PoStarlna plaćena u gotova Cona Din 2* SC1CCLSK1 GLASNIK Gl A $ I tO S AVIZA S O K O LA KRALJ EVINE JUGOSLAVIJE . J*,• •. C1- -■ ■ ' v Сммтјр Izlazi svakog petka o Godašnja pretplata 50 Din o Uredništvo i uprava naiazi | se u Učiteijskoj tiskari, Frančiškanska uiica 6 • Telefon broj 2177 o Račun 9 Pcštanske štedionice br. 12.943 • Oglasi po ceniku • Rukopisi se ne vračaju Ljubljana, 2 oktobra 1936 God. VII • Broj 39 Sokolska Pelrova petoletka je bojna truba ... Što je Sokolska Petrova petoletka? To je vračanje duga, kojim su nas teško zadužile stotine hiljada junačkih žrtava, koje su uzidane 11 temelje naše »lobode. To je ispunjenje onog svetog zaveta, koji smo dali najv^čem Kralju Kralju Vitezu, kad je na samrtnom času sve nas pozvao da čuvamo Jugosla vi ju za koju je On živeo i dao Svoj život. Rekli smo onda krvava srca i suz-nih očiju: Čuvačemo Ti Jugoslaviju! To je veliki i strašni zavet, koji mora biti ispunjen i izvršen, da ne budcmo zavetolomci i da ne izgubimo dušu! A kako da ga ispunimo? Sokolska Petrova petoletka nam kaže kako da to učinimo: zavetujmo se da čemo za pokoj duše i veenu slavu Kralja Aleksandra, a za sreču i dug žiivot Kralja Pestra II pro vesti pet godina do Njegovog punoletstva u neumornem i požrtvov-nom radu za dobro i korist naroda. Neka medu svima nama otpočne ^plemenita utakmica, ko če više učiniti i doprineti da Sokolstvo, kome je Kralj Vitez u prvom redu namenio Svog divnog Jedinea, ispuni amanet i da posle pet godina izađe pred presto Mla-dog Kralja, da Mu o Njegovom puno-Ietstvu preda najlepši dar: spisak ko-risnih poslova i zadužbina, koje je Sokolstvo izvršilo, da bi dokazalo delom i žrtvom svoju ljubav prema Njemu. Sad više nema ni oklevanja ni Stanka ni kolebanja! Sokolska Petrova petoletka treba samo pregaoce i rad-nike, treba samo tvorce a ne zborce, treba one koji veruju. A oni koji bi sumnjali, koji bi kolebali, koji ne bi imali snage da učestvuju u ovom svetom i velikom poslu, oni koji u svakom poslu traže samo njegove teškoče i iznalaze sve moguče zapreke — svi ti neka se uklone s čela sokoilskih redova, neka pošteno ustupe mesto onima koji veruju, kojima ljubav prema Kralju i Narodu daje snage za največe napore, koji imaju snažnu i nesalomivu veru. Mi najbolje znamo pred kakvim se sve teškočama nalazimo, ali još bolje znamo, što može da učini veira u so-kolsku ideju, istinska ljubav prema Kralju i narodu i pravo sokolsko pre-galaštvo i oduševljenje. Sokolska Petrova petoletka hoče da uništi duh malodušnosti, duh ncve-rice i da prebudi- one velike moralne snage s kojima je naš narod činio čuda — hočemo da pokrenemo za veliko delo Sokolsko Petrove petoletke ne samo Sokole nego i čitav jugoslovenski narod. Sokoli treba da ponesu bairjak bo-ljeg i srečnijeg narodnog života. Sokoli treba da do punoletstva Kraljevog učine sve napore, da Mladi Kralj za-tekne sreonu i sredenu zemlju i za-dovoljan narod. Sokolska Petrova petoletka je bojna huba! Ko nema srca i uši da je euje neka napusti odmah naše sokolske redove! Obletnica smrt! blaženopočivšeg Viteškog Kralja Aleksandra 1 Svim bratskim župama! U okružnici koja je objavljena u 37 broju našega lista od 18 sept. o. g. Uprava Saveza SKJ dala je direktive, na koji način ima da se provede ogo-godišnja komemoracija tužnoga dana 9 oktobra, kao obletnice smrti blaženo-počivšeg Viteškog Kralja Aleksandra 1 Ujedinitclja. Tim povodom Uprava Saveza SKJ ovim skreče pažnju svim bratskim župama na okružnicu Saveza broj 96 (S broj 13.058) od 1 X 1935 i na zaklju-eak Izvršnog odbora Saveza, da je dan 9 oktobra proglašen »Danom sokol-skog bratstva«, te tla toga dana, uz komemoraciju, treba sprovesti i akciju milosrda sakupljanjem priloga u korist »Socijalnog fonda Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja«. Na ovu akciju milosrda neka br. žuipe potsete i svoje područne sokolske* icdinice. Sećanfe na pok. brala dr. J. Šajnera Dne 21 pr. m. navršila se 75 obletnica rodenja brata dra Josipa Šajnera, pokojnog starešine Saveza slovenskog Sokolstva i češkoslovačke obce sokolske. , - j &куУ.Ж/ ” - , j Pok. brat dr. Josip Šajner Pokojni brat dr. Šajner spada u red onih vrlih i velikih sokolskih rad-nika, koji su svojim sokolskim životom i delima ušli u istoriju čitavog slovenskog Sokolstva, a takoder i u istoriju svog naroda i Slovenstva uopče. I stoga prilikom ove sada minule 75 obletnice njegova rodenja ovim osveža-vamo njegovu svetlu uspomenu. Pokojni brat dr. Šajner rodio se u Benešovu kod Praga, gde je i svršio osnovnu školu; gimnaziju i pravni fakultet svršio je u Pragu. Nakon dugo-godišnje prakse kod advokata dr. Be-neša, dr. Čižeka i dr. Tondra, koji sta-jahu u prvim redovima prvih sokolskih radnika, brat dr. Šajner otvara 1893 godine svoju vlastitu advokatsku kan-celariju. U sokolske redove brat dr. Šajner stupio je več kao gimnazijalac, a kao študent univerziteta on postaje jedan od najvernijih učenika i docnije najsa-vesnijih saradnika osnivača Sokolstva, dra Miroslava Tirša. Od godine 1882 dr. Šajner pomaže Tiršu pri uređivanju »Sokola«, a posle Tirševe smrti uredi-vanje ovog lista prelazi sasvim u njegove ruke. Od godine 1884 dalje brat dr. Šajner bio je kroz punih deset godina prednjak matičnog društva, Praškog Sokola, i kao takav i Tiršev pobočnik, s kojim su ga vezivale također i poro-dične veze. On je, kao najuži Tiršev saradnik bio poslan od Praškog Sokola u Ec da tamo pronade telo smrtno ponesrečenog Tirša. Kada je godine 1889 bila osnovana Češka obec sokolska, za njenog tajnika bio je izabran dr. Šajner, koji se je na tome mestu istakao svojim odličnim organizatorskim radom. Također i pri pripremanju mnogih svesokolskih sle tova brat dr. Šajner kao sletski tajnik vanredno je poslužio svojim velikim radom i sposobnostima. Godine 1899 izabran je brat dr. Šajner za starešinu matičnog društva, Praškog Sokola, na kome je mestu ostao sve do svoje smrti. Po svome dolasku na čelo ČOS, kao njen starešina, brat dr. Šajner na-stojao je da izvede i ostvari Tirševu zamisao o ujedinjenju svih slovenskih sokolskih saveza u jedan jedinstveni savez, u Savez slovenskog Sokolstva. U tu svrhu brat dr. Šajner poduzimao je putovanja po slovenskim zemljama, da ličnim kontaktom i direktnim za govorom i nastojanjem poradi na ost-varenju tog saveza. U tim svojim velikim nastojanjima brat dr. Šajner jc i uspeo. Brat dr. Šajner je nadalje bio od dragocene pomoči Masariku, da je mo-gao za vreme svetskog rata da otpu-tuje u inostranstvo, da tamo organi-zuje i odatle vodi borbu za slobodu i samostalnost svoje otadžbine. Nakon oslobodcnja brat dr. Šajner postaje vrhovni zapovednik češkoslovačke vojske, ali čim su u zemlji prilike bile krenule na bolje, on se opet vrača svom sokolskom radu, ustrajuči u njemu sve do svoje smrti 11 januara 1932. Ceneči ogroman rad i zasluge pokojnog starešine Saveza slovenskog Sokolstva i bratske Češkoslovačke obce sokolske, brata dr. Josipa Šajnera, i jugoslovensko Sokolstvo seča se prilikom 75 obletnice njegova rodenja, s najdubljim pijetetom njegovog svet-log imena i kliče: Večnaja mu pamjat! Produbljenje uzajamnog rada između jugosloven-skih Sokola I bugarskih Junaka Več smo ukratko izvestili o glav-noj godišnjoj skupštini bratskog Saveza bugarskih Junaka, koja je ove godine, krajem avgusta, održana u Dupnici, a kojoj su u ime Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije ueestvo-vali kao delegati brat prof. dr. Mihailo Gradojevič, tajnik Saveza SKJ i brat Rade Dimitrijevič, član uprave Saveza SKJ i starešina Sok. župe Niš Sada -pak izveštavamo o uekojim zaključcima, koji su donešeni na ovoj skupštini bra-če Junaka, a koji če znatno produbiti uzajamni rad izmedu jugoslovenskih Sokola i bugarskih Junaka. Medu ostalim na ovoj skupštini je zaključeno, da Savez bugarskih Junaka pošalje svake godine po nekoliko svojih članova u prednjačke tečajevc i prosvetnu •školu Saveza SKJ, dok če Savez SKJ opet sa svoje Strane poslati Savezu bugarskih Junaka jednog svog putujučeg prednjaka. Nadalje je zaključeno, da če se izmenično sasta-jati načelništva obaju Saveza na za-jediiičkc konferencije u Beogradu i Sofiji. Osim toga zaključeno jc, da če sve bugarske junačke