoćnicima i šegrtima Pronašla se mogućnost, da se uče-bieiina (šegrtima) i pomoćnicima mesarskog staleža koji još nisu navršili -\g'ociinu života, može pretplata za nu* Pst sniziti na din 10.—. 'a*i se šegert i pomoćnik može P* 1 ^Pblliti na „Mesarski list'" ovim načinom, da popuni donju listinu, je iseče te pošalje u kuvertu na našu upravu a u kuverat priloži za din 10.— poštanskih maraka. Od kolike je važnosti i koristi stručno člivo i po Vas, neminovno više nego svako drugo, to Vama na ovome mestu ne može niko opisali. Uzmimo samo ovaj primer: Praktičan i naobrazbe željan šegrt neka ise-će iz svakog broja našeg lista samo receptni deo i praktične savele te ____________ (Ovde I I sve ulepi u praznu svesku ili knjigu pa može na taj način u vremenu 4 do (i godina skupiti kompletni stručni deo Mesarske stručne knjige, šio će mu sigurno bili od velike koristi ili može ovo učinili na taj način, da nedcljom i blagdanima (praznicima) kada je slobodan, ove rcceple i praktične savele prepisuje u praznu svesku ili knjigu. Šegrti i pomoćnici ! samo po Vašu je korist, da se pretplatite na svoj stručni vestnik. Dakle popunite donji isečak, isecite ga, metnile u kuverat Ojošza din 10 poštanskih maraka i pošaljite hama pa ćele dobili kroz ćelu godinu redovito naš list a poslat ćemo Vam i prvi broj ove godine. olseci I pravi „Mesarskog Lisla“ — št.Vid nad Ljubljano Ovime se pretplatim za godinu 1010 na „Mesarski List' te mi istog ša-Iple na adresu : hbe i prezime :............. Kraj............ .............. Ulica : Zadnja pošta :...... Naročita napomena : broj kuće : Banovina : U današnjim teškim prilikama, koje nam nalažu krajnju obazrivost u gospodarenju, ne smemo utopljeni u sitnim svakodnevnim brigama zaboravili na ono što nas šiiti od nepred-vidjenih nepogoda, ne smemo zaboravili na osiguravanje. Ako dobar gospodar svojim radom, Voljom i štednjom sliče i povečava svoj imetak, osiguranje ga čuva pred elementarnim nepogodama, koje nezavisno od volje pojedinaca neumitnom sudbinom zahvataju stalno nove žrtve. Niko ne zna kada i u kojoj meri može i sam da strada. Zato, umeslo kajanja i naricanja po nastaloj nesreči, koliko je razboritije mirno i spokojno gospodarili svojim imetkom, koji je za neznatnu godišnju premiju osiguran protiv požara, kradje, provale i drugih nepogoda. Kod nas je osiguranje tako dobro razvijeno i organizovano da se nebi smelo dogadjali da požari dnevno haraju i uništavaju ne samo pojedine kuće i gazdinstva, nego čitava sela, koja nisu bila osigurana bilo iz nemarnosti ili ma kakvog drugog uzroka. Osiguranje je najsavršeniji način medjusobnog pomaganja. Ono unosi sigurnost, mir i spokojstvo svima, a nadoknadjuje potpuno štetu onima koje je zadesila zla sudbina. Selimo se samo toga, da još u nedavnom vremenu dok nije bilo organizovano osiguranje, gospodaru posle požara koji je uništio celo njegovo gospodarstvo, nije preostalo ništa drugo da radi kao seljački radnik ili da se tražeći milostinju potuca od ne- mila do nedraga. Osiguranje je jedno od blagodati našega vremena, koje moramo prihvatili kao i sve ono šio nam olakšava naš rad i čini udobnijim naš život. Pored najpoznatijeg i najraširenijeg požarnog postoji još niz drugih osiguranja, koja su naročilo važna baš za naš stalež. Svaki naš pret-plainik bi se morao osigurali protiv posledica telesnih nezgoda, jer je naš poziv takav, da smo im stalno posredno ili neposredno izloženi, bilo pri vršenju posla ili na pulovanju. Tako išlo je važno osiguranje protiv provalne kradje naročilo za naše obrtnike i trgovce, koji imaju svoje podružnice razasute po svim krajevima. Ali ’ sva ova osiguranja štite naš imetak za živola. Iznenadna i prevre-mena smrt može da uništi celo delo i da ostavi neopskrbljenu našu decu i naše porodice. Životnu osiguranje ne samo zaštićuje baše porodice pred ovakvom zlom sudbinom, nego nam omogućuje da vi srazmerno kratkom vremenu uštedimo tepe svote, koje nam olakšavaju odgoj i uposlenje đe-ce, brezbrižniju starost i u svakom slučaju opskrbu cele porodice. Za sve ove vrste osiguranja našim čitaocima najtoplije preporučujemo jedno od najstarijih naših osiguravajućih društava, naime osiguravajuću banku ,,Slaviju“ i skrenemo