jedinice svake godine priredivati jugoslovenski, a ju-goslovcnskc sokolske jedinice bugar-ski dan. \Ta ovaj način još više če se produbiti uzajamni rad između ovih dvaiu naših bratskih Saveza. Prlpreme za jubllarni X svesokolski slet u Pragu lako če sc na-redni, X jubilarni svesokolski slet, kojim če ČOS proslaviti i 20 godišnjicu opstanka slobodne češkoslovačke republike, održati tek godine 1938, ipak su več formirani svi sletski odbori i otseci — svega njih 16 — koji su još u toku ovog leta za-počeli intenzivnim radom. Več jo u krupnim potezima iara-đen i sam raspored sleta, koji če se i ovog puta deliti na pretsletske i glavne dane. Te godine dne 19 juna biče dan sokolske dece — a nedelju dana pre toga dan školske mladeži vz Praga i okoline. Dne 26 juna biče slet nara-štaja, a dne 30 juna održaee se medu-nairodna telovežbena takmičenja. Dne 1 i 2 jula od'ržače se takmičenje za prvenstvo Saveza slovenskog Sokolstva. Glavni sletski dani odredeni su za 3, 4, 5 i 6 jula. U'svrhu organizovanja sistematske propagande za slet putem štampe, odr-žan je od 26 do 28 septembra u Tirše-vom domu u Pragu sastanak sletskih izvestioca, koji su bili detaljno upu-čeni u priprernne radove sletskih odbora i otseka i' kojima su data praktič-ka uputstva, kako treba vršiti propagandi! za slet u pojedinim župama. Ovoga meseca počinje propaganda za slet i putem radio stanice Prag, koja če stalno objavljivati vesti iz pojedi-nih sletskih otseka. Od primljenih predloga za sletske vežbe najbolji je predlog brata Jana Pelikana, koji je i nagraden. Sedmca načelništva Saveza SKJ Dne 25 pr. m. održana je u eavez-nim prostorijama u Beogradu sednica načelništva Saveza SKJ pod pretsed-ništvom saveznog načelnika brata dra Alfreda Pihlera. Na ovoj sednici donešeni su u vezi s telesnovaspitnim radom u našem Sokolstvu nekoji važniji zaključci, o čemu čemo izvestiti u na-rednom broju. * Sednica izvršnog odbora Saveza SKJ Dne 26 pr. m. održana je u sed-ničkoj dvorani Saveza SKJ u Beogradu redovrta sednica izvršnog odbora Saveza, na kojoj su podueli izveštaje o radu zamenici saveznog starešine i pročelnici pojedinih saveznih odbora i otseka. Prctresajuči mnoga tekuča sokolska pitanja, sednica je nastavljena i 27 pa-, m. kroz ceo dan. U toku ove sednice raspravljano je naročito pitanje što uspešnijeg izvodenja ob-javljenog sokolskog Petrovog petogo-dišnjeg plana. Organizacija provedbe ovog plana poverena je članu savezne uprave bratu Dobri Bogdanoviču, kome je ujedno povereno i vodenje saveznog socijalnog otseka. Sednica otseka štampe Saveza SKJ Dne 28 o. m. održana je u savez-nim prostorijama u Beogradu i sednica otseka štampe Saveza SKJ, i to re-dakcionog odbora i financijsko - admi-nistrativnog otseka pod pretsedništvom zamenika saveznog starešine br. Dure Paunkoviča. Na ovoj sednici rešavana su nekoja pitanja u vezi s pripremama 0 reorganizaciji štampe Saveza SKJ. * Sednica prosvetnog Saveza odbora SKJ Dne 29 o. m. održana je u savez-nim prostorijama u Beogradu sednica prosvetnog odbora Saveza SKJ pod pretsedništvom brata dra Vladimira Belajčiča. Na sednici su podhcšeni izvesta ji o stanju sokolsko prosvetnog rada u župskim prosvetnim odborima 1 o prilikama pod kojima se taj rad razvija. Nakon što su zatim podneli izveštaje i svi referenti saveznog prosvetnog odbora, pokrenuta su i nekoja važnija pitanja sokolsko vaspitnOg značaja, a koja če biti predmet po-sebnog raspiravljanja na jednoj od na-rednih sednica. Na koncu donešeni &u i nekoji zaključci, da bi se prosvetno-vaspitni rad u našem Soko!st\4i još više produbio i intenzivnije vod-io i unapredivao. Osnovi anlropomelrije primenjeni kod ielovežbe Telesna vež-ba, ma koliko se ona psihički može smatrati kao zabava i razonoda, fiziološki ona pretstavlja iz-vesan telesni napor. Telesno vežbanje zahteva od svih delova tela i njegovih organa pojačan rad i veča naprezanja, nego što smo to običnim životom pri-viknuti. To naprezanje od telesme vežbe, kako duševno tako i fizičko, zahteva i veču potrošnju energije i materije iz koje je naši organizam sastavljen. Time se u nekoliko gubi ravnoteža izmedu onoga što imamo i onoga što pri vežbi utrošimo. Tu bi se ispoljio onaj negativni uticaj telesne vežbe, kada ona ne bi bila stavljena pod kontrolu. Zato je kod telesne vežbe potrebna le-karska kontrola. Kontrola lekara nad vežbačima potrebna je, da od telesnog vežbanja o-tstrani sve one, koji su bo-lesni i kojima telesna vežba može samo da škodi. Kod nas u Sokolstvu teži se, da se osnivanjem lekarskih sekcija kod jedinica, održava stalno ova lekarska kontrola telesnog vežbanja i time spreče teške posledice koje telesna vežba može da nanese holesnim osobama. Lekarska je kontrola još potrebni-ja za vreme u vežba vanj a pojedinih te-žih vežbi — kao na pr. za vreme treninga. Treningom težimo da telo po-stepeno dovedemo do takvog stanja, da ono s najmanje naprezanja i snage dade maksimum svoje moči i sposobnosti. Neracionalan trening i bez plana može mnoge vežbače zdravstveno da upropasti. Za vreme treninga mora se, kao conditio sine qua non, spr o voditi stroga lekarska kontrola vežbača, ako se žele izbeči sve one lose posledice, koje bi trening mogao sa sobom povuči. Lekarska kontTola telesne vežbe ima dosta sredstava na raspoloženju kojima postiže svoj cilj. Kao i svaka nauka, i sportska medicina, koja se naročito bavi proučavanjem uticaja spor-tova i telesne vežbe na čovečje telo, svakog dana ta svoja sredstva povečava i bogati se tekovinama, koje joj medicinska nauka piruža. Jedno od pomočnih sredstava, kojima se lekar elužf da prati i poučava bilo opšti, bilo posebni uticaj telesnog vežbanja na čovečje telo, kao i prome-ne, koje vežbe vrše na čovečje telo, jeste antropometrija — nauka o merama pojedinih delova čovečjeg tela. Pojedini delovi čovečjeg tela nisu tokom života uvek u medusobnom istom odnosu po svojo j veličini. Tako mala deca imaju relativno veliku gla-vu, a male udovc. Polovina čovečjeg tela je kod novorodenčeta pupak, dok su kod odraslog čoveka kukovi. U toku rasten j a telo uvek dobija nove i nove oblike, raste u širinu i dužinu. Odnos težine tela nije uvek pairalelan s njegovim rastom. Isti je slučaj i s unutrašnjim organima tela, t. j. sa srcem, plučima, mozgom i t. d. U raz-nom dobu uzrasta telo daje sasvim raz-ličitu piroporcionalnu sliku, kako spo-1 ja tako i iznutra. Ova slika je, razume se, potčinjena individualnim varijaci-jama, ali ipak presečno svako doba čovečjeg uzrasta ima svoje tipične karakteristike, koje so antropometriskim merenjem mogu tačno grupisati. Tako sc u prvoj godini života isti-če relativno jak uzrast dece; od 2 do 4 godine deca napreduju u svim dimenzijama. Potkožno masno tkivo, koje kod dece uslovljava oble forme, gubi se postepeno kad deca počnu da hoda ju. Od 5 do 7 godine pada u oči uzrast, dok šireinjc grudnog koša, ramena i kukova ne št o izostaje. Od 8 do 11 godina uzrast nešto spori je napreduje, dok se telo više širi. Od 12 do 14 godine uzrast jako napreduje, naročito se opaža porast nogu i ruku. U ovom dobu su obično devojčice ra-stom veče od muškaraca. Od 14 godi-nc nastaje srazmerno razvijanje u svim pravciina, i to do 21 godine, kad ono definitivno prestaje. Telesna vežba sa svoje strane ima takoder svoj uticaj na pravilno razvijanje pojedinih delova tela. Naročito se to opaža na podizanju i razvijanju grudnog koša. S obzirom na ovo različnosti u ra-stenju i razvijanju pojedinih delova čovečjeg tela može sc pomoču antro-pometrije dobiti slika o izgradnji tela u vidu brojeva, koji se mogu porediti medusobom bilo kod istog lica u razno doba, bilo kod različitih lica i na taj način utvrditi izvesne prosečne vrednosti. Antropometrija ne služi samo le-karima u svrhu proitčavanja uticaja telesne vežbe na razvoj čovečjeg tela, več ona služi i za istraživanje i drugih naučnih istina, kao na pr. za ispitiva-nje pojedinih rasnih odlika. Mi čemo sc medutim ograničiti samo na onaj deo antropometrije, koji služi kao objektivna osnova za ispitivanje uticaja telesne vežbe na čovečje telo, a u vezi s tim na čovečje zdravlje. Adbnopometriska merenja omogu-eavaju lekaru da i>poredi sastav i raz- vitak pojedinih delava tda vežbača u raznim periodama vežbanja, kao i sa-stav i razvitak tela izmedu pojedinih grupa vežbača. U izvesnim slučajevima ove mere pomažu čak da se oceni i sposobnost pojedinaca za izvesnu gra-nu telesne vežbe, odnosno športa. Za praktične svrhe teiesnog vežbanja do voljne su samo izvesne osnovne mere, kao: muren je težine, višine. dužine tmupa, obim pr si ju. cbim nadlaktice (mišice), obim potkolenice (lista), širina leda, širina kukova, op-seg raširenih ruku i vitalni kapacitet. Ako se želi da se iz ovakvih me- renja; odnosno brojki, kojt iz til) merenja dobiju, donesu sigurni i tačni zuldjučci, p-.trcbno ir ispi: rti ova dva uslova: 1) Merenja moraju biti potpuno tačna i moraju se vršiti uvek na isti način, t. j. po istoj metodi. Netačna merenja mogu dovesti do pogrošnih zaključaka. Isto tako razni načini ili metode merenja nemaju nikakve vrednosti, jer se ne mogu medusobno porediti (n. pr. merenje obima prsiju nad i ispod prsne bradavice). 2) Da so dodo do što tačnijeg zaključka potrebno je merenje u masama. Nekoliko istih mera uzetih nad 10 do 20 lica apsolutno so ne mogu uzeti kao osnova za izvodenje nekih zakljutaka. Potrebno je meriti hiljade i hiljade ljudi, pa tek na osnovu tih cifara donositi sigurne zaključke. Merenja u manjem broju mogu biti samo prilog, dodatak nekom zaključku, ali nikako se na osnovu ovih ne mogu postavljati neka pravila i norme. Sem ova dva glavna uslova ima još mnogo drugih, koji se moraju uzeti u obzir, n. pir. pol i uzrast. Mere kod deee i kod žena več sc principijelno razlikuju od mere kod odraslih muška-raca. Antropometriska merenja vrše se pomoču raznih instrumenata, koji takoder moraju biti taoni i pod stalnom . kontrolom. Taj instrumentairijum sa-činjavaju: 1) vaga za merenje težine, koja treba da budo s pokretnim utegom; vage s perom nisu sigurne, a vage s utezima eduzimaju pri radu minogo vremena; 2) metalna centimetarska vrpca za merenje obima prsiju, ruku, nogu i t. d.; vrpca od platna ni j« dobra, jer se dužom uipotrebom, naročito kod znojenja, rasteže, te ne daje tačnu meru; 3) mera za visinu; za nuždu može se na pravom belom zidu tačno obeležiti višina u centimetrima; 4) šestilo za merenje s polukružnom skalom, koja služi za merenje širine i višine oblih delov a tela; 5) spirometar za merenje vitalnog kapaciteta. To je sud, u koji se duva vazduh iz prsa i koji pokazuje koli-činu vazduha izduvanog iz pluča. Nemački antropolog Martin izra-dio je veoma praktičan inst-rumenat t. zv. Martinov antropometar, pomoču koga se lako mogu meriti i visinske i šiTinske mere. Ovaj nam je instrumenten j um do-voljan da kod detiene osobe uzmemo sve potrebne glavne antropometriške mere, koje dolaze u obzir kod telesne vežbe. Merenje treba da se vrši na golom čovečjem telu, odnosno obučenom u lake atletske gačiec i kostim. Najbolje da se upoiredna merenja kod jedne osobe vrše u isto doba dana, pošto je poznato, da se telesna višina u toku dana menja, varira za oko 5 cm, a telesna težina do 1 kg (ona se prema večeri povečava). Značaj pojedinih mera kod čovc-ka kao i metodika merenja u glavnom sc sastoji u sledečim: 1) Težina je jedna od veoma vatž nih kontrolnih mera čovečjeg zdravlja. Opadanje u težini, bez naročitih raz loga, ukazuje na neko hronično obo-Ijenje. Kod tuberkuloze jo pad težine jedan od pn vili simptoma bolesti. Zato je i ova mera kod vežbača vrlo važna. Poznata je einjeniea, da kod uvežba vanja-treninga u početku uvek težina opada, ali se docnije popravlja. Nagao pad težine u treningu znači premore nost vežbača, te se s treningom mora prestati. Težinu treba meriti na golom telu i samo u gačicama, čija nam je težina poznata. Košulja kod školske deee variira u težini od 80 do 420 gr. Meriti težinu obučenog lica, pa potom otprilike odbiti težinu odela, potpuno je nesigurno i to se ne može upotre-biti za ozbiljnije študije. Pri merenju težine mora se uzeti u obzir, da su čreva i bešika prazni. Za vreme merenja pregledani treba da stoji na vagi mirno. 2)Visina se meri tako, da onaj nai kojim sc vrši merenje stane pravo porod mere za visinu, tako da zid te me re dodiruje samo petama, ramenima i stražnjom stranom. Glavu treba da di ži potpuno pravo, tako da su vrhov ušijti u istoj liniji s očima. Držanje ramena i ruku treba da je potpuno la- bavo. Na postolju trdb.» stajati celom nogom, sastavljenim petama i potpuno mirno. Kao što je poznato, višina kod ljudi je potpuno individualno' raz,ličita, ali ona ima veoma velikog značaja kod uporedivanja drugim merama tela, što čemo docnije videti. • 3) Višina trupa meri se kad do-tični nad kojim se vrši merenje sedne sa skupljenim nogama na jednu stolieu višine 40 cm. Držanje trupa treba da bude potpuno pravo, glava kao i kod merenja višine. Merenje se vrši najbolje pomoču antropometra ili pomoču običnog drvenog metra, pri čemu se na vrh glave postavi ped lakim pritiskom jedna ravna drvenn ploča. Treba obratiti pažnju, da kosa ne smeta točnem merenju. Višina trupa meri se bilo od sedišta do temena, bilo od poda po odbitku višine stolice, na ko ju dotični sedi (40 cm). 4) Obim prsiju morimo u tri položaja: pri potpuno mirnorn disanju; pri najjaeem udisaju, kad dotični što više može da napuni svoje grudi vaz-duhom, i pri največem izdisaju, kad dotični iz prsiju izbaci sav vazduh, koliko mu je to moguee. Centimetarska vrpca treba da je tako obavijena oko grudi, da pozadi bude tačno preko do-njih uglova lopatice, a spreda na prsnim bradavicama. Naravno, da pri torne vrpca treba da stoji potpuno ravno u celoj višini. Kod žene vrpca se spreda postavlja nešto više od bradavice, tako da se mera uzima u večoj višini, nego kod muškaraca. Ruke treba da vise dele, labavo poreci trupa. Pažnju onoga nad kojim se merenje vrši treba tom prilikom skrenuti na drugu stra-nu, na pr. nekim beznačajnim pitanjem, kako bi se postiglo mirno disa-nje. Kad izmerimo obim prsiju u mir-nom stanju, onda dotični nad kojim se vrši merenje treba da udahne što više vazduha. To često ni je lako, te smo prinudeni da kod pojedinaca to pokažemo ili da prethotno nekoliko puta to bez merenja učine. Naročito je ta j slučaj kod deee. V-rpcu ne skidamo s tela, več je postepeno popuštamo. Pošto smo zabeležili ili upamtili meru obima prsiju kod najdubljeg udi-saja, tada zatražimo od dotienog da izdahne sav vazduh iz pluča. I tu se može ponoviti isti slučaj kao i kod udisa-nja, naročito kod neveštih osoba. Sad pola k o vrpcu pritežemo i beležimo meru pri največem izdisaju. Na ovaj način dobijemo kod merenja obima prsiju tri mere: največu pri najdub-Ijem udisaju, sirednju kod mirnog di-sanja i najmanju kod največeg izdi-saja. Razlika mere obima prsiju izmedu prve i poslednje mere daje nam t. zv. kapacitet, i on je kod odraslog čo-veka 6—7 cm. Veči kapacitet nalazi-mo kod zdravi j ih, dok manji kod než-nijih, slabi jih osoba. Kapacitet nam pokazuje, koliko je grudni koš elastičan, pa prema tome koliko pluča mogu u sebe da prime vazduha. U vojsci se na pr. regrut s kapacitetom manjim od 5 cm odbija kao pri vre meno nesposo-ban. Iz tih razloga mera obima prsiju je jedna važni, antuopornetriska mera. 5) Dužinu ruku ne merimo direktno več na taj način što merimo visinu ramena od poda pa od toga oduzmemo daljinu vrha najdužeg prsta od poda. Onaj nad kojim se merenje vrši stoji mirno kao pri merenju višine, s ruka-ma opruženim pored tela. Za orijenta-ciju na ramenima služi nam njegova naj viša tačka, koja se može lako opi-pati. Dok se ne izmeri i daljina vrhova prstiju, t. j. najdužeg prsta od poda, ruka mora biti potpuno mirna. Tako na pir. ako je višina ramena 120 cm, a daljina ■srednjeg prsta od poda 50 cm, znači, da je d u žima ruke 70 cm. 6) Merenje nogu takoder se vrši indirektno, ako želimo tačnost. Samo što je tu velika smetnja što nemarno neku tačku oslonca kao kod ramena. Logično bi bilo, da duž.ina nogu ipret-stavlja razliku višine tela manje duži-nc trupa. Ali ni to nije tačna mera. Zato visinu noge merimo od najviše tačke karličnc kosti k-oju opipamo u slabini pa do poda, kad je noga potpuno opiružena. Od dobivene brojke oduzimamo 1,5—5 cm srazrnerno višini tela, te tako dobivamo najtačniju dužinu noge. (Kod 130 cm višine oduzimamo 1,5 cm, a kod višine preko 176 cm, oduizimamo 5 cm prema otlrede-noj skali). 