naročitu pažnju na njen oglas u našem lislu. Sudite §3retg»iafnid „Mesarskog Lista" POŽAR PROVALA NEZGODA ŽIVOT kao i sve ostale vrste osiguranja vodi SLAVIJA jugoslovanska osiguravajuća banka u LJUBLJANI telefon 21-75, 21-76, 21-77 Centrala: ljubl)ANA Podružnice: beograd, novi sad, osijek, SARAJEVO, SPLIT, ZAGREB Ekspoziture: celje, maribor, skoplje, vršac ZASTUPSTVA SVUDA! POZOR! .FRieOMAT* POZOR! POSEDNIKI HLADIONIH NAPRAVA Kao specijalista izvršujem generalnu reviziju, čiščenje, punjenje kondenzatora i kompresora, opravku ventila, šlofbikse i sve ostalo kod ma-šinskih hladiona pa bilo kompresnih, avtomatskih kao sviju drugih na-amonijak, sumpornu kiselinu, klormentii i t. d., od najmanjih do najvećih hladionih naprava. Zajedno opravljam i izolaciju vodova i t. d. Također prodajem i dobavim nove kompletne male avtomatske i velike poluavtomatske kao i najveće komprc-sorske svakojake hladione naprave po najso-lidnijim cenama. — Tražite za opravku, čišćenje i reviziju hladione moju posetu u kuću. Oni. koji žele hladionu skoro nabaviti, neka traže prospekte i ponudu. specijalista za hladione naprave, KOSEZE A. SLEZAK, LJUBLJANA VII Gg. Hesari i kobasičari Svi, koji još ove godine želite na- pošaljite na našu upravu pak ćete u baviti AVTOMATSKE HLADIONE. najkraće vreme izravna od najsolid-isecite donji isečak, popunite ga i nijih iinni dobiti besplatnu ponudu. (Ovde olseci) _______ Meni je potrebna AVTOMATSKA HLADIONA prostornog obima, širina .........m, visina .......... m. dubina m. Pogonska snaga bit će ............. ................ Električnu struju imade u selu. kući Zeleo bih hladionu imati do .......................... montiranu. Plalili želim istu ...... ............. ...................... Ko još od Vaših kolega želi nabavili si hladionu Moja adresa : Ime i prezime:............... Zanimanje : .................. Ulica : ..................... ................. Zadnja pošla:.................... Banovina: Kraj : broj kuće : ,,GOUAR“ aparat za oinamljivanje sloke preizkusila je naročita komisija Ministarstva Poljoprivrede (Veterinarsko Odelenje) u beogradskoj klaniei te ga je nakon odobrenja komisije isto ministarstvo svojim razpisom br. 37.453/IV. od 12. maja 1938 god. preporučilo svima klanicama i podrejenim vlastima. Aparat ,,GOLJAR“ vlastite je konstrukcije kao i izrade firme R. GRUDNIK zavoda za mesarske potrepštine LJUBLJANA—DRAVLJE Aparat nije opasan po rukovaoca i njegovu ^ okolinu jer je uđešen na metke bez zrna (stepe ‘ 1 ’ metke). Naime u aparatu namešlen je probijat-, kojeg eksplozija slepog metka uturi živinčetu u glavu mozak (vidi sliku), a koji se odmah avtomatski vrati natrag. Živinčc se odmah bez patnja sruši — nato se kolje. Svaki mesar treba da prikaže javnosti svoju naobrazbu, milosrđnošću prema pateći stoki. Naručite aparat kod gore spomenute firme. Tako probije ,,GOLJAR“ ARDIE-VERK A G SPECIJALNA FABRIKA ZA MOTOCIKLE NURNBERG (Ncmačka) Izradjuje I. klasne, naročito za mesare vrlo prikladne i preporučive „ARDIE* - motocikle Utvrđeno je, da mesari u Jugoslaviji, naročito u Dravskoj banovini ponajviše upotrebljavaju AKDIE - Motore Svi. koji imaelefe nameni, da kupite motocikle — kupite „ARDIE“ Zastupstvo i skladište, „PRAPROTNIK" Domžale I. MSL STRUČM KM) u nesarsko-feobasičarsiJ zanat imade sleolfću sađržinu: 1 Oddenje stoke. U. Stručni đeo za mes.-kobasič. zanat. III. Mesarsko-kobasičarski pribor. IV. Rcceptni deo sa 281 reccpata. Knjiga je štampana na srpsko-brvatskom jeziku latinicom). Koji istu još nema. može je poručiti kod uprave ..Mesarskog Lista'1. Ljubljana—Dravlje.' Cena knjizi u platno vezano din 88,— Izdaja Konzorcij Mesarskega lista. Ljubljana—Dravlje. — Predstavnik komore i ja Demšar Mirko. Ljubljana — Odgovorni urednik Grudnik R* Ljubljana—Dravlje — Tiskarna ,.Sava“ d. d. v Kranju. Predstavnik ViK-e i’ešl, Kranj e Digitalna knjižnica Slovenije - dLib.si
NAPAKA - STRAN NI BILA NAJDENA


Žal nam je, a strani, ki ste jo iskali, ni bilo moč najti.
Prosimo, poskusite uporabiti ISKALNIK in poiskati publikacijo, ki jo potrebujete.
Knjige
Periodika
Rokopisi
Slike
Glasba
Zemljevidi
Vse pravice pridržane © 2025 Narodna in univerzitetna knjižnica, Turjaška 1, 1000 Ljubljana