7) Obim mišice merimo kod ispru žene i zgireenc ruke. Kod opražene ruke postavimo vrpcu u sredini dvogla vog mišiča, koji se tu lepo očrtava, na najdebljem mestu. Sada pozovemo clo-llličnog koga mcirimo da savijc ruku koliko god može, te ne skidajuči me-tar izmerimo obim zgrčenog dvoglavog mišiča. Razlika jo razume se, u toliko veča, u koliko je ovaj mišič kod poje dinaca razvijcniji. 8) Obim butine merimo samo kod 1 opražene noge, i to na njenom najdebljem mestu; pri tome moramo dobro paziti, da obe noge merimo u istoj višini, što se lako postigne, kad uočimo dobro gradu i oblik noge. 9) Širinu ramena merimo spreda od krajnjih spoljnih tačaka pomoču metra ili cirkla s polukružnom skal o m; pri tome treba paziti da onaj koga merimo ne drži ramena suviše zabačena i napred pognuta, več potpuno pravo. 10) Širinu kukova merimo pomoču cikla s polukružnom skaiom od krajnjih delova karličnih kostiju, gde se one moraju napipati, jer su obično skrivene mišieima. 11) Merenje opsega ruku vršimo pomoču metra, u višini ključnih kostiju. Onaj koga merimo nasloni sc na zid i raširi ruke u višini ramena. Opseg ruku se smatra razdaljina od vrhova srednjih (najdužih) prstiju ruku. 12) Vitalni kapacitet, za razliku od običnog kapaciteta o kome smo govorili kod merenja obima prsiju, meri se pomoču spirometra. Pošto dotični kog merimo udahne što više može vazdu- ha, on ga kroz cev, stavljeni! u usta, uduva u spirometar, čiji se unutrašnji deo pediže i na skali pokazuje uduva-nu količiinu vazduha. Time tačno odre-dujemo, koliku kolieinu vazduha vež-bač može odjednom u svojim plueima da primi. Merenje spiro,metrom često je zavisno od izvežbanosti onoga koga merimo, zato pre nego što zabeležimo definitivno dobivenu brojku treba ono-me koga merimo dopustiti da se dva do tri puta privikne na duvanje. Za-tim treba paziti, da se u sud uduva sav vazduh iz pluča, da ne prode pored cevi, koja se drži u ustima ili jed-nim delom kroz nos. Posle svakog merenja staklenu cev treba promeniti ili dezinficirati u čistom alkoholu. To su u glavnom antropometriske mere, koje merimo kod vežbača i koje su dovoljne da nam dadu sliku o vež-bačevoj razvijenosti i sposobnosti za vežbu. (Svršiče se) Dr. Milorad Feliks, Bcegrad Ovogodišnje vojne ulakmice Male antante Zbližcnje država Male antante na političkom i gospodarskom polju pro-širilo se i na vojske ovih tri ju savez-ničkih država. Posle čestih izmena po-seta vodečih ličnosti rumunske, češko-slovačke i naše vojske došlo je i do bližeg kontakta i medu samim podofi-cirima i vojnicima. Mi Sokoli s naroči-tim zadovoljstvom možemo konetato-vati, da je do prvih susreta vojsaka (u širem smislu) ovih tri j u država došlo baš na velikim sokolskim priredbama, naime na svesokolskim sletovima u Pragu 1926, u Beogradu 1930 i u Pragu 1932. godinc. Da bi pak ovakvi susreti bili što češči, rumunski Kralj Karol da-rovao je pehar s ciljem, da se za nj svake godinc takmiče prestavnici jugo-slovenske, rumunske i češkoslovačke vojske, i to iz odredenih disciplina, koje su za vojsku od naročitog značaja. Tom pirilikom je propisan red, način i organizacija izvođenja te sve ostalo što se na ove utakmicc odnosi. Utakmice vojsaka Male antante održane su prvi put u Rumuniji, i to 1934 godinc. Na oviim utakmicama je Jugoslavija zauzela prvo mesto i time osvojila za tu godinu pehar. Ove go-dine bio je drugi sastanak vojsaka Malo antante u Jugoslaviji, jer se prema pravilniku ove utakmice održa-vaju svake godinc u drugoj državi Za ovu godinu bila su predvidena sledeča takmičenja: bojno trčanje sa gadanjem, patrolna smučarska utak-mica s gadanjem, konjička preponska utakmica s gadanjem, plivanje ekipa na 1000 metara. relejna (štafetna) smučarska utakmica, relejna (štafetna) pli-vačka utakmica (3 X 200 metara) i ma-čevanje — borenje sabljom. Takmičenja sc vrše po ekipama, t. j. svaka vojska države Male antante daje svoj u ekipu za svaku disciplinu takmičenja. Koja vojska preko svoje ekipe, osvoji pehar tri puta uzastopco ili pet puta preko reda, zadržava ga stalno. Za svaku disciplinu ekipe se oec-njuju prema svome plasmanu, i to: za prvo mesto s 5 bodova, za drugo s 3 boda, a za trečc s 1 bodom; diskvali-fikovanje 0 bodova. Na kraju takmičenja zbrajaju se bodovi iz svih disciplina i tako izračunava konačan rezultat. Zimski deo takmičenja, koji je održan meseca februara ove godine na Pokljuki, obuhvatao je: patrolne utakmice na staži od približno 30 km, na zemljištu istpiresecanom, na kojem višinska razlika ne prelazi 600 metara, te iz jednog bojnog gadanja, koje se vrši za vreme takmičenja te relejne (štafetne) utakmice, na kojima se 4 vojnika takmiče na staži dužine od 50 kiiometara, na zemljištu ispresecanom, na kome visinska razlika ne prelazi 10(K) metara. Takmičcnje se vrši iz-medu članova koji čine patrolu. U patrolnim utakmicama prvo je mesto zauzela češkoslovačka vojska (5 bodova), drugo mesto jugoslovcnska, (3 boda), a treče mesto rumunska vojska (1 bo d). U štafetnim utakmicama prvo mesto pridalo je jugoslovcnskoj vojsvi (5 bodova), drugo rumunsko) (3 boda), a treče češkoslovačkoj (1 bod). Letnji sastanak vojsaka Male antante, na kome se imalo vršiti takmi-eenje iz bojnog trčanja s gadanjem, iz konjičkih preponskih utakmica s ga-šanjem, iz mačevanja i iz obe discipline plivanja, — održane su u prvoj polovini meseca septembra ove godine u Splitu i Beogradu. Utakmice iz plivanja održane su u Splitu na novom plivalištu S. K. »Jadran« i to: 2 septembra su bila takmi- čenja pojedinačnog plivanja slobodnog stila na 1000 metara u 3 serije po 3 pli-vača. Svaki takmičar plivao je 1000 metara, tako da je ekipa svake države prevalila 3000 metara. U ovoj disciplini najmanji zbir upotrcbljenog vremena postigla je jugoslovcnska ekipa (45 min. 5 sek.), za njom je češkoslovačka ekipa (45 min. 23,5 sek.) a poslednja je rumunska ekipa (50 min. 21 sek.). Prema ovomc jugoslovcnska vojska osvojila je u plivanju na 1000 metara prvo mesto s 5 bodova, češkoslovačka drugo mesto s 3 boda, a rumunska vojska treče mesto s 1 bodom. Dne 4 septembra održane su na istom mestu relejne (štafetne) utakmice 3 X 200 metara. I na ovim utakmicama prvo mesto osvojila je jugoslovcnska ekipa, koja je stažu od 000 metara prešla za 7 min. 35 sek. i time postigla 5 bodova. Za njom je češkoslovačka ekipa s vremenom od 7 min. 58,4 sek. te koja je dobila 3 boda, a treča je rumunska ekipa s vremenom od 8 min. 54,4 sek. dobivši 1 bod. Prema tome utakmice u Splitu završene su s ovim rezultatom: jugoslovcnska vojska 10 bodova, češkoslovačka 6 bodova, a rumunska 2 boda. Kada se ovome do-dadu bodovi sa zimskih utakmica na Pokljuki, onda je konačan rezultat sledeči: jugoslovcnska vojska 18 bodova, češkoslovačka 12 bodova, a rumun-ska vojska 6 bodova. Utakmice iz mačevanja — 'borenje sabljom — održane su u svečanoj sali Oficirsko-g doma u Beogradu. Meč je održan u tri partije, naime dne 7, 8 i 9 septembra po podne, a po redu koji je odreden kockom. Tako su se 7 septembra borile ekipe Rumunije i češkoslovačke, 8 septembra ekipe Češkoslovačke i Jugoslavije, i 9 septembra ekipe Rumunije i Jugoslavije. Svaka vojska daje ekipu od 3 člana-ofici-ra, i svaki borac ekipe bori se sa svima članovima protivničke ekipe. Pobeda člana donosi ekipi 2 boda. Neodlučan rezultat je kad so dobije 1 bod, a poraz kad se dobije 0 bodova. Na isti način ocenjuje sc i pobeda ekipe. Piri prvom susretu između Čehoslovaka i Rumuna, Rumuni su imali 3 pobede sa 6 bodo va, jer su dali 30 a pri mili 39 pogodaka (touchecs); Čchoslovaci su dobili 6 pobeda s 12 bodova, što su da- li 39, a primili 30 pogodaka. Prema tome prvi susret svršio se pobedom čehoslovaka s 2:0. Pri dlrutgom susretu izmedu Čehoslovaka i Jugoslovena, Ce-hoslovaci su imali 5 pobeda s 10 bodova, jer su primili 33 pogotka a toliko isto i dali Jugosloveni su imali 4 pobede s 8 bodova, što su primili i dali 33 pogotka. Prema tome i ovaj susret završen je pobedom Čehoslovaka sa 2:0, čime s>u se oni plasirali na prvo mesto. Pri trečem susretu izmedu Rumuna i Jugoslovena/ Rumuni su imali 6 pobeda s 12 bodova, što su dali 37 a primili 31 pogodak, a Jugosloveni su imali 3 pobede sa 6 bodova, što su dali 31 a primili 37 pogodaka. Prema tome ovaj zadnji susret svršio sc pobedom Rumuna s 2:0, čime su se oni plasirali na drugo mesto. Krajnji rezultat ove utakmicc bio je: prvo mesto češkoslo vačka vojska s 5 bodova, drugo ru mlinska s 3 boda, a treče mesto ju-goslovenska vojska s 1 bodom. Bojno trčanje s gadanjem održano je 8 septembra pre podne na Banjici. Staža je bila 7 km. U toku pre trčanja štazc ekipa svake države imala je da izvrši i jedno bojno gadanje (sa 30 mc-taka u 9 meta), da baci po 3 bombe u 3 rova, da prede dve prepreke — rov širok 2 metra i palisadu visoku 2 metra. Razmak starta pojedinih ekipa bio je 5 minuta. Red na startu, odreden kockom, bio je: prva češkoslovačka ekipa, druga jugoslovcnska a treča rumunska. Uspeh se ccnio po postignu-tom vremenu, rezultatu gadanja i ba-canju bombi, kao i po puelazu prepreka. Ovde je bila najbolja rumunska ekipa, koja je prešla stažu za 32’35”6, imala 27 pogodaka u 9 meta, bacila 1 bonrbu u 1 rov i prav.iln > prešla obe prepreke, češkoslovačka ekipa bila je na drugom mestu: stažu je prešla љ 32T6”4, pogodaka je imala 18 u 7 meta, bacila jc 2 bombe u 1 rov i pravilno prešla prepreke. Treča se plasirala JU' goslavenska ekipa, koja je stažu prešla 35’16”, imala 19 pogodaka u 9 meta, pravilno prešla prepone, ne bacivsi ni jednu bombu u rovove. Prema tome rumuska vojska dobila je 5 bodova, češkoslovačka 3 boda a jugoslovcnska 1 bod. Konjičke preponske utakmicc s gadanjem održane su 9 septembra Pre podne na trkalištu Konjičke škole u Zemunu. Ova je utakmica imala da odluči konačnu pobedu izmedu nase i češkoslovačke vojske, jer su obe ima-le sada po 20 bodova. Utakmica se sastojala iz puelaza staže od 12 km, bojnog gadanja (30 metaka u 9 meta) i preskoka preko 20 raznolikih prepona. Pre starta K?ičcna je kocka, kojim će redom patrole startovati. Tako je Pr'T3 pošla češkoslovačka patrola, posle minuta jugoslovcnska, a treča rumunska, na 30 minuta posle češkoslovačke a 15 minuta posle naše. Duž cele staže bilo je postavljeno 10 prepona, a drugih 10 bilo je postavljeno pred tribunom gde jc bila publika. Strelište je bilo na 8 km staže na samoj obali Du-nava. češkoslovačka patrola prešla j° čelu stažu za 44’40” i prepone jc poskočila potpuno pravilno. Na strelištu je postigla 25 pogodaka u 9 meta. J'u‘ goslovenska patrola jc celu stažu I11'0" šla za 43’43”, prepone preskočila p'ra' vilno, a na strelištu je imala 27 pego-daka u 9 meta. Rumunska patrola Je prevalila cclu stažu za 4Г05”, prepone je pravilno preskočila, a na strelištu je imala 14 pogodaka u 8 meta. Kako na ovim utakmicama postignuto vreme u prelazu staže do 50 minuta ne ula-zi u obzir za ocenu uspeha, to je ovde odlučilo za plasman samo gadanje »a strelištu. Prema tome jugoslovcnska vojska jc ovde zauzela pivo mesto 6 5 bodova, češkoslovačka drugo mesto s 3 boda, a rumunska vojska treče mesto s 1 bodom. Prema tome konačan rezultat ' oj nih utakmica Male antante održani ^ ove godine u Jugoslaviji je sledeči: prvo mesto jugoslovcnska vojska s bodova, drugo češkoslovačka s 23 o da i treče mesto rumunska vojska s »J bodova. Na osnovu ovoga rezultata izaslanik Nj. Vel. Kralja Karola II 11 munskog g. Emil Palandanu predao je glavnom lukovaocu ovih utakmica deneralu g. Mihailu Bodi-u pehar, koji je po drugi put osvojila jugoslovcnska vojska. Utakmice su protekle u srdačnom i prijateljskom duhu. Ni najmanji incl' dent nije pomutio druželjublje i _'s'crC nu saradnju oficira i vojnika triju sa vezničkih država na ovim utakmicamJ- Iduče godinc utakmice se odrza-vaju u Češkoslovačkoj, gde čc nasa v^ojska imati da brani pehar. Novi sokolski domovi u Češkoslovačkoj Tokom meseca septembra otvore-no je u Češkoslovačkoj nekoliko n°' vih sokolskih domova, medu kojima jedan u Pršerovu i jedan u Niržan>ima-Prvi je stajao preko dva i po mlilUu™* češkoslovačkih k runa i spada me največe i naj modemi jc sokolske do* move u češkoslovačkoj. Sokolsko dri štvo u Pršerovu ima svoj lepi i \ * stari sokolski dom, u kojem če se sa urediti sokolski 4 kino i konačišta učesnike na župskim tečajevima. red doma podignut je i ogromni s dion s tribinama te uredeno j bališta za pojedine grane telovez lake atletike. Na novom domu s*- i nema duga. Otvorcnju ovog don ^ prisustvovao je starešina ( O. dr. Bukovski, koji je tom zgodo održao značajan govor o zadacima -kolstva u sadašnjici. Drugi sokolski dom u Niržanim^ malom mestancu župc Plzenj, mn°K_ jo manji, ali je takoder veoma m° ^ ran i odlično opremljen. Ovaj n0.vl^o. kolski dom u Niržanima mn°f№cf^ . princti još jačem razvoju s rada u tome kraju, u kome po>L4 ha ima i mnogo Nemaca. Obnovite preiplaiu na soUolsKe listove! Sokoli, pomažite svo/U štampu i Kneippove sladnejt^g^^l уШ^ш ,'%ШШ God. Vll— bro.j 39 Str. 3 Sokolsko oporavilišfe u Kranjskoj Gori Prvi sokolski dom 11 okviru Sokolske Petrove peiolelke Lep praznik Sokolskega drušiva Ljubljana Ш — Bežigrad tinjc, sokolske čete i učiteljska škola Hercegnovi s društvenim zastavama. Doček je bio srdačan. Sve je svrstano u povorei, koja je predvođena s muzi-kom pošla u varoš. U 10 časova na trgu u Baru formirana je velika povorka sviju učesnika sa zastavama, koja je predvodena s muzikama pošla k so-kolani. Na putu k sokolani susrele su se povorke iz Bara i St. Bara, koju je predvodila muzika I Barskog železni-čkog udruženja i skupa došle na vež-balište. Formiran je poredak za doček. Sokoli, muzike, škole, korporacije i nepregledna masa gradanstva pravili su špalir, dok je svet i dalje u masama dolazio. Na vežbalištu je bilo preko 5000 osoba. U 11 časova došao je ban Zetske banovine g. Ivaniševič s pratnjom. U ime Sokolskog društva pozdravio je g. bana zamenik starešine društva br. Radovič. G. ban se je najtoplije zahva-lio u ime darodavca i kuma zastave g. dr. Stojadinoviča i u ime svoje, izraža-juči svoje zadovoljstvo i zahvalnost na spontanom i oduševljenom dočeku. Ovde je masa priredila spontane ovacije Nj. V. Kralju, Kraljevskom Domu, Jugoslaviji i Sokolstvu. U 11.10 časova došao je mitropolit g. dr. Gavrilo s pratnjom, kome je masa takoder nriredila burne ovacije. V nedeljo dne 10. pr. m. je priredilo Sokolsko društvo Ljubljana III — Bežigrad krasno uspeli nastop, s katerim je pokazal rezultate svojega zimskega dela v tesni telovadnici in letnega na telovadišču. Medtem ko so se tik pred nastopom vršile še zadnje skušnje, se je zbralo na sokolskem telovadišču ob Tvrševi cesti mnogobroj-no bežigrajsko občinstvo, pa tudi ostala ljubljanska javnost je dokazala s svojo prisotnostjo simpatije do sokolskega dela. Bili so tu odlični sokolski delavci: starosta Sokola II br. Krapež, starosta Sokola Šiška br. Dolinšek, župna načelnica s. Jelica Vazzazova, župni podnačelnik br. Lubej, okrožni načelnik br. Pirc, zastopstva sokolskih društev v Zg. Šiški, Stepanje vasi, Moravč, Brezovice, Ježice, Mengša in še mnogi, ki svoj prosti čas posvečajo sokolski misli. Začetek javnega nastopa je bil ob 15. uri, ko se je pod društvenim praporom,ki je bil razvit v letu 1933, zbra- lo celo društvo in s svojo upravo na čelu prikorakalo na telovadišče ob zvokih sokolske koračnice. Po simboličnem pozdravu državni zastavi je zadonela »Pesem sokolskih legij«. Sledile so telovadne točke, katere je vodil v odsotnosti načelnika brat Pischla podnačelnik br. Weiss in na čelnica s. Vera Strojeva. Skladno in zelo lepo so bile izvajane župne proste vaje moške in ženske dece ter obo jega naraščaja. Veliko večerov in po-poklnevov so prebili voditelji naše bežigrajske sokolske mladine v telovadnici. Njih trud je bil s tem nastopom poplačan, ko so posamezni oddelki ob gromkem ploskanju odkorakali s telovadišča. Člani jezdnega odseka so strumno pokazali vaje s kopji- Krasna je bila šestorica naraščajnikov v modrih, belih in rdečih hlačkah, ki je dovršeno izvedla simbolično vajo »Hre- penenje«, zadivljeni so bili gledalci nad uspehi br. Malnariča, ki jih je pokazal z osmerico gibčnih in drznih naraščajnikov, izvajajočih moderno talno telovadbo. Člani in članice so nastopili z župnimi prostimi vajami in želi odobravanje. V sokolskih telovadnicah pa se goje tudi igre, katere nam je pokazala dcca, narodna kola pa plešejo i naraščajnice i članice. Bežigrajsko sokolsko društvo je pokazalo, da tudi v orodni telovadni ne zaostaja za drugimi društvi. Naj%’eč pozornosti je bila deležna vrsta članov na krogih v gugu. Med članicami je par nadarjenih telovadk, ki z vztrajno vadbo dosežejo lahko še prav lepe uspehe, kar so dokazale s precej težkimi vajami na bradlji. Naraščajniki in naraščajnice so s preskoki čez konja na šir vzbujali občudovanje radi lepe drže in drznosti, za kar so bili nagrajeni. Pri vseh točkah, katere je spremljala odlična godba »Sloge«, je bila skupnost, skladnost, vzorno kritje in disciplina. Bežigrajskemu Sokolu in njegovim vztrajnim voditeljem čestitamo k krasnemu nastopu. Po telovadnih točkah so še Sokoli -jezdeci preskakovali ovire, nakar jc bil zopet zbor celokupnega članstva z neumornim starosto br. Urbančičem na čelu in ob igranju državne himne je bila zaključena lepa prireditev. Sokol III je v zadnjih letih pridobil na telovadcih in telovadkah. To smo videli pri tem njegovem nastopu, ko je sodelovalo okoli 280 oseb vseh oddelkov. Za takšno število jc dosedanja telovadnica tega mladega sokolskega društva v naglo sc razvijajočem Bežigradu premajhna. Sedaj, ko bosta otvorjeni dve šoli v tem delu mesta, bo gotovo obisk telovadbe še porasel in je že zadnji čas, da se društvo preseli v nove pr -.‘‘iv. so mu že določeni. Lujo. Velike sokolske i nacionalne svečanosti u Baru Sa spontanim i oduševljenim manifestacijama, kakve se u Baru do da-nas ne pamte, izvedene su velike sokolske i nacionalne svečanosti, koje su, kako po broju učesnika, tako i po pripremama, postigle sjajan uspeh i završene u potpunom redu. Svečanost jc započela 19 septembra. Mesto je bilo iskičeno zastavama, tepisima i zelenilom. Vežbalište isto tako. Metropolit dr. Gavrilo svečano je dočekan, a zastupnik darovaoca bar jaka naročito. Metropolit dr. Gavrilo za-hvalio se je na srdačnom dočeku i iz-rekao svoje zadovoljstvo, što sc jed-novremeno osvečuju dva hrama i sokolska zastava, pod kojom če Sokoli verno služiti Kralju, Jugoslaviji i narodu. Uveče 19 septembra bila je povorka mestom s glazbom na čelu, a glazba žel. udruženja koncertirala jc na trgu. Bar jc bio lepo razsvetljen, a pri-reden je i vatromet. 20 septembra osvanuo jc lep dan. Vojna muzika i muzika 1 Barskog že-!jc/.ničkog udruženja svirali su neiz- menično, a sa svih strana neprestano pristizali su Sokoli. Na »Gvozden breg«, gde sc imalo izvršiti osvečenje crkve, gradanstvo je u masama dolazi-lo. U 6.30 časova povorka Sokola sa dve muzike pošla je ispred sokolane na »Gvozden breg«, a pucnji iz pran-gija pozdravili su dolazak mitropolita. U 7 sati otpočela je arhijerejska liturgija i svečani čin osvečenja crkve. Jedno odeljenjc Sokola s vojnom muzikom povuklo se s kamionom na kej, dok je drugo odeljenjc s muzikom l Barskog železničkog udruženja ostalo na »Gvozden breg« i prisustvovalo osvečenju crkve. U 7 i 30 časova, uz zvukove vojne muzike s jedne, i muzike Komande mornarice s druge Strane pristao je uz kej tender »Marljivi« s kojim su došla društva Tivat, Zeleni ka i Denovič s oko 200 članova sviju kategorija i mornarska muzika. Povorka je pošla do u varoš. U 8.30 časova uplovila jc u pristanište lada »Morava« sa 70 članova društva Ulcinj, a u 8.40 lada »Albanija« s kojom je došlo oko 500 izletnika društva Kotor, Morin, Prčanj, Risan, Hcrcegnovi, Budva, Cc- Nešto kasni je došao je izaslanik Nj. V. Kralja načelnik štaba Zetske divizijske oblasti potpukovnik g. Župančič, pračen sa izaslanikom gospodina ministra Vojske i mornarice majorom g. Markešom. Izaslanik Nj. V. Kralja pozdravio je Sokole sa »Pomoz Bog junači« — »Bog ti pomogo«, bio je spontani odgovor Sokola. Uz burne ovacije Nj. V. Kralju, pucnjavi pran-gija i zvuke pozdravnog marša, izaslanik Nj. V. Kralja i izaslanik Ministra vojske i mornarice zauzeli su počasna mesta na tribini. Nj. V. Kralja, mitropolit g. dr. Gavrilo sišao jc s tribine i uz asistenciju 12 sveštenika otpočeo svečani čin osvečenja zastave. Istodobno s g. mitropolitom sišao jc s tribine ban g. Ivaniševič, kao zastupnik kuma g. dr. Stojadinoviča. Posle osvečenja, zastavu je primio zastupnik kuma ban g. Ivaniševič. Predaj uči zastavu kumu, mitropolit g. dr. Gavrilo odr-žao je vrlo lep i sadržajan govor isti-čuči uzvišenu zadaču Sokolstvu u sa-dašnjosti i budučnosti. Zastupnik kuma ban g. Ivaniševič, predaj uči zastavu zameniku starešine br. Radoviču, čestita Sokolima slavlje u ime kuma g. dr. Stojadinoviča i izmedu ostalog rekao je: »Predajem Vam ovu zastavu kao simbol jugoslovenskog dr-žavnog i narodnog jedinstva. Čuvajte je kao zenicu oka i budite spremni da za nju i život svoj položite za Kralja i otadžbinu«. Primajuči zastavu zamenik starešine br. Radovič Vido polaže zavet. U ovom momentu mnoštvo ponavlja ovacije, a muzika ponovo inton. himnu. Posle ovoga ftvršili su osvečenje zastave po obredima islamske crkve Muftija g. Karaduzovič, odnosno ka-dija g. Prelevič, šerijatski sudija uz asistenciju devetorice islamskih sveštenika. Nakon ovoga održao je vatren govor g. Prelevič o značaju zastave za-vršuči s rečima: »Ustaj, živi, bori se, ne kloni«. S tribine, posle izvršenog osvečenja zastave održao je dug govor brat Dura Čejovič. Najzad jc s tribine govorio starešina župc br. Gavro Miloševič, koji jc svojim vatrenim govorom rasplamteo narod. Posle ovoga izvršen je defile Sokola pred izaslanikom Nj. V. Kralja i banom g. Ivaniševičem i ostalim visokim gostima, pa je nakon ovoga formirana nepregledna povorka na čelu sa zastavama i s tri muzike pošla sa vez-bališta u Bar, gde se je nakon pozdrava zastavi razišla. U 17 časova izveden je na vežbalištu javni čas, na kome su uzelc učešča pored Bara i ostale jcdinice ž. Cetinje. U 19 časova formirana je veličan-stvena povorka s bakljama i s tri muzike, koja je manifestujuči prošla kroz grad, dok su na obali odjekivali pucnji prangija, a vatrometi i osvetljenje Jugoslovenska sokolska matica u Ljubljani kupila jc pred četvri godine u Kranjskoj Gori (806 m nadmorske višine) zemljište u površini od 20.000 četvernih metara, koje leži s desne strane železničkog mosta, uz bistru Pi-šencu, da tu podigno sokolsko oporavi-Ivšte, koje če moči da posluži svim pri-padnicima našega Sokolstva u svrhu oporavka zdravlja i odmora. Svojim štedljivim i brižljivim go-spodarenjem, Jugoslovenska sokolska matica prihvatila se je tada prvpremnih radova, priskvhila potrebna sredstva i načrte te započela giadnjom. Kraj, u kome se ovo oporavilište podiže, pot-puno je zdrav, svmčan, na svežem, či-stom i zdravom gorskom zraku. Opo-ravidište se podiže na zemljištu, koje se u tri terase prostire isped Srednjeg Vrha, Vojšcc i Petelinka (1900 m) prema Pišcnei. Pročelje zgrade gleda na Razor, Prisojnik. Vršič, Robičjc, Moj-strovku i Jalovec (2600 m). Sav taj kraj je obrastao šumom i grmovljcm. U tom romantičnem kraju, na našem vlas.titom zemljištu i pod našim vlastitim krovom, strujače naš život u bratskom krugu i leti i zimi. U letnje doba tu če mnogi kojima jc potrebno nači oporavka, odmora i mira, a u zimsko tu če nači osveženja oni koji se posvečuju ga j en ju zimskih grama te-lesnog uzgoja. Zgrada, koja če za mesec dana biti pod krovom, zaprema 240 četvor-nih metara zazidane površine; njena dužina iznosi 22.20 metara, širina 14,14 metara. U donjem delu zgrade biče stanovi za upravitelja i nameštenike, podrum, smočnica, ledenica, praonica, sušionica, uredaj za centralno grejanje i prostorija za pohranu smučki. L! prižemi ju biče dve blagovaonice, od ko-jih jedna veča a druga manja, s izla-zom na terasu 2,5 m široku. Kuhinja sa smočnicom i točionioom biče vrlo prostrana, zračna i svetla. Uz stepeni-ce biče soba za vratara. U prvom spra-tu biče tri sobe s jednim krevetom, četiiri s 2 i četiri s 3 kreveta. Po sredini sprata vodiče hodnik, širok 1,50 m, s dva izlaza na dva pobočna balkona. U mansardi biče pet soba s 2 i pet soba s 3 kreveta, a na tavanu biče uredena dva skupna ležišta, i to jedno s 15 a drugo sa 7 kreveta, a osim toga još i dve sebe s 3 i jedna s 2 kreveta. U svim navedenim prostorijama biče mesta za 98 osoba. Na svakom spratu biče naj higi jenski ji nužnici, zatim tušev* i centralno grejanje. Nameštaj biče jednostavan. Dom če biti vrlo »ra-čan i svetao, ureden priprosto i skromno, ali zato zdravo i domače. Vanjski izgled doma biče u skladu s narodnim slogom toga kraja. Zid če biti od prvog sprata do krova obložen daščicama (škediama) pepeljasto sive boje, a tako isto i krov. lakaj'tamtnalo sladkorja/, ? V vsakem Kneippovem zrncu je 3/4 dragocenega praže*. nega sladnega sladkorja. Po*; tem tudi ni čuda, če je treba le še prav malo sladkorja za dober, zdrav zajtrk iz ■H—HK——истда -Ч*Т|1-Ч|¥П«ГГЛ шшд— davali veličanstven izgled Baru u noči. Povorka se zadržala na javnom trgu, gde je održao govor br. Popovič Ja-rcš. Izazvan sa spontanim ovacijama, koje su u ovom momentu prešle u ek stažu oduševljenja, ban g. Ivaniševič otpozdravio je manifestantima i izrazio svoju zahvalnost na spontanim i oduševljenim manifestacijama, koje su spontani izraz vernosti i odanosti Nj. V. Kralju i Kraljevskom Domu. Muzika intonira himnu, a narod jc neprestano klicao. Manifestacije su se završite pesmom »Hej Sloveni«; muzike su otsvirale »Sveslovenski marš«. U 21 čas održana je svečana aka demija, posle koje jc nastala igranka. U toku noči vršen je isprčaj sokolskih jedinica župe Cetinje. 21 septembra svečanost je prenesena na Dobru Vodu, gde je mitropolit g. dr. Gavrilo izvršio osvečenje obnov-ljenog hrama Sv. Kralja Jovana Vladi-mira. Tako sc završilo ovo retko sokolsko i nacionalno slavlje. J. P. Premešfajij Brat Milan Džodžo, načelnik So kolskog društva Derventa, premeštem je u Srpsku privrednu banku u Više-grad. Bio jc uzoran sokolski radriik, koji je radio 14 godina na tehničkom radu u Dervcnti. Brat Vadnav, učitelj, starosta i osnivač Sokolskog društva Dobova, premešten je. Time je društvu zadat težak udarac. Zemljište leži izvan varošice, uda-Ijeno pet minuta od stanice, na mestu bez prašine i u tišini. Oko doma bičo zasadeno cveče i ukirasno stabalje, medu kojim če bele stazice voditi do bi-strog potočiča Pišenee. Pored ove glavne zgrade projektovana s.u s njene desne strane još četiri paviljona za sokolski naraštaj, tako da če se tu u toku godina podignuti čitava sokolska kolonija. I kad so to ostvari, nešto slična podignuče se i na našem moru, za one kojima je potrebno morsko podnebij©. Ovaj prvi sokolski oporavffišni dom biče potpuno završen naredne godine, kada če se i svečano otvoriti uz učešče Sokolstva severozapadnog dela župe Kranj, da se svi zajedno obradu-jemo uspehu našeg zajedničkog nasto-janja i rada u pTvoj godini sokolske Petrove petoletke. Sve načrte i stručno savete za izgradnji! ovoga doma brača stručnjaci dali su besplatno, a pri samo) izgradnji zaslužuje svoj svakidašnji hlebac oko 90 radnika i težaka. Jugoslovenska sokolska matica iz-gradnjom ovog oiporavilišta odužiče se svim svojim prijateljima, koji su ju verno podupirali, slažuči kamen po kamen, da se eto sada podigao i dom. Gornja slika prikazuje nam, kakav če biti vanjski izgled ovog sokolskog oporavilišta, kada bude gotovo. — m — Sokolski dan v 81. Lovrencu IV. zbor načelništev Mirenskega sok. okrožja — Sokolski nastop V nedeljo 20. t. m. so se zjutraj zbrali v Št. Lovrencu pri br. Bregarju vsi načelniki edinic MSO. Zbor je otvoril in vodil okrožni načelnik brat Tratar Marjan. Na seji so se pretresala razna važna tehnična vprašanja, tičoča se letošnjega zunanjega dela, obenem pa so bili storjeni tudi sklepi za poživitev našega dela v telovadnicah, zlasti še s posebnim ozirom na sedanje stanje, v katerem se razvija Sokolstvo pri nas in končno na savezni načrt Petrove sokolske petletke, h kateri bo doprineslo svoj delež tudi Sokolstvo našega okraja. Popoldne ob 15. uri pa se je vršil na prijaznem travniku br. Bregarja letni nastop marljivega Sokolskega društva Št. Lovrenc, pri katerem so sodelovale tudi še edinice: Žužemberk, Frebnje, Mirna in Mokronog. Nastop je točno in vestno vodil agilni načelnik br. Saje Janko. Po pozdravu drž. zastavi je v imenu društva pozdravil načelnik br. Saje Janko, nakar je toplo pozdravljen govoril kapetan br. Andrej Cilušič, ki je izrekel mnogo prav iskrenih sokolskih misli, nakar je še izrekel pozdrave župne uprave in okrožja okrožni načelnik br. Marjan Tratar. Po zapeti sokolski himni »Hej Slovani« sc je nato izvršil ves telovadni nastop: m. in ž. dece, m. nar., članov, članic. Zaključila je uspela orodna telovadba. Po nastopu se je razvila dostojna sokolska zabava, ki jo je aranžiralo v največje zadovoljstvo številnega občinstva domače društvo, ki mu k lepemu prazniku tudi s tega mesta čestitamo. S tem nastopom pa je obenem zaključeno tudi tehnično delo Mirenskega sok. okrožja. Naši pokojnici U spomen bratu Petru Piliču Još jedan od onih predratnih, za-uarskih Sokolova preseli o se je u večnost. Brat Petar Pilić preminuo je u Zadru, dana 23 septembra o. g. Od malene sokolske čete iz druge polovice prošloga veka, najpre za-tvorene u narodnim katakombama na zadarskoj Novoj obali, razvi se kroz niti dvadeset godina celi narodni sokolski pokret, koji je u Zupi Bana Parane u Zadru i u njegovoj užoj i da-Ijoj okolici okupio najbolje narodne snage, bez razlike vere i plemena. Tu smo se nalazili, u zadarskoj sokolani, ua ipostepeno dobijemo ono, što smo radi biratskog inata nesmotreno bili izgubili. v BUo nas je i Hrvata i Srba, i pra-vasa^ i narodnjaka i demokrata, svi ubeđeni, da samo medustranačka tregua De«i j narodna sloga može tla vrati Zadar i u opštinsko-upravnom smislu ta-da potlitrčki zarobljenom hirvatskom plemenu i da na tome treba poraditi složnim silama. U taj je broj spadao i brat Petar Pilič, svom svojom dušom predan sokolskoj misli, ma da je poli-tički pripadao hrvatskoj Stranci prava i bio jedan od njezinih vidljivih i časnih pretsitavnika. Zadarski posednik i čestiti tirgo-vac on je i svoj iposed i svoju trgovinu stavio u službu narodne misli, predano i retkom doslednošču svojega svetiog značaja. Ma da stranački na antipodi-ma, znali smo na pragu sokolane za-horaviti na našu stranačku opredeljenost, da se posvetimo opčoj narodno j stvari u našemu Zadru, bez skriven ih misli, svim srcem i svom dušom. I vreme je krunilo naše napore: sokolske falange prolažahu mimo Hi skoro mirno zadarskim ulicama, praeeno narodnim masama, probudenim na nov život i ni j e bilo daleko vreme, kada bi oba življa, na zajedničku korist i 'na veči procvat grada, bila u punoj snoš-Ijivosti suradivala. U tome pokretu di-zali su sc vidljivi eksponenti narodne misli: Hrvatski Sokol, Matica dalmatinska, Sripska čitaonica, Hrvabska či-taonica; Narodni dom, na najlepšem mestu grada; Hirvatska knjižarnica, Jadranska banka, pevačko društvo Zora-nie, Hrvatski akademski klub, lirvat-sko potporno društvo, Srpsko pevačko društvo, i t. d. U svim tim društvima brat Pilič bio je doma ili kao član dobročinitelj ili kao bratski gost. Nj^ gova radnja beše rasadnik narodne mi sli. Još mi je danas usečen u uspomeni lik brata Pilića, gde u svojoj radnji, poslužujući mušterije, ovc prosvečuje U gajenju narodne misli contra hostes ct inimicos! e- Prerano nas Veliki Rat prekinu u tom našem radu i barem mi stari ji ne-čemo se nikada više sresti u Zorani-čevu, Barakovičevu i Karnarutičevu Zadru na zajedničkom narodnom radu. I nas če, zadnje astatke te lepe, jake i junačke plejade uskoro »zora rana nači kud za vazda gre se«. — Da, brate Piliču, eto nas pro ili posle za Tobom, skromni ali veliki narodni pregaoče, ubedeni, da naš rad i naši napori i pogibije naše ipak nisu bili uzaludni. Ako izgubismo Zadar, dobismo našu lepu, divnu, veliku Ju-goslaviju. Kada mi nije bilo sudeno da se od Tebe oprostim u mestu zajedni-čkih naših pregnuća, šaljem Ti ovaj moj bratski zadnji pozdrav iz beloga Zagreba, kamo me je poratna sudbina dovela, da produžim svoj skromni sokolski rad. S Bogom, Brate, u ime svoje i sve ondašnje brade iz Župe Bana Paližne! Bratu Petru Piliču slava! U Zagrebu, dana 29 septembra 1936. Dr. Hugo Werk, zadnji starosta Hrvatske sok. župe »Ban Paližna« u Zadru. MALE VISII IZ NAŠIH i E D 8 N I C A BELI MANASTIR. — Okružna sednica načelnika u Branjinom Vrhu. U nedelju, 20 septembra održana je u Branjinom Vrhu - Šečerani sednica društvenih i četnih načelnika beloma-nastirskog okružja. Od strane načelni-štva župe sednici su prisustvovali brat i sestra Hodovski, a jedinice su bile zastupljene ove: d. Batina, d. Branjin Vrh - Šeeerana, d. Beli Manastir, č. Gajič, č. Branjina, č. Luč, te nova četa u osnivanju Bolman. Na sednici pod-nešen je opširan izveštaj o radu u okružju u poslednja 4 meseca, a potom su prisutni načelnici podneli izveštaje o stanju u njihovim jedinicama. Iz iz-veštaja se moglo konstatovati, da se u večini jedinica preko ferija nije radilo, ali početkom školske godine sve su za-počele radom, osim čete Gajič, i radi-če preko cele zime. Četa Gajič, zbog premeštaja učitelja, br. Sajdla, koji je bio načelnik, sada ne radi, jer nema lehničkog vode i nema vežbaonicu. Dok je bio u selu br. Šajdl, moglo se vež-bati u školskoj zgradi. U nekim jedinicama je broj članova vežbača u opa-danju, dok je u porastu broj narašta-jaca. Društva Batina i Branjin Vrh -Šeeerana imaju po jednog kandidata za društveni prednjački ispit. Nakon načelničkih izveštaja prešlo se na ras-pravu o održanim javnim vežbama u toku ove godine. Prema zaključku, do-nesenom na prošloj sednici, na svakoj javnoj vežbi imao je biti prisutan od-ređeni delegat načelništva okružja, koji je imao zadatak, da o javnoj vežbi sastavi izveštaj, u kojem je imao iz-neti svoja zapažanja, a naročito sve ono, što je bilo dobro, a tako isto što je bilo manjkavo. Jedan primerak ova-kvog izveštaja slao se dotičnoj jedini-ci, jedan načelništvu župe, jedan načel-ništvu okružja. U ovom okružju, u toku ove godine održano je 8 javnih vežbi. Sa sviju ovih javnih vežbi prOčita-ni su na sednici izveštaji, po kojima se razvila rasprava. Iza toga se prešlo na izbor sudaca za popodnevno okru-žno lakoatletsko takmičenje. B. S. ČURUG. — Sokolski dan. Sokolsko društvo u Čurugu priredilo je 20 septembra t. g. pravi sokolski dan. Tog dana ispoljila se i fizička i duševna kultura ovoga društva. Prikladnim sokolskim vežbama na javnom času, go-vorima, vežbama i igrama na akademiji, manifestovala sc ona prava jugo-slovenska sokolska svet. Pred mnogobrojnom publikom na javnom času i akademiji sve su tačke programa izvedene na opšte zadovoljstvo prisutnih. Organizacija ovog rada, kao i disciplina bili su primerni. Ovom javnom času sudelovalo je još nekoliko sokolskih društava iz okružja. Naročito su bile zapažene vežbe na spravama i kozačke igre. lzaslanici brat. Sokolske župe N. Sad braea Milan Te-odorovič, načelnik župe i Dura Jovanovič, izrazili su svoje zadovoljstvo na postignutom uspehu. DOBOVA. — Sokolske prireditve. V času velikih šolskih počitnic je pod-vzelo naše društvo dve važni prireditvi. Dne 2. avgusta lahkoatletska tekma, na kateri so sodelovala skoro vsa okoliška društva. Tekme sc je udeleži- lo nad 100 tekmovalcev in tekmovalk. Razpored je bil sledeči: tek na 100 in 1500 m; skok v daljino in višino; metanje krogle, odbojka, kolesarska hitrostna dirka in konjska dirka. Številno občinstvo je z zanimivostjo zasledovalo vse telovadne panoge. Večerno zabavo je motil dež. Dne 20. septembra se je vršila v dvorani br. Kramarja dobro uspela akademija pod režijo br. Vogrinca Stanka. Ta akademija je bila početek programa Petrove petletke. Moška deca je izvajala »Konjičke« od Očenaška, spremljal je gibe sok. orkester. Ženska deca »Kresnice« od br. Vogrinca. Spremljal tudi orkester. Članice »Zabučale gore« od St. Vogrinca s petjem spremljal br. Antolovič. Moška deca: Župne vaje. Člani: »Ej uhnem« od br. Vogrinca s petjem spremljal br. Bogovič; Člani: »Duma« od Vogrinca. De-klamoval Vogrinc. Občinstvo je hvaležno sledilo vsem izvajanjem spodbujajoč izvojevalce z živahnim ploskanjem. KUTINA. — Javna vežba. Dana 27 septembra tek. god. održalo je naše Sokolsko društvo javnu vežbu uz mnogobdojno učešče naših Sok. četa iz Kutinice, Srp. Selišta i Mikleuške, te bratskih susednih društva Pakrac, Lipik i Vukovje. Sokolska fanfara iz Pakraca uveličala je ovu sokolsku mani ^taciju, koja je dokaz, da Sokolstvo u Kutini ne pada, več i u najte-žim prilikama i pod naj težim smet-njama i okolnostima kroči lagano i sigurno srečnijoj budučnosti. Sokolska svest, misao i ideja moraju pobediti. Sam program izveden je kako od strane vežbačeg članstva, tako i od tehni-čke uprave, precizno i s puno ljubavi i razumevanja. Posle programa razvilo se narodno veselje. Moralan kao i ma-terijalan uspeh bio je iznad svakog očekivanja. PROKUPLJE. — Proslava rođen-dana Nj. V. Kralja Petra II. Po zavr-šenom bogosluženju sokolska povorka vratila se u sokolanu, gde je održana svečana sednica. Prvo je otsvirana državna himna, a potom je potstarešina brat Drag. Vu-činič, direktor gimnazije, otvorio sed-nicu i dao reč bratu Janku Baraču, učitelju, koji je održao vrlo lepo predavanje o Mladom Kralju i značaju dana, zatim je društvo »Jug Bordan« otsviralo muzičku kompozicij u, a potom je brat Jankovič Milivoje, st., pro-čitao proglas Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije. Po pročitanom proglasu jedan naraštajac i jedno muško dete recitovali su po jednu recitaciju o Mladom Kralju, a po završenom recitova-nju muzika je otsvirala »Oj Sloveni«. Potom je nastalo predavanje diploma učesnicima ovog društva na štafetnom trčanju prilikom prenosa svete zemlje iz Kuršumlije za spomenik slobode izginulim borcima za Jugoslaviju u Nišu. Sednicu je zatvorio brat potstarešina. Sednici su prisustvovali svi pre-stavnici vlasti, prestavnici humanih i prosvetnih društava i mnoštvo gra-danstva. U veče je priredena u sokolskom domu velika zabava na kojoj su na stupile sve vežbajuče kategorije ovog društva i izvele vrlo lepe tačke, kakve još nisu bile do sada izvedene u Pro-kuplju. ŠAŠINCI. — Javni čas. Sokolska četa šašinci, župa Beograd, održala je 13 septembra o. g. svoju javnu vežbu uz pomoč matienog društva. Pre podne održan je pomen junacima Timočke divizije, koji su pali u ratovima za oslobcđenje i ujedinjenjc. Posle podne bio je javni čas, koji je uspeo na opšte zadovoljstvo ogrom-nog mnoštva gledalaca. Moralan i materijalan uspeh iznad svakog očekivanja. Traži se sokolski prednja k Sokolskom društvu Niš Matica po-treban je svršenj sokolski pred-njak za sokolskog nastavnika. Dužnost tog prednjaka bi bila da pomaže načelniku društva u teh-ničkom i administrativnom radu. Društvo mu daje platu, stan, osve-tljenje i ogrev. Reflektanti neka podnesu molbe najdalje do 15 oktobra 1936 godine ovom društvu uz priklop: školske svedod-žbe, svedodžbu o svršenom ispitu bilo društvenom ili župskom, te krstenicu. Molitelj neka navede svoje zahteve. Starešinstvo Sokolskog društva Niš matica 208-1 2 NEPROMOCIVI HUBERTUS \ \ Širite Sokolski glasnik" S o k o“ ,,Sokolič“ i „N a š u radost" Ksi si želimo konca nepovoljnega stanja na denarnem trga in iz tega izvira/oče gospodarske krize ! Priznanje, ki ga po celi državi uživa slovensko denarništvo, temelji zlasti na vzorni urejenosti naših hranilnic, na gospodarnosti in vztrajnosti slovenskih hranilcev, ki so svoje denarne zavode dvignili do takega ugleda in pripomogli domovini do blagostanja / Pomagajte si s amil Vlagajte svoje prihranke, vir blagostanja, v domači največji denarni zavod, to je Mesina hranilnica ljubljanska v Ljubljani 207-3 O Preporučamo tvrtke, koje oglašuju u »Sokolskom glasniku«! шшми, ЦЦВЦАМАРММЈЦЈИОУДИЈ 20li—38 UČITELJSKA TISKARNA R.Z.ZO.Z. ^'.Л чО чЛЛ VN ^.O4 1 Sr %<>' 9 IZDELUJE DIAZO-AMONIAK-PAPIR .JASNIT«, ZA KOPIRANJE NAČRTOV, KI JE EDINI 100 % DOMAČ IZDELEK TE VRSTE V DRŽAVI 204 S 8 ROSIJA - FONSIER » društvo za osiquran(e f reosiguranje • BE06RAD Izdaje Suv*z Sokola Kraljevine Jugoslavije (E. Gangi) • Olavnl I odgovorni urednik Stjepan Čelar • Uredjuje Redakcijski otsek • Tisk« Učiteljska tiskara (pretstavnik Franci Štrukelj) - Ljubljana Digitalna knjižnica Slovenije - dLib.si
NAPAKA - STRAN NI BILA NAJDENA


Žal nam je, a strani, ki ste jo iskali, ni bilo moč najti.
Prosimo, poskusite uporabiti ISKALNIK in poiskati publikacijo, ki jo potrebujete.
Knjige
Periodika
Rokopisi
Slike
Glasba
Zemljevidi
Vse pravice pridržane © 2025 Narodna in univerzitetna knjižnica, Turjaška 1, 1000 Ljubljana